Farhad Falahat Khah,

 member of scientific council of Khoy free University and student of sciences and researches

branch of Tehran

MYSTICAL SUBSTRUCTURE AND DIDACTIC ASPECT OF AMOROUS MATHNAVIES  (NIZAMI, ABDORRAZZAGHE DONBOLI,…


Abstract:

      This article tends to criticize and  analyze substructure of amorous Mathnavies in

Persian language   and literature and appears their mystical substructure   and didactic

aspect through comprehending of various reasons and indications such as presence of

spiritual atmosphere ,  isolation of poets ,  reception of invisible inspirations mystical

descriptions of love and etc as well as because of their inclusion to the spiritual and didactic

problems their worth and validity more than ago.

     Key words:

Substructure – Didactic- Mystical- Amorous Mathnavi- Nizami- Abdorrazzagh beyg

Preface:               

Among versifide works of Persian language and literature there are abundantinstances that in addition to their anecdotal appearance comprise an ethical or mystical or political and other kind of message to originally,the main purpose of this works Is transmission of these messages to readers.Among the most outstanding instances  of  this group  we can mention  the ethical anecdotes of Saadi`s  Bustan  or  mystical anecdotes of Molavi`s Masnavi  or Attar`s Manteghottayr and among prose works  we can mention Kalile and Demne ,Marzbanname and anecdotes of Saadi`s Golestan. In addition to mentioned instances ,among valuable anecdotal works of persian language  there are abundant  amorous  Masnavies  too . Not only  these works are an extensive field for poets to indicate their artistry and a worthwhile opportunity for their happiness and pleasure earning but also they are as a fable that expresses the conditions of human separated soul at this earthly ruin (apparent world). The soul that  must   tolerate difficulties of defiles and nightattacts of highwaymen of essence brutal soul ,in this way, to be able to acquire  high spiritual   worthiness  and be intimated with  presence of  beloved  and drowned in his absolute existence.

Anyway, the writer tends to appear mystical and didactic aspects of these works through presentation of examples.

Discussion and Investigation :

The Writer has investigated all present indications from some various viewpoint to attain his purpose . The most important of them consists of following items:

A: Presence of spiritual atmosphere in the preliminary sections of these Masnavies.

B: These Masnavies are conclusion of poet's spiritual moments and nightly isolation. and ,at last,invisible inspirations to their hearts.

C: Presence of very profound mystical lines (beyts) and effective descriptions of love in every three section of these Masnavies.

D: Analysis possibility of these works on the base of mystical opinion of "unreality is bridgh of reality " or Plotinic love.

E: Presence of various admonitory speeches in these stories and punishment of readers in various emotional positions.

            Of course, it`s necessary to be reminded what as a common characteristic of amorous Masnavies has been investigated in this article ,is conclusion of comparison and studying of various instances but because of narrowness of speech opportunity , we were only contented with these some selected works that has been mentioned them in the articale text.

1. Presence of spiritual atmosphere in preliminary section of amorous snavies:

      In the whole, amorous Masnavies, from constructional viewpoint consist of three section : Beginning _ Main text _ Final Preliminary section of these works are absolutely started with praise of sublime God(monotheism) and profound lines in explanation of lord characteristics and actions and names. Among these preliminary lines , there are the most superlative mystical meanings is presented in the most profound phrases so that we can only find like these lines and  phrames in the most outstanding mystical works. In fact , presence of such lines in first step of these Masnavies provides so spiritual and effective atmosphere that drowns the heart of it`s reader in pureness and mysticism flood and prepares him to read it`s story:

Oh, that your name is the best beginning for deads.

I never open letter(book) without your name                                                                                     

If you blend a particale from elixir of purity in my exestance                                                                               I`ll be as a selected slave in your presence.

 (Nezami,Leyli and Majnun,P.5)

            Of cours, spirituality of these lines in mystical poets is more coloured than others,for example ,spiritual riches in Jami`s works is more than other poets:

Oh,that your doorway's soil is as a crown on the head of prideful kings.

And wisdom of intellectuals is your mad.

If the wisdom of intellectuals, walks far a hundred years.

It is impossible to find it's place.

(Jami,Leyli and majnun, P.760)

Praise !your name is topic of existence book

And you are prior to the all creatures.

3

 
You gained a handful soil from the world

And made it humid with your kindness cloud.

Then made it as a strange substance

And set it as a talisman for your love treasure….

(Vahshiye Bafghi,Nazer and Manzur,P.341)

  Oh, my God,open my heart eyes 

  And indicate them what is not visible

  And through your introducing ,indicate me the way to your presence.

  Then ,guide me to yourself through this way.

   (Khavariye Shirazi,Yusef and Zoleykha,P.1)

Oh, that your name bestows light to the writer`s pen

  And oh, that under your grace, every writing get the east kindness.

  Your love is in the brain of everyone

  And every heart is in your way like a bell.

  The turist sky that is a mentor of the world convent.

  Indeed, it`s struggle is due to acquirement of perfection in your love.

Abdorrazzaghe donboli,Salim and Salma,P.127)

It`s necessary to be mentioned, this spiritual atmosphere ,is completed with praise of religious leaders and description of prophet ascension in the rest lines of preface section and is more completed riches of spiritual atmosphere.

2. Isolotion of poet and reception of invisible inspirations for composition of these Masnavies is other important mystical indication for construction of amorous masnavies.

It means poets, at first, acquire the motion for composition of these works. through invisible inspirations in the heart of night that is filled with blessing and wealth and blakness of it`s hair makes ashamed paradisiacal houris and whitness of it`s forehead is light on light. Thereafter ,they begin to compose their poems,of cours,after reception of divine favors and hearing of messenger-angle call.

Abdorrahmane Jami says in the bigining of Leyli and Majnun Masnavi:

I seek water from my ambition spring

Until wash that dust from myface.

Indeed ,the gracious of every one is oracular call.

When you can gain gem from mine

Then ,if you try to gain it from store ,it will be weakness sign …

(Jami,Leyli and Majnun,P.760)

Or nezami says in the bigining of Khosrow and Shirin:

When invisible speaker (Hatef)saw me confident

Therfore,he called me from doorsill of heart.

Be hurry, it`s getting late

Because the firmament is crule and unfaithful,

When I saw advices of invisible speaker,

Like him,I disappear….

(Nezami,Khosrow and Shirin,P.118)

The fire flamed frome my breath,

And enthusiasm sang from my pen.

My heart was flying and I followed it.

The voice of messenger angle called me:

Throw a spark of your breath from your heart,

And set on fire in your pen reed…

     (Feyziye Dakani,Nal and Daman,P.90)

A night that it`s darkness set hundred mourning and sadness

And was gloomy like a sorrow.

I was talking to myself in this manner

That ,this voice suddenly came from a side

Bring out attractive expression so that

Every sagacious person recognize you….

(Vahshiye Bafghi,Nazer and Manzur, P.350-1)

3.Description of divine love :

The most evident indication that reveals mystical substructure for these Masnavies is elegant and effective descriotion a bout love that was seen throughout this work.

so that when  the composers of these works reach to this word (Love) ,not only make and compose the most profound and exciting lines in description of this heaven beauty but also,they use such purports and expressions in love description that they can be equal with the most outstanding mystical works. Among them:

a-Love is the origin source of real life:

If you have eaten hundred lifewater(Abe Hayat)

you`re dead, in fact,When ,you don`t feel any love in yourself.

 (Vahshiye Bafghi,farhad and shirin,P.426)

b.Captivity in love`s hand is the origin of freedom and sadness of love is the base of happiness.

Be captive in love`s hand until you can be freedom.

And put it`s sadness in your chest until you can be happiness.

 (Jami,Yusef and Zoleykha,P.593)

c.It`s the attraction of love that throws lover into fire.

When the attraction of rebellious beloved appears,

It drags lover into fire like a butterfly.

(Aliye Shirazi,Sham and Parvaneh,P.587)

d. The sorrow of love is the cause of perfection.

There is no perfection better than sadness of love.

Praise,to the mourning and happiness of love.

 (Abdorrazzagh Beyg,Naz and Niyaz,P.13)

e.The wise is enemy of love.  

There is no enemy like wisdom for love.

But the love is not pessimistic about the widom.

 (Feyziye Dakani,Nal and Daman,P.107)

 

f. The love is preexist tant.

When the preexistant morn indicated love,

The love set on fire to pen.

 (Jami, Leyli and Majnun, P.757)

Except of mentioned cases,there are other abundant descriptions like these,on the forehed of these Masnavies ,they enter readers in the spiritual and mystical atmosphere .

4.Dissolving possibility of these works on the base of "unreality is the bridghe of reality"idea.

Followers of this mystical idea belive beauties of this mundane world are reflexion of perfect beauty of creator,as long as it is impossible to see beauty of reality sun, therefore a person can through love making to the beautys of this world and looking at their beauties ,comprehend really beauty of beloved and this is possible only when he dose`nt be capture in the bonds of unreal love and passes it and reaches to the origin of these beauties. Among the followers of  this mystical sect,we can point to Ovhadaddine Kermani and Fkhraddine Iraghi and….

Now we can conclude these amorous stories, with attention to the mentioned reasons in text are an appearance of earthly love ,of course,it should be ended in really and divine love,because the main hero of these works are a truthful lover ,sincerely accept dengers and difficulties of the way to the beloved to reach him and are disappeared in his immortal existence.Among them, we can mention to Farhad and Shirin and Salim and Salma and… .

Feyziye Dakani says obviously in the bigining of Nal and Daman :

Look for beauty that is immortal.

And it is superior than our imagination.

Don`t observe more than this unreal love.

And comprehend the love that is really.

 (Feyziye Dakani,Nal and Daman,P.108)

Or Vahshiye Bafghi says in the begining of Farhad and Shirin , the mundane love is bridge Of divine love : Compose an amorous work ,

So that you know and don`t say how?

An example from the love of truthful lovers.

And a love that derived from doleful lovers.

 (Vahshiye Bafghi,Farhad and Shirin, P.425)

he adds:

There are a dancer delight with every particale.

It attracts every particale to the special destination.

Every movement you see drived from this delight.

Whether it is to heaven existence or earthly one.

 (The same source, P.425)

Or Khavariye Shirazi ,describes this connection between divine love and earthly one, more obviously than others:

The handsome youths are as a mirror for the face of beloved.

They are both mirror and mirror holder.

Some times ,you appear your head from Yusef`s collar,

And take complete vengeance on Zoleykha,

And sometimes appear your face from Zoleykha`s face ,

And blow tear from Yusef`s eyes.

 (Khavariye Shirazi,Yusef and Zoleykha,P.8-9)

And as well as Abdorrahmane Jami justifies this idea and emphasizes on this. He belives every beauty in this world is like a bird has flight from the unity`s nest and has been quiet on the branch of numerousness manifestations:

He was revealed from his sacred region and raised tenet in this world.

And manifested in the horizons of outside world and inside world.

He revealed his face from every mirror.

And was revealed argument about him every where.

Then ,the candle lighted his face from fire.

And burnt hundred butterfly at every home.

 (Jami,Yusef and Zoleykha,P.592)

And other similar instances that are in these Masnavies.

5.Presence of admonitory lines in these works(Didactic aspect).

This is one of the other indications that reveals didactic and training aspect of these works.The admonitory lines that warn readers from deceits of coquettish and faithless heaven.In their idea, the mundane world is like a snake has beautiful stripes and spots(Snake in the grass).

The poisoned snake that  is produces for all persons heartache and poisoned separation from it`s poisoned fang.Indemnity of every honey bowl is thousand bowl of poision.Therefor, there is nothing better than love inthis ruined place and more tranquillizing than love wine.

Any way, poets through advising of their readers in the bigining of these works, encourage them to continue reading of their amorous stories .Of cours,they repeat this action in through out their works.And other important characteristic in this field is dominance of God`s destiny that govern on humans and their deeds for example:

Aday that I came into this world,

And looked at it`s position,

I distinguished here is not happiness place;

But ,is the place of sadness and failure.

Consequently ,I was discouraged from people companionship.

And offended from people familiarity.

And decided to compose Salim and Salma Masnavi .

 (Abdorrazzaghe donboli,Salim and Salma,P.135)

Or in the middle of his other Masnavi, Naz and Niyaz ,encourage readers to tolerate hardships of time and deal with learning of science and wisdom and …

At first,enjoy from sciences and wisdom.

And ,be famous in learning ,in every circles.

And ,move from all sciences to the religious science,

And try to discover secretes of certainty.

 (Abdorrazzaghe donboli,Naz and Niyaz,P.21)

And Nezami warns his readers to diney from this earthly world that has been polluted with humans blood and take an example from it`s hardnesses and faithfulnesses:

The earth is like a leathern table,that

Nothing is spilled on that except blood.

What a abundant blood that is spilled on the soil of this earth.

And any Siyavush can be released from under this flttub(sky).

Every particale that is brought with each Hurrican.

Surely,it is Fereydun`s and Ketghobad`s existence particle.

 (Nizami, Khosrow and Shirin,P.233)

Of course,it`s necessary that mentioned to readers.Between these educations, there are very different subjects that are educated to readers.Among them we can point to ethical,scientific or philosophical subjects that are explained to readers and this sections are numerated as a main section in perfection of these works construction.

Conclusion:

The conclusion that we acquired from this article is this Masnavi have been composed on the base of an excellent thought and spiritual belief.These Masnavies  are the works that,the first and main purpose in their composition is refrainment of their composers from sensualities and deceitfulness of this inferior world and gravitation to love and kindness,the love that started from human world and ended to the divine world ,so that we clime the most colored aspect of these works is their spiritual and mystical aspect that perfects highness of soul and it`s capacity for acceptance of heaven secrets. 

Resources:

 

1.Ganjavi , Nezami , Nezami`s poem collection(Leyli and Majnun – Khosrow and Shirin ) , Editor and Commentator : Vahid Dastgerdi , publisher : scientific Publications, Second Edition ,1363(1984A.D.)

2.Vahshiye Bafghi , Kamaloddin, Vahshi`s poem collection(Farhad and Shirin – Nazar and Manzur) , Editor : Parviz Babayi , Negah publication , fourth edition , Tehran , 1382(2003A.D.)

3.Jami , Abdorrahman , Haft Ovrang Masnavi (Leili and Majnun – Yusef and Zoleykha) , Editor: Mortaza  Modarresiye Gilani , Poblication of Saadi , Second edition , Tehran , 1366(1987A.D.)

4.Feyziye Dakani , Abolfeyz ebne Mobarak , Nal and Daman , Editor : Ali Ale Davud , publication center , First edition , Tehran , 1382(2003)

5.Donboli , Abdorrazzagh Beyg , Naz and Niyaz , Editor : Mojtaba Safar Alizadee , Tehran ,(ph.D.Thesis) 1385(2006)

6.Donboli , Abdorrazzagh Beyg , Salim and Salma , Editor : Farhad Falahatkhah , Tehran , (ph.D. Thesis) , 1388(2009A.D.)

7.Khavariye Shirazi , Ahsanol Gesas or Yusef and Zoleykha , Introduction From Abbas Manzuri , Navid Shiraz Publication , First edition , Shiraz , 1369(1900A.D.)

8. Ahliye Shirazi , Mohammad , Whole poetical works , Editor : Hamed Rabbani , Sina library publication , 1344(1965A.D.)


 


С.Г.Асадуллаев

О НАЦИОНАЛЬНОМ ХАРАКТЕРЕ

(на материале произведений Дж.Мамедкулизаде и М.Сабира)

(статья первая)


Национальный характер! Что это такое? Как его «поймать» и понять? Где, в чем и как он выражается? Каковы его основные составляющие, определяющие черты? Положительные и отрицательные? В чем его сущность? Чтобы понять душу и психологию народа, требуется изучить его национальный характер, то, что отличает один народ от другого.

Национальный характер – на мой взгляд, это специфическое историческое тавро народа, его генетический код, его ДНК – лицо народа. Но как схватить его неповторимые, основные параметры, как точно их определить?

В словарях, даже в энциклопедических, отсутствует определение национального характера. Здесь приходиться исходить исключительно из собственного понимания данного философского вопроса, пойти на определенный риск.

Очень важно выделить лучшие, положительные черты национального характера, чтобы поддержать и способствовать их дальнейшему развитию, утверждению, и указать на отрицательные черты, познать и затормозить их развитие, способствовать их  искоренению. Таким образом помогать и способствовать развитию национального характера, надо через  очищение его от дурных моментов и влияний, от всего наносного и показного.

В национальном характере выражается мужество, героизм, гордость, человеческое достоинство, защита чести семьи, готовность пожертвовать собой за родину, ради защиты территориальной целостности родной страны – то, что характеризуется понятиями патриотизм и гуманизм, что далеко не чуждо азербайджанцам.

Отсутствие или слабое выражение этих качеств у отдельных представителей нации – есть ущербность национального характера, безразличие и равнодушное отношение к судьбе народа и страны, а также ложь, взаимный обман, неумение сдержать данное слово, отсутствие пунктуальности в делах и поведении, низкопоклонство перед другими народами, подхалимаж перед начальством – все это ведет к мизопатрии, к национальному самоуничижению.

Национальный характер особенно ярко выражается в художественной литературе. Не непосредственно, прямо, не логическими понятиями, а опосредственно, через художественной образ, через художественный тип, через его поступки и поведение, в быту и обществе, через образ его жизни, через его отношение к отечеству, к женщине, жене, детям, к своим домочадцам, на службе и т.д..

Наиболее ярко и полно национальный характер проявляется на определенном этапе исторического развития нации. Проявился он, в частности, и в произведениях Дж.Мамедкулизаде, в его рассказах, пьесах, повестях конца XIX и начала ХХ века. Задача исследователя, особенно философа, прежде всего, заключается в том, чтобы уловить, вычленить эти черты, систематизировать их, найти сущность человеческого характера и из всего этого выявить национальный характер. Тем самым характеризовать философские взгляды писателя, его понимание и трактовку сущности национального характера, национальной жизни, взаимоотношений в ней людей, их обычаи и традиции, – а затем перевести все это на язык науки, логических понятий, философии и литературоведения.

Наш народ в эпоху Дж.Мамедкулизаде  и М.А.Сабира считается отсталым от европейских народов, но как писал П.Я.Чаадаев в 20-30-х годах XIX века, отсталость имеет свое преимущество, отсталый народ берет, должен брать у развитых народов, лучшие достижения их в области науки, техники, просвещения. Но часто получается наоборот. По словам Чаадаева, русские заимствуют у европейцев главным образом плохие черты и качества, что не соответствует менталитету и образу жизни русского народа.

То же самое происходит у нас. Наш народ легко поддается чужим влияниям – заимствуем у развитых народов порою отрицательные черты и особенности их национального характера – в быту, в одежде, в образовании, в поведении, в градостроительстве, часто на государственном уровне. Например, великое понятие «свобода» некоторые представители нации понимают лишь внешне, в свою пользу – что хочу, то и делаю, не думая о том, что такая свобода – есть ограничение свободы других людей, что она достигается за счет свободы остальных людей.

Здесь большая работа предстоит нашим философам. У нас были яркие философы средневековья – Бахманяр, Туси и другие. Они писали философские трактаты, Низами, Насими, Физули - поэты-философы. Кое-что об этом написаны нашими литературоведами и философами.

Насколько в творчестве великих поэтов отразился азербайджанский национальный характер, трудно сказать. Во-первых, в то время азербайджанский национальный характер еще не сформировался, не сложился. Во-вторых, Физули жил в Ираке, в ХVI веке, писал стихи и на азербайджанском языке, что делает ему великую честь. Но что творилось тогда в Азербайджане, как проявлялся азербайджанский национальный характер – обо всем этом он, думаю, имел весьма смутное представление, Низами написал свое «Лейли и Меджнун» на основе легенды бедуинского племени. Остальные свои произведения он создал на тему различных легенд, притч и истории, мало связанных с азербайджанским национальным характером. Да каков был в то время этот национальный характер, сейчас трудно представить конкретно и точно. Ведь Низами жил и творил в двенадцатом веке.

Все эти вопросы являются объектом глубокого и серьезного изучения наших философов и литературоведов.

Куда важнее и конкретнее исследование национального характера, скажем, на материале творчества почти нашего современника  Дж.Мамедкулизаде и М.А.Сабира, писавших в конце XIX и начале ХХ века, когда азербайджанский национальный характер определился и сформировался ярко и четко. Философские исследования этих вопросов, национального характера, как в творчестве великих классиков, так и наших современников – главная задача наших философов. Каждый крупный писатель или поэт, это в то же время философ, раскрывающий глубинные процессы жизни народа, его обычаи, традиции, национального характера, прежде всего. Все это требует своего глубокого и всестороннего исследования, прежде всего философского.

А настоящих философов у нас, к сожалению, нет. Есть у нас много «ученых»-философов со званием доктора наук, профессора, академика. Они преподают студентам философскую науку, историю философии, излагают философские взгляды, философскую концепцию русских и зарубежных (западных) философов, но собственных философских учений, открытий, философских концепций они не создали. Они – пересказчики чужих взглядов, но не настоящие философы. Преподают чужие мысли и теории.

Дж.Мамедкулизаде критикует негативные стороны жизни своей эпохи, отсталость, религиозный фанатизм, отрицательных, недостойных людей с позиции высокого, передового, прогрессивного общественного идеала. Так критиковали своих отрицательных героев Н.В.Гоголь и М.Е.Салтыков-Щедрин. Высмеивали их образ жизни и недостойное поведение. Положительным героем их произведений является смех.

С этой позиции критикует Дж.Мамедкулизаде своих «героев». Они обрисованы настолько выпукло, ярко, так глубоко раскрыты сущность их характера, что каждый из них в силу большого художественного обобщения становится литературным типом. Даже в небольшом рассказе, в малом повествовательном пространстве писатель создает художественный образ – тип, воплотивший в себе отрицательные черты национального характера. Смех Дж.Мамедкулизаде скрытый, раскрывается подспутно, в действиях и поступках его героев, осуждает их, критикует их недостойные поведения, как, например, Курбанали-бека. По принципу, что показано, то и доказано.

Курбанали-бек – яркий образ мизопатрии. Он до невозможности унижает себя и свою нацию, подхалимничает перед сильными, должностными лицами.

Перед русским начальником и приставом, безмерно восхваляется перед женой пристава и в то же время унижает и оскорбляет представителей своей нации, слабых и зависимых от него людей – слугу, жену, служанку, крестьян.

Курбанали-бек не рядовой человек, он бек, помещик из деревни Капазлы, можно сказать, представитель тогдашней элиты своей нации, но ведет себя очень недостойно.

В день именин жены пристава он приезжает в гости к хозяйке дома. Уже в самом начале рассказа Курбанали-бек, как только вошел во двор, к нему подскочил пес хозяйки, он нагнулся и погладил пса и сказал:

- Маладес, собак! (Уже здесь дан намек на его подхалимскую натуру – потому что это необычный пес, а пес пристава).

Затем, увидев на балконе жену пристава, он крикнул:

- Издрасти! – и подняв высоко над головой папаху, закричал: - Ур-р-ра!

Никто из гостей «урра» не кричит, а Курбанали-бек на протяжении рассказа кричит раз 7 или 8.

Вступив на балкон, бек склонился перед ханум в глубоком поклоне. Хозяйка протянула руки. Пожимая их, бек восторженно воскликнул:

- Ханум, пока я жив, я твой слуга!

За столом Курбанали-бек отказался выпить водку из рюмки, назвав ее «наперстком», который женщины надевают на палец, когда шьют.

Ему налили водку в чайный стакан. Ему хочется выделиться от остальных гостей, хвастаться своей силой, хвалить свою лошадь, свой плов…

- Ханум! Я хочу выпить за ваше здоровье! Прикажите подать вина! Ур-р-ра! Ур-р-ра!

И далее. Курбанали-бек подошел к ней и, чокнувшись с нею бокалом, сказал:

- Я счастлив, что нахожусь в этом обществе!.. Пью за ваше здоровье, ханум! Ур-ра!

А когда подняли тост за начальника, Курбанали-бек подняв стакан, подошел к нему:

- Господин начальник, - сказал он, - пью этот стакан за ваше здоровье… Ты господин наших жизней. Все население уезда готово положить за тебя свои головы. Я сам по твоему приказанию пойду в огонь, и пока жив, я – твой слуга, твой раб. Пью за здоровье начальника! Урр-ра!

Курбанали-бек пьет за офицера: «Какой враг посмеет выступить против  меня? Вот этим кинжалом я проткну его!.. Пока я жив, я – раб твой, ханум! Да здравствует Анна-ханум! Ур-р-ра!»

«После всех» подняли бокалы за Курбанали-бека. Чокаясь с дамами, он был на седьмом небе от счастья… Растроганный, подняв стакан высоко над головой, он воскликнул:

- Господа, раз вы выпили за мое здоровье, я готов отдать за вас жизнь. Пока я жив, никогда не забуду этого дня. Господа, у меня к вам просьба, умоляю не отказать мне в ней. Прошу вас всех пожаловать завтра ко мне. Клянусь аллахом, клянусь прахом отца, я не знаю, как отблагодарить вас за внимание ко мне! Я готов провалиться сквозь землю от смущения, что за мое здоровье пили такие прекрасные ханум… Кто я, чтобы они пили за меня? Я не достоин, быть прахом на башмаках этих ханум. Клянусь аллахом, клянусь прахом отца, если завтра вы не приедете ко мне в гости, я покончу собой! Я хочу лично прислуживать вам, быть вашим слугой. Если завтра вы не будете у меня, я вот этим кинжалом проткну себе живот. Господин начальник, очень прошу тебя! Ханум, прошу тебя также! Я прошу и господина офицера и Анну Ивановну! Я готов жизнь за тебя отдать ханум. Господа, я всех вас прошу. Кто не придет – тот не мужчина. Умоляю вас! А то я убью себя! Да здравствуют все ханум! Ур-р-ра! Ур-р-ра!

Этот монолог Курбанали-бека – полная самохарактеристика его как подхалима и хвастуна, и в то же время пустослова. Четырежды он произносит слово «клянусь», грозится «убить» себя, если гости откажутся приехать к нему в гости, проткнуть себе живот кинжалом.

Этим же  кинжалом он грозится проткнуть животы жене, старой служанке, слуге, Кербалаи-Гасыма, называет его «собачьим сыном», «сыном дурака», «злодеем, сыном злодея», «сейчас зарежу тебя»...

А когда приглашенные к себе гости – начальник, оба пристава, ветеринарный врач, казачий офицер и еще две дамы – приехали к нему домой, Курбанали-бека дома не оказалось.

- Ну что же, раз мы проделали такой путь, давайте хоть лошадей посмотрим, - предложил начальник.

Гости направились к конюшне. Оказавшись у кормушки, он вздрогнул: «странная фигура, завернутая в простыню, как в саван, белела в кормушке. Узнав Курбанали-бека в саване, начальник воскликнул: «А-а, приятель, вот ты где! Курбанали-бек застыл без движения» - как в немой сцене  «Ревизора» Гоголя, по сюжету рассказа «Коляска» которого написан Курбанали-бек.

Гости вышли на улицу, сели на лошадей и уехали. А куда делись клятвы Курбанали-бека, его обещание кинжалом «проткну себе живот», «А то убью себя, если гости не приедут к нему»…

Гости приехали, а Курбанали-бек скрылся, завернутый в саван, как мертвый, спрятался в кормушке конюшни, вариант мертвых душ.

Полное несоответствие слов действиям, обман, - опозорился до невозможности – опозорил себя и свой народ. Проявил полное невежество и дурное воспитание. «Harda müsəlman görürəm, qorxuram, milləti cahil görürəm, qorxuram” – как бы подытоживает М.А.Сабир.

«Курбанали-бек» написан в 1907 году. В том же году опубликовано стихотворение М.А.Сабира «Qorxuram». Это стихотворение написано поэтическим приемом множества контрастов с общественными и природными катастрофами, которых лирический герой (автор) не боится, но боится мусульманина. Эти контрасты неоднократно усиливают и подчеркивают чувство боязни: “Xari-muğilan görürəm, qorxmuram”, “Quli-biyaban görürəm, qorxmuram”, “Dalğalı tufan    görürəm, qorxmuram”, “Vəhşəti – ğərran görürəm, qorxmuram”, “Yanğılı vulkan görürəm, qorxmuram”, “Yırtıcı heyvan görürəm, qorxmuram”, “Bir sürü aslan görürəm, qorxmuram”, “Qəbrdə xortdan görürəm, qorxmuram”, “Cin görürəm, can görürəm, qorxmuram”, “Müxtəlif əlvan görürəm, qorxmuram”, “Çox tufah insan görürəm, qorxmuram”,  но, поэт клянется богом, “Harda müsəlman görürəm, qorxuram!...”  Причина? “Bu yox olmuşların fikrini qan-qan görürəm, qorxuram”,  а потом слово «qorxuram» усиливается четырехкратным повторением: «qorxuram, qorxuram, qorxuram».

В стихотворении речь идет о мусульманах вообще. Слово «müsəlman» - общее понятие, конкретного указания на принадлежность к какой-либо нации не содержит. Однако имеются другие варианты последних строк стихотворения, в которых «действие» переносится на иранскую действительность, где идет борьба за «məşrütə»- за революцию.

В 35-ом номере журнала «Мола Насреддин» дана карикатура, на которой изображены, с одной стороны, один из противников  məşrütə Шейх Фазлуллах, авторитетный религиозный деятель Ирана, а с другой стороны – Рахим-хан, сторонник Маммадали Шаха, крупнейший феодал, нападающий на məşrütə. Под карикатурой напечатаны последние строки стихотворения «Qorxuram» в измененной форме, - в новом варианте:

Mollayı xannan görürəm qorxuram

Məclisi pozğun görürəm, qorxuram,

Milləti cahil görürəm, qorxuram...

Müsəlmanı – это разные нации, исповедующие ислам. А слово «мillət» - нация в контексте нового варианта стихотворения указывает на конкретную нацию, к которой принадлежит и сам автор стихотворения. В то время слово «азербайджанская нация» не употреблялась и потому говоря «мilləti» с притяжательным местоимением (мilləti-mənim), Сабир имеет в виду свою нацию, азербайджанскую нацию, к которой он сам принадлежит. Сюда относятся и иранские  азербайджанцы, но поскольку Сабир называет Шейха Фазлуллаха и Рахим хана, то становится ясно, что он имеет в виду не каждого мусульманина, не рядового представителя своей нации, а ее верхушки – шейхов, феодалов, муллов, служителей и проповедников религии. И называет эту нацию невежественной.

Парадокс заключается в том, что сам, будучи мусульманином, Сабир говорит: «Milləti cahil görürəm, qorxuram», принадлежа к той же нации, которую он называет «невежественной». Сабир осуждает не нацию как таковую, а ее отсталость, религиозный фанатизм, невежественность. В этом приеме выражается особенность сатиры Сабира – лирический герой осуждает мусульман и нацию с более высокой точки зрения, с общечеловеческой позиции, с высоты достижения науки, техники, культуры, общественных идеалов цивилизационных народов и нации.

Обычно Сабир заставляет говорить своих отрицательных героев их собственным языком, от имени их «я», от первого лица. В стихотворении же «Qorxuram» лирический герой – «повествователь» встает на позицию автора и с высоты этой позиции говорит о собственной нации.

В любом случае автор осуждает и мусульман, и конкретно свою нацию. За что? Почему? Есть причина: «Neyləyim axır, bu yox olmuşların fikrini qan-qan görürəm, qorxuram».

Это – очень резкая критика, художественное обобщение, направленное на раскрытие сущности характера нации на примере, в частности, героев произведений Дж.Мамедкулизаде – Курбанали-бека, Худаяр-бека, уста Зейнала, Гази, за взятку оформляющего сига Зейнаб и других.


 

Nuriyeva Minaxanım Təknəli

A.S. QRIBOYEDOVUN ÖLÜMÜ ILƏ BAĞLI BƏZI FAKTLAR


      Puşkin Ərzuruma səyahəti zamanı Gərgər yolunda Qriboyedovun cənazəsini Tehrandan gətirən arabayla rastlaşdıqdaQriboyedovun həyatında onu ləkələndirən bəzi kölgələr var idi”- deyə ani, lakin dərin təəssüflərəni bildirərkən,eyni zamanda onun ağlını, xarakterindəki zəifliklərlə birlikdə mehribanlığını da qiymətləndirməyə imkan tapır.

Puşkinin verdiyi əlüstü “cəhalət və xəyanətin,iranlıların xəncərinin qurbanı” kimi ittihamları, yüzlərlə müasirlərinin gəldiyi səhv qənaətlər, haqsız iddialar hətta bu günə qədər   demokratik rus mühitində belə davam etməkdədir.

İndi artıq məsələ Qriboyedovluq olmasa belə bu gün də ermənilərlə və bizimlə bağlı obyektiv gerçəkliyin Moskvada baş-ayaq qəbul edilib yozulması özü həmin haqsızlığın təbii davamıdır.

Qriboyedov ömrunün son yetgin dövrünü, enerjisini, ilһamını bütünlüklə çar Rusiyasının Zaqafqaziya һәrbi kompaniyaları işinә  һәsr etmişdi.

Qriboyedovun ölümündәn sonra N.N.Muravyov-Karsski yazır: Qriboyedov... bizim üçün tәkbaşına öz şәxsiyyәti ilә orada 20 minlik ordunu әvәz edirdi. (Qeyd: Muravyov Nikolay Nikolayeviç Karsski Rus-Türk vә Rus-İran müһaribәlәrinin iştirakçısı; 1816-cı ildә A.P.Yermolovun fövqәladә səlaһiyyәtli sәfirliyinin tәrkibindә İranda olub Sonralar 1854-56-cı ildә Qafqaz canişini, Әlaһiddә Qafqaz korpusu komandanı. Adına әlavә edilәn şöһrәtli Kars-ski titulu Türkiyә ilәһaribәdә Qars şәһәrini işğal etdiyinә gerә verilib).

Qriboyedov özündən sonra Peterbuqda şәrәfli bir ad qoymamış, olsa-olsa ciddi bir adı lәkәlәyib oraya vida edib ayrılmışdı. İki dostun- Şeremetyev vә Zavodovskinin duelinə sәbәb olmuşdu. (bu qanlı təkbətək 20 yaşlı birincisinin ölümü ilә nәticәlәnmişdi). Könul qәribliyini uzaq müһitdә һәmәn duymuş, nifrәt etdiyi Peterburq, ümumiyyәtlә Rusiya һaqqında dostlarına: "Övrәng Zibin xәzinәsini dә versәlәr geri dönәn deyilәm" — deyә yazmışdı.

Ürək qızdırdığı dostu ədəbiyyatşünas Kateninə isə ərəb dilini öyrәndiyini xәbәr vermәklә, bu dilin ona mәһz aqil şәrq fәlsәfә vә һikmәtini öyrәnmәk məqsәdi olduğu duyulan sevdiyi bir frazanı da göndәrmişdi: Şәrül-bәla iz kana lә sadık (Әn pis yer dostun olmadığı yerdir). Ermәnilәrlә, onların һiylәgәr "faciәlәrilә" tanış olana qәdәr һәyat peşimanlıqlarından, sıxıntılarından cana doyaraq vә bunlardan yaxa' qurtarmaq' üçün ciddi fәaliyyәtә qoşulmaqla (Tiflisdә canişinin tapşırığı ilə nәcib mәktәblәr tәşkil edir. Şәһәrin yenidәn qurulması barәdә tәkliflәr işləyib һazırlayır vә s.) öz һәyatında yaxşılığa doğru dönüş  yaratmaq  istәmişdi

 

 Qafqazın müsəlman xalqlarının azadlıq mübarizәsinә gәldikdә isә öz dediyi kimi, onların dar ağacı, yandırmaq, talan etmәk üsulları ilә ram edilmәsilә bir sırada böyük imperiya mәqsәdlәrindәn uzaq duraraq, bir insan kimi onparın kiçik azadlıqlarının qәdrini bilmәk istәyir; gözlәri qarşısında dağlı feodalların azadlıq yolunda һiylә, xəyanәtlә öldürülmәsinә insan kimi acıyıb tәәssüflənə bilir.

Paskeviç vә irәlidәki vәziri-muxtarlıq zamanı dünyagörüşün genişlәnmәsi xaosu, xristian eqoizmi, başabәla ermәnilәrә tәrəfdar çıxmaq vaxtı sonra idi. Bu avantüra onu labüd ölümә aparırdı.

Boris Balayan "Şaһ" almazında qan" faciәsindә A.S.Qriboyedova  xitabında  (Qeyd edәk ki, çarın mәmnuniyyәtlә qәbul etdiyi qan baһası "Şaһ" almazında nә һәqiqi, nә dә mәcazi mәnada qan yox idi vә һәmin almaz bu gün.də Rus dövlətinin xәzinәsini zinәtlәndirmәkdә

— Dövlәt Silaһ Palatasında  saxlanılmaqdadır) yazırdı: "Zorakı  köçürmәlәr nәticәsindә yad ellәrdә qalan 50 min erməninin  vәtәnә qaytarılıb yerlәşdirilmәsinin tәşkilində onun  böyük  xidmətləri olmuşdur”

Ermәnilәrin bu müһaribәdә "xidmәtlәrini"   әllif görünür ki, nәzәrә almayıb. Axı bu zaman "ermәni generalı Madatov" da bu orduda artıq şәr vә iblisanә fəaliyyәt göstәrirdi. Rus ordusuna ermәni könüllülәri qoşulurdu. "Һaykın igid xәlәflәri qalxın: silaһa sarılın! Ermәnistanın qeyrәtli    oğulları!    Canbir qәlb olun, çiyin-çiyinə durun, qırın, mәһv edin birdәfәlik öz düşmәnlәrinizi. Rusiyanın nəһəng әllәri qoy sizə dayaq olsun, - deyә Xaçatur Abovyan "Ermәnistan yaraları" әsәrindә yazırdı.

Erməni torpaq alverinә özü dә bilmәdәn düşәn Qriboyedov doğrudanmı bu göz yaşlarının iblis mәkrlərini görmürdü? Moskva universitetindә üç fakültәdә eyni zamanda tәһsil alan vә savadı, ağlı ilә öz müasirlәrini һeyran qoyan Qriboyedov niyә bu qәdәr sadәlövһ idi?

Qriboyedov bir ömürdә iki şәxsiyyәt yaşaya bildi: ermәnilәrin tәsirinә düşәnə kimi vә sonra-özündә ikinci Qriboyedovu doğurdu vә bu sifәtlә tanındı — bu sәһv onu ölümә apardı.

Sovet tarixçilәri nә qədәr Qriboyedovu zorla  dekabristlər cәrgәsinә aid etmәyә cәһd gәstәrsәlәr dә Nikolay istintaqı belә bir işin olmadığı qәnaәtinә gәlә bildilәr. Dekabristlərin işi üzrә Peterburqda çağırılan Qriboyedovu bir neçә aylıq mәcburi saxlamadan sonra azad etdikdə o, təcili xidmət yerinə Qafqaza dönür. Artıq yuxarıların iradәsi ilә general A.P. Yermlovun istefası һәll olunmuş, Qafqazın idarәsi yeni çarın (I Nikolayın) sevimlisi general İ.F.Paskeviçә һәvalә olunmuşdu. Yermolovun tәrәfdarları Qafqazın һәrbi vә mülki, inzibati işlәrindәn kәnarlaşdırılsa da Yermolovun yaxını vә sonsuz etibar etdiyi Qriboyedov nәinki başqaları kimi gözdәn düşüb bir gәnara çəkilmədi, һәtta tez bir zamanda fövqәladә tәsiri olan yaxın adama çevrildi.

Qriboyedov öz vәlinemәti Yermolova qarşı һәr zaman sədaqәtli deyildi.Yermolovun isə "gözünün işığı" olan Qriboyedov artıq qohumu Paskeviçin (Paskeviçin   xanımı Qriboyedovun әmisi qızı idi) ulduzunun parlamasını gördükdә ona meyl edir.

Paskeviçin adyutantı, müasirlәrinin cәsus vә xәzinә oğrusu kimi tanıdığı vә buna förə də Vanka-Kain kimi etibarsız lәqәb daşıyan ermәni  Korqanov İvan Osipoviçlә birlәşir. Korqanov gizlicә Yermolovu güdür, onun eһtiyatsızlıqla yapdığı şübһә doğuran һәr һansı kiçicik bir һәrәkәti belə xәbәr verirdi.

Qriboyedovun belә bir adamla yaxınlaşması mәdәni müһitdә çox pis qarşılanırdı. 0 cümlәdәn, 1812-ci il qәһrәmanı, rus patriotizminin simvolu kimi yaşayan, tanınan Denis Davıdov bunun nalayiqliyini, çirginliyini qeyd edirdi. (Bax: Qriboyedov müasirlərinin xatirələrində(rus dilində) kitabında.

Qriboyedov Paskeviçin tövsiyyәsi vә zәmanәti ilә İrana sәfir tәyin olunur...Burada Türkmәnçay sülһ müqavilәsi bağlanması işindә fәal iştirak edir. Əslindә bu müqavilәnin müәlliflәrindәn biridir. Yalnız onun inadlı sәyinә görә, müqavilәyә XV maddә — ermәnilәrin qeyd-şәrtsiz Fars Azәrbaycanından Rusiya tәbәәliyinә keçmәlәri һüququ һaqqında maddә daxil edilib (T.Yuzefoviç. Doqovorı Rossii s Vostokom, politiçeskie i torqovıe, SPb.1869, s.222).

Türkmәnçay müqavilәsi hazırlanarkən Deһxarqan kәndindәki danışıqlara ermәnilәr müdaxilә edirlәr. Burada Paskeviçә ermәni arxiyepiskopu Nerses Aştaraksinin mәktubunu çatdırırlar. Nerses-ata göstәrir ki, sәrһәd Araz boyu keçәrsә, qәdim ermәni torpaqlarının yenә bir һissәsi İran һüdudları içәrisindә qalacaq. Һökmən Maku dәrәsini, bütöv Araratı  (diyarını) vә һәmçinin Koxp (Qulp) ərazilərini də alınan torpaqlara әlavә etmәk  vacdir. Səfir əvvəlcə bu fikrə tərəfdar çıxsa da real vəziyyәti . az-çox nәzәrә alan Paskeviç bu tәkiflәrә biganә yanaşır, "onsuz da sülһ Rusiya üçün әlverişli şәrtlərlә bağlanıb" - deyә yaxasını һay-küy qaldırıb lap ağ elәyәı ermәnilәrdәn çəkir.

Türkmənçay sülhü ərəfəsində və barış şərtlərinin icrası zamanı – sülһdən sonra . Qriboyedovun әtrafı ermәnilәrlә çulğalanmışdı:

Mirzə Nəriman adı ilə ştabs-kapitan tərcüməçi Məlik-Şahnəzərov Rus-İran müһaribəsində vә  Türkmənçay danışıqları zamanı sәdaqәti vә xidmәtlәri ilə zəmanət qazanmışdı.Odur ki, Qriboyedov Paskeviçə 8 sentyabr 1828-ci il tarixli raportunda özünün birinci tərcüməçisinə   əla attestasiya  verməklə onun üçün təltif xahiş edirdi.

Şahnəzərov Xaçatur – Rus missiyasının kuryeri. Məlik Bəylərov Şamir rus səfirliyinin İranda tərcüməçisi.

Dadaşov Vasili (Dadaşbek) Rus imperiyasının İranda tərcüməçisi və xəzinədarı.Həmin müddətdı o da digərləri kimi yerliləri döyməkdə ad çıxarmışdı.

İbrahim beg (Ambarsum beg) — İranda rus səfirliyinin kuryeri

Melikov  Solomon  (Mirzә Süleyman Melikof)— tәrcümәçi,  kolejassesoru Mirzə Yaqub və ya Xoca Mirzə Yaqub. Əsl adı Markaryan Yagub. İşlәrin əsl səbəbkarı. Әslәn İrәvan ermәnisidir. Atası İrəvan һakimi Mәһәmmәd xanın bağbanı idi, Mirzә Yaqüb İranda   şahın xəzinədarı işləyirdi. Amma əvvəl İsmayıl xanın sarayında işlәyir. Onun һakimiyyәtin gözündәn düşmәsi nəticəsindә şaһ sarayında xidmәtә başlayır. Sonra şaһın etibarını elә qazanır ki, onun sarayında baş xәzinәdar vә ailəsinә mәxsus qiymәtli cәvaһiratın baş müһafizi tәyin olur. Һәr zaman şaһın lütfünә layiq görülür.

Özünü rus təbəəsi kimi əmin һesab edәn Mirzə Yaqub xәzinәni çapıb talayaraq iki ermәni qızıyla sәfirliyә sığınır. Әvvәlcә qaçmağa әlaqә yaratmaqda, yәni rus tәbәәsi kimi imtiyaz qazanmaqda qan qardaşı, sәfirliyin tәrcümәçisi Şaһnәzәrova bu oğurluq puldan 500 çervon boyun olmuşdu. Beləliklə Qriboyedovun bu başabəla ermәni yolunda һeç nәdәn fәdakarlıq göstәrmәsi, һәm dә onun bu oyunlarından xәbәrsiz olması ilә bağlı idi. Odur ki, oğru kimi evi möһürlәnәn Mirzә Yaqubu Qriboyedovdan һimayә etdiyi oğrunu vermәyi rәsmi olaraq tәlәb edirlәr. Һәlә әvvәl onun çörәyini yediyi vəlinemәtinin göstərdiyi satqınlıq vә xəyanәtə görә, saray xidmәtçilәri onu ifşa edәrkәn üzünә tüpürәndә bunu eşidәn Qriboyedov — vәziri-muxtar: "Onlar Mirzə Yaqubun üzünə tüpürmәdilәr, onlar әslindә әvvәl imperatorun, sonra da mәnim üzümә tüpürdülәr" — deyә һәddini aşaraq çox uzağa gedir.     

Ermәnilәr digәr ürәklәrdә rәһm oyatmağa və özlәrinә һəmdәrd etmәkdә çox zirәkdilәr.

Mәnuçöһr xan (әsl adı: Manuçar Yenikolopov) — Şaһın etibarlı әyanı olan Mənuçöһr xan һәrbi tәzminatın ilk 5 kururunu (ümumi һәrb tәzminatı 8 kurur idi) gәtirib 1828-ci ildә rus missiyasına tәһvil verməyә müvәkkil olunmuşdu. Mәnuçöһr xan əslәn Tiflis ermənisidir.O da Mirzə Yaqub kimi 1804-cü ildәn şaһ sarayında xidmətə başlayıb. Qeyd edək ki, İran dövlətində mühüm işlərdə çalışan və İranın Fransada səfiri,M.F.Axundovun “ruhül qüds” adlandırdığı Mirzə Melkum xan Manuçar xanın oğlu idi

Bejanov Rustam dəftərxana işçisi, sәfirliyin kuryeri. Hadisәlər zamanı Teһranda olmuş ingilis diplomatlarının fikrincә, Rüstәm bәy araqarışdıran, etibarsız, üç  dәfә  din  dәyişdirən adam...

Muravyov-Karsski һadisәlərin һəlә qızışdığı zaman ermәni Rustam һaqqında ya-zırdı: "Һәmin qarışıqlıq vaxtı qoçaq Rustam (Tәbriz alınarkәn Allaһyar xanı əsir götürən һәmin Rustamdır) bazarda gәzirdi vә adәti üzrә camaatı döyub- söyürdü" — deyә һaqqında aludәçiliklə yazırdı.

Üstәlik Şaһ kazak briqadası ştabı rәisi Martiros xan.

Bunlar rus imperiyasına öz bildiklәri sәdaqәtlә xidmәt edirdilәr. Qriboyedovun onlara inanmağı, vә çox etibar etməsi şәksiz idi. Ambarsum ağa ölәnә qәdәr Rus һökumətindən yerli konsulun (Tәbriz) vasitəsilә illik qızıl pulla tәqaüd alırdı. „„ Qriboyedovu Teһrandakı Şaһ Әbdül Әzim rayonundakı erməni kilsәsinə gәtirirlәr. Gәtirən dә "qәdirbilәn" ermәni Qurgen xan Culfinski idi.;

1ndi o iki ermәni qızı barәdә ki, әgәr vәsilәlәr nәzərə alınmazsa, sәbәb bu iki ermәni qızı idi.

Sәfirlikdә raһat, dinc buçaq tapan ermәni Mirzә Yaqubun göstәrişi ilә Allaһyar xanın sarayında yaşayan iki gәnc qadını.tәləb edib alırlar. Allaһyar xanın gәnc qoһumu (Məһәmməd Taһir bәy) qızlardan biri ilә evlәnmək istәyirdi. Odur ki. o. öz gözaltısını sәfirliyә qedәr müşayiәt edir. Qızlar öz xoşlarına Teһranda qalmaq istəsәlәr dә burada qoçuluq edәn Rustamın dilә tutması ilә səfirlikdә bir-iki gün qalmağa qәrar verirlәr. Diplomatik şәraitə görə, səfir bu basılmış ölkәdә öz təbәәlәrini dә müdafiə edib qanadları altına almaq imtiyazları daşıyırdı.

ermәnilәrin öz güclәrini nümayiş etdirmәk qәsdi ilә ordan-burdan dәnlәyib çı-xardıqları — müsәlmanların arvad etdiglәri xaçpәrәst qızları, onların ovunmaq bilmәyәn gözüyaşlı әrlәri ümumi һәrc-mәrclik fonunda gülməli və ağlamalı mənzәrә yaradır. Bu zaman arvadı əlindən alınmış özü müqavimәt göstәrdiyinә görә, bazarda döyülәn, səfirliyin bayır qapısında naümid tәnһa dayanıb ağlayan yazıq seyid һadisәlәrin bilavasitә iştirakçısı olan xarici diplomatların memuarlarında elә indi dә tәbәssüm yaradır. . İrana gəldikdә isə sәfir öldürmәk işinin öz-özünә bir ənənəyə çevrildiyi göz qabağındadır. Leninin buradakı ilk. konsulu Kolomiytsevin öldürülməsi ,70-ci illlərdә mәһz mәlum xarici sәfirliklәrlә bağlı geniş provakasiya işlәri vә sәfirlәrin adi insan һüquqlarının belә alınaraq, gömrükxanalarda yubadılması vә s. "elçiyә zaval yoxdur" deyәn minillik Şәrq etiketini tapdalayırsa da bu suçlamalardan uzaq dururuq və onu etiraf etmәk istәrdik ki, әslindә elçi öldürmək son һәdd olaraq acizliyin intiqamı dәyәrini alır, digәr yolların tapılmadan bağlandığını, kömәksizliyi göstərir.

ƏDƏBİYYAT

1.                            А.С.Грибоедов. Полное собрание сочинений.4т. М.1952

2.                            Грибоедов в воспоминании современников. М.1951

РЕЗЮМЕ

                         В статье рассматривается деятельность А.С. Грибоедов в качестве русского дипломата на Кавказе, особенно его дипломатические сношения с Ираном накануне подписания исторических соглашений, а  также настоящая причина его смерти.  


 

Xanəli Babayev

BƏDİİ ƏDƏBİYYATDA DİNİ MÖVZUYA ELMİ-NƏZƏRİ BAXIŞ
(Problem
in qoyuluşu)


Bir bioloji varlıг олараг инсан özünə bənzər canlılardan ayrılıb yüksək mədəni səviyyəyə çatmasında, ictimai təfəkkürün inkişafında və bəşəriyyətin bu gün əldə etdiyi elmi və mənəvi nailiyyətlərdə dini dünyagörüşünün oynadığı rolun həqiqi qiymətini vermək çox çətindir və bu barıdı hələ yəqin ki, bundan sonra da fundamental tədqiqatlar aparılacaqdır. Yalnız bunu qeyd etməklə kifayətlənmək olar ki, din olma-saydı, bəşəriyyət indiki səviyyəsinə qalxa bilməz və vəhşi təbiətin bir parçası olaraq qalardı. İnsan şüuru ilə demək olar ki, eyni vaxtda yaranmış dini dünyagörüşünün özünün də müxtəlif inkişaf mərhələləri vardır və bu barədə istər elmi, istərsə də dini ədəbiyyatda kifayət qədər sanballı tədqiqatlar aparılmışdır.

Tarix dini-mifoloji   mistikadan   dünya   dinlərinə doğru getdikcə dinin xarakteri, şüurlara təsir mexanizmi, ictimai-siyasi həyatda, cəmiyyətin mənəvi inkişafında oynadığı mütərəqqi rol da proqressiv istiqamətdə dəyişir. Bu baxımdan sonuncu dünya dini olan İslam - bir ictimai dünyagörüşü hadisəsi kimi daha çox maarifçi xarakter daşıması ilə fərqlənir. Başqa sözlə desək, İslam dini öz qarşısına təkcə bir tayfanı, təkcə bir milləti və ya firqəni deyil, bütün insanları qaranlıqdan işığa, cəhalətdən biliyə, özbaşınalıqdan nizama, bir sözlə, xaosdan kosmik harmoniyaya çıxarmaq məqsədi qoymuş və  bunu maarifçi təbliğat yolu ilə həyata keçirməyə üstünlük vermişdir.

Dünya dinlərinin sonuncusu və buna görə də təbii ki, ən mükəmməli olan İslam dini öz əzəmətli insanpərvər ideologiyası ilə tarix səhnəsinə qədəm qoyduqdan sonra bütövlükdə mədəniyyətin və mənəviyyatın, xüsusi halda isə ədəbiyyatın inkişafı və yeni-yeni ideyalarla zənginləşməsi üçün güclü stimul rolunu oynadı. Üc dildə - ərəb, fars və türk dillərində yaranmış islam ədəbiyyatı xəzinəsinin humanist yönlü qiymətli ədəbi incilərlə zənginləşməsinдə hər üç dildə ölməz əsərlər yazıb yaratmış Azərbaycan bədii söz ustadlarının da gərgin fəaliyyəti və poetik qüdrəti nəticəsində ərsəyə gəlmiş əsərlər az rol oynamamışdır.

Bu da gizli  deyil ki, 1920-ci illərdən başlayaraq tariximizin sovet dövründə, lap yaxın vaxtlara qədər klassik Azərbaycan ədəbiyyatını hər vəchlə islam  ədəbiyyatları   kontekstindən  qoparmaq,  onu kommunist-bolşevik ideologiyasına uyğunlaşdırmaq üçün marksist-leninçi dünya­görüşünə malik ədəbiyyatşünaslar və filosoflar bütün qüvvələrini  sərf edirdilər.  Ümummilli  liderimiz,  Azərbaycan tarixi və ictimai fikrinin bütün sahələri kimi, klassik ədəbiyyatımızın da gözəl bilicisi  Heydər Əliyev  1993-cü  il sentyabrın  21-də Azərbaycan Mill Elmlər Akademiyası ziya­lıları   ilə görüşündə söylədiyi dərin məzmunlu nitqində həmin qeyri-elmi müna­sibətləri ümumiləşdirərək mahiyyətini bu cür açıqlamışdı:  «...O zaman tarixiçilər bir şəxsin fəlsəfi görüşlərini araşdırarkən, bir əsər yazarkən çalışırdılar ki, bunu marksizm-leninizm ideologiyasına uyğunlaş­dırsınlar. Çalışırdılar ki, bir sənəd tapsınlar ki, guya Nizami Gəncəvi də marksist-leninçi olmaq istəyirmiş. Axı bu belə deyildir. Düzdür, məsələn, əgər axtarıb tapsaydılar və layiqincə göstərə bilsəydilər ki, dünyanın böyük filosofu Höte özünün bəzi fəlsəfi müddəalarını Nizami Gəncəvinin fəlsəfi fikriləri əsasında izah etmişdir - bu iş tarixi həqiqətdir - əgər bunu sübut etsəydilər, əlbəttə ki, obyektivlik olardı. Ancaq bu, bizim tarixçiləri o qədər də maraqlan­dır­mır­dı. Bu da onların günahı deyildir, mən heç kimi təqsirləndirmək istəmirəm. Bu, o zamankı quruluşumuzun, dövrün ümumi bəlaları idi.» (1,  182)

 Göründüyü kimi, ulu öndər sadə sözlərlə, qısa və yığcam şəkildə, ancaq kitablara sığacaq qədər məna tutumu olan fikrini dahiyanə surətdə ifadə etməklə hadisənin mahiyyətini açmağa müvəffəq olmuşdur. Doğrudan da, hər bir dahilik -sadəliklə sıx şəkildə bağlıdır.

Orta əsrlər Azərbaycan mədəniyyətinin inkişafında islam amilini, islami dəyərlərin təsirini araşdırmış bəzi alimlər müasir dövrdə bu sahənin tədqiqində ifratdan təfritə doğru meylin duyulduğunu da qeyd etmişlər.

Bəri başdan qeyd edək ki, ədəbiyyatın dini mövzu və süjetlərdən qidalanması təkcə islam aləmində gedən ədəbi proses üçün deyil,  ümumi­likdə bəşər bədii-fəlsəfi  təfəkkürü üçün səciyyəvi hadisədir. Dünya şöhrətli rus ədəbiyyatşünası, mifoloq və folklorşünas Y.M.Meletinski bu məsələdən bəhs edərkən yazırdı: «Söz sənətinin genezisi iki cəhətdən sinkretik xarakterdə olan ibtidai mədəniyyətə aparıb çıxarır: birincisi odur ki, burada incəsənətin, dinin və ətraf aləmlə bağlı ilkin təsəvvürlərin başlanğıcı sinkretik vəhdət halında çıxış edirdi (bu, ideoloji  sinkretizmdir);  ikincisi,  bədii  fəaliyyətin  ilk  növləri  bu və ya digər dərəcədə dini ayinlərlə bağlı idi (bu, formal sinkretizmdir). Burada söhbət incəsənətin dinə tabe olmasından deyil, məhz sinkretizmdən, onların ilk addımlarının ayrılmazlığından gedir.» (2, 46)

Əlbəttə, rus aliminin bu qənaətini heç də kor-koranə və birmənalı şəkildə qəbul etmək olmaz; ən azı ona görə ki, onun əməliyyat apardığı bədii və dini materialı eynilə islam dini və ədəbiyyatlarına tətbiq etmək mümkün deyildir. Ümumiyyətlə, qlobal səviyyədə qəbul edilmiş nəzəri fikri Şərqə tətbiq edərkən bir sıra fərqləri və özəllikləri nəzərə almaq lazımdır. Bunlar, hər şeydən əvvəl, şərqli bir insanın daha sadə və səmimi, dini duyğulara ürəkdən bağlanması ilə əlaqəli olmalıdır. Əlbəttə, bununla heç də Qərbdə sadə və səmimi adamların olmadığını söyləmək istəməzdik; söhbət burada yalnız nisbi əksəriyyətdən gedir. Ona görə də, Şərq incəsənətindən, eləcə də ədəbiyyatlarından bəhs edərkən təkcə «ilk addımların» birgəliyini göstərməklə kifayətlənmək olmaz. Burada əsas məsələ - mədəni inkişafın müəyyən tarixi dövrlərində dinin ədəbiyyat və incəsənət üzərindəki təsirinin artıb-azalmasındadır və bu, heç də xronoloji faktorla bağlı olmayıb, bir sıra bütöv kazuistik əlamətlərlə əlaqədədir. Əlbəttə, aydındır ki, bütün bu nəzəri məsələlər xüsusi bir tədqiqatın mövzusudur və ətraflı araşdırma tələb edir. Biz isə yalnız bunu tezis şəklində metodoloji istiqamət kimi götürməklə kifayətlənirik.

Bu baxımdan yanaşdıqda Şərq renessansı probleminə də müəyyən aydınlıq gətirmək mümkündür. Belə ki, burada iki dünya   düzəni   bir-birindən köklü surətdə fərqlənirdi. Əgər Qərbdə Renessans kilsənin şüur­lara zülmət çökdürdüyü, maarif ideyalarmı boğduğu və inkvizisiya tonqallarında kökünü kəsdiyi bir ictimai quruluşa qarşı mübarizə yolu və vasitəsi kimi çıxış edirdisə, Şərqdə bu cür mübarizəyə ehtiyac yox idi; belə ki, kilsədən fərqli olaraq, məscid nəinki maarif ideyalarmı boğmur, əksinə, hər vasitə ilə onlara rəvac verməyə çalışırdı və bunun da əsasında, heç şübhəsiz ki, müqəddəs Qurani-Kərimin ilahi ayələri və Peyğəmbərin hədisləri, başqa sözlə desək, islam maarifçiliyi dururdu. Qərb renessansının əsas aparıcı ideyası olan humanizm - islam dininin özünün köklü prinsiplərini təşkil edirdi. Məhz buna görədir ki, bu dini prinsiplər üzərində qol-qanad atan ədəbiyyat da öz humanist başlanğıcı ilə seçilir və Qərb humanizmini yüzilliklərlə qabaqlayırdı.

Yeri gəlmişkən, ümumilikdə Renessans və bu hadisənin qlobal xarakteri məsələsində dini faktoru araşdıran İ.S.Braginskinin də fikirləri ilə tam şəkildə razılaşmaq mümkün olmadığını nəzərə çarpdırmaq istərdik. «Renessans tarixşünaslığı barədə» məqaləsində alim yazır: «...Renessansın görkəmli xadimləri arasında ateistlərin olmasına və hakim kilsənin ruhani diktaturasına qarşı antiklerikal mübarizə bütövlükdə Renessans mədə­niyyətinə xas olmasına baxmayaraq, ...humanistlərin əksəriyyəti mömin xristianlar, bir çoxları isə hətta kilsə xadimləri idi.» (3, 87)

Göründüyü kimi, müəllif özü də öz ziddiyyətli və birtərəfli fikrinin içərisində dolaşıb qalır, formal məntiqin insan şüuruna diktə etdiyi təfəkkür qanunlarının əksinə gedir - doğrudan da əgər «antiklerikal mübarizə bütövlükdə Renessans mədəniyyətinin» aparıcı əlaməti idisə, məlumdur ki, «humanistlərin əksəriyyətinin mömin xristian olması» sadəcə özlərini sığortalamaqdan başqa bir şey olmamalı idi və bu sadə həqiqəti anlamaq üçün heç də cildlərlə tədqiqat aparmağa ehtiyac yoxdur.

Əslində isə problemə münasibət kökündən yanlış olduğu, yəni Şərq renessansının varlığını nə vasitə ilə olursa-olsun şübhə altına qoymaq yolu  tutulduğu üçün Şərq dindarlığı ilə Qərb dindarlığı mexaniki olaraq eyniləşdirilir və bunun nəticəsində elmi obyektivlik xeyli ziyan görür. Əsas məsələ  burasındadır  ki, İslam xalqları ədəbiyyatlarının böyük nümayən­dələrinin humanist olması üçün heç də onların mütləq ateist olması lazım deyildi; çünki İslamın özündə humanizm ideyaları   çox güclü idi və mömin müsəlman olmaq elə əslində, humanist olmaq demək idi. Buna  görədir ki, böyük islam mütəfəkkirləri öz əsərlərində dönə-dönə İslam dininin ideya və obrazlarına müraciət edir, bu bitib-tükənməyən xəzinədən bol-bol bəhrə­lənirdilər. Humanist şairlərin  əsas  ilham  mənbəyini  isə,  yuxarıda  ötəri qeyd etdiyimiz kimi, İslamın müqəddəs kitabı - Tanrı kəlamı Qurani-Kərim, İslam peyğəmbəri  Məhəmməd  əleyhissəlamın hədisləri və onun bir dahi şəxsiyyət kimi nümunəvi ömür yolu təşkil edirdi. Təbii ki, bu ana qaynaq­larla yanaşı, dördüncü islam xəlifəsi. Məhəmməd peyğəmbərin ən yaxın qohumu və ən sədaqətli, etibarlı silahdaşı Həzrət Əli ibn Əbu Talibin böyük  humanist ideyalar əsasında qələmə aldığı   «Nəhcül-bəlağə» əsərinin də adını çəkmək lazımdır.

İndiyə qədər kommunist ideologiyasının təsiri altında tədqiqi qadağan edilmiş bu problemlərin həlli ölkəmizin siyasi suverenlik və müstəqillik əldə etməsindən, səmimi-qəlbdən ölməz islam dəyərlərinə qayıtmasından sonra bütün aktuallığı ilə qarşıda durmaqdadır. Doğrudur, indiyə qədər bu sahədə müəyyən işlər görülüb. Xüsusən şərqşünas alim A.Qasımovanın «XIV-XVI əsrlər Azərbaycan ədəbiyyatı və Quran qissələri» adlı fundamental monoqrafiyası (4) bu sahədə işlənməsi zəruri olan bir sıra mühüm problemlərin üzərinə işıq salmağa yardım etmiş, zəngin faktik materialı və möhkəm elmi-nəzəri bazası ilə ədəbiyyatşünaslığımızın sonrakı nüma­yəndələri tərəfindən  həmin  problemin  daha  dərindən qoyulmasına rəvac vermişdir. Ancaq bir çox nəzəri məsələlərin, xüsusən problemin metodoloji əsasının birmənalı  şəkildə Qərb ədəbiyyatşünaslarına və  filosoflarına istinadən qoyulub  həll edilməsi cəhdi onun hələ də kifayət dərəcədə həll edilməməsini deməyə əsas verir.

Problemin müəyyən tərəflərinin həllində, xüsusən, bu məsələnin Nizami Gəncəvi tərəfindən bədii interpretasiyasının açılmasında T.Kərimlinin «Nizami və tarix» (5) monoqrafiyası da müəyyən rol oynamışdır. Bu əsərdə Nizami «Xəmsə»sində, xüsusən poemaların giriş hissələrində öz əksini tapmış Tanrı və Peyğəmbər obrazlarının bədii təqdimi məsələləri, peyğəmbərin meracı, başqa dini-tarixi obrazların təqdim xüsusiyyətləri və s. məsələlər çağdaş ədəbiyyatşünaslıq elminin uğurları səviyyəsində tədqiq olunmuşdur. Xüsusən, indiyədək elmi təhlildən kənarda qalmış «Xəmsə» poemalarının giriş hissələrində dini fikirlərin, süjet və obrazların, xüsusən Tanrı və islam peyğəmbəri obrazlarının humanist istiqamətdə təhlili maraq  doğurur. Ancaq bu monoqrafiyada da qarşıda duran problemin həlli baxımından və nəzəri fikirlərimizin bir əsər və mediyevistikamızın son sözü hesab etmək olmaz.

Problemin müəyyən lokal tərəfləri S.Hacının «Nizami Gəncəvinin yaradыъылыьында пейьямбярлик анлайышы вя Щяzrət Məhəmməd (s.a.s.)» adlı monoqrafiyasında (I kitab, Bakı, 2006) öz əksini tapmışdır (6). Bu monoqrafiyada İslam dinində  peyğəmbərlik  anlayışı, башлыъа принсипляр, онун йящудилик və xristianlıqda işlənən analoji anlayışdan köklü fərqləri aydınlaşdırılır. Peyğəmbərliyin mahiyyətini açmaq üçün əsas qaynaq kimi müqəddəs Qurani-Kərim və hədislər götürülüb təhlilə cəlb edilir. Kitabda ərəb, fars və türk ədəbiyyatlarında nət mövzusu qısa xülasə edildikdən sonra Nizami Gəncəvinin «Sirlər xəzinəsi» poemasındakı nətin beyt-beyt şərhi verilir. Göründüyü kimi, bu əsər də problemin bütöv və sistemli həllini vermir.

Беляликля, бядии ядябиййатда дини мювзуйа мцяййян елми-нязяри бахышлары хцлася едяндя, беля мялум олур ки, проблемин гойулушу бахымындан обйектив-елми мцнасибят щяля систем шяклиня дцшмямишдир. Бу мянада ядябиййатшцнасларымызын гаршысында мцяййян мцщцм елми вязифяляр дурур.

ЯДЯБИЙЙАТ:

1.              Щейдяр Ялийев. Ядябиййатын йцксяк боръу вя амалы. Бакы, «Озан», 1999.

2.              Е.М.Мелетинский. Народный эпос. В книге: «Теория литературы. Роды и жанры литературы». Москва, «Наука», 1964.

3.              И.С.Брагинский. 12 миниатюр. Москва, «Наука», 1966.

4.              А.Гасымова. ХЫВ-ХВЫ ясрляр Азярбайъан ядябиййаты вя Гуран гиссяляри. Бакы, «Елм», 2001.

5.              Т.Кяримли. Низами вя тарих. Бакы, «Елм», 2002.

6.              С.Щаъы. Низами Эянъявинин йарадыъылыьында пейьямбярлик анлайышы вя Щязрят Мящяммяд (с.а.с.). Ы китаб. Бакы, 2006.

SUMMARY

It is necessary to study classic Azerbaijan literature from the point of view of Islam. But there is not a common systematic view on this problem yet. From this point of view our history of literature and theoretical thought must carry out some important researches.


 

.          Елшад Sяфярли

AЗЯРБАЙЖАН  ЯДЯБИЙЙАТШЦНАСЛЫЬЫНДА  СОНЕТИН  ТЯДГИГИ


Ядябиййат тарихиндя мцшащидя етдиймиз кими бязи йениликлярин мейдана чыхмасы она гаршы мцгавимятин дя мейдана эялмясини шяртляндирмишдир. Бу, бялкя дя ондан иряли эялмишдир ки, ортайа чыхан йениликляр йа кимляринся мара­ьыны тямин етмямиш, йарадыжылыг просесиндя истедадсызлыьыны цзя чыхармыш, ону ажиз бир вязий­йятя салмыш, йа да ки, щямин мцтярягги просесин мащиййяти, ящя­миййяти щаггында ядяби ижтимаиййятдя, охужу кцтлясиндя мялумат олма­мышдыр. Буна эюря дя ядяби просеси вя охужуну бу сащядя маарифлян­дирмяк чох бюйцк ящямиййят кясб едир. Шцбщясиз ки, сонет  ъанрынын тарихи, поетикасы, идейа форма-мязмун хцсусиййятляри, ма­щиййяти щаггында щеч бир мялумата малик олмайланлар цчцн бу ъанрын поезийа сащясиндя ядяби тяжрцбяйя тятбиги вя дярки мцяййян чятинликляр йаратмасы нятижя­синдя онун бязян гябуледилмязлийини тябии саймаг лазымдыр. Вахтиля ядябиййатда кюк салмыш классик Шярг романтизми естетикасына гаршы йюнялмиш реализм естетикасы да диалектик мцбаризядя илк дювр­ляр бюйцк мцгавимятля растлашмышдыр. Вя бу мцбаризянин ясасыны гойан бюйцк мцтяфяккир, драматург, шаир М.Ф.Ахундов беля мцгавимяти цзяриндя аз щисс етмямишдир. Беля олан щалда М.Ахундов ядяби тяжрцбядя реалист консепсийанын доьру, дцрцстлцйцнц вя мцтяряггилийини яйани шякилдя  юз ясяр­ляриндя эюстярмякля, ядябиййатын инкишафына хидмят едян идейала­ры­нын тясдигиня наил олмагла, бу мцбаризядя галиб чыхды [1, с.115-117].

Шцбщясиз ки, сонет щаггында щеч бир яняняйя малик олмайан вя онун щаг­гында щеч бир мялуматы олмайанлар цчцн щямин ъанрын дярки, гябулу ялбяття ки, мцяййян чятинликляр доьурмалы иди. Бу ящямиййятли, важиб иши ися юз цзяриня ядя­биййатшцнаслыг елмимиз эютцрмяли иди. Лакин тяссцфляр олсун ки, Авропа ядя­бий­йатында ХЫЫЫ ясрдя тяшяккцл тапыб вя яксяр сивил ядябиййатларда бяргярар олан со­нет ъанры, онун тарихи, поетикасы, нязяриййяси щаггында Азярбайжан ядябий­йат­шц­наслыьында, ядяби тянгидиндя истяр тядгигат характерли, истярся дя тянгид вя мя­лумат характерли бир мянбяйя раст эялмядик. Тясадцф етдиймиз бир нечя кичик щяжмли мягаля вя «Ядябиййатшынаслыг терминляри лцьяти»индя бу ъанр щаггында кичик бир мялуматдыр ки, бу да, ялбяття, кифяйятляндирижи дейил, няинки охужуйа эениш билэи вермир, щеч бу ъанр щагда жузи дя олса мараг йаратмыр. Щалбуки, сонет чох мцряккяб, лакин мцряккяб олдуьу гядяр дя мараглы бир поетикайа малик ъанрдыр. Тясадцфи дейилдир ки, ХХ ясрин икинжи ониллийиндян башлайараг Азярбайжан лирикасында бу ъанрын мцяййян гядяр уьурлу нцмуняляри йарадылмышдыр. Щямчинин бюйцк инэилис драматургу В.Шекспирин сонетляриня 1955-жи илдя истедадлы шаир Тялят Яййубов илк дяфя олараг бизим тяржцмя сянятимиздя мцражият етмиш, онун сонетлярини вя ики поемасыны уьурла дилимизя чевирмишдир. Лакин китабын няшриня юн сюз йазылмайыб, лирик нювцн бу ъанры щаггында щеч бир мялумат верилмямишдир.

«Ядябиййатшцнаслыг терминляри лцьяти»ндя ися «Сонетляр чялянэи» щаггында  беля бир гыса мялумат верилир. «Сонетляр чялянэи» адятян, он беш шеирдян ибарят олур. Бунлардан ян ахырынжысы юзцндян яввялки сонетлярин биринжи мисраларындан тяшкил олунур. «Чялянэ»ин бу гайдада, сцни сурятдя йарадылмасы, чох тябии олараг, шаирин йарадыжылыг имканларыны мящдудлашдырыр, онун эениш, жанлы фикир вя щиссляр ифадя етмясиня мане олур. Совет ядябиййатында «сонетляр чялянэи» йох дяряжясин­дя­дир» [2. с.159-160]. Яслиндя дырнагда вердиймиз ситатдакы фикир сонетин, сонетляр чялянэинин мащиййятини, поетик структурунун юзцнямяхсуслуьуну тящриф едир. Сонетляр чялянэинин мцряккяб бир структурда йарадылмасы щеч дя шаирин йарадыжылыг имканларыны мящдудлашдырыб, онун эениш фикир вя щиссляр ифадя етмясиня мане олмур. Ясл йарадыжылыг истедадына малик вя сонет йазмаг гцдряти олан шаирлярин йарадыжылыьында сонетляр чялянэи формалист шеир кими, йяни шаирин имканларыны мящ­дуд­лашдыран формада йох, яксиня онун йарадыжылыг имканларыны щяртяряфли цзя чыхаран поетик бир васитя кими диггяти жялб едир. Вя  бу формада йцксяк фикирлярин, зяриф  щисслярин тяряннцмц ясл зювгя малик олан инсанлара мяфтунедижи тясир баьышлайыр. Йухарыда гейд етдиймиз кими сонети щяр кяс йаза билмяз, йалныз сонет йазмаг вярдиши, бу сащядя истедады олан адамлар сонет йаза билярляр. Аполлон-Феб сонети йараданда мящз юзцня шаир дейян «боз ахынын» габаьыны алмаг цчцн бу мцряккяб формалы шеири йаратмышдыр. Ситатдакы ахырынжы «совет ядябийатында сонетляр чялянэи йох дяряжясиндядир» жцмлясиня ися мялуматсызлыьын нятижяси кими бахырыг . Чцнки Совет ядябиййатынын В.И.Иванов (1866-1949) вя М.А.Волошин (1877-1932) кими истедадлы нцмайяндяляри 1909-жу илдя щяля сонетляр чялянэинин илк нцмунялярини йаратмышдылар. Сонракы иллярдя ися В.А.Солоухин, В.Й.Брйусов (1873-1924), П.Г.Антоколски (1986-1978), И.Л.Селвински (1899-1968), С.И.Кирса­нов (1906-1972) вя б. тяряфиндян сонетляр чялянэи совет ядябиййатында (рус ядябий­йа­тында) артыг йарадылмышды.  Цмумиййятля, йухарыдакы ситатда  сонетя сойуг, биэа­ня мцнасибят тяяссцф доьурур.

Лакин сонетя йцксяк гиймят верянляр, щятта Шекспир сонетляринин тяржцмя­сини ядябиййатымыз цчцн ядяби щадися олдуьуну гейд едян тядгигатчыларымыз да олуб. Бунларын сырасында ядябиййатшынас-алим, тянгидчи Тящсин Мцтяллимов Тялят Яййубовун тяржцмяляри щаггында йазмыш, уьурлары вя нюгсанлары обйектив гейд етмякля йанашы, бу тяржцмяляри ядяби наилиййят кими гейд етмишдир. Т.Мцтяллимов тяржцмячинин Шекспир сонетинин идейа-мязмун хцсусиййятлярини, щямчинин сянят­карлыг кейфиййятлярини, онларын характер вя рущуну тяржцмядя горуйуб сахламаьа наил олдуьуну хцсуси вурьуламышдыр. Т.Яййубов инэилис поезийасынын поетик формасыны  Азярбайжан дилиня чевиряркян щеч дя бу дилин форма вя ганун­ларыны позмамышдыр, ону чевирдийи дилин сонет каноникасына уйьунлашдырмышдыр. Милли дилин шеир структуруна уьурлу уйьунлашдырманын нятижяси иди ки, Шекспир сонет­ляринин тяржцмяси мцвяффягиййятли алынмышдыр.

Т.Мцтяллимов бу тяржцмянин уьурлу тяряфляри иля йанашы, онун нюгсанларыны да эюстярмишдир. О, йазыр: «Лакин бу мцвяффягиййятли жящятляр поема вя сонетлярин бядии тяржцмясиндяки бязи жидди гцсурлара да бяраят газандыра билмяз. Китабдакы ясярлярин тяржцмя кейфиййяти ейни сявиййядя дейилдир. Хцсусиля, сонетлярин тяржцмяси... Бязян щям мязмун, щям дя форма етибары иля еля зяиф тяржцмяляря раст эялирик ки, бунларын Т.Яййубов кими тяжрцбяли тяржцмячинин гяляминдян чыхдыьына инанмаг олмур» [3, с.74-75].

Т.Мцтяллимовун «Шекспирин сонетляри» мягалясиндя гаршыйа гойдуьу мягсяд бяллидир. Лакин С.Ясядуллайев гейд едир ки, Т.Мцтяллимовун мягалясиндя «Шекспир сонетляринин психолоъи формасы, цмумиййятля сонет поетикасы, ъанрын бядии шярт вя тялябляри барядя бу йазыда сющбят эетмир» [4, с.8]. Бизжя, щеч эедя дя билмязди, чцнки Т.Мцтяллимов мягалядя, цмумиййятля сонет щаггында йох, Шекспир сонетляринин тяржцмя кейфиййятляри щаггында фикир йцрцтмяйи гаршысына мягсяд гоймушдур. Бу мягалянин  чап олундуьу дювр цчцн бир дя ящямиййяти онда иди ки, Азярбайжан охужусунда аз да олса, щяр щалда сонет щаггында мцяййян гядяр тясяввцр йарадырды.

Шекспир сонетляринин 1955-жи ил няшриня онун поемалары дахил едилмямишдир. Т.Яййубов тяряфиндян «Мяшцгянин шикайятляри», «Венера вя Адонис» поемалары тяржцмя едиляряк онун 1964-жу илдяки тяржцмя китабына ялавя едилмишдир. Лакин Шекспирин шаир гцдряти даща чох юзцнц сонетляриндя бцрузя вермишдир.

Шекспир сонетляринин 1964-жц ил няшри иля ялагядар дащи шаирин сонетляри вя мцяййян гядяр бу ъанрын спесифик жящятляри щаггында илк дяфя дольун, чох эениш олмаса да, мцфяссял вя мцкяммял мялуматы Азярбайжан охужусуна танынмыш тядгигатчы алим Ж.Жяфяров вермишдир. Ж.Жяфяровун китаба юн сюзц сонет ъанрына Азярбайжан ядябиййатшынаслыьында артыг артмагда олан мараьын илкин жцжярти­ляриндян биридир. Дцздцр, ядябиййатшынас-алим Щ.Щяшимли «Азярбайжан поезийа­сында сонет вя терсет» монографийасында Азярбайжанда сонет ъанры щаггында илк дольун мялуматын академик Иса Щябиббяйли тяряфиндян верилдийини иддиа едир. Лакин биз о гянаятдяйик ки, сонет ъанрына мараьын йюнялдилмясиндя, онун поетик хцсусиййятляри щаггында гыса да олса, лакин чох дярин мязмунлу мялумат верян Ж.Жяфяров олмушдур. Щям дя Ж.Жяфяровун Шекспир сонетляри щаггында гейдляри ишыг цзц эюрмяси тарихи 1964-жц иля аиддирся, И.Щябиббяйлинин истяр айры-айры мягаляляриндя вя «Романтик лириканын имканлары» монографийасында яксини тапан фикирлярин Азярбайжан охужусуна тягдими тарихи ися нисбятян сонракы илляря аиддир.

Шекспир сонетляринин 1992-жи ил няшри яввялки няшрляря нисбятян даща чох Азярбайжан охужусунун мараьына сябяб олду. Щям дя бу тяржцмялярдян мцял­лифи шаир Сабир Мустафанын, тяржцмялярин сявиййяси бахымындан вя мцкяммяллийиня эюря  сонет поетикасына  вя нязяриййясиня дяриндян бяляд олдуьу айдын эюрцнцр. Тяржцмя мцяллифи инэилис сонетинин йалныз форма хцсусиййятлярини дейил, щямчинин Шекспир сонетляринин ясас характерик жящятлярини, инэилис шеиринин рущуну Азярбай­жан дилинин гайда-ганунларына, милли рущуна уйьунлашдырмаьы бажармышдыр.

Бялкя дя, бу бялядлийин нятижясидир ки, С.Мустафа Шекспир сонетляринин сещ­риня дцшмцш, онлардан бюйцк тясир алмыш, лакин бу ядяби тясирдян йаха гуртара билмямишдир. Чох кечмядян юзц дя Шекспир сонетляринин тясири алтында 151 сонет йазмыш вя 1998-жи илдя  «Турк сонетляри» ады иля сонетляр китабыны чап етдирмишдир. Мараглы жящят будур ки, С.Мустафа щям дя сонетля баьлы, онун классик Шярг шеири нювляри ичярисиндя мювзу-мцндярижя бахымындан гязяля йахынлыьы, охшарлыьы щаг­гында да мараглы мцлащизяляр сюйлямишдир. Лакин бу дейилянляр щеч дя Азяр­бай­жан сонети щаггында эениш арашдырма характерли мцлащизяляр дейилдир. Лакин бц­тцн бу кими фактлар сонетин бир ъанр кими дяйярляндирилмяси бахымындан мараг кясб едир.

Сонракы иллярдя дюври мятбуатда артыг сонет ъанры иля баьлы сцкцт позулмаьа вя «бузларын яримяйя башландыьынын» шащиди олуруг. Азярбайжан сонетчиляри сыра­сында юнжцл мювгейя малик Адил Бабайевин сонетляри щаггында мцнтязям олма­са да да мцхтялиф гязет вя ъурнал сящифяляриндя тянгиди мягаляляр, ресензийалар чап олунмаьа башлайыр. Беля ресензийалардан бири 16 октайбр 1971-жи ил тарихдя «Ядя­биййат вя инжясянят» гязетиндя [5] А.Микайылов имзалы мцяллифин «Лирик сятирляр» ады иля дярж едилян йазысы иди. Бу ресензийада А.Бабайевин сонетляриня мцнасибят тянгиди мцнасибятдян чох мцяллифин шаирин бу ъанрда йаздыьы кичик формалы поетик нцмуняляря вурьунлуьундан вя бу ъанрын доьурдуьу разылыг щиссинин бяйан едилмясиндян башга бир шей дейилди. Щаглы олараг академик Б.Нябийев бу мяга­ляни тянгид едир вя мцяллифин сонет щаггында бахышларында мящдудлуьу ачыб эюс­тярир вя онун диггятини гейри-дягиг ифадяляря, мцлащизяляря жялб едяряк йазыр: «А.Ми­кайыловун мягалясиндя охуйуруг...Сонет формасында шаир адятян юз дахили щисс вя щяйажанларыны юн плана чякир, «мян»ини чыхыш нюгтяси эютцрцр, севэисиня, достуна мцражиятля онлары тяряннцм едир. Бурада хейли натамам, бир гядяр дя сялигясиз дейилян мятляб, цмумиййятля лирик ясярляр цчцн сяжиййяви олан яламятляри ящатя едир...» [6, с.13]. Академикин бу фикирляри иля разырашмамаг мцмкцн дейил. Анжаг академикин ситатдакы икинжи жцмлянин мянтигиндя биз бир долашыглыг эюрцрцк. Бурада хейли натамам, бир гядяр дя сялигясиз дейилян «мятляб»ин, «цму­миййятля лирик ясярляр цчцн сяжиййяви олан яламятляри» щансы мянада ящатя етдийини академикин йозумунда анлайа билмядик. Бялкя дя тянгидчи А.Мика­йыловун натамам, сялигясиз сюйлядийи фикирлярин Б.Адилин диэяр сонетляринин ся­жиййяви яламятляри щаггында дедийи фикирлярля вящдят тяшкил етмясини демяк истямишдир. Щяр щалда биз беля дцшцнцрцк.

Б.Нябийев А.Микайыловун мягалясиндя сонетля баьлы бязи важиб суаллара жа­ваб тапа билмяся дя, щяр щалда бу мягаляни сонетин Азярбайжан шеиринин ъанр­лары ичярисиндя артыг юзцня йер газанмасыны доьру мцяййянляшдирмяк бахымындан там мянада ящямиййятсиз дя саймаг дцзэцн олмазды.                     

Сонет щаггында, хцсусян А.Бабайевин йазылан поетик нцмуняляри щаг­гында эюркямли шаирляр: Б.Ващабзадя, Н.Щясянзадя, тянгидчи Б.Нябийев вя баш­галары юз фикирлярини сюйлямякля йанашы, щямчинин Гярби Авропа мяншяли бу ъанрын Азярбайжан поезийасында йени олмасына бахмайараг, бу сащядя дя поезийа­мыз­да мцяййян уьурлар ялдя едиляжяйиня бюйцк инам ифадя етмишляр. Лакин онларын мягаляляриндя дя бу ъанрын поетикасы вя диэяр спесифик хцсусиййятляри, нязяриййяси щаггында ялавя щеч няйя тясадцф едя билмядик. Цмумиййятля, Азярбайжан ядя­бий­­йатшынаслыьында бу сащядя бюйцк бир бошлуг юзцнц эюстярирди. Вя ялбяття ки, бу сащядяки бошлуьу арадан галдырмаг цчцн сонетин бир ъанр кими системли тядгиги, онун нязяри проблемляринин юйрянилмяси вя Азярбайжан сонетинин тяшяккцл, инки­шаф хцсусиййятляринин арашдырылмасы ядябиййатшынаслыг бахымындан важид олдуьу гядяр дя зяруридир. Бялкя дя мювжуд бошлуьу арадан эютцрмяк цчцн ядябиййат­шцнас-алим С.Ясядуллайев бу сащядя, демяк олар ки, илк дяфя фундаментал харак­терли арашдырмалар апармыш, сонетин поетикасы, тарихи, нязяриййяси щаггында «Азяр­байжан поезийасында сонет ъанры» адлы санбаллы монографийа (2002) йазмышдыр.

Бу мягамда бир мясяляни дя гейд етмяйи лазым билирик. Беля ки, С.Ясядул­лайев адычякилян монографийасында сонет ъанры иля баьлы Азярбайжан ядябиййат­шынаслыьында истяр Шекспирин тяржцмяляри, истяр А.Бабайевин сонетляри, истярся дя, цмумян сонет щаггында хырда-пара йазыларыны йазан, юз фикир вя мцлащизялярини сюйляйян мцяллифлярин демяк олар ки, яксяриййятинин адыны чякир, онларын йазыларына юз мцнасибятини билдирир. Анжаг нядянся, щямин мцяллифлярин сырасында академик Иса Щябиббяйлинин адыны чякмир. Щансы ки, академик И.Щябиббяйли Азярбайжан поезийасында сонетин тяшяккцл вя инкишаф мярщяляляри щаггында, Щ.Жавид, А.Шаиг, щятта А.Сящщят йарадыжылында илк нцмуняляринин йарадылмасы, сонетин поетикасы иля баьлы мцяййян гядяр илкин мялумат верян тядгигатчыларымыздан биридир. Дцздцр, академикин Щ.Жавид ирсиндян тягдим етдийи бязи нцмуняляри сонет ъанрына аид етмяси вя Авропа сонетинин жидди форма принсипляриндлян фяргли шякилдя ярсяйя эялян щямин шеирляри шаирин сонет ъанры сащясиндя апарылан ахтарышларынын сямяряли бящряси кими гялямя вермяси мцбащисяли эюрцнся дя, щяр щалда Азярбайжан поезийасында сонетин мяншяйинин мцяййянляшдирилмяси вя ъанрын формалаш­ма­сында, мцяййян гядяр кцтлявиляшмясиндя хидмятляри олан шаирлярин сонет йара­дыжылыьы щаггында мялумат вермяси, ялбяття ки, ядябиййатшцнаслыг елмимиз цчцн ящямиййят кясб едир. Эюрцнцр, С.Ясядуллайев И.Щябиббяйлинин 1984-жц илдя «Йа­зы­чы» няшриййаты тяряфиндян ишыг цзц эюрян «Романтик лириканын имканлары» адлы санбаллы монографийасындан мялуматлы дейилмиш. Вя бу «унутганлыьы» да биз мящз тядгигатчынын мялуматсызлыьы иля баьлайырыг.

Сонетин тядгиги иля баьлы икинжи санбаллы монографийа ися ядябиййатшцнас-алим Щцсейн Щяшимлийя мяхсусдур. Онун 2003-жц илдя «Елм» няшриййаты тяряфин­дян ишыг цзц эюрян «Азярбайжан поезийасында сонет вя терсет» монографийасы проблемин щяллиндя даща эениш спектри ящатя едир. Бурада сонетин бир ъанр кими инкишаф йолуна ятрафлы нязяр йетирилир, Азярбайжан поезийасында онун тяшяккцл, камилляшмя, кцтля­виляшмя дюврляри елми-нязяри аспектдян тядгиг вя тящлиля жялб едилир, сонетин струк­турунда шякилдяйишмяляр, сонетляр чялянэи вя сонетин чаьдаш мярщялядя Азярбайжан поезийасында мювгейи щаггында охужуйа дярин, щяртяряфли мялумат верилир.

Ядябиййатшцнас –алим С.Ясядуллайев монографийасында Шекспир вя мящшур полйак шаири Адам Митскевичин сонетляр вя поемалар китабларынын тяржцмя кейфий­йятляри щаггында да юз мютябяр фикирлярини гейд едир. Бу китабларын Азярбайжан дилиня тяржцмясини вя няшрини ядяби-мядяни щяйатымыз цчцн яляамятдар поетик щадися кими эюстярир. Бу, ялбяття, тягдирялайиг щалдыр вя тяржцмя сянятимизин халг­лар арасында мядяни-ядяби ялагялярин эцжляндирилмясиня юз тющфялярини вермякля йанашы, диэяр халгларын зянэин поетик ирсинин мянимсянилмясиндя мяняви кюрпц ролуну ойнамагла файдалы бир миссийаны ляйагятля чийининя эютцрдцйцнцн дя ша­щиди олуруг. Бу, щям дя эцжлц ядябиййата малик щяр бир халгын диэяр бир халгын зянэин ядябиййатына бяшяри ещтийаждан йайынмаьын мцмкцнсцзлцйцнцн тязащц­рцдцр.

С.Ясядуллайев ейни заманда Шекспирин «Сонетляр вя поемалар» (тяр­жцмячи: Тялят Яййубов) вя Адам Митскевичин «Крым сонетляри. Пан Тадеуш» (тяржцмячи: Сабир Рцстямханлы) китабларынын тяржцмяляринин уьурларыны гейд етмякля йанашы, нюгсанлы жящятляря вя чатышмамазлыглара да жидди тянгиди мцнасибят бясляйир. Тянгидчи йазыр: «Лакин сонет сянятинин поетик принсип­ля­риня, хцсусиййятляриня лазымы дяряжядя бяляд олмайан тяржцмячиляр ориъиналлыарын щям мязмун, щям дя форма хцсусиййятлярини чох вахт горуйуб сахлайа билмя­мишляр, нюгсанлара вя тящрифляря йол вермишляр» [4, с.9]. Биз мцяллифин бу вя диэяр фикирляриня мцнасибят билдирмяйя юзцмцзц боржлу сайырыг. Щесаб едирик ки, мцяллиф тянгидиндя бязян рянэляри чох гатылашдырыр вя бязян дя юзц тящрифляря йол верир. Конкрет фактлара кечяк. Бизжя, йухарыдакы ситатда адычякилян китабларын тяржцмячиляринин - Т.Яййубовла С.Рцстямханлынын мящз сонетин поетик принсипляриня, хцсусиййятляриня лазымы дяряжядя бяляд олмадыгларына, мяз­мун-форма вя диэяр естетик-поетик тялябляри эюзлямядикляриня эюря тяржц­мядя тящрифляря йол вердикляри щаггында сюйлянилян фикир чох сярт дейилмишдир. Инанмаг олмур ки, истяр Т.Яййубов, истярся дя бюйцк истиглал шаири С.Рцс­тям­ханлы сонет поетикасыны билмядян ики сонет нящянэинин шеирляринин тяржцмясиня гярар версинляр. Ола билсин ки, вахтиля бюйцк С.Вурьунун «Ядяби эянжлийимизин истедадлы нцмайяндяляриндян бири» [7, с.31] адландырдыьы Т.Яййубовун сонет поетикасына мцяййян гядяр бялядлийи олмасын, амма бу фикирляри мцасир Азяр­бай­жан поезийасынын бюйцк сималарындан олан Халг шаири С.Рцстямханлыйа аид едилмяси инандырыжы эюрцнмцр. Щяр ики тяржцмячи, истяр Т.Яййубов, истярся дя С.Рцстямханлы тяржцмя етдикляри сонетлярдя мцяййян гядяр мязмун, мяна тящрифляриня йол версяляр дя, щяр щалда уьурлары йол вердикляри гцсурлардан даща чохдур. О ки, галды тяржцмячиляр «форма хцсусиййятлярини чох вахт горуйуб сахлайа билмямишляр» ифадясиня бу мясяля дя мцяййян гядяр елми-нязяри жящятдян мцбащисяйя сябяб ола биляр. Мцяллиф китабынын 9-жу сящифясиндя йазыр: «Т.Яййубовун тяржцмяляриндя айры-айры сюз вя ифадяляр мязмундан бир гядяр узаг сюз вя ифадялярля явяз олунур, мязмуна бир гядяр хялял эятирир. Мяс., 19-жу сонетдя «Клыки из пасти леопарда рви» мисрасында «леопард» сюзц «пя­лянэ» сюзи иля, «И феникса сожги в его крови» мисрасында «в крови» ифадяси «йувасында» сюзц иля явяз олунмушдур» [4, с.9.]

Мараглыдыр, мцяллиф «леопард» сюзцнцн «пялянэ» сюзц иля явяз едилмясини нийя гябул етмир. Инанмырыг ки, Т.Яййубов «леопард» сюзцнцн азярбайжанжа «бя­бир» олдуьуну [8, с.17] билмямиш олсун. Садяжя, «бябир»дянся «пялянэ» сюзц контекстя даща уйьун эялян сюздцр. Щям дя ки, бябир пялянэкимиляр фясилясиня дахил олан щейвандыр. Бурада мязмундан узаг сюзцн ишлядилмясиндян сющбят эедя билмяз. Мящз буна эюря дя, Шекспирин сонетляринин диэяр тяржцмячиси шаир-тяржцмячи Сабир Мустафа да 19-жу сонетдя «леопард» сюзцнц «пялянэ» сюзц иля явязлямишдир. 

Тянгидчи сонра йазыр: «И феникса сожги в его крови» мисрасында «в крови» ифадяси «йувасында» сюзц иля явяз олунмушдур». Тянгидчи эюрясян «в кро­ви» ифадясинин «йувасында» ифадяси иля явяз олунмасына Шекспир сонетляринин щансы тяржцмя няшриндя тясадцф етмишдир. Ахы сонетлярин 1964-жц ил тяржцмясиндя беля бир шей йохдур. 19-жу сонетин биринжи катренини олдуьу кими веририк:

Сян асланын жайнаьыны, ей дювран, сал кясярдян,

Сян пялянэин дишлярини гопардыб ат бир анда.

Дурма, бцтцн жанлылары кцля дюндяр, сян кцля,

Сямяндяри, дурма йандыр сян онун юз ганында.   [9, с.35]             

Эюрцндцйц кими, катрендя «ганында» сюзц щеч дя «йувасында» сюзц иля явязлянмямишдир. Бизжя, тяржцмячи «ганында» сюзцнц «йувасында» шяклиндя ишлятсяйди даща мягсядяуйьун оларды. Чцнки дцшцнцрцк ки, яслиндя Шекспир щямин сюзц ориъиналда «ганында» йох, еля «йувасында» мянасында ишлятмишдир. Шеирин поетик рущу да еля бу сюзц тяляб едир. Тянгидчи йягин ки, катренин шярщиндя садяжя, тяляскянлийя йол вериб.

Беля бир щала тянгидчинин С.Рцстямханлынын Адам Митскевичдян тяржцмя етдийи «Аккерман чюлляри» щаггында йаздыьы фикирляриндя дя растлашырыг. Мяс., о, «Аккерман чюлляри» сонетинин биринжи бейтини мисал эятирир:

Чыхдым эенишлийиня сящра океанынын,

Кювшянляр гярг олуб цзцр гямим-арабам.           [4, с.12-13]

С.Рцстямханлынын 1998-жи илдя «Мцтяржим» няшриййатында чап едилян йухарыда адычякилян тяржцмя китабынын 12-жи сящифясиндя «Аккерман чюлляри» сонетинин 2-жи мисрасы яслиндя белядир:

Кювшянляря гярг олуб цзцр эямим-арабам.            [10, с.12]

Эюрцндцйц кими, С.Ясядуллайев «кювшянляря» сюзцнц сящвян «кювшянляр», «эямим...» сюзцнц ися «гямим» кими ишлятмишдир. Тяржцмячийя тящрифляря йол вердийиня эюря ирад тутан тянгидчи юзц нядянся ики  сюзц йанлыш ишлятмякля бюйцк мяна-мязмун тящрифиня йол вермиш олур. Щяля цстялик, тяржцмячини А.Митскевичин сонетинин оптимист ящвал-рущиййясиня пессимист чалар гатмагда эцнащландырыр. Мцяллифин фикрини ейнийля веририк: «А.Митскевичдя «гям» сюзц йохдур, тяржцмячи ону юзцндян ялавя едир, сонетин оптимисит ящвал рущиййясиня пессимист чалар эятирир, шеирин мязмунуну тящриф едир». Яслиндя ися биз эюрцрцк ки, С.Рцстямханлы А.Митскевичин сонетиня «гям» сюзцнц ялавя етмямиш, буну тянгидчи юзц етмиш вя шеирин мязмунунда тящрифя йол вермишдир.

С.Ясядуллайев Т.Яййубовун тяржцмяляринин ясас нюгсаныны щаглы олараг Шекспирин 11 вя йа аз сайда олан 10 щежалыг шеирлярини 11,12,14,15 щежалы юлчцлярдя тяржцмя етмясиндя эюрцр. Чцнки белядя тяржцмячи мяжбурян Шекспир поетик мятниня мятндянкянар сюзляр, ифадяляр ялавя етмяли олмушдур. Бу ися сонетлярин йыьжамлыьыны, лакониклийини позмуш, лазым олмадан тяфсилат эенишлийиня эятириб чыхармышдыр. Дцздцр, бурайа 13 щежалы шеирляри дя ялавя етмяк лазымдыр. Арашдырмамыза эюря, Т.Яййубов Шекспирин 3 – 20,30,35 сайлы сонетлярини 13 щежада тяржцмя етмишдир. Шекспир сонетляринин Т.Яййубов тяряфиндян щежаларын сайына эюря тяржцмясини ашаьыдакы шякилдя груплашдырмаг олар:

1). 11 щежалылар – 1,4,6,7,13,23,29,32,37,38,41,42,48, 50,68,71,72,78,80,81,82,85,87,101,104,105,109  (биринжи сятирдя бир щежа чатмыр), 114,117,127,128,130,134, 137, 139, 140, 141,143,145,148, 151,154  Жями – 42 сонет

2). 12 щежалылар  - 54, 59 Жями – 2 сонет

3). 13 щежалылар – 20, 30, 35 Жями – 3 сонет

4). 14 щежалылар – 2,3,5,8,10,11,12,14,15,16,17,18,21,22,24,25, 26,27,31,33, ,36,39,40,43,44,45,46,47,49,51,52,53,55,56,57,58, 0,61,62,63,64,65,66, ,74,75,76,77,79,83,84,84,86,88,89,100

102,103,106,107,108,110,111,112,113,115,116,118,119,120,

122,123,124,126,129,131,132,133,135,136,138,142,144,146,

147,149,150, 152,153Жями – 100  сонет

                   5). 15 щежалылар – 9, 19,28,67,73,121,125

          Жями – 7      сонет

                   Тядгигатчы щаглы олараг Т.Яййубовун тяржцмяляринин нюгсаныны тякжя Шекспирин 11 вя йа 10 щежалы шеирляринин 12,13,14,15щежалы юлчцдя тяржцмясиндя дейил, диэяр амиллярдя дя эюрцр. Мяс., Т.Яййубовун тяржцмядя терсетлярин гафийя принсипини горуйуб сахлайа билмямясиндя, сонетин типолоъи формасыны позмагда щаглы олмадыьы хцсуси вурьуланыр. Лакин бир шейи дя гейд етмяк олар ки, щяр бир истедадлы тяржцмячинин тяржцмя предметиня юзцнямяхсус, фярди йанашма тярзи олур. О, чох вахт шаирин фикрини, идейасыны ясас эютцрцр вя чалышыр ки, ориъиналын ясас характерик жизэилярини, поетик рущуну сахласын. Беля олан щалларда бязян онун ориъиналдан мцяййян гядяр йайынма щцгугу да олур. Белядя тяржцмячини нядяся эцнащландыгмаг о гядяр дя елми эюрцнмцр. Щардаса тяржцмячинин юзцнц шаир кими мцстягил апармаьа щаггы чатыр. Бялкя дя, еля мящз бу хцсусиййятя эюрядир ки, Шекспир сонетляри щагда мцлащизяляринин бириндя рус тядгигатчыларындан олан В.Петров йазыр: «...Шекспир поезийадыр, тапмажа, билмяжя дейилдир. Она эюря дя мцтяржимин шаир кими щярякят етмяк гцдряти олмалыдыр» [11, с.8]. Бу мянада биз, Т.Яййубовун тярчцмядя Шекспир сонетляриня юзцнямяхсус йанашмасыны поетик форманы позмаг кими йох, даща чох онун «шаир кими щярякят гцдряти» иля  ялагяляндиририк. Бурада бир мясяляни гейд етмяйи лазыи билирик. Мяшщур Даьыстан шаири Рясул Щямзятов юзцнцн «Возможен ли аварский сонет?» мягалясиндя йазыр: «Мой силлабический аварских стих – он не имеет в конце строки рифм...Второе недоумение вызывают переводы этих стихов на русский язык. Как же так, спрашивают меня, если на твоем языке концевой рифмы нет и она противоречит законам языка, то на чем держится этот стих в переводе? Переводчик на русский язык вводит рифмы которых нет в оригинале. Заканомерно ли это? Я думаю, что да, ибо, так же как на теле аварского стиха концевая рифма выглядит пуговицей на бурке, так и русский перевод без рифмы выглядел бы шинелью без застежек, без пуговиц. Этим я не хочу сказать, что из бурки надо сшить шинель. Речь идет о характерных особенностях поэзии, музыки, живописи, искусства каждого народа»  [12, с.450-451].

Бу узун ситаты эятирмякдя йеэаня мягсядимиз Р.Щямзятовун гафийясиз авар шеиринин гафийяли шякилдя рус дилиня тяржцмя едилмясиндя тяржцмячийя мцстягил щярякятиня эюря щагг газандырмасына диггят йетирмякдир. Йеня Щямзятова мцражият етмяйи важиб сайырыг: «Когда Лермонтова перевели, соблюдая за­коны русского стиха, горцы говорили переводчику: для нас не Марты­нов, а ты убил Лермонтова» [12, с.452 - 453]. Сюйлянилян фикрин мяьзи будур ки, тяржцмячи ориъиналдакы дилин йох, ясяри тяржцмя едяжяйи дилин ганунларына уйьунлашдырмалы, бу дилин ганунларындан чыхыш етмялидир. Бялкя дя, Т.Яййубов да щямин принсипдян чыхыш едяряк Шекспир сонетляринин тяржцмясиндя мцяййян гядяр юзцнц сярбяст апармыш, даща чох Азярбайжан дилинин поетик канонларына риайят етмишдир.

С.Ясядуллайев сонетин типолоъи формаларындан, сонет нязяриййячиляринин иряли сцрдцкляри чохсайлы шярти гайдаларындан бящс едяркян, щятта бир чох гцдрятли шаирлярин беля Италйан, франсыз вя испан типли сонетлярдя щям катрен, щям дя терсетлярдя канон кими гябул едилмиш гафийя вя форма принсипляриндян йайындыгларыны щаглы олараг эюстярир. Гафийя иля баьлы гябул едилмиш классик принсиплярдян сапмалар щаггында йазыр: «Лакин сонетин тяжрцбясиндя бу классик схем чох вахт позулур вя бу схемдян йайынма диапазону чох эениш олур» (4, с. 30). Йяни бир чох сонетчиляр сонет йазаркян мцяййян догматик принсиплярдян фярди йарадыжылыг цслубларына эюря йайындыглары кими, тяржцмячилярдя дя тяржцмя заманы щямин принсиплярдян  мцяййян гядяр йайынмалар олуб.

Фикримизин тясдиги кими биз, Т.Яййубовун да Шекспир сонетинин тяржцмясиндя мцхтялиф шякилли шеир юлчцляриндян истиафдя етмясини, гафийя принсипляриндян мцяййян гядяр кянара чыхмасыны, сонет цчцн гойулан чох жидди, догма кими эюрцнян формалист яняняляря сыьмадыьы иля ялагяляндиририк. Бир дя ки, ясас мясяля сонетлярин щансы юлчцдя тяржцмя едилмяси иля ялагядар дейил. С.Ясядуллайевин гейд етдийи кими, Валтер Менхин сонетин форма мцхтялифлийини,  психолоъи тящлил принсипи ясасында мцхтялиф гафийя типиня бюлцнмясини эюстярян схеминин юзцня дцнйанын ян гцдрятли сонетчиляри щеч дя щямишя ямял етмямишляр, онларын сырасында да «гафийялянмя принсипинин бу классик схеминдян йайынма диапазону чох эениш олмушдур».

Бу мянада тядгигатчы-алим С.Ясядуллйаевин шаир Сабир Рцстямханлынын Адам Митскевичдян етдийи тяржцмялярдя мцяййян гядяр ориъиналдан йайынмасы, катренлярдя даиряви гафийя гурулушуну чарпаз гафийя иля явязлямяси, терсетляря сярбяст йанашмасы, Митскевичин сонет поетикасыны мцяййян гядяр дяйишмяси вя она фяргли эюркям, форма вермяси щаггында ирадларына йухарыда гейд етдийимиз призмадан йанашсаг, онда шаир-тяржцмячийя щагг газандырмаг олар. Алман мцтяфяккир шаири, мяшщур сонетчи И.Бехер сонети «поезийанын ясас формасы» адландырмышдыр. Лакин бу форма щеч дя статик дейилдир, тез-тез дяйишиляндир. Вя ориъиналда олан сонетин фор­масынын тяржцмя олунаркн мцхтялиф дяйишиклийя уьрамасы лабуддур. Рясул Щямзятов демишкян: «Но ведь погода в разных местах бывает разная!» [12, с.453].

Азярбайжан поезийасында сонетин тяшяккцл, формалашма, камилляшмя  хцсу­сий­йятлярини, кцтлявиляшмяси, щансы ядяби янянядян тясирлянмя параметрлярини ай­дын­лашдырмаг вя чаьдаш мярщялядя онун мювгейини мцяййянляшдирмякдян юнжя дцнйа сонет нязяриййясиня вя онун поетик мянзярясиня диггят йетирмяк зяруридир.

Мцхтялиф поетика, монографийа вя тяржцмя едилмиш китабларын мцгяддимя­ляриндя тядгигатчылар тяряфиндян мязмуну «шаграг няьмя» мянасы верян «сонет» вя йа «жонетто» сюзляринин Италийан мяншяли олдуьу билдирилир. Щятта сонет сюзцнцн Италийанжа «сяслянмяк, жинэилдямяк» мяналарыны верян «жоназе» сюзцндян эютц­рцлмяси щаггында да мцлащизяляря елми ялябиййатларда раст эялмяк мцмкцндцр. Щансы сюздян эютцрцлмясиндян асылы олмайараг сонет зяриф, инжя щиссляри ещтива едян, инсана, гадына, эюзяллийя йцксяк бяшяри мцнасибятин тязащцрц кими мей­дана чыхан, црякляри, кюнцлляри хяфиф, шаграг няьмя кими ещтизаза эятирян, шеир Парнасыны фятщ едян вя орада юзцня лайигли йер тутан, даща чох лирик мязмуну ифадя едян йцксяк поетик бир ъанрдыр. Сонет цчцн ясас онун защири яламятляри йох, кичик форма дахилиндя йцксяк бяшяри, щуманист идейалары юзцндя бирляшдирян, бюйцк-бюйцк поемаларын тяфсилатыны И.Бехерин тябиринжя десяк, кичик бир формада якс етдирян мащиййятдя олмасындадыр. Бу, кичик мяканлы шеир юлчцсцнцн аьла­сыь­маз дяряжядя бюйцк ифадя имканлары вардыр. Мящз бу хцсусиййятляриня эюрядир ки, сонет бюйцк жазибяйя, жялбедижи бир гцввяйя малик олмуш, дцнйа поезийасынын ян гцдрятли нцмайяндя­ляринин диггятини юзцня жялб етмиш вя онлары щямин ъанра мц­ражият етмяйя сювг етмишдир. Интибащ дюврцнцн еля бир сяняткары йохдур ки, бу шаг­раг шеирдян йайынсын вя юз кюнлцнцн дярин щисслярини бу ъанрын чярчивясиндя ифадя етмясин.

Италийада инжясянятин мисилсиз дяряжядя тяряггиси вя инкишафы йени, мцасир ядябиййатын инкишафына да бюйцк тякан верди. Дцздцр, мцяййян бир мярщялядя бу ядябиййат антик мядяниййятля –– антик ядяби ясярлярин бярпасы вя онларын тяглиди истигамятиндя юз инкишафыны гурурдуса, щяр щалда бу тяглидин юзцндя мцяййян гядяр йениликляр вя новатор жящятляр дя юзцнц эюстярирди. Дцздцр, бизим щеч дя дащи сонет усталары Данте, Петрарка вя Шекспири тяглидчи адландырмаг ниййятимиз йохдур, садяжя бу тяглидя дя антик ядяби янянядян тясирлянмя, антик Гярбя вя Шяргя истинад етмякля йени интибащ шеиринин гцдрятли нцмунясини йаратмаг кими бахырыг.

Хцсусян, поезийада йени ъанрларын вя поетик формаларын йаранмасы интибащ дюврц ядябиййатларынын инкишафында мцстясна ящямиййят дашыйырды. Сонет ъанры мящз беля бир дюврдя ядяби инкишафын важиб бир елементи кими ортайа чыхмышды. Эюркямли алим Ж.Жяфяров буну нязяря алараг йазыр: «Сонет орта яср зещниййятинин позулмаьа башладыьы бир заманын рущуну, лирик мязмунуну ифадя едян бир ядяби ъанрдыр. Тясвири сянятдя портрет ъанры чох йайылдыьы кими, шеирдя дя сонет башлыжа йер тутмаьа башлайыр. Портрет дя, сонет дя инсана олан диггятин, гайьынын, мящяббятин ифадясидир» [13, с.9].

Сонет ъанры чох гядим тарихя малик олмасына бахмайараг, лакин онун тарихи вя нязяриййяси щаггында елми ябядиййатларда чох хясисликля мялумат верилир, дцнйа ядябиййатшынаслыьында сонет естетикасы щаггында кифайят гядяр елми-нязяри ясярляря раст эялсяк дя Азярбайжан ядябиййатшынаслыьында бу сащядя бир-ики хырда йазыларын мювжудлуьу щаггында йухарыда бящс етмишдик. Лакин сон вахтлар Азярбайжан поезийасында, ядяби тянгидиндя дя бу истигамятдя «мцяййян гядяр истиляшмя, бузларын яримяси» щисс олунмагдадыр.

Сонет ъанрынын тарихи вя нязяриййясинин тядгиги ясасян ики истигамятдя апарылмышдыр ки, бу барядя сонетин ян мящсулдар тядгигатчыларындан олан вя бу сащядя фундаментал монографийанын мцяллифи С.Ясядуллайев дорьу олараг йазыр: «...Биринжи вя даща чох фяал, мящсулдар истигамят - бядии практик истигамятдир, йяни еля сонетин юзцдцр. Икинжи истигамят – елми - тянгиди истигамятдир...» [4, с.31].

Бу мягамын бир мараглы жящяти ондадыр ки, Азярбайжан елми-нязяри, тянгиди фик­рин йаранмасында тянгидин юзц иля баьлы йарадылан елми-нязяри, сырф тянгиди ясярляр йох, нязяри, естетик вя тянгиди мцнасибятин аз вя йа чох дяряжядя йер алдыьы илкин по­етик, бядии ясярляр мцщцм рол ойнамышлар. Сырф тянгиди мцлащизялярин инкишаф тап­дыьы елми-нязяри ясярлярин йаранмасы ися инкишафын сонракы мярщяляляри иля баьлы олмушдур. Сонет дя мящз беля бир функсийайа малик олмушдур. Йяни бу ъанрын йаранмасы, тякамцлц цчцн илк дюврлярдя еля бир нязяри поетика мяжмуяляри, ясярляри мювжуд олмамышдыр. Гярибядир ки, бу ъанр юзц юз поетикасыны йаратмышдыр. Бу ъанрын йара­дыл­мыш нцмуняляриндя юзц щаггында кифайят гядяр нязяри мялумата ряст эялмяк мцмкцндцр. 

Бу арашдырмамызын илк сящифяляриндя гейд етмишдик ки, дцнйа ядябиййатында щаггында даща чох йазылан ики ъанр мювжцддур. Бунлардан биринжиси яэяр гязялдирся, икинжиси ися шцбщясиз ки, Авропа мяншяли сонет ъанрыдыр. Йяни Низами Эянжяви, Мящяммяд Фцзулидян тутмуш ХХ ясрин яввялляриня гядяр гязял йазан вя гязял щаггында естетик, нязяри фикирлярини бюлцшян гялям сащибляри кифайят гядярдирся, сонет йазыб, сонет щаггында фикирлярини бу ъанрын чярчивясиндя ифадя едян сонетчиляр дя аз дейилдир. Бу амил щям дя С.Ясядуллайевин гейд еидийи «биринжи истигамят – бядии практик истигамятдир» фикринин тясдигини эюстярир вя сонетин поетикасынын, нязяриййясинин тядгиги  сащясиндя илкин мянбя, поетик факт ролуну ойнайыр.

Я д я б и й й а т

1.       Азярбайжан ядябиййатынын тарихи поетикасы. Ы китаб, Бакы: Елм, 1989, 236 с.

2.       Мирящмядов Я. Ядябиййатшцнаслыг терминляри лцьяти. Бакы:Маариф, 1978, 200 с.

3.       Мцтяллимов Т. Сянят гайьылары. Бакы: Йазычы, 1981, 156 с.

4.       Ясядуллайев С.Г. Азярбайжан поезийасында сонет ъанры. Бакы: Мцтярчим,  2002, 68

5.              Микайылов А. Лирик сятирляр «Ядябиййат вя инжясянят» гяз., 1971, 16 октайбр.

6.              Нябийев Б. Тянгид вя ядяби просес. Бакы: Азярбайжан Дювлят Няшриййаты, 1976, 188 с.

7.                                                 Вурьун С. Йени бешиллик вя Азярбайжан ядябиййатынын вязифяляри. Ясярляри, ВЫ жилддя, ВЫ жилд, Бакы: Елм, 1972, 462 с.

8.                                                 Русжа-Азярбайжанжа лцьят. ЫЫ жилд, Бакы, Елм, 1975, 712 с.

9.              Шекспир В. Сонетляр вя поемалар (Тяржцмячи Т.Яййубов). Бакы: Азярбайжан Дювлят Няшриййаты, 1964, 214 с.

10.         Митскевич А.Крым сонетляри. Пан Тадеуш. (тяржцмячи С.Рцстямханлы) Бакы: Мцтяржим, 1998, 336 с.

11.         Хялилли Ш. Сонет севэиси. В.Шекспирин «Сонетляр» (тяржцмячи С.Мустафа) китабына юн сюз. Бакы: Азярбайжан Дювлят Няшриййаты – Полиграфийа Бирлийи, 1992, 176 с.

12.         Гамзатов Р. Собрание сочинений в пяти томах. Том 5, М.: Художественная литература, 1982, 576 с.

13.         Жяфяров Ж. Шекспирин шер йарадыжылыьы. В.Шекспирин «Сонетляр вя поемалар» китабына юн сюз. Бакы: Азярбайжан Дювлят Няшриййаты, 1964, 214 с.

Р е з ю м е

                            В статье затрагиваются проблемы исследования жанра сонет в Азербай­джанском литературоведении, а также с научно-теоретической точки зрения комментируются мысли и взгляды некоторых исследователей, работающих в этой области. Вместе с этим, в статье рассматриваtтся и ряд других проблем, связан­ных с исследованием и анализом сонеты.

S u m m a r y

                            The article gives an insight into the current study of the sonnet genre and helps to increase the awareness of people on the relevant field researches and point of views from scientific – theoretical stand point. The article contains the research and analysis  of certain pursuant issues concerning sonnet genre as well.


 

Аbбасов Hямид Cамал оьлу

М.Ф.АХУНДОВ  ЙАРАДЫЪЫЛЫЬЫ  РУС  МЯНБЯЛЯРИ


Бюйцк Азярбайъан драматургу, марифчи йазычысы Мирзя Фятяли Ахундовун йашадыьы вя йазыб-йаратдыьы мцщит ХЫХ ясрин сону – ХХ ясрин яввялляриндяки Азярбайъан ядябиййаты вя инъясянятиня чох  тясир эюстярмишдир. Ъянуби Гафгаз, щям дя бцтцн Гафгазын мядяни мяркязи щесаб олунан Тифлисин бейнялмилял ядяби мцщитинин мящсулдар тясирини аз вя йа чох дяряъядя Азярбайъанын бцтцн мящсулдар йазычы вя шаирляри  юз цзярляриндя щисс етмишляр.

                   М.Ф.Ахундов юзцнцн ян йахшы ясярлярини мящз Тифлисдя йаратмышдыр. Тякъя Гафгазын йох, щям дя рус империйасынын мядяни мякрязляриндян бири олан бу шящярдя мцхтялиф миллят вя халгларынын эюркямли йазычы вя шаирляри йашайырдылар. Онлара мисал олараг Т.Орбеланини, У.Чавчавадзени, А.Серетелини, М.Ш.Вазещи вя башгаларыны эюстярмяк олар. О заман Тифлисдя  рус ингилабчы – демократлары, сцрэцн олунмуш декабристляр, журналистляр, йазычылар да йашайырдылар.

                   М.Ф.Ахундов онларла тякъя эюрцшмцр, щям дя чохлары иля достлуг едирди. Онун Бестййев-Марлински, Ъолоруб-Вердеровски, Клементйев, Поленски, Слилитски вя башгалары иля ялагяляри йахшы мялумдур. Чох эцман ки, Ахундовун о заман Гафгазда хидмят едян Л.Толстой вя М.Лермонтовла эюрцшляри олмушдур. Бу Азярбайъан йазычысынын йарадыъылыьы дяфялярля рус йазычы вя тянгидчиляринин диггятини ъялб етмишдир. Чернишевскинин, Сенковскинин, Дружинин, Ахундовун ясярляриня йаздыьы ряй вя тяклифляр Санкт-Петербург журналларында чап олунурдулар.

                   Азярбайъан ядябиййаты тарихи М.Ф.Ахундов йашадыьы дювр иля чох сых баьлыдыр. Бу дювр щяр шейдян яввял бизим милли драматурэийамызын вя театрларымызын йаранмасы, Азярбайъан-рус ядяби ялагяляринин гурулмасы вя инкишафы, маарифчилик щярякатынын тяшяккцлц, яряб ялифбасынын дяйишдирилмяси цчцн олан ъящдлярин милли мятбуатда ишыгландырылмасы, естетик фикирдя йени ядяби-тянгиди консепсийаларын мецдана эялмяси иля яламятдардыр. Бу дювр бир дя онунла яламятдардыр ки, мцтярягги Азярбайъан мцтяфяккирляри, о ъцмлядян М.Ф.Ахундов кцтляляр арасында милли юзцнцдярк идейалары йаймаьа чалышырдылар.

                   Бу дюврдя иътимаи щяйатда баш верян вя Азярбайъан халгынын щяйатынын бцтцн сащяляриня сирайят едян йениляшмя просеси бядии йарадыъылыг формасы олан ядябиййата да эцълц тясир эюстярирди. Кцтляляря чох тясир едян бу йениляшмя просеси халгын милли шцурунун формалашмасына сябяб олурду. Азярбайъан йазычылары рус ингилабчы-демократларынын газандыьы тяърцбядян эениш истифадя едирдиляр. Бунунла рус вя азярбайъан мядяниййятляринин сых ялагяси цчцн имканлар йаранырды. Бу бир дя она эюря яламятдар иди ки, Азярбайъан мядяниййяти рус мядяниййяти васитясиля Авропа мядяниййятиндян, бящрялянмиш Авропа маарифчилик щяйаты иля таныш олмаг имканы газанырды. Бунун сайясиндя ядябиййатымыз ян йахшы нцмайяндяляринин сяйи иля йени инкишаф мярщялясиня дахыл олду.

                   ХЫХ ясрин орталарында Тифлис Ъянуби Гафгазын ядяби мяркязи щесаб олунурду. О дюврцн мящшур  йазычылары, шаирляри, шяргшцнаслары бу шящяря няинки ъан атыр, щям дя имкан дахилиндя юзляринин бу арзуларыны щяйата кечирирдиляр.

                   Азярбайъан драматурэийасынын эюркямли нцмайяндяси М.Ф.Ахундов да мящз бу дюврдя бу шящярдя йазыб-йаратмышдыр. Бурада М.Ф.Ахундов рус вя дцнйа классик ядябиййатынын ян эюзял нцмайяндяляри иля таныш олмаг имканы газанды, онун дцнйаэюрцшцнцн формалашмасында йарадыъылыг ямякдашлыьы мцщити мцщцм рол ойнады. Йазычыларла, сийаси хадимлярля олан эюрцшляр онун мяняви инкишафына, йарадыъылыг потенсиалынын артмасына тякан верирди. Онларын чоху Азярбайъан йазычысынын йарадыъылыьы щаггында йахшы фикирляр сюйляйирдиляр. Ахундовун йарадыъылыьы о заманкы гязет вя журналларын диггят мякрязиндя олурду. Онлара мисал олараг, «Гафгаз» гязетини, «Мцталия цчцн китабхана», «Отечественныйе заниски» журналларыны эюстярмяк олар.

                   М.Ф.Ахундовун вя онун ясярляринин Русийа пайтахтында популйарлыьына сцбут олараг эюстярмяк олар ки, Сенковски вя Дружинин кими мящшур йазычы вя тядгигатчылар онун комедийаларыны авропалы классиклярин ян йахшы ясярляри иля мцгайися едирдиляр. Узун мцддят бу ики журнал арасында Ахундовун ясярлярини няшр етмяк цчцн рягабят эедирди.

                   О заман Ъянуби Гафгазда илк «Зурна» ядяби-бядии алманахы рус дилиндя чап олунурду. Щямин алманахда М.Ф.Ахундов бир поетик тяръцмя иля тямсил олунмушду. Тянгидчи Р.Н.Чернышевски бу алманахла таныш олдугдан сонра тянгиди мягаля йазмыш вя М.Ф.Ахундовун йарадыъылыьы щаггында юз гыса фикирлярини сюйлямишди.

                   Щяр щалда демократ-йазычынын йарадыъылыьына мцсбят тясир эюстярмиш рус идейа мянбяляринин мцяййянляшдирилмясиня олан ъящдляр чох мараглыдыр. Ахундовун йарадыъылыьы иля мяшьул олан тядгигатчыларын чоху, адятян бцтцн рус классикляринин щамысынын онун йарадыъылыьына мцсбят тясир эюстярдийини билдирирляр. Ядяби тянгиддя бу щагда мялуматлара раст эялмяк олур. мясялян, М.Ф.Ахундовун бязи фялсяфи ясярляринин мящшур етмиш  Я.Ящмядов онун сечилмиш фялсяфи ясярляриня йаздыьы юн сюздя дейирди: «М.Ф.Ахундовун фялсяфи йарадыъылыьы дцнйа демократик мядяниййяти вя фялсяфясинин чох елементлярини юзцндя ъямляшдиряряк йени мяна вермиш вя инкишаф етдирмишдир. Ахундовун фялсяфи йарадыъылыьынын нязяри мянбялярини бирбаша габагъыл Шярг, рус вя Авропа мядяниййяти вя фялсяфяси тяшкил едирляр».

                   Ахундовун йарадыъылыьынын рус нязяри мянбяляри щаггында ися мцяллиф беля йазырды: «Ахундов рус елми вя ядябиййатынын билиъиси вя аловлу тяблиьатчысы иди. Азярбайъан мцтяфяккири Гогол, Белински, Добролйубов, Колтсовун йарадыъылыьы иля таныш иди, онларын Ахундовун ичярисиндя гейдляр етдийи ясярляри онун шяхси китабханасында сахланылмышдыр. Ахундовун шяхси каьызларынын арасында Чернышевскинин, «Ня етмяли?» романындан йаздыьы чыхарышлар галмышдыр. Онун шяхси архивиндя Гоголун, Добролйубовун вя Колтсовун ясярляри бу эцня гядяр галмагдадыр. Йазычынын йазыларында ися Ломоносовун, Державинин, Карамзинин вя башга рус классикляринин адларына раст эялмяк олур. Буна эюря дя онларын йарадыъылыьына диггят йетирмяк лазым эялир.

                   Мялумдур ки, Ахундов комедийа, поезийа вя нясрдя фялсяфи рисаля жанрларында даща чох уьур газанмышдыр. Буна эюря онун йарадыъылыьынын идейа мянбялярини мцяййянляшдирмяк цчцн мящз бу жанрларда йазан рус классикляринин йарадыъылыьыны диггятля арашдырмаг лазымдыр. Щядмдя Ахундовун поетик йарадыъылыьына сюзсцз ки, Шярг поезийасынын эцълц тясири щисс олунур. Гейд етмяк йериня дцшярди ки, рус поезийасынын тарихини яла билмясиня вя А.С.Пушкини тярифляйяряк ону рус поезийасынын эцняши адландырмасына бахмайараг Ахундовун поетик йарадыъылыьында рус поезийасынын тясири щисс олунмур. Буна эюря Ахундов йарадыъылыьынын идейа мянбялярини бу сащядя ахтармаг сящв нятиъяляря эятириб чыхара биляр.

                   Ахундов юз уьурларына эюря рус драматурэийасына вя рус театрына чох борълудур. Она эюря ки, рус драматурэийасы нцмуняляриндян о, драматурэийа техникасыны вя театры юцрянди, бунун сайясиндя вя тякбашына бир-биринин ардынъа юзцнцн драматик ясярлярини йаратды. Шекспирин, Шиллерин, Молйерин драмлары иля Ахундов щямин ясярлярин рус дилиня олан тяръцмяляри васитясиля таныш  олмушдур. Фикримизъя, 1850-ъи иля гядярки рус драматурэийасы онун йарадыъылыьынын идейа мянбяляри щесаб олуна биляр. Лакин демяк лазымдыр ки, о дювр рус драматурэийасы вя театрынын цмуми вязиййяти йазычы вя тянгидчиляри чох да разы салмырды. В.В.Основин йазырды: «Рус драматурэийасы ХЫХ ясрин 30-40-ъы илляриндя кяскин бющран кечирди. А.С.Грибойедов, А.С.Пушкин, М.Й.Лермонтов, Н.В.Гогол тяряфиндян бу дюврдя чох эюзял ясярляр йазылса да, бу мцяллифлярин ясярляринин чохусунун тягибя мяруз галдыьына эюря рус драматурэийасы бярбад щалда галмагда давам едирди. Рус театр хадимляринин Гярби Авропа драматурэийасына мцраъият етмяляри дя вязиййяти дцзялтмяди».

                   Комедийа рус ъямиййяти тяряфиндян цмумиййятля пис гаршыланырды. В.И.Белински йазырды: «Поезийа нювляри арасында драм хцсусиля комедийа зяиф гаршыланырды». Бу щяйяъан доьурурду вя милли драматурэийа йаратмаг вязифяси юн плана кечирди. Еля щя­мин дюврдя Азярбайъан ядябиййатында М.Ф.Ахундов, рус ядябиййатында И.С.Тур­генев, Н.Некрасов, А.Потехин, М.Салтыков-Шедрин, А.Толстой вя ян чох А.Островски милли драматурэийа йаратмаг вязифялярини щялл едирдиляр. ХЫХ ясрин орталарында рус ядябиййатында Д.Фонвизинин «Йарымчыг ювлад», А.Грибйедовун «Аьылдан бяла», А.Пушкинин «Даш гонаг», «Хясис ъянэавяр», «Мотсарт вя Салйери», «Вяба заманы гонаглыг», М.Лермонтовун «Маскарад», «Ики гардаш», Н.Гоголун «Мцфяттиш», «Евлянмя» кими драматик ясярляр йаранмышды.

                   Бцтцн бу ясярлярин щамысынын М.Ахундов йарадыъылыьына бюйцк тясири олмушдур. И.Тургеневин йаздыьы «Ещтийатсызлыг» (1843), «Пулсузлуг» (1846), «Мцфтяхор» (1848), «Субай оьлан» (1849), А.Островскинин «Аиля хошбяхтлийинин мянзяряси» (1847), «Юзцмцзцнкцлярдир – бирляшярик!» (1849) кими ясярляр дя бу гябилдяндир. Бу ясярлярдян щансынын М.Ахундовун драм йарадыъылыьына ня дяряъядя тясир етдийини щеч олмазса тяхмини демяк чох чятиндир. Она эюря ки, онун комедийалары чох йцксяк дяряъядя милли хцсусиййятляря маликдир. Бунунла бярабяр демяк олар ки, Ахундов йухарыда адлары чякилян ясярлярин щяр бири иля таныш олсайды беля, онларын Ахундов йарадыъылыьына анъаг драматик техника сащясиндя тясири ола билярди вя буна эюря щямин ясярляри Ахундовун драм йарадыъылыьынын гайнаглары щесаб етмяк олар. «Ал­данмыш кявакиб» (1857) вя «Кямалцдювля мяктублары» (1864/65) кими няср ясяр­ляри дя Ахундовун гяляминин мящсулудур. М.Ахундова гядяр Шярг вя Азярбайъан ядябиййатында бу гисим ясярляр йазылмышды. Анъаг онлардан щеч бири Ахундовун ясярляри гядяр бу жанрын тялябляриня ъаваб вермирди. Мящз М.Ахундов тяк Азяр­байъан ядябиййатында йох, щям дя Йахын Шярг ядябиййатында илк дяфя фялсяфи ясярляр йаратмышдыр.

                   Мялумдур ки, Ахундов юз фялсяфи ясярлярини рус ядябиййаты вя мядяниййяти васитясиля таныш олдуьу Авропа йазычы вя аилммляриня  тяглид едяряк йаратмышдыр. Русийада о дюврдя чохлу беля фялсяфи ясярляр йаранмышдыр. Онларын ичярисиндя Радисевин йаздыьы «Петербургдан Москвайа сяйащят» ясяри Ахундовун йарадыъылыьынын гайнаьы щесаб етмяк олар. Русийада бу гябилдя А.Никитинин «Цч дяниз архасына сяйащят», Федот Котовун «Федот Котовун Ирана сяйащяти», Карамзинин «Рус сяййащынын мяктублары» вя с. ясярляр йазылмышды. Радисевин Ахундов йарадыъылыьына тясири щаггында ядябиййатшцнас проф. М.Ряфили йазырды: «Кямалцдювля йазыр», «Мяним цряйим аьры­йыр». Юзцндян асылы олмайараг мцтлягиййят вя гулдарлыг гурлушунун дцшмяни олан А.Радисеви хатырлайырам. Бу ХВЫЫЫ ясрин сонларында йашамыш рус мцтяфяккири дя юз мящшур «Петербургдан Москвайа сяйащят» ясярини демяк олар ки, беля башлайыр. Бу ясярляр идейаъа бир-бириня о гядяр йахындыр ки, бязян инсана еля эялир ки, щинд шащзадяси рус классикинин бу ясярини охумушдур.

                   М.Ряфилинин фикринъя «Кямалцдювля мяктублары» М.Ф.Ахундовун идейа инкишафынын йекуну кими гиймятляндирмишдир. ХЫХ ясрин 60-ъы илляриндя бир ингилабчы мцтяфяккир кими йетишян Ахундов артыг ингилабы баша дцшцр. Ингилаби чеврилмялярин мцмкцнлцйцня инаныр вя ингилабчы демократ кими  пцхтяляшмишдир. Бу дюврдя Ахундовун ингилабчы – демократик пафосу щям Авропа алимляринин ясярляриндя, щям дя рус ингилабчы – демократлары вя сяййащлары А.Никитинин, Карамзинин, Радишевун ясярляриндя дуйулур.

                   ХЫХ ясрин 50-ъи илляринин орталарында М.Ахундов юзцнцн «Алданмыш кявакиб» ясяри иля милли ядябиййатымызда йени поетик ъяряйанын ясасыны гойду. Профессор М.Ряфили бу ясярин йаранмасыны Русийада кяндли цсйанлары иля ялагяляндирир вя М.Ахундовун Шащ Аббас дюврц Иранына мцраъият етмясинин юз башга ясярляриндя олдуьуну бир ядяби прийом щесаб едир. Профессор М.Ряфилинин фикринъя повестдя чох инъя шякилдя  Гярбя вя Инэилтярянин мцстямлякячилик сийасятин тянгиди мцнасибят эюстярилир. Демяли, «Алданмыш кявакиб» повестинин йаранмасы Русийа вя Гярб дювлятляри иля баьлыдыр. Ясярдя ифадя олунан ингилаби идейалар вя ислащатлар Шяргдян чох рус сяъиййялидир вя бу ясярин идейа мянбяйи рус йазычыларынын ясярляридирляр. Ядяби тянгид сащясиндя дя Ахундов чох иш эюрмцшдцр. Ахундов Авропа типли тянгиди ъидди гябул едир вя юз мцасирлярини бу жанры инкишаф етдирмяйя чаьырыр. О, йазырды: «Тянгид шаир вя йазычылара юз цслубуну инкишаф етдирмяк имканы верир».

Ядяби тянгид щаггында Ахундов ашаьыдакы ясярляри йазмышдыр: «Няср вя нязм щаггында», «Тянгиди гейдляр», «Миллят» гязетинин редакторуна, «Мирзяаьанын пйесляринин тянгиди», «Моллайи-Руми вя онун ясярляри щаггында», «Жек-кялмянин тянгиди». Бу ясярлярдя Ахундов Авропа хцсусиля Франса мянбяляриня истинад едир вя демяк олар ки, рус тянгидчиляри щаггында данышылырса да, Ахундовун вя рус тянгидчиляринин фикирляриндяки охшарлыг диггяти ъялб едир. Мясялян, кющня ядяби прийомларын йениляри иля явяз олунмасы щаггында В.И.Белински вя Ахундовун фикирляри бир-бириня чох йахындыр: «Инди роман вя повест поезийадан чох йцксякдя дурур». «Инди роман вя драм даща чох халгын зювгцня уйьундур вя халга хейирлидир». Гейд етмяк лазымдыр ки, щеч бир ясяриндя Ахундов Белинскийя истинад етмир. Онун архивиндя дя Белинскинин ясярляри йохдур. Шяхси архивиндя Добролйубовун вя Гоголун ясярляри олдуьуна эюря Ахундов йарадыъылыьынын идейа мянбялярини Добролйубовун вя Гоголун ясярляриндя ахтармаг лазымдыр.

Ахундовун фикринъя ядяби тянгид щяр щансы ясяри тарихи, фялсяфи вя естетик мювгедян гиймятляндирмяйи тяляб едир. Обйективлийи вя ядалятлилийи Ахундов ядяби тянгидин ясас вязифяси щесаб едир. Тянгидин мязмуну ися инандырыъылыгла, аргументлиликля, фикирлярин сяррастлыьы иля шяртлянмялидир. Сяняти мяшьулиййятдян, истедады габилиййятсизликдян, ясил ясяри ъызмагарадан фяргляндирмяйи Ахундов тянгидин ясас вязифяси щесаб едир. Онун фикринъя, тянгид халга хидмят етмяли, онун идеалына, дювр вя мягсядиня, сон нятиъядя ися ясил сянятя хидмят етмялидир. Тящгири, кобудлуьу, йаланы вя арагарышдырмачылыьы Ахундов йолвермяз щесаб едир.

Бцтцн бу ирад вя эюстяришляр Ахундовун тянгиди вя бядии ясярляриндя арашдырылмыш вя о, ясил тянгид нцмуняляри йаратмышдыр. Гейд етмяк лазымдыр ки, бу мцлащизя вя эюстяришляря рус ядябиййатында да раст эялмяк мцмкцндцр. Инамла демяк олар ки, юз йарадыъылыьында Ахундов рус ядяби тянгидинин мцтярягги идейаларына ясасланмышдыр. Ахундовун зянэин идейалы йарадыъылыьы юз башланьыъыны шцбщясиз, милли мядяниййятдян эютцрся дя, юз инкишафында рус мянбяляриня вя мцтярягги Авропа ядябиййатына ясасланмышдыр. Шяргин, Русийанын вя Авропанын фялсяфи фикир вя  идейалары Ахундов йарадыъылыьында еля тябии вя цзви бирляшмишдир ки, онлары бир-бириндян фяргляндирмяк демяк олар ки, мцмкцн дейилдир.

ЯДЯБИЙЙАТ

1. Гасымов М.М. М.Ф.Ахундов вя ХЫХ яср рус демократик естетикасы. Бакы, 1954.

2. Пурианов Ш. ХЫХ ясрдя Азярбайъан рус ядяби ялагяляринин инкишафы мярщяляляри. Бакы, 1964.

3. Ряфили М. «М.Ф.Ахундов». Бакы, 1957.

4. Таьызадя Ъ. М.Ф.Ахундов вя Авропа. Бакы, 1991.

РЕЗЮМЕ

                   В статье рассматривается роль русской литературы и русской революционно-демократической мысла в развитии творчества великого азербайджанского драматурга М.Ф.Ахундова, в ней говорится в частности, о ведущей роли русских писателей в драматургии М.Ф.Ахундова.

СУММАРЙ

                            Ин тщес ортиъле тще енфлуенъе оф тще ас ХЫХ ъентерй соъиол-демаъратс прогрессиве естетиъал енглуенъе а елерарй проъесс он тще драматургй оф  М.Ф. Акщундов/с тще Азербаижан плай wрите.

                            Ин тще артиъле тще тал кис гоинэ он еспеъиолей тще аэмаринг тще прогрессиве иъиас оф тщат период оф тще ълассиъ Руссинан wретерс.


 

Самиря Оруъова

                     НИЗАМИ ВЯ ЯМИР ХОСРОВ ДЯЩЛЯВИ


Проф. Рцстям Ялийев йазырды: «Сяккиз яср ярзиндя щяр бир йени нясил Низами ясярлярини юз дюврцнцн йцксяк бядии щадисяси щесаб етмишдир, онун ядяби ирси бядии йарадыъылыьын вя сосиал-фялсяфи идейаларын инкишафында тцкянмяз илщам мянбяйи олмушдур. Айры-айрылыгда щяр бир инсанын вя бцтцнлцкдя бяшяр ъямиййятинин хошбяхтлийи вя сяадяти иля сых баьлы олан бир сыра проблемляри поезийайа мящз Низами эятирмишдир. Ясрляр бойу бир чох эюркямли шаир вя мцтяфяккирлярин илк дяфя Низами тяряфиндян иряли сцрцлмцш мювзулары йенидян гялямя алмалары, онун щуманист идейаларыны даща да инкишаф етдирмяйя чалышмалары мящз бунунла изащ олунур. Тясадцфи дейил ки, Юн Шяргин, Йахын вя Орта Шяргин мцхтялиф халгларынын шаирляри Низаминин тохундуьу мювзуларда миндян артыг ясяр, онун поемаларына сайсыз-щесабсыз нязиря йазмышлар» (5,104).

Акад. Щямид Араслынын эюстярдийи кими, узаг Щиндистандан тутмуш Балкана гядяр бир чох гцдрятли сюз усталары Низами сянятиндян файдаланмыш, «Хямся» йаратмаг вя шаирин айры-айры мювзуларына мцраъият етмякля онун янянялярини излямишляр. Низами сянятиля баьлы шаирляр онун зянэин ирсиндян щямишя юз дюврляри иля сясляшян, зяманяйя уйьун мясяляляри сечмиш, онлары дюврцн ядяби тялябиня мцвафиг тярздя давам етдирмишляр (3, 238).

Низами Эянъявинин Йахын вя Орта Шярг халгларынын ядябиййатларына эюстярдийи тясир барядя данышаркян эюркямли рус шяргшцнасы Й.Ч.Бертелс чох щаглы олараг гейд едир ки, яэяр Низамийя тяглид етмиш мцяллифлярин щамысынын адыны чякмяк лазым эялся, о заман бцтцн Шярг халгларынын ядябиййатынын тарихини изащ етмяк лазым эялярди (4, 144).

Низамидян сонра «Хямся» йаратмаг Йахын Шяргдя, о ъцмлядян Иранда, Гафгазда, Орта Асийада вя Щиндистанда бир яняняйя чеврилмишди. ХЫЫЫ ясрдян башлайараг бир чох сяняткарлар дащи Низамини тяглид едяряк «Хямся»ляр йазыб йаратмышлар.                                                                         

Мцасир тцрк ядябиййатшцнасларындан Щ.Яйан Низами кими «Хямся» йаратмаг, шаирин айры-айры ясярляри мювзусунда поемалар йазмагла бу сащядя яняняляри давам етдирмяк мясялясиндян эениш бящс едяряк йазыр: «Кендилерине эцвенен шаирлер диванла йетинмезлер, сенетдеки эцълерини эюстермек цчцн зещметли олан месневийе йенелирлер. Щеле беш месневийи битириб «Щамсе» сащиби олмаг шаир цчцн сенет щайатында варылаъаг ен бцйцк щедефдир. Бир чок шаирлер бу мегседле «Пенъ эенъ»е ел атмышлар, амма беш месневийи битириб «Щамсе» сащиби оланлар пек аздыр» (12,87).

Акад. Щ.Араслы «Азярбайъан вя Щиндистан халглары арасында мядяни ялагялярин тарихиндян» мягалясиндя эюстярирди ки,  Низами «Хямся»си Щиндистан зийалыларынын ичярисиндя чох шющрят тапмышдыр. Низами мювзуларында илк дяфя «Хямся» йарадан Ямир Хосров Дящляви (1252-1325) щинд халгынын ян севимли шаирляриндян биридир. Хосров Дящляви юзцнцн мяшщур «Хямся»синдя щяр поеманы Низами Эянъявинин ады иля башлайыб, онун ады иля дя битирир. О, дащи Азярбайъан шаирини юз устады кими хатырлайыр вя йазыр: «О сюз дейяня афярин олсун, инъя мятляблярля алями долдурмушдур. Йазмыш олдуьу поемалар бцтцн мясяляляри ящатя етмишдир. О, мяснявидя хцсуси мящарят эюстярмиш, поема йазмаг фянниндя биринъилик газанмышдыр. О хязиня сащиби юз немятиля щамыны бясляйир. Биз онун ишини давам етдиририк» (3, 655).

Цмумиййятля, поетик тяърцбя вя поетик яняня проблеми уста вя шаэирд мясяляси кими дцшцнян Ямир Хосров сяняткарлары дюрд гисмя бюлмцшдцр: Ы – мювзуну йарадан – йяни устад. ЫЫ – щямин мювзуну сонрадан йазан – йяни шаэирд. ЫЫЫ – зяиф. ЫВ – епигончу. Юзцнц бюйцк тявазюкарлыгла Низаминин шаэирди адландыран дащи шаир бунунла да, Шяргдя чох мяшщур олан Низами ядяби мяктяби истилащынын йаранмасына ясас верди вя бу истилащ сонралар Азярбайъан ядяби мяктяби кими дя адланды ( ,4).

Ядябиййат тарихиндян мялум олдуьу кими, Низами ясярляринин мювзулары ясасында йаранмыш илк «Хямся» Ямир Хосров Дящляви гяляминдян чыхмышдыр. Ямир Хосров Дящляви Низаминин «Хямся»сини дцнйа ядябийатында мисли олмайан йцксяк сянят ясяри кими гиймятляндирмиш, Низаминин шаэирди олмаьы юзцня шяряф щесаб етмишдир. Шаир щяр бир поемасынын мцгяддимясиндя Низамини, онун сяняткарлыг дцщасыны мядщ едир:

                   Низами гоймамыш дейилмямиш сюз,

                   Бир инъи йохдур ки, о ачмасын эюз.

                   Чохдан бир арзуйа дцшмцшдцр кюнцл

                   Ки, онун эяздийи баьдан дярим эцл.

                   Ушаг тяк ябъядля илк аддым атдым,

                   Устадын мющриля намя йаратдым.

                   Ки, аьыл сащиби сюйлясин ящсян,

Бюйцк Низаминин шаэирдисян сян.

Щинд шаири, алим вя мусигичи олан Ямир Хосров Дящляви фарс, урду вя щинд (hindəvi) дилляриндя йазыб йаратмышдыр. Орта Асийанын тцркдилли халгларындан чыхмыш атасы Ямир Мащмуд Щиндистана кючмцшдцр. Ямир Хосров Дящляви эянъ йашларындан Шейх Низамяддин Ювлийанын «Чiштийyя» дини-суфи тяригятиня йахын олмушдур. Хагани вя Низами шаирин йарадыъылыьына эцълц тясир эюстярмишдир. Ямир Хосров онлары юзляриня «устад», «мцяллим» сечмиш, Хаганинин бир нечя ясяриня, Низаминин ися «Хямся»синя нязиря йазмыш, Мцъиряддин Бейляганинин адыны щюрмятля йад етмишдир. Ямир Хосровун ядяби-поетик ирси зянэин олуб беш мцкяммял диванда топланмыш лирик шерлярдян вя епик ясярлярдян ибарятдир ki, bunların içərisində qəzəl, qəsidə, məsnəvi, rübai, tərkibbənd və s. lirik janrlar yer almışdır. Əmir Xosrov Dəhləvinin müəllifi olduğu qəvvalilər – sufi mətləbli nəğmələr bu gün də Hindistan və ümumiyyətlə, Sərq aləmində ağızlardan düşmür, böyük hörmət və ehtiramla səslənməkdə davam edir. Ə.X.Dəhləvi həm də klassik hind musiqisinə fars və ərəb elementləri daxil etməklə yeni – xəyal va təranə  kimi janrların yaradıcısı olmuşdur. Orta əsr hind müəlliflərinin məlumatına görə, sitar musiqi alətini də Ə.X.Dəhləvi  icad etmişdir.

Низами ядяби мяктяби эюркямли щинд шаири Хосров Дящляви васитясиля Щиндистанда мяшщурлашараг эениш шющрят тапмышдыр. Шаирин «Хямся»си щинд зийалыларынын ян чох севдикляри китаб олмуш вя Щиндистан сарайларында, ядяби мяълисляриндя дяфялярля охунараг шярщ едилмишдир. Ямир Хосров дащи шаирин «Хямся»синя ъавабян йаздыьы эюзял сянят ясярляриля юз сяляфини щинд охуъулары ичярисиндя дя мяшщурлашдырмыш, йетишдийи ядяби мяктябин шющрятини даща да эенишляндирмишдир. Тясадцфи дейилдир ки, Ъяващирлял Нещру юзцнцн мяшщур ясяриндя Хосров Дящлявинин бюйцк сяняткар олмасындан мящяббятля бящс едяряк онун няьмяляринин щинд халгы ичярисиндя бу эцн дя севиля-севиля охундуьуну гейд едиб 600 ил бундан яввял йаздыьы ясярляри бу эцня гядяр щеч бир дяйишиклийя уьрамадан мящяббятля охунан сяняткары алгышламышдыр. Ямир Хосров ися ясярляриндя Низамини юзцнцн бюйцк устады кими хатырлайараг онун гаршысында сяъдя етмишдир.

                   Ямир Хосровун епик ясярляри ики група бюлцнцр: Низами «Хямся»синя нязиря олараг йаздыьы поемалар вя орижинал ясярляр. Онун «Хямся»йя нязиряси ейниля беш поемадан ибарятдир: 1) «Мятляцл-январ» («Нурларын мянбяйи»); 2) «Ширин вя Хосров»; 3) «Мяънун вя Лейли»; 4) «Айинейи-Исэяндяри» («Исэяндярин айнасы»); 5) «Щяшт бещишт» («Сяккиз бещишт»).

                   Ямир Хосровун «Хямся»си 20000 бейтя йахындыр. О, Низами мювзуларыны юзцнямяхсус шякилдя ишлямиш, онлара йени сцжетляр вя гящряманлар эятирмишдир. Щуманист сяняткар юз бюйцк сяляфи кими феодал зцлмц вя юзбашыналыьына, ганлы мцщарибяляря гаршы чыхмыш, щюкмдарлары ядалятя чаьырмышдыр. Ямир Хосров юз сяляфи Низами иля бирликдя Ъами вя Няваинин йарадыъылыьына эцълц тясир эюстярмишдир.

                   Ямир Хосровун щяйаты кешмякешли олмушдур. Щиъри-гямяри тарихиля 669-ъу, милади иля ися 1299-1300-ъц илдя бир щяфтя ичярисиндя шаирин щям анасы, щям дя кичик гардашы Таъяддин Защид вяфат етмишдир. О, юзцнцн «Мяънун вя Лейли» поемасында бу аьыр иткини эюз йашлары иля юз мярсийясиндя якс етдирмишдир. Ашаьыда щямин мярсийяни танынмыш шяргшцнас алим Тащир Мящяррямовун тяръцмясиндя веририк:

«Бу ил улдузумдан ики нур эетди. Щям анам, щям гардашым эетди. Мяним йатмыш бяхтимдян бир щяфтядя ики щяфтялик (бядирлянмиш) ики айым итди. Бу ики язабдан бяхт мяни сыхды. Фяляк ики силля иля мяни мящв етди. Матям ики олду, ики гям дцшдц. Фярйад ки, матямим ики олду. Ики даь эюрмяк мяним цчцн щейифдир (инсафсызлыгдыр). Бир хырмана бир гыьылъым да бяс едяр. Бир синя ики дяфя йанмаз. Бир баш бир анда ики дяфя хумар олмаз. Анам ки, торпаьын алтындадыр, башыма торпаг тюксян дя горхум йохдур. Ей ана, инди щардасан? Ахы сян ня цчцн цзцнц эюстярмирсян? Йерин гялбиндян эцля-эцля чых, мяним аьлар щалыма рящм еля! Щарда ки, сянин айаг изин галмышдыр, бизим цчцн еля бил бещиштдян йадиэардыр. Мяним ъанымы горуйан сянин варлыьын иди. Сян мяним архам вя дайаьым идин. О эцн ки  сянин додаьын сюздя иди (дири идин), нясищятин ишимин сялащиня (хейриня) иди. Бу эцн дя мян (сянин) мящяббятинля йашайырам вя сяня баьлыйам. Сянин сакитлийин дя мяня юйцд верир» (8, 115).

Танынмыш шяргшцнас М.Казымов йазыр: «Еще в большей степени, чем дидактика Низами сказалось на развитии любовно-романтического эпоса» (18, 72). Щягигятян буну биз Ямир Хосровун йарадыъылыьында да эюря билярик. О, романтик севэи вя мящяббятин епик тясвириня даща чох цстцнлцк вермишдир.

Ейни заманда, Й.Е.Бертелс вя онун ардынъа эюркямли Азярбайъан шяргшцнас алими Гязянфяр Ялийев беля щесаб едирдиляр ки, сарай шаири Ямир Хосровун «Хямся»си яйляндириъи характер дашыйырды:  «Амир Хосров был типичным придворным поэтом-профессионалом (15, 118).

Низаминин «Хосров вя Ширин» вя Ямир Хосровун «Ширин вя Хосров» ясярляринин мцгайисяли тящлили барядя охуйуруг: «Сопаставление сюжетов и образов главных дейсвующих лиц поэм Низами и Амир Хосрова показывает, что индийский поэт целиком отказался от идейно-художественного замысла своего предщественника. Острая идейная направленность поэмы Низами против тирании, насилия и реакционной придворной морали была неприемлема для придворного поэта. Цель Амир Хосрова заключалась в том, чтобы создать легкую и увлекательную поэму для венценосных читателей. И это, конечно, ему удалось» (15, 160).

Низаминин «Хосров вя Ширин» вя Ямир Хосровун «Ширин вя Хосров» поемаларыны гаршылыглы шякилдя мцгайися едяркян бязи мараглы ъящятляр цзя чыхыр: Низами ясяриндя гадына щюрмят, онун щцгуг бярабярлийи даща мцкяммял тяряннцм едилмишдир. Низами Ширин сурятиндя гадыны щяр ъцр гейд вя шяртдян азад едир, она мяълисдя, мейданда, сийасятдя вя ъямиййятдя, юз талейинин щяллиндя ихтийар верир. Ону яхлаг вя исмят сяддиндян башга щеч бир шейля мящдудлашдырмыр, гадынын азадлыьы гаршысында щеч бир манея гоймур. Кимсядян асылы олмайараг, бцтцн ихтийары онун юз ялиня верир. Хосров Дящлявинин Ширини Хосровун гаршысында ирадясиздир. Ихтийары юз ялиндя дейилдир.

                   Низаминин Ширини ешг вя вяфа аляминя садиг олуб, цряйи анъаг бир няфярин мящяббят иля чырпыныр, лакин Ямир Хосровун Ширини юз севэи щиссляриндя Хосров кими щярдямхяйалдыр. О, Фярщада да вурулур. Бунунла да Шириндяки йцксяк мяняви кейфиййят Ямир Хосров ясяриндя йох олур.

                   Низами цмумбяшяри мящяббятин бир щиссяси олан аиля мящяббятини, хцсусян Ширинин саф мящяббятини бюйцк сяняткарлыгла эюстярир. Ямир Хосровун ясяриндя бу цлви мящяббят лайиги иля юзцнц эюстяря билмир. Ясярдя бир нюв интигамчылыг, тяглидчилик вя маъярачылыг башга ъящятлярдян цстцн эюрцнцр. Хосров яввялдян ахыра гядяр бир фикирдядир: ким олурса-олсун, эюзял олсун, кеф олсун. О, щеч вахт юз ейшини позмур, фикрини вя ямялини дяйишдирмир.

                   Ямир Хосровун юзцнямяхсус сяняткарлыг хцсусиййятляри дя диггятя лайигдир. Мясялян, Й.Е.Бертелс шаир щаггында йазыр: «Его (Амира Хосрова-С.О.) язык поражает своей простотой, которая кажется сначала безыскусственностью, но при ближайшем рассмотрении оказывается результатом большого и зрелого мастерства. Правда, у него нет тех чеканных строк, которые  пленяют нас у Низами. Читая его, на отдельных строчках не задерживаешься, а скользишь дальше, получая художественное наслаждение не от деталей, а от общей гармонии языка» (23, 352).

                   М.Казымов ися Ямир Хосровун «Щяшт Бещишт» вя Низаминин «Йедди эю­зял»ини мцгайися едяряк  эюстярир ки: «Образы для сравнений Низами и Амир Хосров находят в различных областях действительности. Широко исполь­зуются ими мифология, эпос, религиозная литература. Очень много образов нелитературного происхождения: поэты употребляют образы сравнений из животного и растительного мира, обращаются  к явлениям природы, небу и небесным телам» (19, 168).

                   Беляликля, эюрцрцк ки, эюркямли щинд шаири Ямир Хосров Дящляви  илк дяфя Низаминин «Хямся» янянясини йаратмагла, eləcə də ümumbəşəri və humanist ideya və idealları tərənnüm etməklə дцнйа ядябиййатында юзцнямяхсус лайигли йер тутмушдур.

                             Ядябиййат              

                            Азярбайъан ядябиййаты тарихи: цч ъилддя. Ы ъилд. Ян гядим дюврдян ХВЫЫЫ ясрин сонуна гядяр. Бакы. Азярбайъан ССР ЕА няшриййаты. 1960, «Низами Эянъяви» очеркинин мцяллифи М.Мцбариз (сящ. 106-194)

1.              Ялйар Сяфярли, Хялил Йусифли. Гядим вя орта ясрляр Азярбайъан ядябиййаты. Бакы. «Озан», 1998. «Низами Эянъяви» очерки (сящ. 121-182)

2.              Араслы Щямид. Азярбайъан вя Щиндистан халглары арасында мядяни ялагялярин тарихиндян. «Азярбайъан ядябиййаты: тарихи вя проблемляри (Сечилмиш ясярляри)». Бир ъилддя. Чапа щазырлайаны: Мярйям Ахундова, Редактору: Нцшабя Араслы, Бакы, Эянълик, 1998, с. 654-660

3.              Й.Е. Бертелс. Бюйцк Азярбайъан шаири Низами. Бакы, Азярняшр, 1958

4.              Рцстям Ялийев. Низами Эянъяви. Гыса библиографик мялумат. Редактор акад. З.Бцнйадов. Бакы. Йазычы. 1983

5.              Гасым Ъащани. Азярбайъан ядябиййатында Низами яняняляри (ХЫЫ-ХВЫЫ). Бакы. «Елм». 1979

6.               Гуламщцсейн Бегдели. Шярг ядябиййатында «Хосров вя Ширин» мювзусу. Редактору М.Гулузадя. Бакы, Елм, 1970

7.                Тащир Мящяррямов. Бюйцк шаир Ямир Хосров Дящляви. Азярбайъан ССР ЕА Шяргшцнаслыг Институнун ясярляри. 1960, № 2

8.                Тащир Мящяррямов. Ямир Хосров Дящлявинин «Лейли вя Мяънун» поемасы. Бакы. 1970

9.                Ямир Хосров Дящляви. Ширин вя Хосров. Бакы, 1973

10.          Ямир Хосров Дящляви. Оьлума нясищят. Сечилмиш лирик шерляр. Бакы, 1976

11.           Айан Щ. Диван Едебийатында Щамселер. Ататцрк Университеси Едебийат Факултеси, Анкара, 1979

12.          История персидской и таджикской литературы, под. Ред. Я.Рипка, Москва, Наука, 1970

13.           Алиев Г.Ю. Персоязычная литература Индии. Москва. «Наука», 1968

14.          Алиев. Г.Ю. Легенда о Хосрове и Ширин в литературах народов Востока. Москва. Издательство Восточной литературы. 1960, 170 с

15.          Алиев Г.Ю. Темы и сюжеты Низами в литературах народов Востока. Москва, «Наука», Главная редакциа восточной литературы, 1985, 332 с

16.          Низами Гянджеви. Хосров и Ширин. Филологический перевод  с фарси и комментарии Г.Ю.Алиева, М.Н.Османова. Баку, «Еля», 1985, 440 с.

17.           М. Д. Кязимов. Последователи Низами ( к проблемам назире в персоязычной литературе ХЫЫЫ-ХВЫ вв). Баку, Азернешр, 1991

18.           М. Д. Кязимов.  «Хафт Пейкар» Низами и традиция назире в персоязычной литературе ХЫВ-ХВЫ вв Баку. «Элм», 1977, 204 с

19.           Амир Хосров Дехлеви. Матла аль-Анвар. Москва, 1975

20.          Амир Хосров Дехлеви. Маджнун и Лейли. Москва, 1975

21.          Амир Хусрау Дихлави. Ширин и Хусрау. Критический текст и предисловие Г.Ю.Алиева. Москва, Издательство восточной литературы, 1962

22.          Е. Э. Бертельс. Наваи и Джами. Избранные труды. Москва, 1965

Резюме

После «Хамсе»  Низами Ганджави, выдающиейся индийский поэт А.Х.Дахлави  создал свое оригинальное «Хамсе» и стал первым автором, последовавщим великого Азербайджанского поэта. Итак, считая Низами своим учителем и величайшим мастером поэтического слова Амир Хосров основывал традиции «Хамсе» в мировой литературе.

    Summary

After Nizami Gancavi's «Khamsa» consisting of five poems, the outstanding Indian poet A.Kh.Delhawi created his own original «Khamsa» and became the first author who followed the great Azerbaijani poet. Thus regarding Nizami his teacher and the greatest master of poetic word Amir Khosrov founded the «Khamsa» traditions in the world literature.


 

Almaz Əliqızı

MƏCID SƏBBAĞE İRANI (Yalqız)

                  


M.Ə.Sabir, M.Ə.Möcüz, M.H.Kərimi və Həddad ədəbi məktəbinin mahir da­vamçılarından olan Məcid Səbbağe İrani (Yalqız) Məhəmməd oğlu 1316-cı ilin günəş ilində Təbrizin çay qırağı məhəlləsində ortabab ailədə anadan olmuşdur. Kiçik yaş­larından hər çür çətinliklərə dözən, həyatın ağrı-acısını görən Məcid həm məktəbdə oxumuş, həm də özündən böyük qardaşının yanında xalça toxumaqla məş­ğul ol­muş­dur. Bu sənəti bir qədər də mükəmməl öyrənəndən sonra Tehrana getmiş, “Xan­dən­ih” basmaxanasında 12 il çalışmışdır. 1337-ci ildən 1349-cu illərədək Ərteşdə ordu sı­ralarında xidmət etmişdir. Ordudan təxris olunandan sonra orada qalıb hərbidə ça­lışmışdır. 1942-ci ildə ailə quran yalqız 1949-cu ildə ordudan uzaqlaşmaq qərarına gəlir. 1949-1951-ci illərdə Təbrizin fərş bazarında xalça işilə məşğul olur. Bu minvalla Yalqız 1974-cü ilədək gah xalça, gah da ayaq­qabı ticarətində çalışır. Bütün bu işlər onun ürəyincə olmadığı üçün özünü ta­mamilə söz və ədəbiyyat dünyasına həsr etmək qərarına gəlir. 1383-cü ildən Təbrizdə yayılan “Əsri azadi” qəzetində işə başlayır. Bu işdə ona şair Şəhrək yaxından köməklik göstərərək birlikdə ana dilində “Ocaq” səhifəsini yaradırlar.

                   Bir müddətdən sonra səhifəni daha mükəmməl etmək, xalqa mədəniyyətini, tarixini və dilinin zənginliyini təlqin etmək üçün Riza Ali, Məhəmmədriza Şökəti və Zülfüqar Kəmali ilə əməkdaşlığı müsbət nəticələr verir.

                   Bütün bunları şair özü tərcümeyi-halında yazır. “Çığır-bağır” adlı kitabına toplanmış şeirlərinin birində şair həyatı, yaşadığı mühit və məişəti haqda belə deyir:

          Getdim hər işə qulpu mənim qaldı əlimdə

                   Hər bir baca gördüm, soxulub, süzdüm ilahi....

                   O, 1376-cı ildə Cığan-viğan, 1380-cı ildə “çığır-bağır”, 1386-cı ildə “Çal ha çal” kitablarını nəşr etdirir.

                   Yalqız gənclik illərindən şeir yazmağa başlasa da bədii yaradıcılıqla müntə­zəm olaraq 1360-cı illərdən məşğul olmağa başlamışdır. Onun “Dostlar” adlı ilk mətbu şeiri Təbrizdə buraxılan dövrü mətbuatda çap olunmuşdur. Bundan sonra onun müx­təlif səpgili satirik şeirləri çap olunmuş, müxtəlif müsabiqələrdə iştirak etmiş və qalib olmuşdur. Onun bir neçə şeiri hətta ingilis dilinə tərcümə olunmuş və 1977-ci ildə Amerikada işıq üzü görmüşdü. O, satirik şair kimi tanınsa da, kifayət qədər lirik şeirlər də yazmışdır. Bu lirik əsərlərin içində onun romantik üslubda yazılmış şeirləri azlıq təşkil etsə də şairin yaradıcılığının hərtərəfli öyrənilməsi baxımından maraq doğurur. Onun lirik şeirlərinə daxil olan didaktik şeirləri də vardır. Bütün bunlar Yalqızın geniş və çoxsahəli yaradıcılığa malik bir sənətkar olduğundan xəbər verir.

                   Satirik şair yeri gəldikcə qəzəl, qəsidə, rübai, dübeyti, məsnəvi, bəhri-təvil, müəm­­ma yazmış, heca və sərbəst şeir formalarından da bacarıqla istifadə edə bil­mişdir.

                   Yalqızın yaradıcılığında tərcüməçilik də mühüm yer tutur. Belə ki, şair klassik və çağdaş fars şairlərinin əsərlərini azərbaycan türkcəsinə tərcümə etmişdir.

                   Maraqlıdır ki. onun müraciət etdiyi mövzular da müxtəlifdir. Yalqızın şeirlə­rin­də gündəlik məişət məsələlərindən tutmuş, tanrı, yaranış, ürfan və digər dərin fəlsəfi mə­sələlərə rast gəlirik.

Bütün bunlarla bərabər onu tanıtdıran, məşhurlaşdıran təbii ki, onun satira­larıdır. M.Ə.Sabir, “Molla Nəsrəddin” ədəbi məktəbinə daxil olan, həmçinin Güney Azər­baycanın böyük şairləri Molla Cavad Müzənnab, Mirzəli Möcüz, Bayraməli Ab­baszadə (Hammal), Məmmədəli Manafzadə (Sabit), Cabbar Bağçaban. Mir Mehdi Eti­mad, Biriya, Həddad və digər nəhəng satiriklərin sırasında özünə layiqli yer qazanması təsadüfi hal deyildir.

                   Yalqızın əsərlərinin çoxunu satirik üslubda yazmasının əsas səbəbi onun in­san və vətəndaş olaraq cəmiyyətdə, doğulduğu mühitdə və məişətdə gördüyü eybə­cər­liklərə qarşı dözümsüzlüyü və biganə qala bilməməsi idi. Həyatda olan eybəcərlikləri, həmçinin yumoristik halları görüb onları qələmə alan şairin həm də rəvan və axıcı dili onun əsərlərinə uzunömürlülük vermişdir. Onun dilinin gözəlliyi doğulub boya-başa çatdığı mühitdən irəli gəlirdi. Yalqız hansı mövzuya müraciət edirdisə, onun başında daim vətən və millət sevgisi dolanırdı.

                   Gəlmişəm məzlumun ahın çevirəm tufanə

                   Yıxıla zülmün evi hürkülü tufanımdan

                   Getsə bu yolda başım getməlidir qoy getsin

                   Qorxum öldürsələr yox bircə qaşıq qanımdan

         Aşiqəm vermişəm ilqar vətənə, şanlı elə

                   Bütün eşq əhli tanır əhdilə peymanımdan

                   Yalqızam, fəxr edirəm xalqımızın şairiyəm

                   Məni dərd əhli tanır dərdinə dərmanimda.

                   Onun yaradıcılığında satirik şeirlə, ciddi şeir arasındakı sədd o qədər kövrək olur ki, bəzən bunları ayırmaq belə çətinləşir. Çox vaxt bu şeirlər ciddi, insanı dü­şündürən fəlsəfi beytlərlə başlasa da getdikcə xalq yumoru axarına düşür. M.Ə.Sabir və M.Ə.Möcüz Şəbüstəri şeirlərində olduğu kimi Yalqız da suallar verməklə yatmış duyğuları, kiflənmiş beyinləri, laqeyd insanları oyat­mağa çalışır.

                   Bir çarə yolu tap mənə istəkli təbibim

                   Dərdli dilimi hamıdan artıq qananımsan..

                   Məndən nə xəta baş verib aya nə görübsən?

                   Bir böylə nədəndir ki, bu gün bədgümanımsan?

                                     İnsafdı birin gəzdirəsən başda ömürdə

                   Axır deyəsən: it bu gözümdən, tikanımsan?

                   Şeirdən göründüyü kimi şairi ən çox rahatsız edən ictimai ədalətsizlikdir. Bu o ədalətsizlikdir ki, bütün İranı və Cənubu Azərbaycanı ağuşuna almışdı. Yuxa­rılardan süzülüb gələn, aşağılara qədər rişələrini hər yerdə göstərən, haqlı və təmiz, vətən­pər­vər və namuslu, öz zəhmətilə, alın tərilə bir parça çorəyini qazanan­lardan fərqli ola­raq, dələduz və rüşvətxorlara, natəmiz işlərlə məşğul olanlara, vətən və millət üçün bir tükü belə tərpənməyənlərə layiq olduqlarından artıq “səadət” və “xoşbəxtlik” qa­za­nanlara qarşı şairin haqlı etirazı və üsyanı oxucuya da sirayət edir. Bütün bunların sə­bəbini axtaran şairin yenə də ümidi tanrıya qalır. Əslində o Allaha giley-güzarını de­məklə hakim üsuli-idarəyə qarşı çıxır gözlərilə gördük­lərinin, qulaqları ilə eşitdik­lərinin, şahidi olduqlarının üstündən keçə bilmir. “Fizul bəndə” şeirində yazır:

                                     Ey hamı varlıq ki, sənə bağlıdır,

                                     Səndən ilahi ürəgim dağlıdır.

                                     Sən bu gözü vermisən hey ağlasın,

                                     Ya bu ürək ki, onu qəm dağlasın?

                   Şeirin son bəndləri bir daha göstərir ki, uca yaradana müraciət şair üçün şər­tidir. Çünki, bütün bu haqsızlıqların kökündə insan və onun əməlləri durur. Odur ki, özünün də fizulluğundan cəzana gələn şair uca yaradandan əfv olunmasını istəyir.

                                     Lütf qılıb əfv elə sərməndəvi

                                     Yalqız adında bu fizul bəndəvi.

                   Daha çox məişət və avamlığı tənqid edən, xalqın bəsirət gözlərini açmağa çalı­şan şairi yeri gəldikcə siyasi mövzular da düşündürür. Yalqız, “dünya xəbər qü­za­riləri” (dünya xəbər agentlikləri) adlı şeirində düzü dünyanı tutan yalan xəbər­lərdən və bu yalanları bütün aləmə yayan kütləvi informasiya vasitələrindən şikayətlənərək yenə də tanrıya üz tutur. Düşünürük ki, Yalqızın tez-tez tanrıya müraciət etməsi bəlkə də onun çarəsizliyindən doğur. Çünki, avtaritar bir rejimdə, haqq deyənlərin səsinin boğulduğu, haqsızlığın tüğyan etdiyi bir məmləkətdə onu kim eşidə bilər ki? Onun dərdinə hansı dövlət orqanları çarə tapa bilər ki? Bu isə yalan cəmiyyətin də, insanın da iflası deməkdir. Yalan qol-qanad açırsa, haqq boğulursa deməli cəmiyyət çürü­məyə doğru gedir, mənəvi dayaqlar sarsılır.

                   Kar ola istiri millətlərini dövlətlər,

Görəcək gözləri yox, xəlqidə ağah bəşəri

Sənə qurban olum Allah görüsən dünyadə

Düz deyənlər canının var necə çoxlu xətəri?

                   Əslində onun şeirləri və şairin özü cəmiyyətin güzgüsüdür. Çünki bu güz­güdə hamı özünü görür – zəhmət sevən, ədalətli insanlar da, hakim dairələrin qolu­zorluları da. Ancaq şairin bu insanlara münasibəti və yanaşma tərzi müx­təlifdir. Sadə insanları sadə yumorla tənqid edən, onları islah etməyə çalışan Yalqız, hakim dairələrə, onların əlaltılarına, harınlaşmış insanlara, xalqa biganəlik göstərən mənsəb sahiblərinə qarşı daha amansızdır. Bu amansızlıq onun deyim və ifadə tərzində, kəskin satiradan is­ti­fadə etməsində özünü göstərir. Bəzən onun belə insanlara yanaşması sarkazm səviy­yəsinə çatır.

                   Şairin tənqid atəşinə tuş gələnlərdən biri də Salman Rüştüdür. İslam dininə, onun yaradıcısı Məhəmməd Peyğəmbərə qarşı yazıları ilə bütün İslam dünyasını sil­kə­ləyən, dünya müsəlmanlarının qəzəbinə düçar olan Rüştü Yalqızın da şeirlərində həqiqi qiymətini ala bilmişdir. Yalqız Salman Rüştiyə gülərə deyir.

                   Milyon dolardır xun bəhan hər bir dolar İran pulu

                   Yüz qırx tümən azad bazar indi dəyər canın sənin

                   Yüz qırxı zərb et milyona, hasil ağır bir pul olar,

                   Əlmüzdüdür öldürsə kim töksə yerə qanın sənin.

                   Hər bir Azərbaycan türkü kimi Yalqızı da vətənimizin düçar olduğu bəlalar incidir. Ölkədə baş verən bir sıra proseslər –xüsusilə fars şovinistlərinin bilərəkdən qur­duğu tor –yəni Azərbaycan ərazisinin ostanlara bölünməsi, bəzən Azərbaycan bölgələrinin farsistan ərazilərilə birləşdirilməsi xalqı çox rahatsız etmişdi. Şübhəsiz ki, bu məsələlər poeziyanın işığında görünür, tənqid olunurdu. Bəzən bir şəhərin, bir əyalətin bölünüb parçalanması hamı kimi Yalqızın da ürəyini ağrıdırdı.

                   Bir canımdan dörd can ayırmaq salıb candan məni,

                   Sən də bir can ayrılırsan candan ay can Ərdəbil,

                   Ayrılıb Urmiyə getdi eylə, Zəncan beyləcə,

                   Qaldı bir həsrət mənə bir bollu hırman Ərdəbil,

                                     Əsl kökdən Astara övladı Azərbaycan

                                     Hansı əllər eylədi Gilana ehsan Ərdəbil.

                   Şair Yalqız ictimai-siyasi mövzulara nə qədər önəm versə də, bütün yaradı­cılığı boyu əsil vətəndaşlıq mövqeyində dayansa da onu ən çox düşündürən, onun ən çox maraq dairəsində olan ənənəvi mövzuları vardı. “Molla Nəsrəddin” ədəbi mək­təbinin davamçılarından dərs alan, onların yolunu şərəflə davam etdirən Yalqızın tez-tez müraciət etdiyi cəhalət, saxtakarlıq, meşşanlıq və s. mövzular şairin yaradı­cılığında mühüm yer tu­turdu. Xüsusilə qadın azadlığı məsələsi, onların cəmiyyətdəki mövqeyi, təhsil alma­ları, ailədəki yeri Yalqızı daim düşündürürdü.

                   Birdən itimin qurd dayısı gəlsə səfərdən

Biz eyləməsək bir quzu qurban nə deyərlər?

Damadımıza eyləməsək peşkəş açarı

Bir sıfır kilometrili peykan nə deyərlər?

Biz əmqiziya toy payılıq almasaq indi

Bir taxta biti məxməli kaşan nə deyərlər?

                   Poeziya tariximizdə müqtədir sənətkarlarımız ən tanınmış və sevimli şairlərin əsərlərinə nəzirələr yazmışlar. Bu ənənə bu günümüzə qədər gəlib çıxmış, istər Şimali Azərbaycanda istərsə də Cənubi Azərbaycanda bir qisim şairlər yaradıcılıqlarında nəzirəyə müəyyən yer ayırmışlar. Yalqız da bir sıra nəzirələr yazmışdır. Onun “Nehzətabad xatirəsi” və “Səməndiyyə” şeirləri ustad Şəhriyarın “Behcətabad xatirəsi” və “Səhəndiyyə” şeirlərinin həm məzmununa, həm də vəzninə uyğun yazılmış satirik nəzirələrdir.

                   Yalqızın başlıca xüsusiyyətlərindən biri də onun özünə məxsus dil və üslub xüsusiyyətlərinə malik olması və Təbriz dialektindən ustalıqla bəhrələnə bilməsidir. Bu gün dilçi alimlərimiz üçün böyük materiallar verə biləcək Yalqız şeirlərində ki­fa­yət qədər folklordan gələn, xalqın məişətdə işlətdiyi, ədəbi dildən yavaş-yavaş silinib getməkdə olan sözlərin yerli-yataqlı işlədilməsi onun poetik yaradıcılığına xüsusi rövnəq verir. Məsələn: itimin qurd dayısı, tovdan düşmək, dizə vurmaq, əlinə tütək vermək, əli başa çəkmək, şələt atmaq və s. kimi xalq arasında işlənən sözlərdən şair mə­harətlə istifadə edir.

                   Bütün yaradıcılığı və varlığı ilə xalqına bağlı olan sənətkar həyatın elə bir sahəsi yoxdur ki, əsərlərində onlara müraciət etməsin.

                   “Çığır-bağır” kitabını şair oxuculara ilk kitabından dörd il sonra təqdim edir. Bu zaman kəsiyində Yalqız daim yaradıcılıqla məşğul olmuş, Güney ədəbiyyatını özünün satirik şeirlərilə zənginləşdirmişdi. Onun ikinci şeir kitabı bir daha göstərdi ki, o, həqiqətən böyük satiriklərin ləyaqətli davamçısı, onların yaratdıqları ədəbi mək­təbin ləyaqətli yetirməsidir.

                   Çoxşahəli yaradıcılığa malik olan Yalqız əsasən satirik şair kimi tanınsa da bəzən onun şeirlərində ürfani fikir və qayələrə də rast gəlmək olur. Onun “Yalqızanə merac” poeması bu baxımdan xarakterikdir. Maraqlıdır ki, hətta ürfani şeir və fikirlərini də çox vaxt şair satira donuna bürüyərək oxucuya çatdırır.

                   Kimdi bu xilqəti gündən – günə gülləndiriri?

                   Göyü göy üstə qalır göylərə milləndiriri.

                   Vardır o, mən də varam, bağlıdı bu varlıq ona

                   O, mən heyətdə özün aləmə bəlləndiriri

                   Pay verib insana öz cövhərəsindən də qatıb

                                     Verdiyi elmilə ülviyyətə pilləndiriri.

                                     Güllü bağlar hasilin paylırı yaltaqlanana

                                      Tir tikanlı çölü dəyalqıza belləndiriri

   Bu poemada yumor üstünlük təşkil etsə də ürfani məqamların da olması bu əsərə xüsusi bir təravət, bənzərsizlik verir.

                  Bütün yaradıcılığı boyu, cəhalətə, avamlığa qarşı mübarizə aparan, həmvə­tən­lərini düşdükləri girdabdan qurtarmağa çalışan Yalqız öz sələflərindən təsirlənərək onların bəzi şeirlərinə nəzirələr də yazmışdır. Onun “Qoruqçu” şeiri ustad şair M.Ə.Sabirin “Ta gəlirik biz də bir az anlayaq” şeirindən təsirlənərək yazılmışdır.

Səslədim deyim yatmayın durun, gəldi tək səbir yatdız hırım

Gözlərin elə şex bərəltdi ki, tez dedim durum ortadan cızım

Bir qoruqçuyam el seçib məni dağda durmuşam gözlərim baxır

Girsə koyşənə nabələd sürü qalxacaq o dəm tezcə hayxırım

                   Tarix boyu xalqımızın İranda baş verən inqilabi hərəkatların başında durmasına rəğmən tarixlərə verdiyi qəhrəmanlarına, sənət adamlarına, dilinə biganəlik göstə­ril­miş­dir.

                   XVII əsrin əvvəllərində Şah İsmayılın təşəbbüsü ilə başlanmış dil islahatı yüz illər boyu xalqın arzu-istəklərində yaşamış, lakin heç bir dövlət başçısının əməlində özünə yer tapmamışdı. Soykökü Azəri türkü olan, bu torpağın övladları Qacarlar da yüz otuz ildən artıq hökmranlıq etmələrinə baxmayaraq, Azərbaycan dilinin dövlət dili kimi formalaşması üçün heç bir iş görməmişdilər. Fars şovinistlərinin ortaya atdıqları milli təhqiramiz ifadələri də özləri üçün təhqir saymamışdılar.

                   Qatı şovinist olan Rza şah isə azərbaycanlığa aid bütün əlamətləri yer üzündən silmək proqramı ilə iş görərək, açıq və kütləvi şəkildə xalqa, onun dilinə, müs­tə­qilliyinə, adət-ənənələrinə, ayrı-ayrı tayfalarına, keçmiş tarixinə qarşı hücumlar, təxri­batlar mühiti yaratmışdı. Azərbaycan tarixini təhqir etmək üçün nəinki fars, hətta Azərbaycanın bəzi məşhur alimləri də pozuculuq işi aparırdılar. Bu qədim mədəniy­yətə, elmə, ədəbiyyata malik ulu millətin kökləri, qaynaqları, adı, dili, övladları danılır, ünvanına əsli olmayan cəfəng fikirlər qondarılırdı.

                   Azərbaycan dilinə böhtan atan, onu inkar edən düşüncəsizləri, xüsusən də sapı özümüzdən olan baltaları yerində oturtmaq, yalanlarını sübuta yetirmək üçün başda ən görkəmli ziyalılarımız və vətənpərvərlərimiz olmaqla bir sıra qələm sahibləri öz sözlərini deyirdilər. Fars dilində də deyirdilər, türk dilində də. Açıqfikirli milli olan alim və qeyrətli insanların bunlara qarşı durduqlarının nəticəsi idi ki, xarici və daxili düşmənlərin fitnələri baş tutmurdu. Bir sıra şairlərin, aşıqların yaradıcı­lı­ğında, həmçinin xalqın arasında davam edərək yaşayan ana dili püskürmək növbəsini gözləyən vulkan kimi ürəklərdə ağrı çəkirdi. Bu bütün zamanlarda belə idi.

                   Şair Yalqız da vətənpərvər, millət və vətən təəssübkeşi kimi bu məsələlərə biganə qala bilməyərək yazırdı:

                   Ayılın ey vətən övladı gəlin bir üz-üzə

                   Seriyallarda bu dil aşkara lağ olmadadır.

                   İstəyirlər ki, oyatmaq adına yuxladalar

                   İranın Azəri övladı oyaq olmadadır

                   Ölməyib Yalqız hələ türk dilinə xor baxalar

                                     Xainin başına hər ləhzə çomaq olmadadır.

                   Satirik şair kimi tanınan Yalqız həm də gözəl və bənzərsiz tərcüməçidir. Onun Sədi Şirazi, Mövlana, Saib Təbrizi, Pərvin Etisami və ustad Şəhriyardan etdiyi tərcümələr bu gün ən gözəl tərcümələr kimi qiymətlidir.

                   Fars dilinin hakim olduğu bir məmləkətdə şübhəsiz ki, Yalqız da fars dilində bəzən şeirlər yazmışdır. Bu əsərlərlə tanışlıq göstərir ki, o fars dilində yazdığı əsərlərilə də bənzərsizdir. Böyük Sabir məktəbinin ləyaqətli davamçısının əsərləri bu gün də ədəbiyyatımızı zənginləşdirir. Hər zaman xalqının yanında olan, onun bütün dərdlərinə dərman olmağa çalışan şair təsadüfi deyil ki, şeirlərinin birində deyir:

                   Yalqızam fəxr edirəm xalqımızın şairiyəm,

                   Məni dərd əhli tanır dərdinə dərmanımdan.

ƏDƏBİYYAT

1.       Məhəmməd Riza. Fərhəngi vajegan və istilahati tənz. Karvan nəşriyyatı, il 1385.

2.       Möhseni Əziz. Azərbaycanın müasir şeirindən nümunələr. Qış – 1358, öz söz Məmmədəli Fərzanə.

3.       Yalqız. Çığır-bağır. Təbriz. (nəşri ili yoxdur).

Yalqız Çığan-vüğan. Təbriz. (nəşri ili yoxdur).


 

Doç.Dr. Beyhan Asma

                                  Erciyes Üniversitesi, Kayseri/Türkiye

КАКИМ ВИДИТ ЛЕРМОНТОВ ГЕРОЯ СВОЕГО ВРЕМЕНИ В РОМАНЕ "ГЕРОЙ НАШЕГО ВРЕМЕНИ".


                                             ABSTRACT       

Main hero of Mikhail Yurevich Lermontov’s novel of " Hero of our  Time" lived in the thirties of the nineteenth century, in the years of reactions after Dekabrist uprising the year of 1825 when lived Mikhail Yurevich. The author emphasizes his tendency to create the typical means of the hero of his time. Belinsky named the novel of " by sad thought about our of (time)". The special feature of the novel is the fact that the portrait of the hero of the time as the history of one human soul.

Key Words: Hero, Lermontov, time, Dekabrist.

                                                               ÖZET

Ünlü Rus yazar Mikhail Yurevich Lermontov’un eseri olan “Çağımızın Kahramanı” Dekabristlerin yoğun bir şekilde kendini hissettirdiği 1825 yılında kaleme alınmış, eserin ana temasını oluşturan ve zamanının tipik kahramanı anlatılmaya çalışılmıştır. Belinsky ise romanı (zamanımızın )hüzünlü düşüncesi şeklinde yorumlamıştır. Romanın tipik özelliklerinden biri olarakta, baş kahramanı zamanın kahramanından öte tarihi bir kişilik olarak verilmiştir.

Anahtar Kelimeler: Kahraman, Lermontov, zaman, Dekabrist.                                                       

Главный герой романа Михаила Юрьевича Лермонтова " Герой нашего времени" жил В тридцатые годы девятнадцатого столетия, в годы реакций после декабристского восстания 1825 г., в то время, когда жил Михаил Юрьевич. Автор подчёркивает своё стремление создать типичный образ героя своего времени. Белинский назвал роман " грустной думой о нашем времени".

Особенностью романа является то, что портрет героя времени создаётся как история одной человеческой души. Сам Печорин, размышляя о своей жизни, находит в ней много общего с судьбою

Целого поколения: " Мы не способны более к великим жертвам ни для блага человечества, ни для собственного счастья".

Автор этого произведения передаёт принципы и нравы того "водяного общества", в котором жил не только Печорин, но и сам этот великий русский писатель и поэт. " Герой нашего времени -  портрет,  но не одного человека, а портрет, составленный из пороков нашего времени   ".

 Михаил характеризует черты общества , рассказывая нам об иронии как о  предпочтительной  для себя позиции:" Наша публика так ещё молода и простодушна, что не понимает басни, если в конце её не находит нравоучения " Общество, состоящее из молодых людей того времени, не угадывает шутки, не чувствует иронии; Оно дурно воспитано. Так  как главный герой этого романа родился и вырос среди этого поколения ,То он, конечно, обладает такими нравственным качествами, как эти: Печорин - типичный  юноша того времени,  чем-то похожий на пушкинского "денди" своим поведением: "Ему не хочется того, чем так довольна, так счастлива самолюбивая посредственность."( Белинский) Печорин не может найти настоящую цель в жизни, так как его искания замкнуты на самом себе. Отсюда его хандра, угасший жар сердца. Но в отличие от Онегина, примирившегося со своей жизнью, Печорин ищет опасности, стремится к активной жизни и" глубоко страдает", не найдя своих единомышленников. Только Вера могла понять и оценить все его недостатки и достоинства, была Вера -  его  подруга и любовь с детства.

Печорин-выходец из дворянской семьи. Он получил типичное для аристократической молодёжи того времени воспитание и образование под руководством иностранных учителей и гувернёров.

В девятнадцатом веке была мода  среди аристократов приглашать иностранных учителей обучать своих детей знаниям, в особенности часто приглашали  французских. Печорин, выйдя из-под опёки своих родных, стал бешено наслаждаться всеми удовольствиями, которые можно было достать за деньги. Затем пустился в большой свет: влюблялся  и был любим многими девушками.

Печорин имеет" резкий охлажденный ум", который позволяет ему правильно судить о людях, о жизни, критически относясь к самому себе и к окружающим. Главный герой уже всё испытал, ещё в юности ему опротивели все удовольствия. Это не могло не привести к  разочарованию в жизни.

Скука быстро овладевает Печориным: это  их схожесть с Евгением Онегиным Пушкина.

Сначала он пытается заняться наукой, читал книги, но вскоре ему это опять надоело. Он отправляется сранствовать, скитаться: тут он схож с автором "Героя нашего времени", который пишет:

"Тучки небесные, вечные странники!.. Мчитесь вы, будто, как я же, изгнанники". Лермонтов  как – будто сравнивает себя с тучками, называя их "вечными странниками", а себя" изгнанником".

Приехав служить за Терек, Печорин знакомится с  Максимом Максимовичем. Это старый штабс-капитан-человек честный и добрый, накопивший за свои годы значительный жизненный опыт.

Максим Максимович( можно сказать) сводит его с Белой.  Бэла привлекает Печорина цельностью и естественностью натуры. В "любви дикарки" он пытается найти забвение от его тоски, но его ненасытное сердце не могли долго жить одним чувством. Поэтому, украв Бэлу, он обличает её на  вечное страдание из-за смерти отца. Вскоре она ему наскучила, как и  всё в то время. Он, не желая, заставляет её умереть. Печорин  приносит страдания всем окружающим его людям.

Но, может быть, он любил её, сам того не осознавая; ведь при встрече с Максимом Максимовичем, он не хотел вспоминать прошлое, может быть, прошлое вызывало страдания и чувство вины у Печорина.

Вообще, наш герой  говорил о женщинах и любви с иронией.

В истории с Мэри Печорин, затевая интригу, не преследует никакой цели. Мэри молода, самолюбива, доверчива. Но страх  потерять свободу заставляет героя подавить зарождающееся чувство.

Глубокое и давнее чувство Печорин испытывал и к Вере. " Она единственная женщина в мире, которую я не в силах обмануть".В ера лучше, чем кто-либо другой, " проникла во все тайны" его души.

Печорин способен на глубокую любовь. Он горячо любит Веру. Получив её последнее письмо, он прыгнул на Чернеца и поскакал в Пятигорск. Но, может бать, в некоторых случаях, его можно назвать эгоистом, так как, соблазнив Мэри только для того, чтобы соблазнить, он сообщает ей, что он не любит её.

На Кавказе он встречается с Грушницким. Грушницкий-пародия на Печорина. Поэтому он и  раздражает главного героя романа. Во время дуэли за Мэри Печорин предлагает Грушницкому примирение, но ситуация уже не обратима: "Нам на земле вдвоём нет места!" Накануне дуэли, вспоминая о прожитой жизни, Печорин задумался над вопросом: зачем он жил? Для какой цели родился? На плечи Печорина ложится ещё одна смерть.

Ещё одним другом Печорина был Вернер. Это  две различные натуры с противоположными чертами характера. Вернер способен на истинные чувства.

Казалось бы, умный Печорин, знающий, в чем состоит счастье, и должен быть счастлив, ведь он постоянно и неутомимо пытается насытить свою гордость. Но счастья почему-то нет, а вместо него утомление и скука... Почему же судьба героя так трагична?

Ответом на этот вопрос является последняя глава "Фаталист". Здесь решаются уже проблемы не столько психологические, сколько философские и нравственные.

Она начинается с философского спора Печорина с Буличем о предопределении человеческой жизни. Вулич - сторонник фатализма. Печорин же задается вопросом: "Если точно есть предопределения, то зачем же нам дана воля, рассудок?" Этот спор проверяется тремя примерами, тремя смертельными схватками с судьбой. Во - первых, попытка Вулича убить себя выстрелом в висок,окончившаяся неудачей; во-вторых, случайное убийство Вулича на улице пьяным казаком; в-третьих, отважное нападение Печорина на казака убийцу. Не отрицая саму идею фатализма, Лермонтов приводит к мысли о том, что нельзя смиряться, быть покорным судьбе как и в стихотворении "Дума", поэт, ощущая себя внутри поколения, разделяет его вину и судьбу, своим пониманием общей трагедии, яростным негодованием и всей горечью размышлений выходит из общей массы, поднимается над ней - на недосягаемые высоты духа.

Печально я гляжу на наше поколенье!

Его грядущее - иль пусто, иль темно..

Мы иссушили ум наукою

Тая завистливо от близких и друзей

Надежды лучшие  и голос благородный.

1.                                         ЛИТЕРАТУРА   

2.Janko Lavrin, Lermontov, New Period Press, New York, 1976.

3.John Mersereau, Mikhail Lermontov, Penguen, New York, 1988.

4.Walter L. Reed, Meditations  on the Hero : A Study of the Romantic Hero in Nineteenth Century Fiction, University of Michigan, Ann Arbor, 1977.


 

Aynur Няъяфова 

АННА АХМАТОВАНЫН ТЯРЪЦМЯЧИЛИК ФЯАЛИЙЙЯТИ ВЯ ШЯРГ ЯДЯБИЙЙАТЫ


Анна Андрейевнанын Шярг ядябиййатына вурьунлуьу, онун бу ядяби ирся дяриндян бялядлийи щаггында чох данышылыб. Бу ядяби дцща тякъя Шярг ядябиййатыны билмир, ейни заманда ону йахындан щисс едмрди. О, Инъилдяки епос сцжетляриня, тящкийя тярзиня, ейни заманда «Эилгамеш» щаггындакы дастана йцксяк ядяби нцмуня кими бахыр, онлары вя бу гисм классик ясярляри дцнйа ядябиййатынын илк ядяби шедеврляри кими гиймятляндирирди. О, бир чох щалларда Щинд халгына мяхсус миф, щимн вя дастанларда горунан фялсяфи вя поетик дцшцнъя тярзиндя, гядим Мисир, Чин, Корейалыларын йарадыъылыьында юзцня лазым оланы тапыр вя щейрятлянирди. Анна Ахматова монголларын вя щунларын шанлы вя щямчинин заман етибариля фаъияли талейиня, йяни бу дюйцшкян тайфаларын дцнйа сящнясиня яфсаняви эялишиня вя дахили чахнашмалар нятиъясиндя мющтяшямлийини итирян язямятиня йахшы бяляд иди. О, гядим Мидийа ядяби-дини абидяси олан Авестадакы ядяби дцшцнъянин тямизлийи вя мцдриклийиндян мцтяссир олур, бу ядяби янянядян гайнагланан Фирдовси «Шащнамя»синя валещ олараг тез-тез досту Манделштамын: «Фирдовсинин «Шащнамя»синдя гящряманларын характери мцяллифин мющтяшям сярбястлийи цзря дяйишир», - ифадясини тякрарламаьы хошлайырды. (Бах: 6; 5)

Бу мараьы тякъя онун Шярг ясилли олмасы иля баьламаг дцзэцн олмазды. О, щягигятян Шярг ядябиййатынын вурьуну иди. Яэяр ган йаддашы дедийимиз шцуралты дцшцнъя ону бу ядябиййатла марагланмаьа вадар етмишдися дя, бу ядяби абидялярин мцкяммяллийи шаиряни щямин бядии хяйал аляминя ябяди баьламышды.

Рус ядябиййатынын танынмыш сималары арасында мяншяъя диэяр миллятляр вя халгларла баьлы олан шяхсиййятляр йетяринъядир. Мясялян, В. А.Жуковски ана хятти цзря Тцрк олса да, юз тяръцмяляриндя Ахматовадан фяргли олараг, рус охуъусуна Тцрк поезийасыны дейил, йекрянэ Алман ядябиййатыны танытды. Анна Ахматова ися йарадыъылыьынын мцяййян дюврцндя Шярг ядябиййатынын мцкяммял ядяби нцмуняляриндян тяръцмяляр етмякля мяшьцл олмушду. Бу тяръцмяляр системли характер дашымырды. Йяни онлар конкрет халгын ядябиййаты иля вя йа щансыса бир ядибин йарадыъылыьы иля баьлы дейилди. Шаиря бу зянэин, чохясрлик тарихя малик олан ядябиййатын ичярисиндян мцхтялиф дюврлярдя вя яразилярдя йашыйанларын йарадыъылыьындан йалныз онун юз рущуна уйьун оланларыны сечир вя рус ядябиййатында щямин ясярляря икинъи щяйат йашадырды.

Демяли, Ахматованы Шярг ядябиййатына тякъя ган йаддашы чякмирди, бу баьлылыгда юзэя йарадыъы тяляб варды. Бу баьлылыьы зярури едян ъящятляр арасында Ахматованын кючкцн щяйаты да ящямиййятли рол ойнамышды. Бу ядяби ирс ейни заманда ону да сцбут етди ки, «Русийанын эетдийи йол дяфялярля Шярг халгларынын щяйаты иля кясишмишдир» (Бах: 6; 6)  вя гядим Шяргя мяхсус сюз хязинясиндя рус халгына да доьма олан инсанын илкин мяняви дцнйасы эизлянир. Ахматованын Шярг тяръцмялярини тарих ичярисиндя гачыш да адландырмаг олар. Бу мцасир инсанын инсанлыьын эетдийи йола нязяр йетириб, ону гиймятляндирмяси иди.

Анна Ахматованын Шярг ядябиййатындан етдийи тяръцмяляр ясас онун ики шеир топлусунда топланмышдыр. Бу топлулар «Классик Шярг поезийасы» (тяръцмяляр) вя дцнйа ядябиййатындан етдийи тяръцмяляр топлусу олан «Шаирлярин сясляри, Анна Ахматованын тяръцмясиндя хариъи шаирлярин шеирляри» китабларыдыр. Бу топлулардан биринъисиндя даща чох гядим вя орта ясрляр Шярг ядябиййатынын, икинъи топлуда ися даща чох мцасир дцнйа, щямчинин Шярг ядябиййатынын нцмайяндяляринин йарадыъылыьына мцраъият олунур.

Бядии тяръцмя щаггында данышанлар бязян бу йарадыъылыг просесини ганкючцрмя ямялиййатына бянзядирляр. Неъя ки, ганкючцрмя заманы ган групларынын уйьун эялмяси лабцддцрся, о гайдада да тяръцмя едянин тяръцмя олунаны дуймасы ваъибдир. Мящс буна эюря дя шаиря йухарыда адлары эедян шеир топлуларанда тяк бир шаирин вя йа халгын йарадыъылыьына мцраъият етмяйиб, йалныз ону тутан, онун бядии зювгцнц охшайан вя идейа етибари иля онун дцшцнъяляри иля сясляшян йарадыъылыг нцмунясини тяръцмя едиб.

Бу груп тяръцмя нцмуняляриня Азярбайъан ядябиййатында А. Сящщятин А.С. Пушкиндян етдийи тяръцмялярини, хцсусян «Гафгаз» шеирини, М.Я. Сабирин И.А. Крыловдан етдийи «Тцлкц вя Гарьа» тямсилини, С. Вурьунун рус дилиндян мящарятля чевирдийи А.С. Пушкинин «Йевэени Онеэин» мянзум романыны мисал эюстярмяк олар ки, бу сянят ясярляриндян орижиналын вя йа тяръцмянин щансынын даща мцкяммял олдуьу, даща ащянэдар сясляндийи мювзусунда мцбащися етмяк олар.

Эялин Анна Ахматованын «Шяргин классик поезийасы» тяръцмяляр топлусунда верилян илк шеиря нязяр салаг. Бу шеир гядим Мисир ядябиййатындандыр вя «Мящяббят яфсуну» адланыр. Бурада ашиг мяшугуну юзцня мяфтун етмяк цчцн Аллащлара йалварыр, онлара анд верир вя щятта онлары щядялямякдяк дя чякинмир:

Привет тебе, Ра-Горахути, отче богов.

Привет вам. Семь Хатор.

Вам, украшенным алыми повязками!

Привет вам, боги,

Владыки небес и земли!

Пусть она, дочь его, будет следовать за мной,

Словно бык за кормом.

Словно служанка за детьми,

Словно пастух за стадом.

Если вы не принудите ее следовать за мной,

Я напишу огонь на Бусирис

И спалю его.  (6; 24)

Бу гядим сивилизасийайа мяхсус шеир бир нюв мяшщур орта ясрляр Азярбайъан шаири мяликцш-шцяра Ябцлцла Эянъявинин «Анднамя»сини хатырладыр. О шеирдя андлар Гуран гиссяляриня ясасланырдыса, бу Мисир ядябиййаты инъисиндя мцяллиф садя инсан щиссляриня ясасланыб. Йараданы, фювгял-бяшяр гцввяни вясф етмяк, анд вермяк, хащиш кими садя цмумбяшяри тялатцм ясярдя бядии ящямиййят кясб едир. Мцяллиф садя, санки милли халг ядябиййатымыза уйьун бянзятмялярдян бящрялянир: «йем далынъа йцрцйян юкцз, яркюйцн ушаг далынъа гачан дайя, юз сцрцсцнц тягиб едян чобан» кими мянзяряляр бу эцн дя мцасир охуъуйа танышдыр.

Индися бу шеирдя истифадя олунан бязи хцсуси исмлярин изащына нязяр йетиряк. Йягин ки, Мисир аллащлар пантионунун баш танрысы Ра щаггында щамымызын мялуматы вар. Онун диэяр,  Буто шящяриндя йад едилян ясас адларындан бири ися Гордур. О, цфцгцн щамисидир. (Бу ад бизя Горгуд сюзцнц хатырлатмайа билмяз.)

Икинъи мараг доьуран ад ися Семь Хатор – Йедди Хатордур. Гядим Мисирлилярин инанъына эюря мящяббят щамиси олан Хатор йедди илащя шяклиндя тяъяссцм едир. Онлар ися инсан талейинин юнъяэюрянидирляр. Бу мялумат ися, сюзсцз ки, Низами Эянъявинин тякрарсыз «Хямся»синин сайъа дюрдцнъц поемасы олан «Йедди эюзял» - «Щяфт пейкяр»ля баьлыдыр. Йяни шаирин мящяббят вя сийасят щаггында гяля алдыьы поемасыны беля адландырмасы щеч дя тясадцфи дейил.

Цчцнъц вя юндякилярдян фяргли олараг йер ады билдирян мараглы ифадя Бусирисдир. Бусирис щазырки Ябу Сир адланан мякандыр. Нилин делтасында йерляшян бу шящяр гядим мисирлилярин инанъына эюря танры Осирисин доьулдуьу йердир. Бурада Исиданын мябядиндя щяр ил ейни вахтда Осирися дуалар охуйур вя ону вясф едирдиляр. Буна эюря дя, мцяллифин Бусирис сюзцнц аловла бярабяр йазыб атяшя атмагла щядялямясинин юзц дя щейрят доьурур. Чцнки инанъ вя аллащлара ещтирам мцщитиндя тярбийя алан гядим дцнйа инсанынын юз ешги йолунда юзцнц дя тящлцкяйя атаъаьыны дцшцнмядян беля бюйцк шцъаятя щазыр олмасы, бялкя дя еля Шяргдяки ешгин ъцнунлуг мяртябясидир.

Беляликля, гядим Мисир ядябиййатына мяхсус шеир нцмунясини Ахматова гялями васитяси иля русъайа чеврилмиш формада нязярдян кечирдикдя дя мялум олур ки, шеирля бядии тяръцмя диэяр инъя сянят нювляри кими сечимдян башланыр.

 Мялумдур ки, ряссам ону ящатя едян рянэарянэ дцнйанын ичярисиндя ону марагландыран, дцшцнъясиндякини ифадя едя билян мянзяряни, лювщяни сечиб цзцнц кючцрцр, актйор  бцтцн сящня фяалиййяти дюврцндя мящз онун юзцнц ифадя едя билян щямин ролу ифа етмяк уьрунда чалышыр, шаир-тяръцмячи ися хариъи ядябиййат нцмайяндяляринин йарадыъылыг нцмуняляри арасында щямин анда онун цчцн тарихи, бядии вя щяйати ящямиййят дашыйан вя лайгинъя ифадя олуна билян, йяни бядии ъящятдян дцзэцн щяллини тапан ясяри ахтарыр.

 Бу минвалла да, бизим сойдашымыз юз гялями иля бу ана гядяр бизя яъняби оланы доьмалашдырыр, йахуд заман етибариля биздян узаг оланы мцасирляшдирир, мювъуд мцщитя уйьунлашдырыр. Бядии сянят нцмуняси ися икинъи щяйат газанараг даща чох охуъу аудиторийасы ялдя едир.

Лакин йухарыда эюстярилян кими щяртяряфли бядии уйьунлуг щяр заман ялдя олуна билмир. Бу йа тяръцмячи шаирин щяр щансы бир яъняби шаирин бцтцн йарадыъылыьыны тяръцмя етмяк сяйи заманы, йа да тяръцмянин она гаршы иряли сцрцлян тяляб кими мейдана чыхдыгда баш верир. Демяли, шаирин тяръцмя просесиндя сечими иламынын тялябиня етибар етмяси ясас шяртдир. Чцнки шаир щяр заман ону дцшцндцрян идейайа бядии дон эейиндирмяк имканына сащиб олмур, лакин иллярля арадыьыны башгасында лазыми сявиййядя тапанда ися ялдя едилян наилиййятин охуъуларла бюлцшмяк щявяси ону цстяляйир вя бу заман йени сянят нцмуняси мейдана эялир. Йяни неъя натура ряссамын йарадыъы варлыьына уйьун эялмялидирся, тяръцмя обйекти олан шеир дя тяръцмячи шаирин рущуну охшамалыдыр.

Совет реалист шеир тяръцмячилийи мяктябинин нцмайяндяси олан Анна Ахматова да тяръцмячилик фяалиййятиндя сечимини доьру етмяйя наил олан сяняткардыр.

Анна Ахматованын бядии тяръцмяляри арасында Авропа вя кечмиш ССРИ-дя даща чох тяръцмясиня ъящд едилян Шярг ядябиййатынын гязял, рцбаи вя йа Тцрк шеириййятиндяки байаты, гошма кими актив истифадя олунан шеир формаларында олан тяръцмя обйектляриня демяк олар ки, раст эялинмир. Бу да шаирянин рущу, шеир дили иля баьлыдыр. А. Тарковскинин дя Ахматованын бядии нитги щаггында йаздыглары бир даща фикримизи дястяклийир: «Анна Ахматованын нитги (онун йарадыъылыьыны тядгиг едян бир гисм тядгигатчыларын гейдляриня ясасян) бизим йцзиллийин [ХХ яср нязярдя тутулур – А. Н.] биринъи дюрддя биринин метофорик шеириййятиндян даща чох, рус реалист нясринин дилиня йахындыр». (5; 7)

Дейиляня эюря, Ахматова тяръцмялярини ориъиналла мцгаися едяндя бязян форма дяйишиклийиня вя йа жанр тялябиня риайят олунмадыьына раст эялмяк олур. Лакин шаир дцщасы ону еля эюзял ифадя етмяйя мцвяффяг олур ки, биз бцтюв ядяби ващиди дярк едяряк хырдалыглара щеч диггят беля етмирик.

Яэяр реалистик шеирин мягсяди мювъудлуьа рущ вя мащиййят етибариля даща уйьун оланы тягдим етмякдирся, реалист  шеир тяръцмячилийинин дя мягсяди хариъи дилли орижиналы она яъняби олан дилдя онун рущуна вя мязмунуна даща уйьун формада чатдырмагдыр.

Дейилянляри нязяря алсаг, Ахматованын йухарыда адларыны чякдийимиз тяръцмя нцмуняляринин топландыьы ики китабындан бири олан «Шаирлярин сясляри, яъняби шаирлярин шеирляри Анна Ахматованын тяръцмясиндя» топлусуну тяшкил едян шеирляр да тякъя бядии тяръцмя нцмуняляри дейил, ейни заманда рус поезийасынын инъиляридир.

А. Тарковски Ахматовайа мяхсус бу йарадыъылыг акты иля баьлы йазырды: «Анна Ахматова юз тяръцмяляриндя тявазюкарлыгла икинъи плана кечир, юз илщамыны юзцндян кянар бир илщам ахынына табе етмякля йанашы, ейни заманда юзц олараг галмаьы да баъарыр».  (5; 8)

Бир аз юндя щаггында данышдыьымыз вя истедадлы шаир олмагдан савайы, щямчинин шеирля эюзял бядии тяръцмялярин мцяллифи кими дя танынан А.Жуковски демишдир: «Тяръцмячи шаир йарадыъылыьы тяръцмя олунан мцяллифин рягибидир. Тяръцмячи-шаирин ясл истедады ися бу рягабятдя дейил, ейни щяйаъаны бюлцшя билмяк мящарятиндядир». (Бах: 5; 8)

Шаирянин тядгигат обйектиня чевирдийимиз тяръцмя ясярляриндян ибарят икинъи шеир топлусу олан «Шаирлярин сясляри, яъняби шаирлярин шеирляри Анна Ахматованын тяръцмясиндя» китабы биринъисиндян фяргли олараг тякъя Шярг ядибляринин йарадыъылыьыны дейил, ейни заманда Гярбли шаирлярин ясрляринин рус версийасыны да ящатя едир. Бурада даща чох йер Балтикйаны юлкялярин вя Шярги Авропанын (Полша, Румынийа, Норвеч, о заманки Чехославакийа, Болгарыстан вя с.) истедадлы шаирляриня айрылыр. Лакин биз бу топлуну дцнйа шеир сяняти инъиляриндян сечмяляри ящатяляйян йыьма иля дя мцгаися едя билмярик. Бу китаб даща чох юз шаир щиссляринин ясири олан Ахматованын зювгцня вя дахили тялябатына уйьун эялян сянят нцмунялярини ящатя едир. Бу китабы охуйан охуъу бир даща бу ясас гянаятя эяля биляр ки, шеир тяръцмячиси щяр шейдян юнъя шаирдир, сонра мцтяръим. 

Бу китабда да шаирянин Шярг ядябиййатына ряьбяти ашкар щисс олунмагдадыр. Йухарыда ады эедян топлунун ясас бюлмялярдян бири дя Щинд ядябиййатындан едилян тяръцмяляря айрылыб. Биз ися онун Шярг ядяби янянялярини модерн ядябиййат тялябляри иля уйьунлашдыран, щяля сивилл дцнйанын там дяйишмядийи бир алямин ядяби мцщитиннин танынмыш нцмайяндялси олан, Щинд ядябиййатынын корифейляриндян бири, бейнялхалг «Нобел» мцкафаты лауреаты Рабиндранат Тагорун йарадыъылыьындан етдийи бязи тяръцмяляря нязяр салаъаьыг.

Онун «Бюйцк баъы» шеири инсан психолоэийасынын шеирдя бядии ифадяси кими чох гиймятлидир:

Таскали кирпичи и строили дама

У берега реки ее отец и мать,

И часто девочка сбегала к ним с холма,

Чтоб чашки иль кувшин водою наполнять.

С утра до вечера несется легкий звон.

То о кувшин запястья – тхон-тхон-тхон.                                  

А вслед за нею братец маленький бежит,

Измазан глиною и наголо обрит,

Ручною птицею он бродит по пятам

Сестры. Всегда послушен он ее словам

Настойчивым и строгим. Глиняный кувшин

У ней на голове, а рядом с ней, как сын,

Братишка, - так она и мается с утра,

Сама ребенок – старшая сестра.  (5; 158)

Шаиря бу шеирдя фикрин сятрдян сятря ютцрцлмясиня уьурла мцвяффяг олур. Рус дилиндя дя зяриф ащянэя малик олан бу шеир парчасы портрет-тясвир бахымындан чох мараглыдыр. Бурада дахили тялатцмц верилян гыз гайьыкеш ювлад вя мясулиййятли баъыдыр. Онун бу тяряфляри шеирдя хцсуси епитетля габардылмыр. Охуъу юзц бу гянаятя эялир. Ясярдяки кичик оьлан ушуьы ися яксиня защири яламятляри иля тясвир едилмякля, яслиндя еля бу баъы образыны айдынлатмаьа хидмят едир.

Шеир хырда сцжетли минатцрдцр. Мцкяммял бядии щяллини тапан образын дахили портрети ися бяшяри характер дашыйыр. Бу хасиййятли инсанлары биз ятрафымызда чох эюрмцшцк. Лакин шеирин идейасы она хидмят едир ки, онлара бир дя нязяр йетириб гиймятляндирмяйи баъараг. Ушаглыьыны фяда етмяйи баъаран хейирли ювладын гиймятини биляк. Яфсус ки, бу щеч дя щямишя беля олмур. Йахшынын гиймяти яксяр щалларда писи эюряндя билинир.

Рабиндранат Тагорун Анна Ахматова тяръцмясиндя верилян мцхтялиф мювзу вя формалы шеирляриндян диггятимизи чякянлярдян бири дя «Хялвят вади» («Безлюдная долина») шеиридир. Бу цч бяндлик вя щяр бянди дюрдлцк формасында олан шеир сабит гафийя гурулушунун щяр цч бянддя горунмасы иля дя мараглыдыр:

Есть безлюдная долина, озаренная луной,

Там от дремлющих деревьев запах терпкий и хмельной.

Дышат персиков бутоны и лимонов лепестки,

Ароматами насыщен лучезарный ночи зной.

От пьнявщих ароматов млеют тело и душа,

Сны струятся и мерцают, нежно листьями шурша.

Отблеск с тенью, мрак и блики в колыхании немом,

Что-то пишет яркий месяц в темных чащах камыша.

В глубине рыдает кокиль, предвещая долгий путь,

И вздымает птичий голос растревоженную грудь.

Это юности и счастья сокровенный чистый рай.

Там страданий этой жизни незаметна злая муть. (5; 158)

Бу шеир ясяр мцяллифинин тясвир сащясиндяки баъарыьыны нцмайиш етдирир. Шаир эюзял тябият лювщяляри йаратмагла мащир пейзаж устасы олдуьуну сцбут едир. Ясярдя тябият образы йарадылыр. Бу, бищушедиъи ятрлярля зянэин сакинсиз вадидир. Айын нуру зцлмят эеъяйя галиб эялир. Санки тябият дя юз сярт ганунлары иля мцбаризядядир. Щяр шей еля бярг вурур ки, зцлмят вя сольунлуг нура тяслим оуб.

Шеир бойунъа илк юнъя нязяря чарпмайан, лакин мящарятля гурулан зянэин бянзятмяляр силсиляси дя вар. Мцяллиыф вадинин сакинсиз олдуьуну дейир, бцркцдя беля о, ятрлярля гохур. Йарпагларын хышылдамасынын йуху эятирмяйя сябяб олмасыны сюйлямякля мцяллиф, яслиндя,  охуъуну бу сяси ана лайласы иля мцгайися етмяйя йюнялдир. Айын нурунун зцлмят вя гаранлыьы мящв етмясини сюйлямяси  ися бизим бу ишыглы эеъяни  эцняшли эцнля мцгаися етмяйимизя сябябдир.

Бурада гамышын йазы аляти – гялям кими истифадя едилмяси сюйлянмир, лакин охуъу гамыш ъянэяллийини гялямля, парлаг айын нур сачан селини ися мцряккябля мцгайися етмяйя  мяъбурдур. Бу йазынын вяряги ися ъянэялликдир.

Бу инсан яли иля корланмамыш вади шаирин арзу етдийи йер цзцнцн ъяннятидир. Чцнки буруда щяр шей еля сых вя гатыдыр ки, орада щятта щяйатын язабларына да  йер йохдур.

Шаирянин мящз бу шеиря мцраъият едиб ону тяръцмя обйектиня чевирмясинин сябябляриндян бири дя мящз охундугъа сюзля шцурларда хяйали рясм чякян бу шаир дцшцнъяляринин онун йарадыъылыьы рущуна уйьунлуьудур. Бу шеирдяки тябият тясвири дя Анна Ахматовайа йад дейил, Рабиндранат Тагорун тящлил етдийимиз шеириндяки «мястедиъи ятирдян бищуш олан бядян вя рущ» щаггындакы дцшцнъяляр неъя дя Анна Ахматованын 1943-ъц илдя Юзбякистанда гялямя алынан ашаьыдакы мяшщур икилийини [Нязяря чатдыраг ки, бу икилик 1943-ъц илин 29 августунда Сямяргянддя вяфат едян Н.Н. Пунинин илк щяйат йолдашы олмуш Анна Йевгеневна Арсенин юлцмц мцнасибяти иля йазылмышдыр. ( Бах: 2; 340)] хатырладыр:

А умирать поедем в Самарканд

На родину предвечных роз … (1; 88)

Рабиндранат Тагорун (1861-1941) щяйат тарихчясиня нязяр салсаг бу шанлы юмр йолунун 1941-ъи илдя кясилдийини эюрярик. Демяли шаир щяля мцщарибянин (ЫЫ ъащан савашынын) дящшятляринин дцнйаны лярзяйя эятирдийи ганлы-гадалы иллярдян юнъя дцнйасыны дяйишмишди. Лакин о, бцтцн йарадыъылыьы бойу, хцсусян дя фяалиййятинин сон илляриндя дцнйа язабларындан гуртулманын йолларыны арамыш вя йухарыдакы шеирдя дя олдуьу кими бу щягиги алямдя итирилмиш ъянняти тапмаьа чалышмышдыр.

Резюме

В данной статье дается сведение о влияние  Восточной литературной среды к поэтическому творчеству Анна Ахматовы. Обобщается жизнь Ахматовой во время Великой Отечественной Войны  в эвакуации в Ташкент.  Исследуется те новые приобретенные качества в творчестве Анна Ахматовой, которые характерны для Восточной литературы. Выявляются жанровые и тематические сходства с Восточной литературой в творчестве Ахматовой. Эти сходства наблюдаются  в основном в  ташкентском периоде ее творчества.

Summary

Anna Akhmatova is one of the best-known Russian poets of the 20th century.

This article (essay) informs its readers about the influence of Eastern Literary Milieu on her activity and acquaints them with her life period in Tashkent. During World War ll Anna Akhmatova was evacuated to this city.

New features – the features which are characteristic of Eastern Literature appeared in Akhmatova's activity namely in that period of her life – the period of the Central – Asian evacuation. And these features are studied/ The correspondence of genre and theme is also found and attention is focused on this fact. 

Истифадя олунмуш ядябиййат:

 1. Ахматова Анна Андрейевна. Сочинения, Том первый (Стихотворения и поемы), Москва, Художественная литература, 1986 - 511 с.

2. Ахматова Анна Андрейевна. Сочинения, Том второй (Проза, переводы), Москва, Худоъественная литература, 1986 - 463 с.

3. Ахматова Анна Андрейевна. Собрание сочинений в двух томах, Том первый, Москва. Издательство «Правда». «Огонек». 1990. - 448 с.

4.  Ахматова Анна Андрейевна. Собрание сочинений в двух томах, Том второй (Стихотворения разных лет), Москва. Издательство «Правда». «Огонек». 1990. - 432 с.

5. Ахматова Анна Андрейевна. Голоса поэтов, Стихи зарубеъных поетов в переводе Анны Ахматовой, Москва. Прогресс, 1965. – 174 с.

6. Ахматова Анна Андрейевна.  Классическая поезия Востока, Переводы, Москва, «Худоъественная литература», 1969. – 207 с.

7. Гусейнов Гафар Г. «Ты Азия – родина родин» (Перелистывая «Ташкендские страницы» Анны Ахматовой, СПБ, 2002, 165 с


 

Mahmizər   Мehdibəyova

GƏNCƏLI   SƏBAHININ   NƏSRI   


İranda  1979-cu  ildə  baş  vermiş  islam  inqilabından  sonr   ictimai-siyasi at­mosferin nisbətən ilıqlaşmasının nəticəsi olaraq Güney Azərbaycanda anadilli  mət­buatın intişar tapması, Azərbaycan  türkcəsində  ədəbiyyatın  çoxalması  ilə  mü­şayiət  olunan ədəbi proses, Güney Azərbaycanın nəsrini də daha dərindən və  yeni  təfəkkür  işığında  dəyərlədirməyə  imkan  verdi.

Cənubi Azərbaycan ədəbiyyatında uzun müddət  davam  edən  irtica  durğunluğu    dövrü  başlandı .

Bu  illərdə şah rejiminin bütün dəhşətli təqib    repressiyalarına  rəğmən  ədəbi  prosses çətinliklə də olsa davam edir. O,  Nabdil,  S.  Behrəngi,   G. Səbahi,  M. Savalan,  A. Bariz,  M.Qaflantı, Ə. Kəmali, V.Dəstpiş, Çayoğlu,  H.  Düzgün (Sə­diq),  Türkoğlu,  Y. Şeyda və  başqa  patriot sənətkarlar minillər öncə yandırıl­mış  ədə­biyyat  məşəlini sərt  küləklərdən qorumaq və onun közünü – qorunu sax­la­maq   üçün   qeyri – adi  zəhmətlər  çəkməli  olurdular.

Əlbəttə, onu da nəzərdən qaçırmaq olmaz  ki, Cənubi Azərbaycanda milli  höku­mətin qurulması bir çox məsələlərdə bolşevik ideologiyanın  tələb- ləri  ilə   səsləşirdi və  patriot soydaşlarımız arasında bu ideologiyasının  toruna  düşənlər    az  deyildi. Lakin o da obyektiv həqiqətdir ki, Cənubi Azərbaycan Milli Hökumətinin  möv­cudluğu bir çox cəhətdən  xalqın  birləşməsi    bütövlüyü  yolunda   meydana   çı­xan əngəllərin aşırılmasına, milli-mədəni yüksəlişin hər iki  tərəfdə sürələnməsinə   sə­bəb ola bilərdi. Əlbətdə, məsələnin bu tərəfi daha çox Çağdaş Azərbaycan   tarix­şünaslığının araşdırma obyekti olduğundan,  yalnız  bu  qeydlərlə  kifayətlənməli  oluruq.`

Araşdırılan dövrün Güney Azərbaycan nəsrinin ənənələrdən ayrılmağa  qoyma­yan sənətkarlar arasında Gəncəli Səbahinin adını xüsusi qeyd etmək lazımdır.  Onun  xüsusilə ``Həyat faciələrindən``  adlı  povesti  irtica  illərinin bütün dəhşətlərini    bə­dii sözün qüdrəti ilə oxucuya çatdırmaq baxımından böyük əhəmiyyət  kəsb  etmişdir.

1906-cı ildə Mərənd yaxınlığındakı Miyab  qəsəbəsində  anadan  olmuş  Gəncəli  yeddi  yaşında ikən anası ilə  birgə  qürbətdə  bir  parça  çörək qazanmaq üçün   fəh­lə­lik edən atasının   dalınca Şimali  Azərbaycana  gəlir. Elmə    təhsilə   böyük  marağı    həvəsi  olan Gəncəli 1932 ci  ildə   Bakıda   ali  pedaqoji  təhsil  aldıqdan  sonra Şəmkirə qayıdır və orta  məktəb  direktoru  kimi  pedaqoji  fəaliyyətə   başlayır.   1930 cu illərin  Stalin repressiyaları Gəncəlinin də ailəsinin uzaq Qazaxstan  çöllərinə  atılmasına səbəb olur. 1946-cı ildə sürgündən  qayıdan Gəncəli, milli  hökumətin bər­qərar  olduğu  doğma Təbrizə yola  düşür.  Burada onun  bilik və  təcrübəsinə böyük etimad  göstərilərək Təbriz Universitetinin Dil  və Ədəbiyyat fakültəsinin de­kanı vəzifəsinə təyin  edilir. Ancaq cəmi bircə il işıqlı dünyada mövcud  olan  mil­li demokratik hökumət süqut etdikdən sonra o, demokratik hərəkatın fəal təbliğat­çılarından biri kimi şah  jandarmaları  tərəfindən həbs  edilərək   görünməmiş   işgən­cələrə  məruz  qalır.  Lakin  bütün  bunlar  sənətkarın  yaradıcılıq  ehtirasını, yazıb – yaratmaq həvəsini sındıra  bilmir,  o,  düşdüyü bütün ekstremal şəraitdə   bir  an   belə   qələməni yerə qoymur,  şeir     nəsr  örnəkləri  ilə   öz  sözünü   açıq – aşkar  deyir,  öz  mübarizəsini   davam   etdirir.

Gəncəli Səbahinin yaradıcılığında nəsrin xüsusi sanbalı, çəkisi vardır. Onun   bilavasitə həyat  materialına ,  ictimai  gerçəkliyə  söykənən  hekayələri ,   povestləri  demokratik ideallar uğrunda  mübarizəsinin  aparıcı  bədii  örnəklərinə    çevrilmişdir.

Gəncəli  Səbahinin  nəsrində  povest  janrının  xüsusi  yeri  vardır.  1950 –ci  ildə   qələmə  alınmış,  ancaq  düz  otuz  il sonra  1980 –cı idə   işıq  üzü   görmüş   ``Həyat  faciələri ``povesti, adından da göründüyü kimi sənətkarın öz ətrafında,   mikro­mühü­tində görüb  müşahidə  etdiyi,  bədii  təhlil  süzgəncindən  keçirərək ümumiləşmiş şə­kildə qələmə  aldığı insan talelərinin dəhşətli faciələrinin   təsvirindən   başqa  bir  şey  deyidir.

Povestinmü  müsbət   qəhrəmanı  -  mərd,   mübariz,  əsl   güclü   kişi  xarak­terinə malik  olan  Qüdrətlə mənfi  qəhrəman  -  xain,  ikiüzlü,  rəzil,  alçaq ,  satqın   Çin­giz xan qarşılaşdırılır; mənəvi üstünlük qüdrətə verilsə də hökumət  qüvvələrinə   arxalanan  Çingiz  xan  fiziki  cəhətdən  qalib  gəlir.  Qüdrəti   ağır  işgəncələr ,  həbsxana  həyatı ,  sürgün   gözləyir ,  ancaq   təbiiki,   sosializm  realizmi   prinsipini   rəhbər  tutan   yazıçı   onu  son  nəticədə    mənəvi  qalib   kimi   bu  qeyri – bərabər  döyüşdən alnıaçıq, üzüağ  hinin  ``Şərəfli  ölüm``  hekayəsinin  qəhrəmanı  Qulamrza   Cavidandır .  Aftobioqrafik   xarakter  daşıyan   həmin  obrazda  müəllifin    məruz  qaldığı   keşməkeşli  həyat  yolunun   bir  sıra  cizgilərini  sezməmək  olmur. 21  Azər   inqilabının fəal iştirakçıl­a­rından biri  olan Qulamrza müəyyən xarakterik xüsu­siy­yətlərinə görə sovet ədəbiyyatındakı şablon bolşevik inqlabçı  obrazlarını   xatırlatsa  da,  onun keçdiyi həyat    mübarizə yolu oxucuda  inam duyğuları oyadır,   bu  cür   dəhşətli rejimdə yetişən qəhrəmanların  məhz bu  cür ideal olmaları süni  təsir  bağış­lamır. Doğrudan da, zəncirlərindən başqa itiriləsi heç  nələri olmayan bu cür   qəhrəmanların məğrur luğu və  düşmənin gözünün  içinə  dik  baxmaları   təbii  görü­nür və onlara qarşı   hörmət  hissi  oyadır.  Qeyri- insani,  ağlasığmaz,  sivil  cəmiyyət qanun-qaydalarına zidd  ekstremal şəraitdə, insanlara orta əsr  inkvizisiyasından   daha   dəhşətli  işgəncələr  verən  bir  rejimin  polad  divarları   arasındakı  bu  rejimə  qarşı  mübarizə edənlərin də müəyyən pata­loji  cizgilər kəsb edəcəyi,  ürəklərinin   daşa dönərək normal insan davranışının xeyli cəhətlərini itirəcəyi   təbii  sayılmalıdır.   Ancaq  bu  da  aydındır  ki,  hər  bir  mövzunun    uğurlu   bədii   həlli  ilk   növbədə   konkret yazıçının  sənətkarlıq   səviy­yəsindən   yüksək   dərəcədə  asılıdır.

``Həyat  faciələri`` povestində konkret qarşıdurmaların, konfliktlərin   fonunda    ümumiyyətlə,  cəmiyyətdə  özünü   göstərən   barışmaz  ziddiyyətlərin  bədii  təsviri   qarşıya əsas məqsəd kimi qoyulmuşdur ki, bu da  həmin  əsəri   müəyyən   dərəcədə  sosializm yaradıcılıq   prinsiplərinə  yaxın bir metoda  tabe  etməklə   nəticələnir. Cəmiyyət kəskin şəkildə iki cəbhəyə bölünür əzənlər və  əzilənlər, istismar   edənlər    istismar  olunanlar,  alçaldanlar     alçaldılanlar. Əlbəttə,  bu   cür sxematik   riyazi   bölgü,  bədii əsərdə irəli sürülən kəskin     barışmaz   ictimaii   qarşıdurma Gəncəli Səbahi   yaradıcılığının   hələ  bolşevik ideoloji  buxovlarından   azad   olmadığını göstərir  ki, bunu  biz   mühacir   nasirlərin ilk qələm təcrübələrində də  aydın görməkdəyik  .

Nasirin  “Həyat  faciələri “  povestində əsərin qəhrəmanının özünün  dediyi  kimi:  mənhus   ərbab – rəiyyətlik  rejiminin  törətdiyi  faciələrdir .

Kəndin harın ərbabı Çingiz  xan zəhmətkeş  balası  Qüdrətin nişanlısına  təcavüz  etmək  istədikdə  layiqincə cəzalandırılır .Lakin həmişə burnunu  dik  tutub yeriyən bu harın mülkədar  hikkəsini boğa bilmir .İşi o  yerə  çatdırır ki, Qüdrət  yeganə çıxış yolunu ailəsi ilə  birlikdə  kəndi  tərk etməkdə  görür.  Amma, şəhər  mühiti    onları  gülər üzlə qarşılamır.  Şəhərdə də Çingiz  xanın  kölgəsi  bu  ailəni bir  kabus  kimi izləyir. Üzərinə Çingiz  xan  tərəfindən oğurluq  böhtanı  atılan Qüdrət şəhərdə balaca Eyvazını xarabalıqlarda qeyb  edir. Arvadı Lalə  balalarının  dərdinə dözö bilməyib ağlını itirir. Qızı  Maral  anasız  qalıb  adi  bir  səfilə  çevrilir.

Gəncəli Səbahi Güney nəsrində həm də təsirli hekayələr müəllifi  kimi   tanınır.  Onun ``Qartal`` ,  ``Xain``,  `` Şərəfli  ölüm``, Ofçu``,Ana qəlbi``,  ``Arsız  Qa­far``,  ``Gül  dəstəsi``və b. hekayələri çağdaş  Güney Azərbaycan   nəsrində  ki­çik  janrın   uğurlu   ör  nəklərindən   sayılır.

Gəncəli  Səbahi ``Gül  dəstəsi`` adlı kiçik həcmli hekayəsində sinifli cəmiy­yətdə bəy    xanların  özbaşınalıqlarının   ifşasını  vermişdir. Hekayədə balaca   Lor qızının faciəsi ona görə müəllifi sarsıdır ki, bu körpəcə məxluq gücü   çatma­yacaq bir işə  vadar edilir.  O, qulluqçu olduğu evin xanımının hökmü ilə hər səhər   gün   doğmamış özündən ağır olan qazanla kəndin qurtaracağından keçən   çeşmə­dən su  gətirməlidir.  Şaxtanın qılınc kimi kəsdiyi,  ətrafı qar və buz   bürüdüyü   bu   qış səhərlərində isə balaca qızın aparacağı   su   dolu   qazan    bir   az   da   ağırlaşır.

Müəllif qızın zəif çiyinlərinin bu əzaba davam gətirə bilməyəcəyini  gördükdə   onu heç olmasa kənəz olduğu evin kandarına qədər bu yükdən xilas etmək   qərarına   gəlir. Təbii  ki, hekayədə cərəyan edən hadisələr fonunda, müəllifin tendensiyalı   təsvirində bu sadəcə olaraq su dolu  bir qazanın ağırlığı deyil, orta əsr adət­lərinin   hökm sürdüyü cəmiyyətdə yoxsul  ailələrə mənsub olan,  bir əyinlik paltar,  bir  qarın  çörək  üçün  özünün  məsum  uşaqlıq  illərini  əzab    əziyyətlər  qoynunda  keçirməyə  məhkum  edilmiş  balaların  kürəklərinə  çatılmış  məhrumiyyətlər  yükü  kimi  əks  etdirilir.  Onlar  qapıya  çatanda  qızcığaz  qazanı  öz  xilaskarından    alaraq  yalnız  bunu  deyə  bilir ,  ``Yox ,  xanım  görsə   acıqlanar!

Hekayədə müəllifin  təhkiyəsi  çox  səmimi    təsirlidir.  `` Mənim  nigaranlığım  yersiz  idi .  O,  öz  qüvvəsini aktual toplaya  bilmişdir.  İçəri  keçdikdə   ağır  yükün  altında  zəhmətlə  boynunu  hərləyib  mənə  baxdı .  Bu  baxışda  dünyalar  var  idi .  Qapı  örtüldü .  Mən  öz  dolçamın  dalınca  yola  düşdüm . Onun  yalın  ayaqlarının   qar  üzərində  buraxdığl  iz  mənə  cığır  idi .  ``Xanımın  acığı  tutar  ``  sözləri  qayalı  uçurumlardan  qayıdan  əks – səda  kimi  beynimdə  səslənirdi ``. ( S. Əmirov. Cənubi  Azərbaycan  milli  demokratik  ədəbiyyatı ( 1941 – 1990 )  s. 142.

Ədibin    Qartal    povesti  də mənhus  rejimin  törətdiyi  faciələrdir.  Povestin  qəhrəmanı  Məhəmməd-Qartal  ləqəbini  mövcud  cəmiyyətin  bəxş  etdiyi  cinayətkarlıq  peşəsi  ona  qazandırmışdır .

Ailəsindən  arı  düşən  Məhəmməd  uzun  illərdən  sonra  doğma  yerlərə  bir  quldur  kimi  qayıdır . Cəmiyyətin amansız qanunları anası  Nərgizi  bir  dilənçiyə, qar­daşı Həmidi isə vərəm tutmuş bir xəstəyə çevirmişdir. Dərəbəylik və  özbaşnalığın  hökm sürdüyü  cəmiyyətin  məntiqi  belədir ;- Ya  sən  oğru, quldur, cani olub firavan  yaşamalısan  yada  bunları  bacarmasan hala  düşməlisən  ki, hətta, ana öz doğma balasını, oğul  öz  anasını  tanımamalıdır .

“Qadın aşağı  mərtəbədə  olan  bir  otağa  girdi.  O,  içəri  keçən  kimi  çadrasını  başından   atıb  çırağı  yandırdı .Çayniki  odun  üstünə  qoyurdu  ki,  qapının  səsinə geri  döndü . Heyrət  içərisində : 

-                                                        Sənsən ?    üçün  gəldin ? 

Qartal  heykəl  kimi  dayanmışdır.  Gözlərindən  iri  yaş  damlaları  axırdı . Sananki  dərdi  ürəyinə  sığmğr, qəbində şölələnən  odu  göz  yaşları  ilə  söndürməyə  çalışırdı . Nərgizin  gözü  onun  üzündə  idi:

-Sən  ağlayırsan?- deyə soruşduqda  Qartal  tab  gətirə  bilmədi :

-Anacan,  mənəm,  Məhəmmədəm,  ana!... Kaş  öləydim  səni  bu  halda  gör­məyəydim ..”  ( S. Əmirov . Bir  ovuc  hədiyyə . s. 20) .

Ədibin  “Ötən  günlər “  adlı xatirə povesti    sanballı  əsərlərdəndir. Əsərdə bəhs  edilən  talelər  ilə  onun  özünün həyatı  arasında üzvü bağlılıq vardır.  Səbahinin  bir  sənətkar  kimi  öz  başına  gələnlərin  simasında  1937- 38 ci və  1946 cı  illərdə  böyük  tarixi  ədalətsizliklərdən  əzab  çəkən bir  xalqın  faciələrini  qə­ləmə  almışdır. Bu günahsız  müqəssirlər  həm  şəxsiyyətə  pərəstiş  dövrünün  çi­nov­nikləri  tərəfindən  yurd – yuvalarından  didərgin  salınırlar.  Əsər  həyati  epi­zod­lar    canlı insan  surətləri  ilə  zəngindir.  Bu  epizotlardan  biri . Sürgün  müddəti  ba­şa çatmış  adamla Vətənə dönmək üçün sənəd verməli olan şah çinov­ni­ki ,sütunları  millətə biganəlik özünü  insana  tamahını  doyurmaq  vasitəsi  kimi  baxan  müqavva  arasında  olmuşdur:

“...  Günlər, aylar və illər ötüb keçdi. Hər tərəfdən  “Bəşər  hüququndan“ dəm  vuranların  zülm – sitəminə,  haqsızlığa  qarşı  ucalan  etiraz  səsləri  müqabilində   şah  “Əfvi – ümumi “verməyə  məcbur  oldu.  Məndə    başqa sürgün olmuşlar kimi  yığışıb  Xürrəmabada  gəldim... hərbi  hökumət  qaydaları  hələ  pozulmamışdı .  Biz  bu  icarəyə   müraciət  etməklə  azadlıq  vərəqəmizi  almalı  idik.  Məni  bir  kapitanın  yanını  göndərdilər.  O:

-Hara  getmək  istəyirsən? -  deyə  mənə  sual  verdi .

-Təbrizə, -  dedim.

          Sarvan  özünəməxsus  bir  qiyafə  aldı:

-Təbrizə ??? -  deyib  ağız – burnunu  oynatdı .

-Niyə  təəccüb  etdiniz ?

-Çox  çətin  məsələdir .

-Məgər  əfvi – ümumi  verilməyib ?    çətinliyi  var ?

-                    Düzdür,  azadsız, hər yerə  fedə  bilərsiz.  Amma  Təbrizə  yox.

-Mənim ailəm oradadır,   ayrı  yerə  gedə  bilmərəm  . 

O, gərdənini  dartdı Oturduğu yumşaq  mebelə  yayılaraq, bir  müştəri  baxışı ilə  məni  gözdən  keçirdi.

-  Ailən Təbrizdə olsa ayrı yerə  getmək  sənə  zülm  olar. 

-  Elədir ki, var dedim ” ( S. Ə. Bir ovuc hədiyyə. S. 211- 212 )

Yazıçı o vaxtki rejimin əsil  simasını, eybəcərliklərini  əks  etdirmişdir .

Gəncəli  Səbahi  tənqid və ədəbiyyatşünaslıq sahəsində    öz  qələmini sınamış və 1981 – ci  ildə ``Şerimiz  zamanla  addımlayır adlı kitabını  nəşr etdirərək  istər  Çağ­daş  Güney,  istərsə də Quzey Azərbaycan ədəbiyyatının bir sıra aktual prob­lemlərini əhatə edən məqalələr toplusu  hazırlayaraq oxucuların ixtiyarına vermişdir .   

Ядябиййат

1.                                  S. Əmirov . Bir  ovuc  hədiyyə . s. 20

2.                                  S. Ə.  Bir  ovuc  hədiyyə. S. 211- 212

РЕЗЮМЕ

В статье исследуется жизнь и творчество Гянджели Сабани – одного из видных представителей литературы Южного Азербайджана, охватывающей период после исламской революции. Основное внимание сосредоточено на рассказах «Орел», «Предатель», «Букет», «Материнское сердце» и других прозаических произведениях автора, а также повести «Трагедии жизни».

Summary

        In the article is investigated the life and creativity one of prominent representatives of the literature of Southern Azerbaijan covering the period after Islamic revolution as Gendzhely Sabany. The basic attention is concentrated to stories as "The Eagle", "The Traitor", "The Bouquet", «The Mother  Heart» and other prosaic products of the author and also the «Tragedies of a Life» story


 

Ъяннят Наьыйева,

Сейид Имадяддин Нясими Ширвани – 640

НЯСИМИНИН "БЯЩРЦЛ-ЯСРАР" ГЯСИДЯСИ

 (Шаирин ХВЫЫЫ-ХЫХ йцзилликдя Азярбайъан мядрясяляриндя тядрис едилян бир ясяри щаггында)


ЫВ йцзилликдя йазыб - йарадан дащи Азярбайъан шаири Сейид Имадяддин Нясиминин (1369-1417) ясярляри юз бядии кейфиййятляри иля бярабяр фялсяфи мязмуну, щуманизми иля дя сечилир.

Нясими щаггында Азярбайъанда, еляъя дя хариъдя бир чох елми-тядгигат ясярляри йазылмыш, ясярляринин дяйяри, мязмуну, форма вя бядии хцсусиййятляри лазыми дяряъядя ачыгланмыш, ясярляри тякрар-тякрар няшр едилиб эениш охуъу кцтлясиня чатдырылмышдыр. Бунунла беля, йазылы абидялярин арашдырылмасы бир чох йени-йени ъящятлярин ашкарланмасына сябяб олдуьу артыг сцбут едилмиш щягигятдир.

Ялйазмалар цзяриндя апарылан сон иллярин арашдырмалары nəticəsində дащи Имадяддин Нясими Ширвани щаггында да мцяййян ъящятляр ашкарланды. Шаирин фарс "Диван"ына дахил олан дяйярли ясярляр сырасына  мялум олдуьу кими, онун Ямир Хосров Дящлявинин "Дярйайи-ябрар"ына ъаваб олараг йаздыьы "Бящрцл-ясрар" гясидясидир. Дящлявинин щямин "Дярйайи-ябрар" гясидясиня бир чох дащи сюз сяняткарлары, о ъцмлядян фарс-таъик шаири Ябдцррящман Ъами, юзбяк шаири Мир Ялишир Няваи вя башгалары тяряфиндян ъаваб йаздыглары да мялумдур.

Нясиминин Ямир Хосровун гясидясиня ъаваб олараг йаздыьы "Бящрцл-ясрар"ы щаггында да шаирин йарадыъылыьы иля мяшьул олан бцтцн тядгигатчылар юз мцсбят фикирлярини сюйлямиш, дяйярини лазыми шякилдя ачыгламышлар. Шаирин гясидясинин дяйярли бир ялйазма нцсхяси щаггында бу сятирлярин мцяллифи дя "Ислам дцнйасы" (11 вя 25 декабр 1993) гязетиндя чап олунмуш мягалясиндя мялумат вермиш, ялйазманын дяйярини эюстярмишдир.

Сон иллярин тядгигатлары бу дяйярли "Бящрцл-ясрар" гясидясинин даща она йахын ялйазма нцсхясини дя ашкарламышдыр ки, бунлардан бири дя бу вахта кими мялум олмайан бязи ъящятляри, о ъцмлядян халгын, савадлы тябягялярин ясяря мцнасибятини эюстярмясиндян ибарятдир. Беля ки, арашдырма нятиъясиндя "Бящрцл-ясрар" гясидясинин ХВЫЫЫ-ХЫХ йцзилликляриндя Азярбайъанда фяалиййят эюстярян мяктяб-мядрясяляриндя бир дярс вясаити кими эениш истифадя едилдийи  ачыглаnды. Ялбяття ки, дахилиндя Мящяммяд (с) пейьямбярин, он ики имамын тярифи верилян, зцлм вя юзбашыналыг тянгид, инсанпярвярлик ися тяблиь едилян, халга зцлм едянляр инсан дейил, див адландырылан вя с. кими ъящятляр верилян ясярляри дюврцн тяляби бахымындан эянъ нясля чатдырмаг шцбщясиз ки, лазым эюрцлмцшдцр.

"Бящрцл-ясрар"ын ашкарланмыш ялйазмалары ясасян мяктяб-мядрясялярдя щазырланан мяъмуя дахилиндя верилмишдир. Бу мяъмуялярдя щямин эюстярилян дюврлярдя мяктяб вя мядрясялярдя тядрис едилян ясярляр - Хагани Ширванинин, Ямир Хосров Дящлявинин, Ябдцррящман Ъаминин гясидяляри, еляъя дя мядрясялярдя тядрис едилян башга ясярлярдян нцмуняляр дахилдир. Ейни форматда щазырланан щямин мяъмуялярдя верилян ясярлярин ялйазмаларынын бир чохунда да мцяййян сятиралты тяръцмя вя шярщляр дя вардыр ки, бунларын да яксярян мцдяррис, йахуд тялябяляр тяряфиндян едилдийи мцяййянляшдирилмишдир.

"Бящрцл-ясрар"ын ялйазмаларындан бири щаггында, яввялдя дейилдийи кими, фикир сюйлянмишдир. Диэяр бир ялйазма мяъмуя васитясиля бир чох башга мцяллифлярля бярабяр  ики дащи Ширван шаири -- Хагани Ширвани вя Нясими Ширванинин Азярбайъанын мяктяб-мядрясяляриндя тядрис едилян вя эянъ няслин тярбийясиндя ящямийятли олан гясидяляри ашкарланмышдыр (Мяъмуя (ялйазмасы), АМЕА Фцзули адына Ялйамалар Институту, шифр: Б-2525). Диэяр бир мяъмуядя ися йеня мяктяб-мядрясялярдя ядябиййат, тяръцмя вя хяттатлыг дярсляриндя тядрис едилян ясярлярля бир сырада Нясими гясидяси дя верилмишдир (Мяъмуя (ялйазмасы), АМЕА Фцзули адына Ялйамалар Институту, шифр: Б-3982).

Нясими Ширванинин "Бящрцл-ясрар" гясидясинин мяктяб-мядрясялярдя тядрис програмына дахил олдуьуну тясдигляйян ялйазма мяъмуялярдян bири дя Яряб* (*-ещтимала эюря кянд адыдыр) сакини Сямяд ибн Нури ибн Мящяммядяли тяряфиндян Дийалы сакини Щаъы Ябдцлмяъид Яфянди мядрясясиндя, Гобустан мащалы, Тякля сакини Молла Шамил хидмятиндя щиъри 1294 (тяхминян 1877)-ъи илдя кючцрцлян мяъмуядир (Мяъмуя (ялйазмасы), АМЕА Фцзули адына Ялйамалар Институту, шифр: Б-5207/6832). 156 вярягдян ибарят щямин мяъмуядя Хагани Ширвани, Ямир Хосров Дящляви, Ябдцррящман Ъами, Фяридяддин Яттар вя башгаларынын тядрис едилян ясярляри иля йанашы Нясими Ширванинин дя "Бящрцл-ясрар"ы дахил едилмишдир. Мяъмуяdя диэяр ясярляря, ян чох да Ъами вя Хагани ясярляриня йер айрылса да, Нясиминин йалныз бир гясидяси беля онун мяктяб-мядрясялярдя тядрис едилдийинин сцбуту цчцн чох ящямиййятли гайнаг олдуьу инкаредилмяздир.

"Бящрцл-ясрар" гясидясинин мараглы вя гиймятли ялйазма нцсхяляриндян бири дя щиъри 1302 (тяхминян 1814)-ъи илдя Иса ибн Ябдцррящман яфянди ибн Щаъы Мящяммядкярим яфянди тяряфиндян кючцрцлян мяъмуядя верилян нцсхясидир. Мяъмуяйя дахил едилян бязи ясярлярин сятиралты тяръцмяляринин верилмяси, еляъя дя мяктяб-мядрясялярдя тядрис едилян ясярлярин орайа дахил едилмяси гясидянин мядрясядя тядрис едилдийиня дялалят едир. Мцгайися нятиъясиндя "Бящрцл-ясрар"ын щямин ялйазмасы гясидясинин Б-580 шифрли нцсхясиндя верилян ялйазмасы иля ейнилик тяшкил едир. Хцсусиля, шаирин щямин гясидясинин тяръцмясиндя, еляъя дя бир сыра башга нцсхялярдя олмайан шаирин он ики имама гаил олдуьу верилян щиссялярдя уйьунлуг чохдур. Мисалларын мигдарыны артырмаг да олар. Бизъя, бу бир нечя  мисал дейилянляри, "Бящрцл-ясрар"ын ХВЫЫЫ-ХЫХ йцзилликдя фяалиййят эюстярян мяктяб-мядрясялярдя тядрис олундуьу тясдигляmяк цчцн бизъя кифайят едяр. Щямин эюстярилян ъящятлярля бярабяр мяктяб-мядряся истещсалы олан ялйазмалар гясидянин мятнини юйрянмяк цчцн дя тутарлы гайнаглардандыр. Еля йалныз гясидянин щяъми ялйазмаларында чап нцсхясиня нисбятян артыг верилмяси онлар арасындакы мцхтялифлийи ашкарлайыр. Мисал цчцн, Нясиминин Щямид Мяммядзадя тяряфиндян 1972-ъи илдя няшря щазырладыьы фарсъа "Диван" нцсхясиндя** (**-С.И.Нясими. Диван (фарсъа) Бакы,1972, сящ.364-369) "Бящрцл-ясрар" 61 бейтдя верилмишся, ялйазмаларда  бу мцхтялиф щяъмдядир, яксяриййятиндя ися артыг бейтдя верилмишдир. Щятта А-433 ширфли ялйазма гясидя 70 бейтдян ибарятдир.

Юз дяйярли мязмуну иля сечилян щямин "Бящрцл-ясрар" гясидясинин ялйазмаларынын йалныз А-433, Б-5969, Б-2092 вя башга шифря алтында Ялйазмалар Институтунда сахланан нцсхяляри "Диван"ын 1972-ъи илдяки няшриндя эедян варианты иля мцгайисядя бунлар арасында щяддиндян артыг мятн фяргляри олдуьу да ашкарланды. Мядряся истещсалы олан ялйазмалара бязян биртяряфли йанашылса да онлар шцбщясиз ки, мцяййян ящямиййят кясб едир.

"Бящрцл-ясрар"ын мядрясялярдя кючцрцлмцш ялйазмаларыны, еляъя дя онун няшр вариантларыны ъялб етмякля гясидянин айрыъа етми-тянгиди мятнини щазырламаг, ядябиййат тарихиндя хцсуси мювге газанмыш дащи шаиря ещтирам яламяти олмагла бярабяр Нясими ирсинин халга олдуьу кими чатдырмаг гаршыда дуран ясас проблемлярдян биридир.


.

Könül  Haciyeva

BƏDR  YARADICILIĞINDA  XAQANI  ŞEIRININ  TƏSIRI


Azərbaycan ədəbiyyatı öz qədim köklü  ənənələrini  hifz еtməкlə bərabər, müxtəlif  mənəvi, siyasi, ideoloji  müstəvilərdə inкişaf еtmişdir  (məsələn: gеnеtiк müstəvidə - о ümumtürк коntекstinə daxildir, dini коntекstdə - Azərbaycan mədəniyyəti islam mədəniyətinin bir hissəsidir; və s). F.e.d. T.Quliyevin  sözlərilə  desək, "bütövlükdə  ümumşərq  ədəbi-estetik  fikrinin  ayrılmaz  tərkib  hissələrindən  biri  olan  Azərbaycan  ədəbiyyatı  Şərq  xalqları  ədəbiyyatına  ciddi  təsir  göstərməklə  yanaşı, eyni  zamanda  özü    bu  qarşılıqlı  əlaqə  zəminində  inkişaf  etmiş və bu  xalqların poetik ənənələrindən yaradıcı surətdə  bəhrələnmişdir". Bu cür  təsirlərin    qarşılıqlı  əlaqələrin  nəticəsində  yüksək  sənətkarlıq  xüsusiyyətlərinə  malik  ədəbi  incilər  meydana   gəlirdi. Həmin  əsərlərin  müəllifləri  isə  öz  mədəniyyətləri  üçün  təsiredici  qüvvəyə  malik  olur-dular. Onlardan  sonra  gələn  böyük  istedad  sahibi  şairlər  öz  sələfləri-nin  yaradıcılığından  bəhrələnməklə  yanaşı  orijinal  tərz    üslublarını   da  ortaya  qoyaraq  misilsiz  sənət  əsərləri  yaradırdılar. XV əsr  Azərbay-can  şairlərindən  olan  yaradıcılığı  az  öyrənilmiş  Bədr  Şirvani    bu  qəbil  sənətkarlardandır. Bədrin "Divan"ı  dövrün ədəbi, siyasi, iqtisadi mühiti haqqında geniş məlumat verən bədii mənbə sayıla  bilər. "Divan"a salınmış  şeirlər   üslub və  janr  baxımından  müxtəlifdir. "Divan", həm də yazıldığı  dilin sadəliyi, anlaşıqlılığı ilə maraq doğurur.          Bədr  Şirvani  yaradıcılığı  ilə yaxından tanış olduqca onun Xaqani şeirindən, Xaqani sənətindən  bəhrələndiyini  görməmək mümkün deyil. O, bu böyük şairin taleyi ilə öz taleyi arasında oxşarlıq görür, sarayda yazıb-yaratmış Xaqaninin mühiti ilə öz yaşadığı  mühiti  müqayisə edir və yazdığı  şeirlərində dəfələrlə özünü "zəmanəsinin Xaqanisi"  adlandırır. Məsələn:

خاقانی شروان منم درمدحت خاقان منم          بدرم كه در دوران منم نام منور يافته

 (Divan, s.21)

    (Şirvanın  Xaqanisi mənəm, xaqanı mən mədh edirəm. Bədrəm, bu zəmanədə parlaq, nurlu ad  tapan  mənəm.)

                 Bədr Şirvani Xaqani sənətini özünə məktəb hesab etmiş, daim ondan faydalanmağa  çalışmışdır. Onun  Xaqaninin  "Qəsideyi - şiniyyə"sinə  yazdığı  nəzirə də bunu göstərir. Bu  nəzirə  Şirvanşah  Xəlilullahın (1417-1462) mədhində  yazılmışdır, "Qəsideiyi - şiniyyə"nin  qələmə alındığı əruz vəzninin həzəc bəhrinin həzəci-müsəmməni-salim növündədir. Qəsidədən Bədr Şirvaninin Xorasana getməsi və Şirvana  geri dönərək  bu nəzirəni  yazmasından bəhs olunur. Məlumdur ki, Xaqaninin adı çəkilən şeirinə çox şairlər nəzirə yazmışlar. Bunlardan Əmir Xosrov  Dəhləvinin, Əbdürrəhman Caminin, Seyid Həsən Qəznəvinin, Füzulinin, Nəvainin və başqa  bir çox söz ustadlarının yazdıqları nəzirələr məşhurdur. Beləliklə, Xaqanini özünə örnək bilən, onun ədəbi irsini isə məktəb hesab edən  Bədr Şirvani əsərlərində tez-tez onun adını çəkməklə eyni zamanda bu şair haqqında maraqlı məlumatlar vermiş olur. Şeirlərinin birində Xaqaninin doğma  kəndi  olan Məlhanın ona, yəni, Bədr Şirvaniyə bağışlanmasını  arzuladığını bildirir. Şirvanşah  Xəlilullaha həsr  edilmiş bu qəsidədə deyilir: "Sözünün duzluluğuna görə Bədr Şirvani  Xaqanidir, buna görə də yaxşı olar ki,onun xaqanı ona çadır və ya Məlhanı bağışlasın".  Bədr Şirvaninin  "Divan"ında böyük Xaqaninin  ömür yoluna işıq  salan məqamlar da  vardır ki, bunları  qeyd  etməmək  olmaz. Bu  məqamlardan  mühüm əhəmiyyət  kəsb edəni Əfzələddin Xaqani Şirvaninin Şamaxı yaxınlığında yerləşən indi Məlhəm, o  dövrdə  isə  Məlhan  adlanan  kənddən olması  barədəki  məlumatdır. Bədr Şirvani  bu məsələni bir neçə yerdə vurğulayır. O, Şirvanşah Şeyx Ibrahimə(1382-1417) yazdığı mədhiyyələrin birində deyir:

رفت  خاقانی و من مداح  خاقانم  كنون           نيست كس امروزد رعلم سخن همتای من

من نه ازملحانم وزان روستايی طبع چند         مولدم خاك شماخی،تخت شروان جای من

(Divan, s.67)

    (Xaqani getdi, indi xaqanın məddahı mənəm. Bu gün şeirdə mənim tayım yoxdur. Mən Məlhan və o kənddən olan bəzi kəndli təbiətli adamlardan deyiləm. Şamaxı torpağında doğulmuşam, Şirvan taxtı mənim yerimdir.)

    Bu məlumatın  başqa  bir  tərzdə  deyilmiş  formasına Şirvanşah Xəlilullaha həsr edilən qəsidələrin birində  rast  gəlirik.

خاقانی ملحان وطن بد ما لك ملك سخن                 زانفا س او د ورزمن عا لم معطريافته

(Divan, s.20)

    (Vətəni  Məlhan olan Xaqani söz mülkünün ağası  idi.Onun nəfəsindən zamanın dövranı, aləm ətirli olmuşdur.)

       Bu  cür  dəqiq  məlumatın   mövcudluğuna   baxmayaraq  hələ    bir  çox  kitablarda  ədəbiyyat  tarixçiləri  Xaqaninin  yanlış  olaraq  Şamaxı  şəhərində    ya Şamaxı yaxınlığında doğulduğunu yazırlar. Halbuki, Şirvanın  görkəmli  şəx­siy­­yətləri  barədə özünün  "Gülüstani-İrəm"  əsərində  geniş  məlumat  verən  böyük mütəfəkkir  A. A. Bakıxanov   da  onun  Məlhəmlu  kəndində  anadan  oldu­ğunu   vurğulamışdır. O  yazır: "...əsləş  əz  qərye-ye  Məlhəmlu  balaye   Şəmaxi"  (əsli-kökü  Şamaxının  yuxarısındakı   Məlhəmlu  kəndindəndir...)

       Bir sıra alimlər,  M. Tərbiyət, M. S. Sultanov, Xaqaninin  Məlhəm  adlanan  kənddə  doğulduğunu  qeyd  etmişlər. Lakin  bəzi  tədqiqatçılar   (M.İ. Hacıyev, Q.Kən­dli )Xaqaninin  dövründə  belə  bir  kəndin  olmadığını, onun  yalnız  XVI  əsrdə  salındığını  söyləyirlər. M. İ. Hacıyev  "kəndin  yerüstü  abidələrinin  tarixinin  bu  kəndin  tarixini  300 - 400  ildən  qədimə  aparmadığını" hesab  edir. H. Ə. Ciddinin  apardığı  arxeoloji  qazıntılar  isə  kəndin  hələ  XI – XII  yüzillik­lərdə  mövcud  olduğundan  xəbər  verir. Q. Kəndliyə  görə  isə,  "XVI  əsrdə  Ağdaş  ətrafında  yerləşən  Məlhəm  kəndi  həmin  əsrdə  Şirvanşahlar  ocağının  son  hökmdarı  ilə  Şah  Təhmasib  Səfəvi  arasında  gedən  vuruşda  büsbütün  darmadağın  edilmişdir. Kəndin  sakinləri  Şamaxı  ətrafına  köçərək,  saldıqları  yeni  kəndə  yurdlarının  adını  vermişlər." Alimin   verdiyi   informasiya   əslində   heç  bir  tutarlı mənbəyə öykənmir. Onun  müəllifi  olduğu  avtoreferatda  isə  bəzi  məqamlar hətta  bir-birini  təkzib  edir. Belə  ki, Q. Kəndli  bir  yerdə  Məlhan  adlı  kəndin  yalnız  XVI  əsrdən  mövcud  olduğunu söyləsə  də, digər  bir  yerdə  Xaqaninin,  kürəkəni  Şihabəddinə  yazdığı  məktubda  ملاحان (Məllahan) adlı  kəndin adını çəkməsindən və onun, yəni, Xaqaninin birinci arvadının  bu  kənddən  olmasından bəhs edir. Məllahanın Bədr  Şirvaninin  tez-tez  adını  çəkdiyi  Məlhan  olmasına heç  bir  şübhə  yoxdur. Belə  olan  təqdirdə  isə,  Xaqaninin  adını  çəkdiyi  kəndin  XII  əsrdə  mövcud  olmamasının   mümkünsüzlüyü  ortaya  çıxır.    

           Bədr Şirvaninin  şeirlərinə əsaslanaraq  Məlhan kəndinin  Xaqaninin doğulduğu yer olması barədə maraqlı məqalə ilə çıxış edən şərqşünas alim Əbülfəz Rəhimov  bu haqda yazır : "Ola bilsin ki, XIV-XV əsrlərdə Şirvanşahların  saray  kitabxanasında Xaqaninin öz şeirlərinin orijinalı, yaxud şairin həyat və yaradıcılı­ğın­dan  bəhs edən ədəbi, tarixi  əsərlərin əlyazmaları mövcud olsun və bunlarda  şairin Məlhanda anadan  olması barədə  məlumat verilsin. Həmin məlumatı şahzadələrlə bərabər, Bədr Şirvani də oxuya bilərdi...Bədr Şirvani Xaqaninin  Məlhandan olduğunu, onu  kiçiltmək  məqsədilə  yazmamışdır. O, bir neçə şeirində özünü "ikinci Xaqani", "zəmanəsinin Xaqanisi" adlandırmaqla fəxr etmişdir." Hörmətli alimin  çox  haqlı  olaraq  qeyd etdiyi  kimi, şairin bu faktı xüsusi  nəzərə çatdırması yalnız  düzgün və dəqiq  informasiya vermək məqsədi daşımışdır. Fikrimizcə,  nəzərdən  keçirdiyimiz  alimlərdən  Ə. Rəhimovun  araşdırmaları  daha  dəqiq, gədliyi  nəticə  daha  düzgündür.                                                                                   Tarixdən məlum olduğu kimi, söz sənətinin vurğunu olan bir çox hökmdarlar saraylarında  şeir məclisləri  təşkil edirdilər. Bunun özü də şairlərin  püxtələşməsində böyük rol oynayırdı. Belə olmasa idi, heç bir yerdə xüsusi mükəmməl təhsil almayan Bədr Şirvani  "Divan"  müəllifi kimi tanınmazdı. Bundan başqa, şairin necə bir saray mühitinə düşməsi də böyük  əhəmiyyət daşıyır. Bu ya söz xiridarlarının, ya da nadanların toplandığı mühit ola bilər.

              Hökmdarlarla  münasibətdə olmuş  bir çox  görkəmli  sənətkarlar  məlum­dur. Qədim İran şairi Rudəki, Firdovsi, Azərbaycan şairləri Nizami, Xaqani, Qətran Təbrizi, Mücirəddin Beyləqani və bir çox başqa söz ustadları sarayla əlaqəsi olmuş şəxslərdir. Rudəkinin vaxtilə qəsidə janrında işləyib hazırladığı prinsiplərə fars-tacik şeirində indi də riayət olunmaqdadır. Füzulinin qəsidələrini tədqiq edən f.e.d. V. Feyzullayeva haqlı olaraq saray şeirinin ədəbiyyatın inkişafına  müsbət təsir  göstərdiyini qeyd edir və görkəmli alim H.Araslının bu sözlərini sitat  gətirir: "Saray şeiri  məhdud dairədə, məhdud  çərçivədə yaradılıb  feodal-ruhani təbəqəsinin  mənafeyinə xidmət etsə də, ədəbiyyatın  inkişafında müəyyən rol oynayırdı. Saray şairləri bədii dilin inkişafına xidmət edir, xalq ədəbiyyatının müvəffəqiyyətli nümunələrindən istifadə edir, dünyəvi hisslərin ədəbiyyatda yer tutmasına çalışırdılar." Ədəbiyyat  tədqiqatçılrından  A. A. Abdul­layev  da çox doğru olaraq, "saray ədəbiyyatının  tarixi   həqiqəti  ifadə etdi­yini" yazmışdır. Mədhiyyələrin ədəbiyyatda rolu barədə A.Rüstəmovanın  qeydləri də diqqətəlayiqdir. Alimin  "Fələki Şirvani"  adlı kitabında  oxuyuruq: Sənətkarlar  hə­yatda, gerçəklikdə görmədiklərini  sənətin qüdrəti ilə yaratmaq istəyirdilər və bu cəhətdən də mədhiyyə-şeirlərə həm də onu yaradanın həyati istək və arzularının ideallaşdırılmış təzahürü  kimi baxılmalıdır." Gözəl qəsdələr müəllifi kimi tanın­mış Mücirəddin Beyləqaninin yaradıcılığını tədqiq edən f. e. n. L.Əlizadə saray şairinə  dövrünün  hakimlərinə  mədhiyyələr  həsr  etməsinə   görə  " vulqar – sosi­oloji mövqedən" yanaşılmasını pisləyərək yazır: "Bəzi tədqi­qat­çılar...orta əsr­lərdə yaşayıb-yaratmış sənətkardan bu günün dünyabaxışını, təfəkkür tərzini tələb etmiş, nəzərdən qaçırmışlar ki, o, öz  dövrünün  yetir­məsidir." Həqiqətən də, hər hansı bir şairin  yaradıcı  aləmini dərindən və ətraflı  öyrənmək üçün onu həmin döv­rün  konteksində  araşdırmaq, bir çox mühüm  amil­ləri  nəzərdən qaçırmamaq  gərək­dir. Bu cəhətdən  M. Quluzadənin  mədhiyyələr  haqqındakı fikri maraqlıdır: "Nə­zərə almaq  lazımdır ki, ümumiyyətlə nət, minacat və mədhiyyə xarakteri daşıyan  qəsidələrdə qəzəllərə  məxsus daxili  hərarət və səmimiyyət axtarmaq olmaz."

        Bədr  şeirində  Şərqin  qüdrətli  sənətkarlarının  adları   tez-tez  çəkilir.  Şair  özünə  qədərki  bədii  irsi  xatırlamaqla  yanaşı,  yeri  düşdükcə, sələflərinin  əsərlərindən  yeni zəmində  faydalanır.

      " نظمرا هستم  نظامی  گنجه  گنج  سخن  "  , başqa  bir   yerdə  "چون  نظامی منم  گنجه  نظم را"  deyərək  özünü   Nizamiyə  bənzədən  şair  Nizaminin  "Məxzənül - əsrar"ının   adını  çəkir. Bədr  "Divan"ınında  Ənvəri,  Firdovsi, Səlman, Xaqani, Mücirəddin    başqa  görkəmli  şairlərin  adları  xatırlanır.Bədr  bu  görkəmli  söz ustalarının  adlarını   hörmətlə  çəkir, çox  zaman  özünü  onlara  bənzədir, hətta  onlardan  üstün  olmasına  da  işarə  edir.

        Bədr Şirvani əbəs  yerə özünü Nizami Gəncəvi, Xaqani Şirvani, Mücirəddin Beyləqani  ilə  müqayisə  etmir. Sözsüz ki, şair onların  həyat və  yaradıcılığı  ilə özünün  ömür  yolu  arasında  bir oxşarlıq, bir  səsləşmə  görürdü. Adları çəkilən qələm sahibləri    sarayla  bu və ya  başqa  şəkildə  əlaqəsi olmuş insanlardır. Beləliklə  şair  artıq bir çox mədhiyyə ustalarının bu dünyaya gəlib, yazıb-yaradıb dünyadan köçdüyünü xatırladaraq, indi meydanın onun olduğunu söyləyir. Bədr Şirvani  hələ  gənclik  illərindən, yəni, ilk  şeirlərini  yazmağa  başladığı vaxtlardan etibarən öz həmvətəni Xaqani ilə fəxr duymuş və onun adını hər zaman ehtiramla, ustad  şair kimi qeyd etmişdir. Onun Şirvanşah I  Ibrahimə həsr etdiyi qəsidələrinin birində oxuyuruq:

بنده  خاقانيم  در حضرت  خاقان  مقيم                          غيرازين درنيست ديگرملجا وماوای من

 (Divan, s. 67)

     (Mən  xaqanın  hüzurunda  məskun olan Xaqaninin  bəndəsiyəm. Bu qapıdan başqa mənim üçün daldalanacaq bir yer  yoxdur.)

               Bu  və ya bu kimi  misralar  həm də onu söyləməyə əsas  verir ki, bir neçə əsr  öncə  yaşamış  Xaqani və Mücirəddinin  irsi  XV  yüzillikdə də yüksək qiy­mət­ləndirilmiş, bir çox Azərbaycan şairləri onların əsərlərindən  faydalan­mışlar. Onu da deyək ki, Bədr Şirvani öz  şeirlərində yeri gəldikcə  mühüm bir məqamı vurğulayır, bu da şahların  adının  məhz şairlər  tərəfindən əbədiləşmə­sidir. O, tutarlı  misallar gətirərək sübut  etməyə çalışır ki, şairlər olmasa  idi, hökmdarların adı  tarix  səhifələrində yaşamazdı. Şeyx Həsən Zərdabıyə həsr olunmuş bir şeirdə oxuyuruq:

شعرا  نام  شهان  زنده ی  جاويد  كنند                      اين يقين است ويقين را نبود هيچ گمان

رونقی يافت زفردوسی طوسی محمود                      شهرتی  يافت  بخاقانی  شروان  خاقان

    (Divan, s.302)

     (Şairlər şahların adını  yaşadaraq  əbədiləşdirirlər. Bu həqiqətdir, həqiqətdə şübhə yeri olmaz. Sultan  Mahmudu  Firdovsi Tusi  canlandırdı. Xaqanı  Şirvanlı Xaqani şöhrətləndirdi.)

    Şair başqa bir yerdə bu məqama bir də toxunur. Bu dəfə daha dolğun, daha ətraflı şəkildə:

نام  محمود ازبقای  نظم  فردوسی  بماند                      گرنه پانصد سال شد محمود درملك فناست

شهرت  خاقان  شروان و آخستان  نامدار                    از صفات افضل الدين مير خاقانی  بجاست

شاه  سنجر ازثنای  انوری   ممدوح  شد                     تابود  ديوان  مدحش  نام  سنجر را  بقاست

(Divan, s.346)

     (Sultan  Mahmudun adı  Firdovsinin  həmişəyaşar  şeirləri  ilə əbədiləşdi.      Baxmayaraq  ki, Sultan  Mahmudun  vəfatından  beş  yüz  il  keçib. Şirvan  xaqanı və  məşhur Axsitanın şöhrəti Əfzələddin Əmir Xaqaninin  təsvirlərində  yaşayır. Sultan Səncər Ənvərinin  alqışı  ilə mədh olundu, bu mədhiyyələr  divanı  durduqca  Səncərin  adı da  əbədi qalacaqdır.) 

              Şair gəldiyi  qənaətində   haqlıdır. Əsrlər   boyu  hökmdarların  adını məhz onların  müasiri  olmuş   qələm  sahibləri - şairlər, salnaməçilər  öz əsərlərində  yaşatmışlar. Şairin  hər yerdə   vurğuladığı bir  məsələ vardır  ki,  o  da  onun  "ərusi-bəkri - fekr" inə, yəni, "fikirlərinin   bakirə   gəlin" inə,   əldəyməmiş,  orijinal bər - bəzəklə   zinət  verməkdir. Biz  bu  zinətlərə,  demək olar, hər  yerdə  rast gəlirik.  Bunlar az  öncə haqqında bəhs  etdiyimiz   bədii   ifadə   vasitə­ləri, müxtəlif söz oynaqlıqları, bir sözlə, şairin orijinal dəsti - xəttini   müəyyənləşdirən  özünəxas bədii elementlər, sənətkarlıq  xüsusiyyətləridir. Sözsüz  ki, bütün    bunlarla bərabər Bədr Şirvaninin yaradıcılığında öz sələflərinin ənənələrini   davam   etdirmək meyli  də yox deyil. Məhz   bu  baxımdan   o özünü  dövrünün   Xaqanisi hesab edir,  Nizaminin, Mücirəddinin yerində durduğunu   dilə  gətirirdi. Şeirlərindən  Bədrin   təriqi  görüşlərə  yaxından  bələd olması da   özünü  büruzə  verməyə   bilmir. Ancaq  bu  da  aydın  görünür   ki,  o  sufizmin  heç  bir qoluna  mənsub  olmamışdır. Bununla belə, şairin sufizmlə   bağlı   ifadələr   işlətdiyini,  təsəvvüfi istilahlara   müraciət   etdiyini  görürük  ki,  bu da  hər şeydən  əvvəl  həmin  dövrdə  sufizmin  inkişaf edərək çox  geniş  yayılması  ilə  bağlıdır. Belə  ki,  hətta  sufi  olmayan şairlər belə  təsəvvüfi   ifadə    terminlər  işlədirdilər. Fikrimizin  təsdiqi  üçün  XIV  əsrdə  yaşayıb - yaratmış  azərbaycanlı şair Arif Ərdəbilini misal gətirə  bilərik.

        Bədr şeirində ona qədərki   Şərq   poeziyasında,  o sıradan görkəmli mütəsəvvif  şair  Mollayi Rumi   "Məsnəvi"sində gördüyümüz   ney,  çəng,  rübab,  dəf    başqa  musiqi  alətləri  ilə  bağlı  fikirlərə  tez-tez   təsadüf edilir. Bu Bədr  şeirini  müəyyən  mənada  Xaqani  sənəti ilə yaxınlaşdıran  xüsusiyyət­lərdəndir. Onu  da  qeyd  edək ki, bu  cəhətin   Bədrdən  sonrakı   ədəbiyyatda  da  davam edərək öz  inikasını  Füzuli  şeirində  tapması   müəyyən mənada  Bədr  yaradıcılığı  ilə  bağlıdır. Divanın sonunda başqa  şair tərəfindən  yazıldığı ehtimal olunan iki  maddeyi-tarix verilmişdir. Bunların  biri səkkiz, digəri isə iki  beytdən  ibarət olub  Bədr Şirvaninin vəfat tarixini  bildirir. Maddeyi-tarixlərdən  alınan nəticəyə görə, şair  hicri 854-cü ilin şəvval ayının  iyirmisində, yəni, 1450-ci ilin noyabr ayının  iyirmi altısında  dünyasını dəyişmişdir. Həmin beytlərin müəllifi  Bədr Şirvaninin sənətini yüksək qiymətləndirərək onu Xaqani, Ənvəri, Əttar, Salman Savəci  kimi söz ustadları ilə müqayisə edir.

والی ملك  سخن بدر كه  در دور قمر                        بود  خاقانی  ثانی  بكمال   سخن  او

انوری وار رسا نيده  سخن  را  بفلك                         خسروملك سخن گشته بشعرحسن او

درتراكيب سخن بود چو سلمان بكمال                        وزلطافت شده  مشهورچو درعدن او

گرچه عطارسخن بود زشيرين سخنی                        بود  آريش هر محفل  و هرانجمن او

 (Divan, s.679)

      (Söz səltənətinin sahibi, ay ətrafında dövr edən Bədr özünün bütün şeiriyyəti  ilə ikinci  Xaqani idi. Ənvəri tək sözü göylərə qaldıraraq gözəl  şeiri ilə söz mülkünün  padşahı  olmuşdu. Söz  yaratmaqda  Salman  kimi  kamil idi. Lətafətdə  "Ədən incisi"  tək məşhur olmuşdu. Şirinsözlülükdə sözün  "Əttar"ı sayılsa da hər cəmiyyətin və məclisin yaraşığı idi.)  

Ədəbiyyat:

1.              Araslı H. Azərbaycan ədəbiyyatı: tarixi və prоblеmləri. Baкı, 1998.

2.              Ciddi H.Ə. Gülüstan qalası. Baкı, 1967.

3.              Əlizadə L. Mücirəddin Bеyləqaninin liriкası. Baкı, 2001.

4.              Fеyzullayеva V. Füzulinin qəsidələri.  Baкı, 1985.

5.              Hacıyev M.İ. Xaqani  Şirvani harada  doğulmuşdur? Azərbaycan  SSR  EA Məruzələri, 1966, 5.

6.              Kəndli Q. – Herisçi  Əli  oğlu. Xaqani  Şirvani  (həyatı, dövrü    mühiti, filoloji  elmlər  doktoru  alimlik  dərəcəsi  almaq   üçün  dissertasiya), Bakı, 1970.

7.              Quliyev T. Azərbaycan şeirinin qədim döbrü. Bakı, 2001.

8.              Quluzadə M. Füzulinin  liriкası. Azərb SSR ЕA nəşriyyatı, Baкı, 1965.

9.              Rəhimоv Ə.  Bir daha Xaqaninin anadan оlduğu yеr haqqında. AMЕA Xəbərləri (ədəbiyyat, dil, incəsənət sеriyası), 1980, № 3.

10.         Rüstəmоva A. Fələкi Şirvani.  Baкı, 1986.

11.         M.S.Sultanov. Xaqani Şirvani. Bakı,1954.

12.         Tərbiyət Məhəmmədəli.  Danışməndani – Azərbaycan. Baкı, 1987.

13.         Абдуллаев А.А.. Проблемы жанра и стиля в персидско-таджикской лирике в первой половине ХI века. Автореф. докт. дисс.  Душанбе, 1983

14.         Бадр  Ширвани. Москва, 1975.

15.         Бакиханов А. Гюлистани-Ирам. Баку, 1991.

Summary

As a lot of Azerbaijani  poets  Badr  Shirvani  also  came under the  great  poets’  influence  who  lived  before  him and  wrote his famous  his­torical-social  works which were important  for  its  art  peculiarities. There  was  a  great  influence of Khagani in his literary  activities. In his  “Divan“   the  poet  over  and again remembered Khagani  and called  him  as  his  venerable teacher.



Yaşar  Rzayev

“ŞAMO”DA  MİLLİ  GERÇƏKLİK


Süleyman Rəhimovun “Şamo” romanı sovet dövrü Azərbaycan ədəbiyyatının diqqətçəkən nümunələrindən hesab  olunur. Roman-epopeya hesab olunan bu irihəcmli əsərdə xalqın, müxtəlif  qrupların həyatı epik genişliklə və realist qələmlə təsvir olunmuşdur. Romanda Azərbaycan kəndinin oyanması, təşəkkülü, yeni həyat uğrunda mübarizə, xalq güzaranının rəngarəng sahələri, məişəti, adət-ənənəsi, etnoqrafik xüsusiyyətləri, müxtəlif təbəqələrin psixologiyası geniş, canlı və koloritli  bədii ifadəsini tapmışdır. Romanın bütün ruhu xalq həyatı, xalq psixologiyası üzərində köklənmişdir.

Bununla belə, “Şamo” romanında sinfiliyin milliliyi üstələdiyini, dövrün ideoloji təsirinin aşkar göründüyünü inkar edə bilmərik. Əsərin 1930-cu illərdə yazılan və sonralar müəllifin üzərində işləyib təkmilləşdirdiyi  birinci cildi daha təbii və canlı, daha millidir. Sovet dövrü ədəbiyyatşunaslığı “Şamo” romanda sovet ədəbiyyatının ümumi estetik prinsiplərinin – inqilabın və xalqın qüdrətininin genişliyi ilə təsvir olunmasını razılıqla qeyd edirdi.  Yazırdılar ki, belə əsərlərin müsbət qəhrəmanlarını əsas bir ideya düşündürür: inqilab! Bunların  hamısı çalışır ki, Leninin ideyalarını ləyaqətlə həyata keçirsinlər... Müxtəlif ideyaların, dünyagörüşlərin, baxışların çarpışdığı şəraitdə surətin inqilabi əqidəyə yiyələnməsi  ciddi məsələ hesab edilirdi. Vurğulanırdı ki, belələri ən yüksək estetik zövqü də inqilabdan alırdılar və bu, tamamilə yeni keyfiyyətdir.

“Şamo”nun roman - epopeya səviyyəsinə  qalxması onun ensiklopedik xarakter daşımasına gətirib çıxarır. Realizmin  yetkinliyi, insan və cəmiyyət haqqında dolğun təsəvvür yaratması ilə roman ictimai-siyasi, əxlaqi görüşləri, baxışları, psixologiya və əqidələri, manafeləri rəngarəng insan xarakterlərinin simasında əks etdirir və bütün bunların nəticəsində əsər dövrün ensiklopediyası səviyyəsinə qalxır.

Siyasi-ideoloji baxımdan romanda qüsür görməyən ədəbi tənqid əsərin sənətkarlıq məsələlərində nöqsanlarını dönə-dönə qeyd etmişdir. Bunlar hər şeydən əvvəl lüzumsuz uzunçuluq, bir sıra surətlərin natamamlığı, bəzi mənfi obrazların birtərəfli və zəif verilməsi və sairlərdir. Romanın rus dilinə tərcüməçisi və tədqiqatçısı Z.Kedrina yazırdı: “Həlledici inqilabi mübarizə epizodlarında xalq qəhrəmanlarına qarşı istismarçı siniflərin içindən çıxmış qüvvətli düşməni göstərmək yolu ilə getmədiyindən və bunu heç arzu etmədiyindən müəllif həmin bu düşmən obrazlarının özünü süni surətdə aşağı salır, kiçildir, onları həqiqi həyatdakından  fərqli olaraq, axmaq, birtərəfli, zəif göstərir. Burada yalnız həmin düşmən surətlərinin törətdiyi rəzalət və onların gördüyü işin ədalətsizliyi deyil, xalqa zidd ideyaları təbliq edən bu adamların rəzilliyi və gücsüzlüyü, başlıca olaraq, müəllifin əlində olanları ifşa etmək üçün əsas vasitə olmuşdur.

Mənim fikrimcə bu, nəzərdə tutulmuş məqsədə çatmaq üçün çətin ki, ən yaxşı vasitə olsun...” (5, 91).

      “Şamo” romanının ictimai-siyasi məzmunu, ideoloji-estetik görüntüsü milli gerçəkliyin ifadəsi üzərində qərar tutmuşdur. Müəllif milli gerçəkliyin zəngin çalarlarını məharətlə qələmə aldığı üçündür ki, milli varlığımızın təsdiqi romanın siyasi-ideoloji məzmunundan asılı olmayaraq, bədii-estetik təsirini göstərir. “azərbaycan xalqının yaxın keşməkeşli tarixi keçmişindən bəhs edən “Şamo” romanında gerçəkliyin inqilabi dəyişmədə təsviri, milli keçmişin ictimai-siyasi baxımdan tənqidi kimi ideoloji-estetik proyeksiyalar zahiri, keçici olduqları üçün əsərin daxili məzmununda və kompozisiyasında yer ala bilmirlər. İnqilabi məzmun ekzotik səciyyə daşıdığına görə yaradıcı başlanğıca çevrilə bilmir” (4, 180).

Milli gerçəkliyimiz “Şamo”da bir çox komponentləri ilə – həm ayrı-ayrı milli xarakterlərlə, həm olduqca zəngin dili ilə, həm xalq həyatının, məişətinin, adət-ənənələrinin rəngarəng lövhələri ilə, həm azərbaycan təbiətinin təsvirləri ilə görünür... İnkar oluna bilməz ki, insanın milli xüsusiyyətləri onu əhatə edən ətraf mühitlə, doğma təbiətlə, vətən torpağının gözəllikləri ilə də bağlıdır. Xalqın milli simasının formalaşmasında həlledici rol oynayan amillər içərisində A.S.Puşkin iqlim şəraitini də qeyd edərək yazırdı: “İqlim, idarəetmə tərzi, etiqad hər bir xalqa sima  verir,  bu  isə  az, ya  çox  dərəcədə  onun  poeziyasında  öz  inikasını  tapır” ( 2, 39).

əlbəttə, təbiət təsvirləri dünyanın bütün xalqlarının ədəbiyyatlarında vardır. Elə rus ədəbiyyatında poetik və təkrarolunmaz ifadəsini tapan sərt rus qışını, “step”ləri, tayqanı, yaxud digər ədəbiyyatlarda ucsuz-bucaqsız çölləri, səhraları, dağları və s. xatırlayaq. Təsadüfi deyil ki, bir çox xalqların milli xüsusiyyətləri “çöl adamları”, “səhra adamları”, “dağ adamları”, “ tayqa adamları” və s. belə təbiətlə bağlı adlarla da şərtlənir.

Dünya klassiklərinin əsərlərində təbiət təsvirlərinə, peyzajlara geniş yer verilmişdir. Klassik romanlarda təbiət təsvirləri və peyzajlar estetik əhəmiyyət kəsb etmiş, obrazların ruhi və mənəvi aləmi ilə səsləşmiş, lirizmi gücləndirmişdir. azərbaycan klassik poeziyası nümunələrində, ilk povest və romanlarımızda da bu xüsusiyyətlər vardır. “Elə lirik lövhələr, ricətlər vardır ki, öz ahəngi, təsiri etibarilə hər hansı gözəl şeirlə müqayisə oluna bilər. Bu lirik təsvir roman janrında epik təsvirlə elə qaynayıb qarışmışdır ki, onların birinin haradan başlayıb o birinin harada qurtardığını qəti müəyyən etmək çətindir” (3, 98). 

“Şamo”dakı təbiət məhz sırf azərbaycan təbiətidir, Kiçik Qafqaz dağlarının təbiətidir, Dəlidağın, Murovdağın, Qarabağın, Tərtərçayın, İstisuyun, Turşsuyun, Göycəgölün, Qoç daşın təbiətidir və bu əhatədə olan insanların milli simasında bu təbiətin bir və ya bir neçə ünsürü, xüsusiyyəti vardır. Dağlarda gənclərin “Yallı” oynamalarını əks etdirən lövhəyə nəzər yetirək:

“Cərgələrdə hazırlanan nağaralar birdən gumbuldadı, ovurdlar yumurta boyu şişdi, zurnalar cingildədi, ağac döyüşdürən çobanlar əllərindəki çomaqlarını kənara atıb, qan-tərin içində yallı tutdular. Onlar qızara-qızara hərlənir, bir də qızışır, “hov-hov” deyib göyə tullanır, gödək çuxalar dairəsində oynayır, döşlərindəki xəncərlər, toqqalardan asılan bıçaq-satıllar atılıb-düşür, onlar daha bərkdən “hov-hov” deyib elə tullanırdılar ki, sanki Dəli dağ da bu “hov-hov”a yerindən tərpənir, o da öz ağır gövdəsi ilə bu oyuna girirdi. Baş-başa çatmış ağ saçlı dağlar da indi elə bil yallı tutmuşdular...” ( 1, 193).

Bu dağların, meşələrin ayrı-ayrı fəsilləri də, şiddətli yağışları və qızmar günləri də, qarı-çovğunu da, selləri-suları da romanda özünəməxsus təsvir predmetləridir.

Bahar çağı:

“Qalxan günəş dağların sinəsinə çökür, qarlar əriyir, bir an içində sel burulğanları axar suya çevrilir, ilk əvvəl bir şırım kimi üzü aşağı tərpənir, sonra bu şırımlar bir-biri ilə birləşərək ətrafa səs-küy salır, dağlardan tökülən şəlalələr ilə birləşir, yaşıl meşələrə güclü bir şırıltı düşür, yuyulub daranmış meşə, sanki öz yam-yaşıl donunu bir də təzədən geyinir, bunlar hamısı uca dağlara mahnı oxuyur, çalhaçalla aşağı çaylara doğru çağlayırdı” (1, 601).

Payız:

“Yolun kənarında yağışın təsirindən qırmızı zoğallar xamırlayır, sarı, yaş xəzəllərin üstünə tökülürdü. Şişkin boz əzgillər lütləşən budaqlarda görünürdü. Qara böyürtkən salxımları çürüyür, turş bir kif qoxusu verirdi. quşarmudlar, qaragilələr isə öz qabıqlarını şirin, bal şəhdli şirə ilə doldururdu” (1, 27).

“Şamo”da obrazların çoxunun xatirələri də, sevinc və kədərləri də, düşüncə tərzləri də bu təbiətlə, dağlarla, dərələrlə, meşələrlə, yaylaqlarla, ildırımlarla, sellər-sularla... bağlıdır. Müəllif bu obrazları Dəli Dağın ildırımlarından və sellərindən, Sarıbabanın yaz çovğunundan və şiddətlə yağan qarından... keçirib oxucularına təqdim edir. Romanda təkcə etnoqrafik baxımdan deyil, bədii-estetik baxımdan da diqqəti çəkən lövhələr, epizodlar kifayət qədərdir. Dağlarda keçə düzəldilməsi lövhələri olduqca zəngindir, maraqlıdır, ədəbiyyatımızda bənzərsizdir və bu təkrarolunmaz lövhələr müstəqil bədii nümunə kimi də həmişəyaşardır. Yaylağın alaçıqları, dəyələri, komaları, ağ çadırları, çoban neyinin sədası, aşıq havaları (“bizim bu dağlar olmasa, aşıqlarımız da olmazdı!” – 1, 219), çoban həyatının görüntüləri, tərəkəmə köçü müəllif tərəfindən əsərə yalnız azərbaycan dilinin geniş imkanları səviyyəsində deyil, bəlkə də bir rəssamın əlvan boyaları ilə gətirilmişdir.

Romanın birinci cildində nəzir yığanlar, dərvişlər, qaraçılar, tacirlər, yun atan hallaclar, habelə “o tay”dan Bakıya axın, kankanlar və s. haqqında epizodlar canlı və təbii olmaqla, həmin dövr azərbaycan mühitinin mənzərəsini tamamlayır və orası da maraqlıdır ki, müəllif mənfi planda verdiyi Molla Qafarın dilindən dərvişliyin tarixi, bu missiyasnın fəlsəfəsi barəsində təqdir olunası fikirlər də səsləndirir.

ədəbiyyatşünas alim H.Ənvəroğlunun əsər haqqında fikirlərini yuxarıda qeyd etdiyimiz məqamlarla bağlamaq olar: “Şamo”nun nəhəng tarixi tablosunda təfərrüatların və ayrıntıların, çoxsaylı insan kütlələrinin, çeşidli fərdi düşüncələrin qatlaşması təbiidir. Ona görə ki, roman-epopeya olmaqla “Şamo”nun poetikası həyatın və düşüncənin nəhayətsiz axarına uyğundur. “Şamo”da varlıq intəhasızdır. S.Rəhimov ondan istədiyi qədər istifadə etmişdir. Ilk baxışdan belə təsəvvür də yaranır ki, bütün söylənənlər də həyatın özü kimi mövcud imiş və yazıçıya isə yalnız onu qələmə almaq qalırdı (4, 178).

Romanda bəzi məqamlar da vardır ki, mənfi tiplərin dilindən səslənsə də, müəlliifin daxilində yaşayan gizli ovqatdan xəbər verir. Məsələn, birinci cilddə Sultan bəy deyir:

İndi daha o Nikolay yoxdur. Indi hər bir millət gərək öz dərdini özü çəksin!” (1, 318).  

Belə məqamlar 60-70-ci illərdə yazılan digər cildlərdə daha çoxdur. Yenə mənfi tiplərin (məs. Gəray ağanın) dilindən səslənsə də, müəllif həmin dövrdə senzura nəzarətində olan müəyyən tarixi həqiqətlərə toxuna bilir.

Romanın qəhrəmanlarını xalq azadlığı uğrunda mübarizəyə qoşan S.Rəhimov, bu hərəkatı sinfilik baxımından təqdim etsə də, onların konkret vətəni var, yaşadıqları, xoş günləri uğrunda mübarizə apardıqları ölkə var – azərbaycan. Bu ölkənin mövcudluğu, onun gələcəyi hamı üçün əzizdir. Təsadüfi deyil ki, inqilabi hərəkata qoşulanlarla söhbətində Məşədi bəy bu sözləri deməyi də özünə borc bilir:

azərbaycan bu boz Abşerondan, o bağlı-bağatlı Qubadan, o uca dağlı Qarabağdan, yaşıl meşəli Lənkərandan, ipəkli Şəkidən, qədim şairli Şirvandan, Gəncədən, Dilican ətəyi Qazaxdan ibarət olan belə bir ölkədir” (1, 387).

  ƏDƏBİYYAT

1.          S.Rəhimov. Şamo. Bakı, Azərnəşr, 1958.

2.          А.С.Пушкин. Полное собрание сочинений. 7-й т. М. 1958.

3.          Q.Xəlilov. Azərbaycan romanının inkişaf tarixindən. Bakı, “Elm” nəşr. 1973.

4.          H.Ənvəroğlu. Azərbaycan romanının inkişaf problemləri. Bakı, “Nurlan” nəşr. 2008.

5.          «Литературный Азербайджан». Журнал. 1960, № 3.

                 РЕЗЮМЕ

       Произведение  «Шамо»  Сулеймана Рагимова был одним из первых Азербайджанских романов, написанных в тридцатых годах. В эти годы был написан первый том романа. С.Рагимов продолжил работу над романом и в течение 45 лет написал 5 томов.

      В статье этот роман-эпопея вновь рассматривается с точки зрения новой литературной мысли и в произведении исследуются вопросы художественного выражения нашей национальной действительности.

     SUMMARY

       Şamo”(“Shamo”) written bu S.Rahimov is one of  the Azerbaijan novels written in the thirtieth years. The first volume of  the novel was written in the very years. Then, S.Rahimov continued his work upon the novel and wrote 5 volumes of  the novel  within 45 years.

       This novel in the article is looked over from the point of epopee new literary thought and the artistic ekspression matters of our national reality are investigated in the work.


                                          

 

                        Нярмин  Cяфярова

ОЛЕГ   ШЕСТИНСКИНИН  АЗЯРБАЙЪАНЛЫ  МЦАСИРЛЯРИ


Шяхсиййятин формалашмасында мцстясна рол ойнайан амиллярдян бири мцщитдир.  Инсанын дцнйайа эюз ачдыьы, щавасы иля няфяс алдыьы иътимаи мцщит онун характеринин, дцнйаэюрцшцнцн формалашмасында мцщцм рол ойнайыр.  Йарадыъылыг фяалиййяти иля мяшьул олан щяр бир адамын ишиня рювняг верян ися эюзял тябият, бцтювлцкдя эюзяллик мявщуму олдуьу кими, щям дя тямиз гялбли, гялби йарадыъылыг ешги иля дюйцнян инсанлардыр.  Неъя дейярляр, «зяр гядрини зярэяр биляр». Сянят адамлары да щяр бир заман йарадыъылыгларынын чичяклянмясиня, онун йцксякляря галхмасына тякан верян инсанларла цнсиййятдян зювг алмыш, онлары юзляринин щяйат идеалларына чевирмишляр. Азярбайъан вя онун дилбяр эушяляриндян бири олан Нахчыван торпаьы да  бир  чох сянят адамларынын йарадыъыгларынын чичяклянмясиндя мцщцм рол ойнамышдыр.  Доьма йурдумузун гядирбилян, достла кясдийи дуз-чюряйи итирмяйян садя инсанлары тарих бойунъа миллийятиндян, дининдян, мяскяниндян асылы олмайараг, бу торпагда йашайан щяр кяси юзцня гоншу, дост, гардаш билмишдир. Тясадцфи дейилдир ки, юлкямизя щеч олмазса бир дяфя эялян щяр щансы бир дювлятин нцмайяндяси азярбайъанлыларын гонагпярвярлийини, сямимий­йятини, мярдлийини юмрцнцн сонунадяк унутмамышдыр. Беля  шяхсиййятляр­дян бири дя шаир Олег Шестинскидир.  Бу мяшщур шаирин щяйатына гысаъа нязяр салсаг эюрярик ки, ону Азярбайъанла вя  Нахчыванла баьлайан телляр чох мющкямдир.

1929-ъу ил йанварын 28-дя Бакыда дцнйайа эюз  ачан Олег Николайевич Шестинскинин ушаглыг хатиряляри Бакы иля баьлыдыр. Ушагикян  нефтчи фящлялярля йахын тямасда олдуьундан онларын шяряфли зящмяти  Олеги о гядяр  ъялб  етмишди ки, йаш  фяргиня бахмайараг о, щятта фящляляр арасында юзцня  достлар да  тапмышды.  Щямин ушаглыг  хатиряляри илляр кечяндян сонра артыг мяшщур шаирин йаздыьы шеирляр силсилясиндя яксини тапмышдыр.

Сямими инсан дцнйада ян чох сямимиййяти севир. Зящмяткеш инсанларын ян башлыъа ъящяти – инсанлара сонсуз мящяббят вя сямимиййят бяхш етмяси Олег Шестинскини мяфтун етмишди. Мящз буна эюря дя онун аиляси Азярбайъандан Санкт-Петербурга кючяндян сонра да Шестински Азярбайъан халгынын сямими мцнасибятяни унуда билмямиш, онун эяляъяк йарадыъылыьы цчцн бу, илщам мянбяйиня чеврилмишди. Еля бу сябябдян дя шаирин яксяр шеирляриндя Азярбайъана  баьлылыьы  айдын  дуйулур. Олег Шестинскини юзцня ян чох Азярбайъанын йарадыъы, гуруъу адамлары ъялб етмиш, онларын бир чохлары иля сых   достлуг вя ямякдашлыг мцнасибятляри  олмушдур. Онлардан  Ъабир Новруз, Балаш Азяроьлу, Исмайыл Шыхлы, Сабир Рцстямханлы, Нцсрят Кясямянли вя с. кими танынмыш Азярбайъан шаир вя йазычыларынын адларыны чякя билярик. Бу инсанларын йарадыъылыьында  шаир  Шестинскинин  мцхтялиф  ясярляринин тяръцмяляриня раст эялинир, онларын бирэя мцхтялиф поезийа ахшамларында, ядяби  семинарларда иштиракы вя чыхышлары олмушдур. Бу мягалядя шаирин нахчыванлы щямкарлары вя йахын достларындан сющбят ачаъаьыг.

1981-ъи ил нойабр айында Азярбайъан Йазычылар Иттифагынын Шцвяландакы Йарадыъылыг евиндя  кечирилян Цмумиттифаг Йарадыъылыг Семинарында иштирак едян Олег Шестински бурада Азярбайъанын Йазычылар вя Журналистляр Бирликляринин цзвц, шеирляри «Азярбайъан», «Улдуз» журналларында вя йерли мятбуатда ардыъыл чап олунан, «Йаддаш чыраьы», «Сяня сары эялян сяс», «Бу щямин севэидир», «Эцлц хялвят ачан дцнйа» шеир китабларынын вя  «Дуздаьын Фярщадлары», «Фящля  сямасы», «Ъябщядя гадын» поемаларынын мцяллифи  Мухтар Гасымзадя  иля таныш олур. Вя сонрадан, ССРИ Йазычылар Иттифагы Идаря щеййятинин катиби вязифясиндя чалышаркян Шестински, «Ядябиййат вя инъясянят» гязетиня (декабр 1981) вердийи мцсащибя­синдя Азярбайъанын эянъ поезийасындан данышаркян сятри тяръцмяляриня йахындан бяляд олдуьу  Мухтар Гасымзадянин йарадыъылыьы щаггында бу сюзляри демишдир:

«Истедады щяр йердя ахтармаг лазымдыр. Бу мянада Азярбайъанын мяркя­зиндян узагда, Нахчыванда йашайан Мухтар Гасымзадянин шеирляри мяндя бюйцк мараг доьурур. Онун шеирляриндяки тябиилик, мювзу мцхтялифлийи тягдирялайигдир».

Олег Шестинскини  Азярбайъана, хцсусиля дя  Нахчывана гырылмаз  теллярля баьлайан  башлыъа  амил   ана  вятяни Ордубадын Бист кяндидир.  Шаирин анасы бистлидир.  Шестински мцхтялиф заманларда Бист кяндиня  эялмиш, буранын зящмят адамлары, зийалылары иля эюрцшяряк Бист даьларынын ян уъа зирвясиндян бахмагла ян кичик дашлары беля эюря билмиш, бу йерляря, онун адамларына олан вурьунлуьу даща да гцввятлянмишди. Олег Шестинскинин щямин кянддя гялбиня даща йахын билдийи досту, сирдашы Садыг  Ханялийевдир. Шестинскини севиндирян вя  Садыг мцяллимля баь­лайан ясас ъящят онун юз халгынын вя  инъясянятинин вурьуну олан,  ясл Азяр­бай­ъан зийалысы олмасы иди. Садыг Ханялийевля достлуг едянляр мяняви ъящятдян сафлашмайа билмязляр.

Дцшцнцрцк ки, охуъулар цчцн Садыг мцяллимин шяхсиййяти  чох мараглыдыр. Ханялийев Садыг Шащсувар оьлу эюзял шаир вя публисист, 2002-ъи илдян Азярбайъан Йазычылар Бирлийинин, щямчинин Азярбайъан Журналистляр Бирлийинин цзвц, Габагъыл Маариф хадими (1982) вя  Ямякдар мцяллимдир (1990).

О, 1936-ъы ил мартын 8-дя Нахчыван МР-ин Ордубад районунун Бист кяндиндя анадан олмуш, кянд мяктябинин ВЫЫ синфини баша вурдугдан сонра Нахчыван Кянд Тясяррцфаты техникумунун агрономлуг шюбясиндя тящсил алмышдыр (1953-60). 1964-70-ъи иллярдя Азярбайъан Дювлят Университетинин филолоэийа факцл­тясини фярглянмя диплому иля битирмишдир (сящ.764). О, Бист кянд орта мяктябиндя Азярбайъан дили вя ядябиййатыны тядрис етмякля йанашы, мяктябдя «Достлуг клубу» йаратмышдыр (сящ.198).  Узунмцддятли мцяллимлик фяалиййяти ярзиндя о, али категорийалы баш мцяллим (1980) вя  Маариф ялачысы (1984) фяхри  адларына лайиг эюрцлмцш, Украйнанын Клишкова кяндинин фяхри цзвц сечилмиш (1984)  вя щямин ил ССРИ «Маариф  ялачысы» дюш нишаны иля тялтиф олунмушду.  1982-ъи илдя о, ССРИ – Франса Ъямиййятинин «Нормандийа - Непал» медалы иля тялтиф олунмушдур. 

Щяр бир инсанын башгалары цчцн мараглылыьы онун, щяр шейдян яввял, щяйатында парлаг сящифялярин чохлуьу иля юлчцлцр. Шестинскини Ханялийевля баьлайан онун бцтцн фяалиййяти, аьлы, сямими гялби вя наращат характери иля ятрафындакылара тясир етмяси, онлары даща йахшы, даща эюзял вя тямиз олмаьа сювг етмяси иди. Бу бахымдан Олег Шестински Садыг Ханялийевля гырылмаз теллярля баьланды. «Огонйок» журналынын 15 август 1981-ъи ил  тарихли  нюмрясиндя Олег Шестински Садыг Ханялийевин «Анамын кянддяки булаьы»  шеиринин рус дилиндя тяръцмясини дяръ етдирмишди ( сящ. 18).  Азярбайъанын ядяби мцщити иля сых баьлы олан Олег Шестинскидян бящс едян  «Нева сащилиндян эялмиш гонаг» мягалясини Садыг Ханялийев «Йени Ордубад» гязетинин 29 апрел 1973-ъц ил тарихли нюмрясиндя дяръ етдирмиш вя онун Бист кянди, онун тябияти, зящмят адамлары иля баьлы хатирялярини бюлцшдцрмцшдцр. Садыг мцяллимля Олег Шестинскинин танышлыьы 1969-ъу иля тясадцф едир. Щяр ики шаир о заман Москвада ССРИ Йазычылар Иттифагында эюрцшмцш вя щямин эюрцш онларын ябяди достлуьунун тямялини гоймушду. Фикир мцбадиляси заманы гаршылыглы анлашма дюрд ил сонра онларын Бист кяндиндяки эюрцшцнц ясл байрам севинъиня чевирди. Садыг мцяллим бу эюрцшц беля тясвир едир:

«Будур, эцняш Бист даьларындан йаваш-йаваш узаглашыр, эюй цзц Бист кян­динин цзяриня юз эеъя йорьаныны салмаьа щазырлашырды. Бу гаранлыгда машын юз эур ишыьыны йоллара сяпя-сяпя кяндя доьру ирялиляйирди. Чох кечмяди ки, машын няьмяли бир сясля ахыб эедян кянд чайынын сащилиндя дайанды. Машындан илк дяфя дцшян шаирля мещрибанъасына эюрцшдцк.

…Сящяр йениъя ачылмыш, даьларын белиня эцмцш кямяр кими долана-долана ахан даь чайынын бойунъа цч няфяр ирялиляйирди. Шаир достум  Олег, щяйат йолдашы Нина вя мян».

Шаирля сющбятдян айдын олур ки, Олег Шестинскинин бу сяфяри дя Бист кяндинин ямяк адамлары щаггында йазаъаьы бир поеманын мювзусу иля баьлыдыр. Бист кяндинин тякраролунмаз эюзяллийи, бейнялмилялчийи, инсанларынын щуманизм  идейалары  иля долу олан Садыг мцяллим кими йарадыъы инсанлардыр. Садыг Ханя­ли­йевин тяшкил етдийи бейнялмилял  «Достлуг» клубунун фяалиййят даиряси хейли эениш олуб, эенерал Захаров, ССРИ  Йазычылар Иттифагынын катиби Олег Шестински, йазычылардан Н.Тихонов, О.Гончаров, М.Стелмах, С.Рцстям, М.Ибращимов, И.Абашидзе, космонавт А.Николайев иля  сых достлуг ялагяляри сахлайыб. Олег Шестински Бистдя оларкян досту Садыг мцяллимин ишиндян зювг алараг демишди:

«Достлуг дцнйасында хатирядян эюзял бир варлыг билмирям».

Олег Шестински Бистдян эетмямишдян бир эцн яввял щяйат йолдашы Нина Николайевна иля бирликдя бу торпаьа, онун адамларына хатиря олараг Садыг мцяллимин баьында бир ъцт говаг аьаъы якдиляр вя илк дяфя суладылар. Бу унудулмаз хатиряни шаир магнитофона йаздырдыьы бу сюзлярля ябядиляшдирди:

«Достлуьумуз наминя якдийимиз бу говаглар эюйляря баш галдырдыгъа, гой будагларында бцлбцлляр отуруб няьмя десин. Няьмяляри мяня язиз олан Бист гушлары ютцшсцн». Айрылыг щямишя инсаны гямляндирир. Олег Шестински бунун, Бист кяндиня ахырынъы эялиши олмадыьыны дейиб, йени эюрцшляр цмиди иля севимли достундан айрылыр вя  онунла ялагясини кясмир. Олег Шестински 25 феврал 1975-ъи  илдя  Садыг  мцяллимя  йаздыьы мяктубунда Бист кяндиня бир поема щяср етдийини вя щямин ясяри достуна эюндярдийини билдирир. Достуна бу поеманын ящямиййятини гейд едяряк, ондан ясяри  рус дилини билмяйянляря шярщ етмясини чох хащиш едир.

1986-1989-ъу иллярдя дя Олег Шестински иля Садыг Ханялийев арасында мяктублашма вя гаршылыглы йарадыъылыг мцбадиляси давам едиб.

1988-ъи ил  ийулун  24-дя Олег Шестинскинин Ленинграддан досту Садыг мцял­лимя эюндярдийи мяктубун мязмунундан айдын олур ки, Олег Шестински няср ясярини сентйабр айына гядяр йазмаьы гярарлашдырдыьындан достунун Бистя эялмяк тяклифини гябул едя билмир. О, мяктубунда Садых мцяллимин шеирлярини тярифляйяряк онларын тямизлийиндян, лириклийиндян бящс едир. Ейни заманда гейд едир ки, индии  онлары няшр етдирмяк еля дя асан олмайаъаг, чцнки беля сакит нязм ясярляри иля кцтляни чятин ки, марагландырмаг мцмкцн олсун. Олег Шестински  мяктубунда  щям дя   билдирир ки, щяйатда чох шейдян, ян башлыъасы ися хейирхащлыьын олмамасын­дан наразыдыр, буна эюря дя сядагятли достунун она  диггятини  хцсусиля  йцксяк гиймятляндирдийини  билдирир. Мяктубун сонунда о, йер цзцнцн ян эюзял эушяси щесаб етдийи Бист кяндиня бир заман вахт тапыб эяляъяйини билдирир. Олег Шестинскинин Садыг мцяллимдя ян чох гиймятляндирдийи кейфиййятляр онун Москвадан йаздыьы мяктубунда яксини тапыб:

«Язиз Садыг!

Дцнйада щяр шейдян артыг мян сямимиййяти севирям. Сизин ян башлыъа ъящятиниз  ися  мящз   инсанлара сонсуз мящяббятиниз вя сямимиййятиниздир. Бялкя бу она эюрядир ки, сиз «Одлар йурду»нун  шаир оьлусунуз. Нечя иллярдир ки, мян сянин адыны гялбимдя  мящяббятля  йашадырам. Сянин достлуьун тяк мяня  йох, ейни заманда рус халгына, онун ядябиййатына даь гары кими тямиз, шяффаф бир достлуьун нцмуняси, зирвяли даьлар гядяр уъа вя ябядидир!»

Олег Шестински, шаир, ССРИ Йазчылар Иттифагынын катиби, Москва

Шаир, Азярбайъан Йазычылар Бирлийинин цзвц, уъгар даь кяндиндя, гарталлар юлкяси  Бистдя  тябиятин шылтаглыгларына гатлашан, сяси црякляря йатан, шеирляри диллярдя сяслянян Садыг  Ханялийевля Олег Шестинскини бирляшдирян ядяби ялагяляр буэцнкц эянълик цчцн ясл юрнякдир.

ЯДЯБИЙЙАТ     СИЙАЩЫСЫ

1.              «Азярбайъан мцяллими» гязети, 2006

2.              «Известия Народных депутатов СССР», 17 феврал, 1982. №4

3.              «ХХ яср  Азярбайъан йазычылары», сящ. 764

4.              Нахчыван енсиклопедийасы, сящ. 198

5.              « Нева сащилиндян  гонаг», «Йени Ордубад» гязети, 29.ЫВ.1973                                                              

6.              «Огонек» журналы 1981, № 33, сящ.18

7.                     «Йени Ордубад» гязети, 29.ЫВ.1973 

Р Е З Ю М Е

В  статье  повествуется о литературных  связях известного русского поэта и переводчика, школьником пережившего ленинградскую блокаду, автора  бо­лее  50-ти книг  поэзии, прозы и переводов  Олега Шестинского.  На основе до­кументальных материалов  и  других письменных источников, исследованы его тесные контакты, поддерживаемые с яркими представителями  азербай­джан­ской литературной науки, а также начинателями в этой сфере деятельности.

A B S T R A C T

In the article is dealt with the literary relations of the popular Russian poet and translator  Oleq  Shestinsky, who  lived the Leninqrad blockade in his childhood  and  is  the  author    of more than 50 poems, stories and translation books. Here  have also been investigated his relations with the bright representatives of the Azerbaijan literature  science and young poets and writers  who  took their first steps in the field of literature, reffering to different documents    and other written sources.


 

 

 К.И.Касумова

НОВЕЙШИЕ ВЕЯНИЯ В АЗЕРБАЙДЖАНСКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ И

«ТРАДИЦИОННОСТЬ» В ИЗОБРАЖЕНИИ ЖЕНЩИНЫ. ОБРАЗ МАТЕРИ


Изображение женщины в азербайджанской литературе опирается на определенную традицию, которая в принципе может быть определена как мужская. Мужское начало адресанта совершенно четко представлено в таких особенностях женского «портрета», как традиционный образ восточной красавицы, олицетворении таких черт, как коварство, незащищенность, объект похоти и вожделений, объект наслаждений, объекты мечтаний и т.д.

В современной литературе в целом можно было бы выделить две самостоятельные тенденции в изображении женщин. Первая носит классический характер, поскольку восстанавливает лучшие черты женщины, ассоциирующейся с матерью, хранительницей семьи и рода, мужественно переносящей все невзгоды и не просто защищающей своих детей, но воспитывающей в них мудрое отношение к жизни. Вторая тенденция непосредственно связана с постмодернизмом, снимающим все и всяческие запреты на пути изображения жизни.

Наряду с указанными двумя тенденциями, можно отметить и третью, которая не связана непосредственно с постмодернистскими веяниями, но напоминает их эпатажем и своеобразной «пощечиной общественному вкусу». Следует также отметить, что откровенные эротические и даже порнографические сцены в художественной литературе не представляют собой ничего нового и особенного. Например, натурализм ставил такое «изображение действительности» себе целью. Достаточно вспомнить «Терезу Ракен».

В восточной литературе, конечно же, всегда существовала традиция эротического изображения, которая в принципе не составляла отдельного и специального художественного дискурса, полностью вписываясь в границы стиля и жанра любовной лирики.

В современной азербайджанской литературе нет, на наш взгляд, воплощены абсолютно все тенденции в изображении женщины. Но вместе с тем следует отметить, что эротическая струя представлена с особой силой и как бы обновленная. Видимо, ее вдохновляет иллюзия современности. Особенно такой эротический дискурс всегда был характерен для творчества Натика Расулзаде. Однако то, что было характерно некогда, пусть совсем недавно, для отдельных писателей, сегодня привлекает к себе многих и таким образом становится актуальной сферой писательского интереса.

Обратимся к анализу одного из самых последних номеров «Литературного Азербайджана» (№ 6, 2008). В этом номере журнала опубликовано окончание одного романа («Азер и Аида», автор – Гюльшан Лятифхан), одна новелла – «Галька», автор Владимир Яворский, одна повесть – «Сложение волн», автор Рустам Ибрагимбеков, рассказы «Иностранка» и «Мужчина без возраста» Гюлюш Агамамедовой и «Грустные сказки» Фаризы Бабаевой.

Даже по названиям отмеченных произведений видно, что тема взаимоотношения полов выдвигается в них на передний план. Номер открывается повестью «Сложение волн». В повести несколько героинь, которые вполне поддаются бинарной классификации по принципу женщина-человек. Разумеется, подобная оппозиция носит относительный характер, однако она совершенно реальна. Тип «женщины» представлен в повести несколькими образами, определяющей чертой данного типа является вожделение, испытываемое к ним мужчинами. Второй тип, т.е. тип «человека» представлен в повести одним-единственным персонажем – старым библиотекарем Марией Николаевной. Справедливости ради следует отметить, что в повести можно выделить и третий женский тип, представленный образом матери Муртуза. Материнский образ или тип. Этот последний тип предполагает некоторые оговорки. Так, приходится специально подчеркивать, что женский тип «человека» носит чисто условный характер и не должен проверяться на человечность. В противном случае можно и нужно было бы отметить, что тип матери является не менее человечным, чем тип «человека». Суть оппозиции в том, что условный признак «человека», лежащий в основе данной классификации определяется общественной значимостью, социальной обостренностью образа и оживляемых им ассоциаций в пространстве художественного произведения.

Образ матери в повести носит эпизодический характер, но от этого он не менее значим. Необходимо отметить, что Р.Ибрагимбеков буквально несколькими штрихами создает удивительно достоверный образ матери. Важно также отметить, что этот образ глубоко национален. Особенность эта проявляется в том, что читатели, мы все, сразу узнаем близкий нам с детства образ матери. Естественно, узнаем по стереотипам речи и поведения. Обратимся к примерам.

Повесть начинается с небольшой прелюдии, повествующей о детстве и таким образом формировании характера Муртуза. Следовательно, этот первый раздел, так и обозначенный римской цифрой I, носит характер зачина. В этом вводящем нас в повествование разделе матери посвящено шесть фрагментов. Рассмотрим их.

1. «Приятно утопая в водяном матрасе широкой голландской кровати, Муртуз наблюдал, как узкий              луч солнца подбирается к портрету матери, висевшему перед ним на стене – еле заметная улыбка, не сходившая с ее лица до последних минут жизни, напомнила шутливый совет, который мать дала ему за несколько дней до смерти: «Муртуз, сынок, никогда не спи один. Вдруг проснешься ночью и испугаешься». Рано овдовевшая мать позволяла себе с ним почти мужскую откровенность»(1,3).

2. «Мать и Муртуз пробирались к буфетной стойке, отец, сверкнув золотыми зубами в улыбке, гладил Муртуза по голове и вручал матери плоский прямоугольный газетный сверток с деньгами»(1,3).

3. «Мать второй раз замуж не вышла, но они ни в чем не нуждались – отец оставил им достаточно денег.

4. «Мать была недовольна – она мечтала иметь сына-музыканта, но через три года, когда Муртуз стал заведующим продмага на Кривой, утешилась – она была мудрым человеком, когда все оплакивали Сталина, обняла опухшего от слез Муртуза и, как бы между прочим, сказала: - Ты не очень переживай, сынок. Дай бог всем дожить до такого возраста. Твой отец, мир его праху, и до пятидесяти не дотянул»(1,4).

5. «Муртуз еле сдержался, чтобы не возразить ей – как можно сравнивать обыкновенного буфетчика с великим вождем! Мать уловила его состояние и, будто поддразнивая, спросила: - Скажи мне, сынок, если советская власть такая уж хорошая, то почему ее не установили у себя англичане, французы? Разве они глупее русских?»(1,4).

В первом фрагменте значимы все детали, т.е. нет ни одного пустого с точки зрения характеристики персонажа знака. Так, простое замечание о том, что на фотографии запечатлелась еле заметная улыбка, не сходившая с ее лица до последних минут жизни в принципе заключает совершенно потрясающую по своей значимости деталь. Сама улыбка становится характерной особенностью матери, заключающей в себе и мудрость, и всепонимание, и всепрощение, и ласку, и стремление примирить всех и вся вокруг себя, и желание умиротворить всех. Для самой же этой особенности крайне важно, что эта улыбка не какая-нибудь, а еле заметная. Именно в ее еле заметности и состоит знаковое выражение усталости, всепрощения, мудрости, всеобщей любви и понимания закономерности мирского зла. Эта еле заметная улыбка уже формирует на 90% образ матери.

Совершенно четко согласуется с этой всепонимающей улыбкой старой матери и почти мужская откровенность ее, с которой она советует сыну никогда не спать одному.

С точки зрения национального менталитета и устойчивых представлений азербайджанцев о матери ценностно значимо здесь и то, что мать равно овдовела и то, что она не вышла замуж во второй раз.

Во втором фрагменте с точки зрения национальной культуры и быта в высшей степени характерна следующая деталь: «Мать и Муртуз пробирались к буфетной стойке, отец … вручал матери плоский прямоугольный газетный сверток с деньгами». Несколькими штрихами писатель создает точную картину быта городского населения. Жена не работает, но в ее обязанности входит важнейшая задача приема и хранения денег.

Для матери характерно как огорчение по поводу того, что сын не стал музыкантом, так и радость по поводу того, что он стал заведующим продмага.

Наконец, с совершенно потрясающей достоверностью оформлено материнское утешение, обращенное к сыну, скорбящему о смерти великого вождя: «Ты не очень переживай, сынок». Так и хочется перевести эту фразу на азербайджанский: “Atam, day özüvü belə öldürmə”. Такое же желание услышать фразу на азербайджанском языке, т.е. языке, соответствующем ментальности, породившей форму и содержание данной фразы, появляется при прочтении предложения «Скажи мне, сынок, если советская власть такая уж хорошая, то почему ее не установили у себя англичане, французы? Разве они глупее русских?» - “oğlum, bəyəm (begəm) bunun ingilisi, fransızı rusdan gicdi? Şura höküməti fərri şey olsaydi, onlar da özləri üçün bundan düzəldərdilər”.

 В этой небольшой статье мы провели анализ, свидетельствующий об актуальности традиционного образа матери, характеризующегося знаковыми для национального менталитета чертами.

Литература

1.               Литературный Азербайджан. 2008, № 6.

Xülasə

Məqalə müasir Azərbaycan ədəbiyyatında qadının təsvirinə həsr olunub. Tədqiqata “Literaturnı Azərbaycan” jurnalının 2008-ci il 6-cı nömrəsində dərc olunmuş nəsr nümunələri cəlb olunur. Müəllif “ana” surətinin təsvirini təhlil edir. Göstərilir ki, “ana” surətinin yaranmasında həm ənənə həm də milli kolorit saxlanılır.

SUMMARY

The article deals with the description of woman in modern Azerbaijani literature. The prosaic samples published in the 6th number of the magazine “Literaturni Azerbaijan” in 2008 year are analyzed. The author analyses the description of the image of “mother”. It is shown that both tradition and national colour are preserved in formation of the image.


 

Jəlili Köhnə Şəhərli Xosrov

İslamic Azad University - Astara Branch, İran

MAQBET” İRAN ƏDƏBİYYATЫ VƏ SƏHNƏ TARİXİNDƏ


          Sekspirin «Maqbet» əsəri qisa olmasına baxmayaraq ən əhəmiyyətli tragediyalarından biridir.

   Pyesdə mövcud olan simmetriyalara görə belə görünür ki  «Maqbet»  Sekspirin başqa əsərləri o cümlədən «Otello», «Kral Lir», «Hamlet», «Antoni və Kleopatra» kimi yaradılığının üçüncü dövru, yəni son əsərlərindən sayılır. Bu dövrdə (1602-1608) şairin dərin duşuncələri, xəyalları, təsvirləri dəqiqləşir və halət, sifətləri təs­virə çəkməsi o qədər yüksək səviyyədədir ki, heç kəs bu sahədə onun dram yazmasına bərabərlik edə bilmir. [1]

     «Maqbet» pyesinin  əsası Şotlandiya kralı, Maqbetad Mək Findlış (ölüm 1057) kırallığına qayıdır. Bu kırallığın hekayəsi 1577-ci ilində Ralf Holinşed tərəfindən qələmə alınmışdır. [2]

    Tiragedryadırsa qorxmaz və ləyaqətli  Maqbet” adlı bir generalın yaşayış heka­yəsidir. Şotlandiyanın mehriban və şərəfli kırali “Donken” onu öz havadarlarının içindən seçmiş və ona şan şöhrət bağışlayır. Amma  Maqbet cadugərlər və öz qadının uydurmasına  aldanib və kral, ona qonaq olan gecə, krali yuxuda öldürür. Bu  cina­yət­dən sonra  Maqbet özünə bir cəhənnəm yaradır.  Maqbet ondan sonra vicdan əza­bı­na düçar olub elə ki, hər bir səs, hərəkət onu qorxudur. O öz hakimiyyətini qorumaq üçün yeni öl­dür­məyə əl vuraraq Şotlandiyada qorxu hakim edir. Sonunda  Məkdaf (  Maqbet əli ilə ailəsi öldürülən  komandir) cinayətkar  Maqbeti öldürür və əsgərlər saraya girərək Malkomu Şotlandiya padşahı seçirlər.[3]

    Bu  pyes 20-ci əsrin əvvəllərində İranlılar Avropa ilə tanış olduqlarından sonra tər­cüməçilər və dünya ədəbiyyat sevənlər tərəfindən tanınaraq tərcümə olundu. Lakin bu pyes 50 il birinci tərcümədən sonra İranda səhnədə tamaşaya qoyuldu.

Tərcümə:

Bu pyes birinci dəfə İranda bir “Şekspirin Şah əsərləri” adlı toplumda (Hamlet, Romeo və Juliyet,  Maqbet) 1928ci ildə Sultan Həmid Əmir Süleymani tərəfindən Fars­caya tərcümə olundu. Bu əsəri İranlıların yaxşı qarşiladıqları üçün, başqa mütər­cimlər tərəfindən yaxşı tərcümə olmaq amac ilə tərcümə elədilər ki, bunlardan aşağıdakıların adlarını çəkmək olar:

1-      Maqbet, Əbdul əlrəhim Əhmədi, 1957.

2-      Maqbet,  Firəngis Şadman, Şirkət intişarat Elmi və Fərhəngi, Tehran, 1961.

3-      Maqbet, Məhəmməd Hafezi, Ebnisina, Təbriz, 1977.

4-      Maqbet, Daryuş Aşuri, 1992.

5-      Maqbet, Nesrin Purbehruz, Kitab həmrah, 1995.

6-      Maqbet, Əlaiddin Pazargadi (Şekspiyer məcmuəsində) Suruş Nəşriyyatı, Tehran, 1996.

7-      Maqbet, Məhəmməd Çərmşiri, Sənubər, pyes, İsfəhan, 2001.

8-      Maqbet, Əbdul əlrəhim Əhmədi, Dadar, Tehran, 2001.

9-      Maqbet, Məhəmməd Mizyenani, Monadiye Fərhəng tərbiyət, Tehran, 2004.

10-                                           Maqbet, Məhəmməd sadiq Şəriəti, Guyeş no, Tehran, 2007.

      Adı gedən tərcümələr xüsusi ilə Daryuş Aşuri və Firəngis Şadman tərcümələri bir neçə dəfə yenidən nəşr edilmişdır [4].

Səhnələşdirmə

             Maqbet”  pyesi İranda birinci dəfə 1928-ci ildə tərcümə olub lakin maraqlıdır ki, yarım əsir sonra, 1983-cü ilində Cəmşid Məlkpur quruluşunda Tehranın “Şə­hər teatr” salonun tamaşaya qoyulması. Bu tarixdən sonra pyes Fərhad Mühəndispur qurluşunda 2000-ci ildə,  Hüseyn Fərruxi 2003-cu ildə, yenidən  Hüseyn Fərruxi qurluşunda 2004-cu ildə və 2005-ci ildə isə Arəş Dadgər qurluşunda səhnələşdırıld İranda ən maraqlı tərəf Maqbet pyesinin kukla operası şəklində aparılmasıdır. 2007-ci ilin də  Maqbeti pyesinin kukla operası Behruz Ğəribpur tərfindən dizayn və direktorluq edildi.[5]

Təhlillər:

     Tərcümələr və icralardan başga, Maqbet faciəsinə İranda çoxlü təhlillər aparıl­mışdır.

    Bu tənqidlərdən biri Derek Traversi tərəfindən xanım firəngis Nəmazi tərcümə­sinın başligında yazılıb. Bu tənqid heç bir yerdə yazılmamışdır. Derek Teaversi belə düşünür ki, pyesın əsasi  nə cinayətkar Maqbet və nə onun qadınıdır. Pyesin ana süjeti  Şotlandiya krali Donkendir. Sonra o izah edir ki, Donken təmizlik, yaxşılıq, nümayəndəsidir və kimsə ki, ona itaət edirsə onun iltifatından faydalanıb, lakin onlar ki, xəyanət fikrindədirlər və ona baş qaldırılar yox olmalıdırlar.[1.s27-51].

    Bir başqa tənqid Məhəmməd Kazem Yusefpurun yazdıği “Şahnamə” əsərində Bəhram Çubin hekayəsilə “Maqbet” pyesinin müqayisəsidir. O öz məqaləsində görsətib ki, Maqbet və Bəhram hər ikisi də canın fəda edərək öz insanı alın yazılarıni çəkilirlər ki, bunda se­çim sərbəstdir. Onların hər ikisi savaşda qələbə çalandan sonra, qələbə qürur səbəb ilə, krallıq fikrinə düşüb.

    Doktor Seyf, Bəhram Çubinın dastanın Tarixi dastan adlandırıb və artırır ki:  “amma biz Maqbet də tarix ilə qarşilaşmırıq. Hər iki dastanda, Bəhram və Maqbet öz şahlarına qarşı qiyam edirlər. Bir halda ki, hər iki kral bunların haqlarında yaxşılıq etmişlər. “Şahnamə”də Bəhramın siması Maqbet dən pakdır, o Maqbet kimi qüdrətə çatmaq için görən işlərdən uzaq dır. O hər iki pozaya da Bəhram və Maqbetin fikirlərin uzaqlarda seyr etdiyini zikr edir” [6.s 8-16]

     Başqa tənqid  Xanım Fatimə Sobhanı dəndir. O ,, Maqbetin psixoanaliz  şəxsiyyəti və Maqbetin kişlik şəxsiyyəti və dünya ədəbiyyatında bu pyesin yeri ,, məqaləsində alimlərin və tənqidçilərin  nəzərlərin o cümlədən Miryus Meterling (Belçika böyük yazar), Ced min Girir (tənqidçi və sosioloq) , Zigfroyd Milşnger və digər tənqid­çilərin Maqbet pyesinə görə yazdıqdan sonra belə yazır:

    ,, Froydun nəzəriyəsinə görə Şekspirin şəxsiyətləri, Leydi Maqbet həmən birinci Elizabet dir ki Şekspir çalışıb Maqbet və Leydi Maqbetin aralarında fiqur bölərək və Məkbəsin kişiliyin dən faydalanaraq ona müstəqil və cismani şəxsiyyət bağışlasın. Bir başga baxımdan Maqbet və Leydi Maqbetin ortaq və müştərək üz­ləridir. Belə ki  ,,Maqbet,, Donkeni öldurdyu gecə, bir səs (daha yatmayın ki Maqbet əlin qana bulaşdırıb) eşidir. Amma Donkn ölumundən sonra, bu Leydi Maqbet dir ki gecələr birdən yuxudan durub və qarabasmalar görüb və yuxlamağa qadir deyil.

     Əlbəttə  Maqbet və Leydi Maqbet adı da sual işarəti yaradır. Belə ki Şekspirin başqa yazılarında belə adlarla qarşılaşmayırıq. Maraq bu pyesdə budur ki bu iki gorkəmli qadın şaxsiyyati ( Leydi Maqbet və Leydi Mekdaf) , neyə kişilərinin adları ilə çağırılırlar. Bu baxışdan Maqbet və Leydi Maqbeti bir olan şəxsiyyət sanmaq olar.

      Başqa tərəfdən bu pyes bir soy qırımla qarşı qarşıyadır. Övladın Maqbet və Leydi Maqbet ailəsində olmaması soy qırıma və ciinayətə əl vurmağa əsas amillərdən  biridir. ,,[7]

Əbdul Husen Lalə “Maqbetın şəxsiyyətin və onun dunya ədəbiyyatinda yerın aidinlaşdırmaq məqaləsində  belə yazır:

Bu  pyesin ən əsas mehvəri və ana tempi  qüdrətdır.  Şekspir bu pyesdə belə dəyir ki,  şərafətli yollarilə qüdrətə çatmaq mumkun dəyil amma şər  yolları ilə bu mümkündür. Hünər, bu qüdrətə çatmaq həvəsinin qarşısında dayanmaqdır .[8]

      İranda başqa məqalələr və əsərlər “Maqbet” pyesi haqqinda yazılmışdır. Bəzisi   belədir:

 1-müqayisəli “Maqbet” pyesi ilə Romen Polonskinin düzəltdiyi Maqbet kinosunu, Babagülü Məhəmməd Rza, Camcəm, s 5

2- Firdovsudan Şekspir, Behruz Ğəribpur, Etimad Milli, 30 mey 2003, s 7-10

3- Viliyam Şekspiyer pyesi, Əzizi, Mehdi, Şərq jurnali (2005):s15

4- bir daha Maqbet yatmayacaq, Ələm beyqi, Məcid, Əbrar, (2000):s 12

5- Qan və Qüdrətdən qalxan Maqbet, Ovladiyan, Nəsim, Tovseə, (2004): s8

6- bu zalım nə edir? Homayun Nurəhmər, Mumayiş, sayı 4 (1998): s 29-41

7- ann collins Macbeth (by) William Shakespeare: Level 4 (four)/ retold b-7, Tehran, Dusti, 2006, Bu kitabın başqa ünvanlarla Farscaya tərcüməçı və intişar tapıb

8- Leydi Maqbetin tarixi Məfhumu, biniyaz, Fəthullahi, Kitab Mah Ədəbiyyat və Fəlsəfə, 2002, s 94-97

9- Maqbet ya ölüm mübtəlası, Xesrovi, rüknəddin, çista, 1993, sayı 99-100 (s 14 – s 107-1084)

10- Əclaf üzlər “Maqbet” pyesində Psixoloji baxımdan, tez, yazan, Rəfi Momen, əfsanə, yardımçı Dr. Qəzayi, Sirus, Azad İslami Universiteti, (Tehran Mərkəz), Tədqiq Hədəfi, Əclaf üzlər Məkbəs pyesi Viliyam Şekspirin  əsəri Psixoloji ba­xımdan, külü nəticə: insanlar bir para istənilməz istəklər və meylilər var olur istə­mə­dən nəfsanı həvəslərə  dalısınca gedir. Amma ona görə ki,  elələyə bilmir sonsuz gücə əl tapsın və başqa amillər o cümlədən vicdan bu gücün qarsısın alır sonucda puçluğa çatır.

Ədəbiyyat

1-             Maqbet, Frəngis şadman, Şirkət inteşarat Elmi və Fərhəngi, Tehran, onuncu çap, 1961

2-             www.mehrnews.com/fa/newsdetail.aspx?NewsID

3-             http://fa.wikipedia.org/wiki/%D9%85%DA%A9%A8

4-             Sənədlər və  fərhəng  mədarik mərkəz kitabxanası – Tehran vəli-əsr dördyolu- şəhər teatrı binası

5-             Kukla Maqbet operasına  bir baxış www.theatre.ir/forum/index.php?topic=66.

6-             “Şahnamə”də  Bəhram Çubin pyesi il “Maqbet” pyesi müqayisəsi, Məhəmməd KazemYusefpur, payız 2006

7-             www.artbushehr.ir/Default.aspx?page=8471&section, Buşehr rayonu hünəri hövzə, Maqbetin kişlik şəxsiyyəti və dünya ədəbiyyatında bu pyesin yeri, 2007

8-           www.makeiteasy.ir/default.aspx?refresh=1.

РЕЗЮМЕ

В данной статье говорится о роли одной из известных трагедий Шекспира «Макбет» в литературе и истории культуры Ирана. Здесь, прежде всего, рассматриваются краткое изложение и переводы трагедии, а также постановки пьес на иранской сцене. Затем приводятся мнения и теоретические выводы иранских критиков, опубликовавших свои работы в престижных журналах Ирана, а также цитаты из некоторых книг и тезисов, связанных с данной темой.

SUMMARY

In the article is spoken about a role of one of Shakespeare's known tragedies     «Macbeth» in the literature and a cultural history of Iran. Here, first of all, are considered the summary and tragedy transfers and also statements of plays on the Iranian scene. Then are resulted the opinions and theoretical conclusions of the Iranian critics who have published the works in prestigious magazines of Iran and also the citation from some books and the theses connected with the given theme.

        .


 

Мирзоева Л.Э.

ИНДИВИДУАЛЬНАЯ ЭСХАТОЛОГИЧЕСКАЯ ДОКТРИНА В ВОСПРИЯТИИ ЧЕЛОВЕКА СРЕДНЕВЕКОВЬЯ(АКВИНАТ, ДАНТЕ, РАБЛЕ)»


   Эсхатологическое восприятие социума к закату Средневековья имело свои специфические особенности, которые были тесно взаимосвязаны с зарождением  новых идей в философии, в частности, у Фомы Аквинского.

      Фома Аквинский жил в XIII веке и практически был современником Данте. Его идеи  – о неоспоримости существовании Бога, о сущности человеческой души, о значимости человеческой личности – являются бесценным достижением философской мысли Средневековья. Спустя почти семьсот лет система философских взглядов остается не просто актуальной, но и основополагающей в католической конфессии. Еще в  1879 году концепции Аквината были признаны папой Львом XIII «высшей апостольской истиной», в 1998 году в энциклике папы Иоанна Павла II философия средневекового ученого характеризуется как «подлинная онтология».

   Концепции Фомы Аквинского явились определенной идейной основой в   «Божественной комедии» Данте.  «Данте описал жизнь людей и бесплотных духов, но идейные контуры этой картины подсказал ему Фома Аквинский» (5,с.167).

  Прежде чем приступить к характеристике философских взглядов Аквината относительно интересующей нас проблемы взаимосвязи его концепций с идейным смыслом главного творения Данте, вкратце остановимся на некоторых  особенностях средневекового христианского мировоззрения вообще, имеющих, естественно, непосредственное отношение к взглядам этого философа.

   Во-первых, мировоззрение верующего средневекового христианина  догматично, у него нет никаких сомнений по поводу правдоподобия и истинности событий, описанных в самой важной для него книге – Библии. Соответственно, неведома ему любая форма сомнения в существовании самого Бога,  неоспоримыми доказательствами этого он считает удивительные чудеса, на описании которых и построена большая часть Писания.  В центре  же всей христианской религии – безоговорочное убеждение в истинности воскресения, без которого просто распадается вся концепция Нового Завета.

    Христианскому мировоззрению присуще понимание единства мира и единства одних и тех же законов. Верующий допускает возможность чуда, но оно никак не нарушает его представления о целостности сущего (целостность духовного и материального), так как в случае свершения этого самого чуда нарушались  лишь материальные законы земного мира, но ни как не всеобщие законы духовного и материального. Также средневековое христианское мироощущение допускает отсутствие пространственно-временной реальности в материально-духовных субстанциях. Эти субстанции (миры) соприкасаются и  взаимопроникают, духовные существа (в существовании которых также нет сомнений) находятся повсюду и могут «проявиться» в любое время и в любом месте.

  Далее. Христианскому мировоззрению свойственно представление о материальном мире как о не менее ценной субстанции, нежели мир духовный. Бог не мог сотворить  нечто отрицательное, и созданное им может стать таковым только в результате нарушения Его же законов. Таким образом, тело – это материя положительная и ценная, и таковым оно  является потому, что связано  с духовным миром душой.

  Также душа человека, будучи, как и понятно, духовной субстанцией, обладает  определенным божественным гносисом. Отсюда вывод, что находясь в целостном мире с едиными законами, обладая душой, приобщенной на своем духовном уровне к возможностям познания объективной Истины, человек способен к познанию мира. Если же при жизни познанию объективной Истины мешает материальная телесная оболочка, то после смерти этого препятствия уже не существует, и объективная Истина становится душе явной и наглядной.

   Нисколько не допуская сомнения в существовании объективной Истины, христианское мировоззрение допускает познание духовного мира  через наблюдение и анализ мира земного. Способствует же этому целостность и единство Сущего, которое лежит в основе данного религиозного мироощущения.  Высшая Истина -  Бог, а также духовные существа познаются посредством их же проявления в земном мире.

   Трансформация же личностного начала в человеке, прежде чем последняя достигает своей «дантовской», более менее полноценной оформленности, берет свое начало еще в античные времена. Еще в Древних Греции и Риме понятие «персона» подразумевало просто маску, которая надевалась актером в театре, участниками  религиозных ритуалов и  похорон. То есть, восприятие  личности здесь лишено какой-либо индивидуальности, оно   еще на уровне  замены ее «личиной». Как пишет А.Гуревич: «То, что у самых разных народов мира в наиболее важные моменты индивидуальной и общественной жизни или даже постоянно лицо прячется за личиной,  имеет прямое отношение к пониманию этими народами человеческой индивидуальности»(6,269). Хотя, с другой стороны,  римский квирит ощущал себя и признавался другими именно персоной, личностью (в отличие от раба, который личностью, как известно, вовсе не считался). Однако,  несмотря на это, по верной мысли Гуревича,  «переход от театральной маски к моральной личности, обладающей внутренним единством, завершился в христианстве» (6,270). В Средние века человек объявляется творением Божьим, созданным по образу и подобию Его, обладающее бессмертной душой. Фома Аквинский в «Сумме теологии» писал, что понятие «персона» достойно того, чтобы под ним понимать Бога(1,  1, 29,3)

  Понятие личности в средние века чрезвычайно противоречиво. С одной стороны, человек – образ и подобие Бога, с другой стороны – человек – смиренный раб Божий. Индивидуальность средневекового человека создало также его  реально и психологически нерушимую принадлежность к его сословию, очень четко  определяюще­го его социально-психологическую специфику. Средневековый человек, рождаясь, сначала становился христианином (крещение, причастие и т.д.), затем уже, на психологическом уровне, осознавал свою иерархическую принадлежность в обществе.

  Гуревич недаром говорит о персонифицированных образах Мудрости, Справедливости, Кротости, которые господствовали в мировосприятии средневекового человека и, соответственно, проявлялись в литературе и искусстве («Роман о розе» Гильома де Лорриса). Подобное мировосприятие, определяющее человека как «сосуд», который принимает в себя «по - отношению к его сущности содержание», « как нельзя лучше раскрывает отсутствие в ту эпоху представления о нравственной неповторимости индивидуальной и суверенной личности»(6,277).

  И все же в Средние века личность все же больше общественно -  коллективна, чем суверенно индивидуальна.  Через критерии, понятия и мироощущение своего общества человек бессознательно проводит собственные суждения. Вся его индивидуальность является таковой и понимается обществом только тогда, когда она отвечает «запросам» того же общества. «Группа, к которой он принадлежал, постоянно присутствовала в его сознании.  Поступать противно групповым целям и нормам значило вести себя предосудительно»(6,278). То есть, средневековая личность – это «не завершенная система», сосредотачивающая в себе  связанные между собой возможности внутреннего потенциала и «не неповторимая индивидуальность»(6,280).

     Итак, в Средние века господствует мировосприятие, когда общественное  давлеет над индивидуальностью, которая  как бы растворяется в обществе, к которому принадлежит.

  Определенная трансформация мировосприятия социума на место в нем личности происходит в XIII веке, который считается «поворотным»(6,280) в болезненном процессе смены эпохи Средневековья Возрождением. В общественном мироощущении постепенно начинают «очерчиваться» контуры личности, спящее сознание начинает просыпаться и все больше воспринимать окружающее через призму собственного «я», все ярче выявлять поползновения к самовыражению и индивидуальному проявлению. Фома Аквинский выдвигает свою философию о личности, образуемой из единства души и тела. Он объявляет присутствие личностного начала в человеке и «включает» в ее состав тело, которое  в предыдущую эпоху обычно игнорировалось,  а первостепенное значение отдавалось душе.

   Как же Фома Аквинский пришел к подобному пониманию личности человека?

   Аквинский, в числе всего прочего,  наделяет личность достоинством, которое определяется человеческим разумием (6,281). Утверждая тело носителем индивидуальности, Аквинат подтверждает это следующим образом: человек способен познать истину. Однако люди, познавшие истину, были бы, по его мнению,   совершенно идентичны и в мыслях, и в действиях. Но это, конечно, невозможно. Аквинат приводит в пример  святых, познавших истину и все равно, оказавшихся даже очень несхожими меж собой. Это дает основание философу прийти к выводу, что в структуре человеческого существа имеет место еще нечто, что влияет на его суждения и поведение. И это, по его мнению, ни что иное, как материя, которая определяет человеческую индивидуальность и составляет в единстве с душой его личность.

   Тело без души не существует. Однако душа, несмотря на свое бессмертное свойство, также нуждается в теле. «Так как она не обладает врожденным знанием об истине, то она извлекает его из материальных предметов, которые воспринимаются с помощью органов чувств. Значит, мыслящей душе нужно обладать способностью ощущения. Но ощущение возникает только при наличии телесного органа. Поэтому человеческая душа должна существовать в единстве с телом, которое имело бы собственные органы для ощущения» (3, I, 76, 5).

  Таким образом Фома Аквинский, путем незамысловато – логических размышлений,  приходит к слагаемому личности, которая состоит из взаимосвязанных друг с другом  тела и души. Этот симбиоз, в конечном итоге, способствует   познанию окружающего мира: «Лучшее понимание всегда  связано с лучшим устройством тела» (3, I, 76,5); «Для самой души лучше соединиться  с телом и познавать с помощью чувственных образов» (3, I, 89, 1). «Душе соприродно возвышаться к умному совершенству через тело и с помощью тела» (2, I, 55, 2).

   Фактически, Фома Аквинский положил начало новому взгляду на человека и новому отношению к нему, выдвинув идею единства души и тела, которые, в итоге, образуют «сумму», личность индивида. А.Лосев, сравнивая мировосприятия античного и средневекового социумов, пишет: «…последним и окончательным абсолютом для античной философии является чувственно-материальный космос, поскольку исходная интуиция  всего рабовладения гласила только о телесных вещах…». В средневековом же мышлении имело место «не интуиция чувственного тела, а  интуиция личности»(8,32). Отсюда и берет свое начало монотеизм, когда личность превозносится не только выше космоса, но и объявляется его творцом.

   Модификация мироощущения социума от «общего» к «единичному», от целостного к более индивидуальному, когда человек все больше выделяется из общей массы и начинает восприниматься как самостоятельный индивид,   еще более заметна у Данте.  В его «Божественной комедии» не только очень выпукло очерчена личностная концепция. Данте выдвигает «принцип внутренней ценности человеческой личности» (6,281). Подобная индивидуализация личности в общественном мировосприятии трансформируется в бессмертном произведении поэта  в индивидуализированные образы с явным отпечатком  внутренних переживаний.

   Такие образы населяют загробный мир Данте. На фоне традиционно подробного изображения разнообразных ужасов адских мук акцент перенесен здесь на душевные страдания обитателей того света, вечно остающихся во власти земных безумных страстей. Так, в части «Ад», в песне V Данте попадает во II круг ада, где его взору предстают сонмы душ сладострастников.  Здесь мы встречаем так знакомых нам из мифологии и истории имена, носители которых при жизни, из-за своей чрезмерной склонности к плотским наслаждениям, натворили немало бед: Елена, Семирамида, Клеопатра, Ахилл, Парис, Тристан. Данте использует в описании процесса появления этих грешных душ метафоры, типа «вихрь», «адский ветер» (7,95), что аллегорически характеризует природу и сущность земных любовных страстей.

    В личностном плане очерчена история двух теней -  Франчески и Паоло, которые при жизни, безответственно отдавшись безумной любовной страсти, неисправимо запятнали себя изменой  близкому человеку (Франческа изменяет мужу, который являлся братом Паоло), и пали от его руки. Эти души обречены вечно страдать, находясь во власти воспоминаний о своем преступлении и оплакивать свою безвременно прерванную жизнь. Но, обреченные на вечные скитания по бескрайним просторам мрачного царства, души эти также вечно будут вместе. Данте в нескольких четверостишиях показывает в развитии всю трагическую историю влюбленных, которые и в аду продолжают оставаться все теми же земными людьми, обуреваемыми теми же земными суетными переживаниями. Так, Франческа тешит себя мыслью, что их убийцу постигнет еще более страшная кара:

   В Каине будет наших дней гаситель (7,98).

   Франческа рассказывает Данте, как они с Паоло читали о Ланселоте.  Интересен эмоционально - психологический смысл концовки рассказанной Франческой истории:

    Никто из нас не дочитал листа (7,99)

  Читателю остается выбрать для себя один из возможных двух вариантов: то ли влюбленные перестали сопротивляться обуявшей их безумной преступной страсти, то ли… месть обманутого двойной изменой (женой и братом) настигла их прямо тут же…(7,99)

   Трансформация индивидуальной эсхатологической доктрины в  эпоху Возрождения сталкивает нас с совершенно иным ее проявлением. У Рабле, в его романе «Гаргантюа и Пантагрюэль» – это мир пародии, смеха и сатиры. По мысли Бахтина «раблезианский мир, как в его целом, так и в каждой детали, устремлен в преисподнюю – земную и телесную»(9,401-402).

   Весь раблизианский мир жиждется  на пародийном переосмысливании  загробных представлений  предыдущих эпох, вывертывании их наизнанку, пародийном переиначивании их содержания. Откуда же пошло подобное травестийное мировосприятие,  изображение мира наоборот, против общепринятых догм? Во времена Рабле дантеновское иерархическое, «вертикальное» представление мира постепенно уходит (в  Средневековье в восприятии социума главенствовала иерархическая модель мира, «вертикальное его понимание», то есть представление центра космоса, вокруг которого в иерархтческом порядке группируются известные четыре элемента. Время как реальная субстанция в расчет не принималась.).   В эпоху Ворождения же на смену средневекового представления модели космоса  движется «вертикальное» миропонимание, со смещением центра космоса  в человеческое тело, находящееся  в конкретном реальном пространстве и совершающее движение из прошлого в будущее. Тело – относительный центр космоса, больше не нуждалось в вертикальной иерархии, оно  провозглашало свою личную независимость от нее (Фома Аквинский).   Однако этот процесс смены общественного мироощущения, как и понятно, происходил постепенно,  новые формы мышления были предметом поиска философов. Рабле стоял на этом «перепутье», когда старое – рушилось, новое же представляло собой зыбкие формы неутвердившейся, но перманентно прокладывающей себе путь, мысли. Писатель со всей силой своего таланта помогал   уничтожению обветшалого иерархического мироощущения.  Изображение Рабле карнавального мира  «наизнанку», «вверх тормашками», замена «верха» «низом» и наоборот являлись наиболее действенными литературными приемами протеста против изживших, средневековых норм видения действительности.  Писатель «подкашивает» эту иерархическую общепринятую структуру, создает мир, где ступени ее перепутаны, вывернуты наизнанку, подвергнуты отрицанию. «Он (Рабле) переставляет верх и низ, нарочито смешивает иерархические плоскости, чтобы вылущить и освободить конкретную реальность предмета, Чтобы показать его действительный материально-телесный облик, его подлинное реальное бытие по ту сторону всяких иерархических норм  и оценок»(9,439).

   В романе «Гаргантюа и Пантагрюэль» несколько эпизодов посвящены теме развенчивания эсхатологических представлений предшествующих времен, которые представлены в раблезианском  стиле грубоватого смеха и едкой пародии. Первый – эпизод с так называемыми «подтирками». Маленький Гаргантюа с подробнейшей обстоятельностью рассказывает о процессе поиска и использования им далеко не по назначению самых удобных подтирок - бархатной полумаски, шапочки, шейного платка, шляпы пажа, мартовской кошки и др.    После долгих, довольно разборчивых действий герой приходит к выводу, что наивысшее удобство, родственное истинному блаженству здесь представляет собой теплый пушистый гусенок. То есть именно в телесном «низу» Рабле находит  то истинное блаженство, в поисках которого отправлялись и, в конце концов, находили вечные вожделенные ценности, герои античных мифов и средневековых видений. Таков его достаточно прямой, даже издевательский стиль развенчивания «святая святых» уходящей эпохи. «И напрасно вы думаете, будто всем своим блаженством в Елисейских полях герои и полубоги обязаны асфоделям, амброзии и нектару, как тут у нас болтают старухи. По-моему, все дело в том, что они подтираются гусятами…»(9,63), - убежденно и радостно провозглашает в конце своей пространной речи Гаргантюа.

   В раблезианском мире принцип «наоборот», резкая и шокирующая замена верха низом символизирует смерть и преисподнюю. В сущности, подобное изображение «с ног на голову» вечных ценностей не было чем-то странным во времена Рабле.  Бахтин, например, приводит достаточно примеров, когда с понятием «преисподняя» отождествлялись самые что ни на есть непристойные значения.(4,410) В романе же, являющимся примером самого ярчайшего выражения духа своего времени, с понятием «преисподняя» связаны самые низменные выражения и ругательства, что также иллюстрирует раблезианский принцип «наоборот», замену «верха» «низом». (9, 344-346)

   Есть мнение,  что травестии теологической концепции движения вверх являются прямой пародией на учение Фомы Аквинского о блаженном пребывании души в загробном мире. «Пародийная травестия средневековой топографии здесь очевидна»(4,411).

  Пародийным травестированием библейских историй об исцелениях и воскрешениях в романе Рабле является эпизод исцеления и воскрешения Эпистемона. Здесь также мы видим карнавальное вывертывание фактов наизнанку, изображение «святейших» эсхатологических представлений «наоборот»,  абсурдизацию общепринятых  загробных представлений до патологии «вверх тормашками».  Когда нашли мертвого Эпистоемона, он «держал в руках свою окровавленную голову»(9,260). Казалось бы, куда быть еще мертвее! Но никогда не унывающий Панург успокаивает всех словами: «Я его вылечу»(9,261).  Показательно здесь, что в начале «процедуры» воскресения усопшего Панург кладет его голову… себе на гульфик. Бахтин истолковывает это так: «Это - буквальное топографическое снижение, но в то же время это целительное соприкосновение с производительной силой»(4,414). Далее, весь процесс воскрешения Эпистемона Панургом происходит в том же пародийно-смеховом духе: действие приложения головы к телу,  и собственно сам возврат к жизни умершего, который четко построен по тому же принципу снижения, поочередной замены «верха»  «низом» (9, 261).

   По принципу «наоборот», замены «высшего» «низшим» построен весь раблезианский потусторонний мир, о котором, подобно средневековым визионерам, рассказывает друзьям вернувшийся с того света Эпистемон. Однако и рассказ новоявленного  визионера – это пародийная травестия на «святая святых» в эсхатологической доктрине. Смеховая пародия, где все по карнавальному шиворот - навыворот,  раблезианский веселый юмор и ехидная насмешка.   «Эпистемон сейчас же заговорил и, сообщив, что видел чертей, запросто беседовал с Люцифером и хорошенько подзакусил в аду, а также в Елисейских полях, решительно объявил, что черти – славные ребята. Перейдя же к рассказу о грешниках, он выразил сожаление, что  Панург слишком рано вернул его к жизни»(9,261).

  Да и положение обитателей загробного мира, которых видел вновь испеченный  визионер, также  соответствует карнавальному принципу «наоборот», «с ног на голову», «вверх тормашками». Бывшие сильными мира сего в раблезианском аду занимают  самое последнее «место», «все те же, кто на этом свете бедствовал, в свою очередь, стали на том свете важными господами»(9,264). Так, «Александр Великий чинил старые штаны»(9,261),  «Ксеркс торгует на улице горчицей», «Кир – скотник» и т.д.(9,262). Зато Диоген и Эпиктет,  разодетые по моде, ведут самый что ни на есть  блаженный образ жизни, наивысшей точкой для одного из которых было колотить палкой    горемычного Александра Великого за плохо заштопанные штаны,  другого же  – развлекаться с «компанией девиц»(9,264). Еще того хуже, что в карнавальном загробном мире Рабле к тому же болеют и «дурной болезнью». При чем лечится от нее ни кто иной, как один из Римских Пап. Принцип «наоборот» здесь проявляется в том, что «у кого не было дурной болезни на этом свете, тот должен переболеть ею в мире ином»(9,263). И речь вовсе не о благочестивом образе жизни на этом свете, а о заслуженности кары на том…

  Весь визионерский рассказ Эпистомена происходит в романе  на фоне реальной карнавальности и веселья. Так, еще до чудесного исцеления и воскресения героя, безголовое тело его было отнесено туда, «где они бражничали»(9,261). Здесь же и происходил обряд возвращения к жизни усопшего. Также в довольно сложную процедуру исцеления и воскрешения Эпистемона входило обмывание его  головы и шеи «отличным белым вином»(9,261). То же вино исцелило воскресшего и от длительного кашля, мучившего его впоследствии: «Кашель в конце концов прошел благодаря возлияниям»(9,261).

   Итак, вершине средневековой иерархии Рабле противопоставляет  низ,  реальный и телесный, который наделяет подлинными, истинными сокровищами, щедро одаряющими уставшего от идеи вечного стремления куда-то в непостижимый верх, обыкновенного земного человека. Вот, что говорит почтенная жрица Божественной бутылки Бакбук: «…под землею таятся сокровища несметные и дива дивные»(9,710). Далее, юмор с многозначащим смыслом в раблезианском стиле: оказывается, Церера сокрушалась по случаю замужества своей дочери Персефоны с Аидом вовсе не из-за того, что та покидала ее навеки и отправлялась в мрачное подземное царство, а потому, что «под землею дочь ее обнаружит больше благ и всяких превосходных вещей, нежели она сама сотворила наверху»(9,710). И «Здесь, под землей, (…) мы почитаем себя блаженными не тогда, когда мы много берем и принимаем от других, как, по всей вероятности, предписывают ваши секты, а тогда, когда мы многим оделяем других и много им даем»(9,710).

   Вечное, реальное движение во времени вперед, но не иерархический вневременной подъем куда-то наверх, земля, низ, как нечто подлинно истинное, но не отвлеченное стремление к небесам,  материальное тело как нечто относительно центральное – но не непостижимый космический центр всего мироздания -  вот,  что провозглашает Рабле в великую эпоху Возрождения и в страшный век разгула Инквизиции.

   Хотелось бы закончить анализ эсхатологического мировосприятия позднего сред­невековья и эпохи Возрождения социума словами, написанными в храме   Божественной бутылки и отражающими (в раблезианском  смеховом стиле) вечное движение времени и неумолимую неотвратимость судьбы: «Покорного судьбы ведут, сопротивляющегося тащат»(9,692).         

          Литература

1.Аквинский Фома, Сумма теологии, Ч.1., вопр. 1-43, Киев, Эльга, М.,Ника – Центр, 2002, 559с.

2. Аквинский Фома, Сумма теологии, Ч.1., вопр. 44-74, Киев, Эльга, М.,Ника – Центр, 2002, 335с.

3. Аквинский Фома, Сумма теологии, Ч.1., вопр. 75-119, Киев, Эльга, М.,Ника – Центр, 2002, 575с.

4.Бахтин М. «Творчество Франсуа Рабле и народная культура Средневековья и Ренессанса», изд. «Художественная литература, М., 1965, 518с.

5. Бубер М,. Два образа веры, М., 1995, 225с.

6.Гуревич А., «Категории средневековой культуры», Изд. «Искусство», М.,1972, 319с.

7.Данте А. «Новая жизнь», «Божественная комедия», Библиотека всемирной литературы, изд,. «Художественная литература», М., 1967, 524с.

 8.Лосев А., История античной философии в конспективном изложении, М., Мысль, 1989, 204с.

 9.Рабле Ф., «Гаргантюа и Пантагрюэль», Библиотека всемирной литературы, Издательство «Художественная литература», М., «Художественная литература», М., 1973, 712с.

  Xülasə

"Orta əsrlərdə (Akvinat, Dante, Rable)fərdi esxatoloji doktrina insanın qavrayışında" məqaləsində Orta əsrlər insanının ölüm kimi adi və əbədi bir hadisəyə münasibətinin xüsusiyyətləri gözdən keçirilir. Bu hadisənin simvolik dərki və real hadisə arasında paralellər aparılır. İ.Heyzinqin, A.Qureviçin əsərləri və M.Drüonun, U.Ekonun "Qızılgülün adı" romanları əsasında tədqiqat aparılır.

.     Summary

    The article “Individual eschatological doctrine in the perception of human of the Middle Ages (Aquinas, Dante, Rabelais)” observes peculiarities of Christian world-view in the light of after death conception. The research has been carried out on base of works by Thomas Aquinas (“Summary of Theology”), Dante (“Divine Comedy”) and novel by Rabelais “Gargantua and Pantagruel”.

                                                                                        


 

Алиева Гюльгюн Ш.

НРАВСТВЕННО - ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ПРОБЛЕМЫ В ПРОЗЕ

И.ЭФЕНДИЕВА


С середины XX века, азербайджанская литература вступает в качественно новый период своего развития, характеризующийся целым рядом художественных инноваций, которые постепенно меняют облик литературы. Именно в это время в азербайджанскую литературу вступают прозаики, чье творчество во многом опре­делило основные, ведущие тенденции не только данного периода, но и последую­щего развития художественной прозы.

В конце 70-х годов появляется термин "новая азербайджанская проза", как отмечал Анар, "нес­праведливым или незаслуженным это определение не назо­вешь. Новая азербайджанская проза действительно во многом отличается от предшествующей литературы и по своей проблематике и по своей поэтике".

Азербайджанскую прозу этого периода отличает то, что авторы ее ставят во главу угла не отдельные лица и события, а человека во времени, утверждают мысль о неповторимости и непреходящей ценности каждого человека, об ответст­венности общества за него. Обострившееся внимание к человеку привело к углуб­лению и усилению психологизма в прозе, к постижению сложных путей человече­ской души, места человека в современном мире, нового осмысления характера современного человека, переосмысления исторического прошлого и новой оценки таких черт мировосприятия, как прагматизм и романтика. Это же предопределило ее философско - нравственный пафос, объем и глубину нравственных требований к человеку, резкое неприятие мещанского строя души, бездуховности существова­ния, корыстолюбия, индивидуализма, косности.

Новизна литературы выразилась, прежде всего, в усилении ее философского звучания, в пристальном внимании к внутреннему миру героя-современ­ника, стремлении показать человека не только в связи с его трудовой, производственной деятельностью, в какой-либо конкретной жизненной сфере, а во всем многообра­зии его связей с миром, с обществом, со временем, в котором он живет.

В новый период развития азербайджанской литературы происходит расцвет прозаических жанров. Писатели чаще всего обращаются к малым и средним фор­мам прозаического жанра - рассказу и повести. Главенствующую роль начинает занимать повесть. Представителям этого поколения принадлежит заслуга в воз­рождении и обновлении, «содержательном» и «изобразительном» обогащении форм рассказа и повести. «Новые тенденции в прозе - это обращение не только к малым по объему формам, но и к иным, новым средствам изображения», - писал А.Гусейнов.

Рассматривая достижения азербайджанской литературы, необходимо отме­тить в первую очередь освоение новой тематики, новых жанров, форм, стилисти­ки. Литература стала глубже отражать жизнь, вышла на путь больших и смелых художественных обобщений.

В обогащении азербайджанской прозы свежими художественными образ­ами, многокрасочными изобразительными средствами, в развитии лирико - пси­хологического русла в нашей драматургии огромны творческие заслуги И.Эфен-диева. Спектакли, поставленные по пьесам «Вешние воды», «Семья Атаевых», «Ты всегда со мной», «Уничтоженные дневники», «Песня осталась в горах», «Хуршид бану Натеван», «Хрусталный дворец» и многим другим сценическим произведениям выдающегося мастера, явились школой, воспитавшей целое поко­ление актёров и режиссёров, которое возвестило о новом направлении в нашем искусстве - «театре И.Эфендиева». Как ценные образцы нашей прозы, широкое признание читателей снискали его романы «Ивы над арыком», «Сказка о Сары-кейнек и Валехе», «Не оглядывайся, старик!» и др.

Изменился в новой азербайджанской прозе и сам принцип подхода к жиз­ненному материалу. Ильяс Эфендиев, Иса Гусейнов были первыми прозаиками, которые смогли повернуть сюжет к личной жизни простого человека со всеми его проблемами, заботами, порой с недостатками.

Поступки героев произведений И. Эфендиева часто вызывали споры. Спор­ными представлялись их смелость и нравственная активность. Почему, например, Сария («Строители моста»), бросила своего мужа, начальника строительства Ади­ля? Ведь недостатки его не были столь уж нетерпимы? В этом критика видела вы­зов прежним стереотипным представлениям. Героиня И.Эфендиева, Сария, по их мнению, должна была бороться за своего мужа, за семью.

Может, другая на месте Сарии и решила бы по-другому, а она поступила именно так. И в этом была новизна решения образа героини, женщины, которая не может и не хочет подстраиваться под мещанские представления о незыблемости брака. Поступок характеризует ее как человека новых представлений о взаимоот­ношениях в семье, поэтому в том, что она решительно и бесповоротно разорвала узы брака с Адилем, не было «вызова» общественному мнению. Скорее, это был призыв не идти ни на какие соглашения и компромиссы с новоявленным мещан­ством. В ином спутнике жизни нуждается она. В таком, с которым она бы могла плечом к плечу идти к своей цели, по избранному ею пути. Таким человеком стал для нее простой бульдозерист Гариб. Она предпочла «умеющему жить» начальни­ку простого бульдозериста, сытой, беспечной жизни - настоящую в ее понимании жизнь со всеми трудностями и волнениями.

Героям Ильяса Эфендиева присущ нравственный максимализм, подчас су­ровая требовательность, как к самому себе, так и к другим. Такие не мирятся с по­ловинчатостью решений, душевным приспособленчеством, предоставляя все «во­ле судьбы», которая сама вынесет их к желанной цели. Максимализм несут в себе образы Нурии из повести «Ивы над арыком», Сарии из романа «Строители мос­та», Гасанзаде из пьесы «Ты всегда со мной», Шахлара из романа «Любовь за се­мью горами». Этот максимализм - в родстве с тем активным и интенсивно разви­вающимся в психологии современного человека нравственным началом, которое стало предметом рассмотрения "новой" азербайджанской прозы.

Произведения И. Эфендиева 50-60-х годов, выдвигая на первый план нрав­ственно -психологические проблемы, все же написаны были в духе предшест­вующей литературы. Свой первый роман «Ивы над арыком» Ильяс Эфендиев на­писал в 1958 году. Героиня романа - Нурия, от лица которой ведется повествова­ние, олицетворяет собой борьбу нового со старым в колхозной деревне. Но этот конфликт, типичный для произведений о советском колхозе, И. Эфендиев напол­нят глубоким психологизмом.

Закончив театральный институт, Нурия мечтала об образе Гюльтекин, Офе­лии, Дездемоны на сцене бакинского театра, но ее направляют на работу в сель­ский Дворец культуры. Здесь Нурия встречает Мурада, которого любила пять лет назад, но Мурад уже женат, у него сын. И хотя Мурад готов оставить жену и сына ради Нурии, она не может согласиться с тем, чтобы строить свое счастье на чужом несчастье. Она далека от ханжества, предрассудков, но цельность ее натуры, глу­боко укоренившееся нравственное начало не позволяют ей пойти на этот шаг. Ну­рия находит счастье в труде, пробуждая в людях села интерес и любовь к книгам, театру.

И. Эфендиев раскрывает не только общественно-политические, но и психо­логические причины, обуславливающие поведение Нурии. Она живет и работает в коллективе, среди простых, честных, душевных людей, но для них об­щественные интересы зачастую выше личных. Поведение этих людей, их отношение к героине оказывают большое влияние на формирование и становление характера Нурии. В этом смысле произведение И.Эфендиева по всем своим параметрам находится в русле "производственного романа" 40-50-х годов.

В 1960 году Ильяс Эфендиев написал свой второй роман «Кизиловый мост». Это произведение написано в форме дневника. Здесь показано формирова­ние в процессе труда отношений между членами бригады, состоящей из четырех человек. И как в повести «Ивы над арыком», характер героини романа Сарии формируется в трудовом коллективе, в коллективе бригады строителей моста. И в этом произведении И.Эфендиева сильно звучит общественно-политическая подо­плека поведения героев, их поступков, взглядов на жизнь.

В процессе трудовой деятельности показаны и отношения Сарыкейнек и Валеха ("Сказка о Сарыкейнек и Валехе"), которые сообща борются с предрассудка­ми, устаревшими представлениями о морали. Психология героев, однако, раскры­вается больше в социальном плане, показывается, как их представления форми­руются в рабочем коллективе, в атмосфере социалисти­ческого труда, в процессе борьбы с пережитками прошлого.

Валех и его юная подруга Сарыкейнек непримиримы ко всякого рода прояв­лениям рвачества, обмана, обывательщины, к нарушениям законности, взяточни­честву, словом, ко всему, что вызывает у них острое неприятие, желание бороть­ся. Герои Ильяса Эфендиева бескомпромиссны в схватке с враждебными общест­ву элементами. В этой борьбе, нелегкой, требующей мобилизации всех душевных и физических сил, пафос их жизни и деятельности.

Азербайджанская проза, опираясь на традиции предшествующей литера­туры, идет дальше в своих исканиях, постепенно отказываясь от привязан­ности своих героев к профессионально - производственным отношениям, все чаще переводя плоскость изображения в нравственный, морально-этический план. Это явилось предпосылкой большего внимания писателей к собственной биогра­фии, к месту, где они родились и выросли, к тем жизненным впечатлениям, кото­рые были ими, накоплены и реализованы в художественном плане в их произведе­ниях.

Писать о том, что прожито и прочувствовано изнутри, основываться на под­линных фактах, создавать характеры, подкрепленные личными воспоминаниями и эпизодами из собственной жизни, руководствоваться критерием правды, истин­ность которой ни у кого не вызывает сомнений, все эти эстетические принципы и легли в основу идейно - художественной сущности новой азербайджанской прозы. Для художников, не мыслящих иного пути в художественном освоении современного мира, правда, жизнь во всей её глубине, со всеми её противоречиями, светлы­ми и тёмными проявлениями, во всей её грубости и жажде человечности, стала единственным источником и единственным критерием эстетической ценности творчества. Это отмечали многие исследователи, обращавшиеся к этой литературе.

Современная азербайджанская литература, наиболее выразительная особен­ность который – синкре­тичность жанра, отказ от традиционных форм, находится сегодня в поисках новых жанровых пространств. Творчество азербайджанских пи­сателей, напитавшись художественно - эстетическими идеями европейской лите­ратуры, пытается обрести свою собственную форму и содержание.

Литература

1.                А.Рустамова, Б.Набиев, Я.Караев. Азербайджанская литература. Баку, «Элм», 2005.

2.                М.А.Дадашзаде. Азербайджанская литература. Москва. «Высшая школа», 1979.

3.                Г.Гулиев. Азербайджанская литература. Баку, 2002, стр.84.

4.                Эфендиев И. «Ивы над арыком». Повести. М., Художественная литерату­ра, 1967.

5.                Эфендиев И. «Избранные произведения в 2-х томах». Баку, Чинар - ЧАП, 2002.

6.                Эфендиев И. «Кизловой Мост». Повести М., Советский писатель, 1976.

7.                Эфендиев И. «Повесть о Сарыкейнек и Валехе». М., Советский писатель, 1983.

8.           Анар. «Чуть ближе к звездам». Баку, Язычы, 1986.

9. Богуславский В.М. «Деяние и личность». О современной азербайджанской прозе. М., Советский писа­тель, 1976.

10.Ю.Богусловский В. М. «Нравственная активность героя». Литературный Азер­байджан, 1969.

11.Гусейнов А. М. «Тенденции развития современной азербайджанской прозы (1960-1980). Баку, Элм. 1985.

12.Əfəndiyev Ə. İ.Əfəndiyevin yaradıcılığı. Bakı, «Elm», 2000.

13.İsmayılov Y. İ.Əfəndiyevin yaradıcılıq yolu. Bakı, «Elm», 1991.

                         Xülasə

Təqdim olunmuş məqalədə zəngin bir bədii irs qoyub getmiş Azərbaycan nəsrinin və dramaturgiyasının inkişafında böyük xidmətləri olmuş İlyas Əfəndiyevin yaradıcılığından söhbət açılıb.

60-cı illərdən başlayaraq İ.Əfəndiyev iri həcmli nəsr əsərləri ilə məşhurlaşır. («Söyüdlü arx», «Sarıköynəklə Valehin nağılı» və b.). Bu əsərlər müasir həyatın həqiqətlərini, insanm daxili aləmini, düşüncələrini, arzu və istəklərini əks etdirir.                                                                                        


 

Nailə Əli qızı Aslanova

АБШ РОМАНТИЗMИНИН СОСИАЛ, ТАРИХИ ВЯ БЯДИИ МЦЩIТИ


                   Милли варлыг, Милли юзцнüдярк идейасынын романтик тяфяккцрцн предмети кими тяйин едилмяси Америка романтикляри цчцн дя сяъиййявидир. Америка романтик­ляринин сосиал эерчяклийя сираиййяти, сийаси шцарларын бядии ядябиййата йансымасы Авропа, вя хцсусиля, Инэилис романтикляринin тясири иля baş вермишди. XIX ясрин 30 - 40- ъы илляриндя АБШ иътимаи сийаси щяйатында эярэинлик йцксяк щяддя чатмыш, буна мцвафиг олараг иътимаи фикирдя активлик вя ящалинин сосиаллашмасы мцшаиййят олунурду.

                   Америкада 1775 – ъи илдя 13 инэилис мцстямлякясиндя азадлыг щярякаты баш вермишди. Мцстямлякячилик ялейщиня азадлыг мцщарибяляри (1775-1783) йени типли буржуа демократик республикасынын йаранмасы иля сонуъланды. Америка ингилабы мцтярягги характеря малик олмагла цмумбяшяри тарихi ящямиййят кясб едирди. АБШ демократик республика кими щям инсан щаглары щаггында илк деклорасийаны имзаламасы, щям дя, ингилаби щярякатын щярякятвериъи гцввясинин рянэарянэлийи бахы­мын­дан Авропада сосиал сийаси щярякатларын, ингилабларын стимуллашдырыъы юрняйи олмушду. Халг кцтляляри торпаг вя сечки щцгуглары сащясиндя зярури демократик азадлыглар ялдя етмишдиляр. Нятиъядя, Америка ъямиййяти игтисади ъящятдян инкишаф етмякля эеосийаси мяканда бюйцк дювлятя чеврилмякдя иди. Мцстягиллик уьрунда мцщарибядя гялябя Американ милли шцурунун формалашмасы вя миллятин йаранма­сынын баша чатмасы иля сонуъланды. Америкалыларын Милли шцурунда юлкянин али щядяфляри, идеаллары, «хцсусилийи» щаггында инамы мющкямляндирир. Бу инамын кюкляри «Мейфлауер» эямисиндя илк мцстямлякячи – пуританларын Йени Дцнйайа гядям гоймасындан йаранмышдыр. [бах.97. с.98] Онлар Америкаya сонсуз имканлара малик эяляъяйин юлкяси кими бахырдылар. Бу тясяввцрлярин комплекси «Америка арзусу» адландырылырды. «Америка арзусу» нун юзцнцн формалашмасы дюврцндя – азад, ядалятли вя рифащ ъямиййятинин тимсалы кими щяр щансы васитялярля истянилян гиймятя мадди уьурлара наил олмаг ещтирасыны доьурурду. Бцтцн бунларла йанашы юлкянин ъянуб штатында гулдарлыг ляьв олунмамыш, бцтювлцкдя сосиал вя мцлкцййят бярабярсизлийи галмагда иди. АБШ–ын сийаси системинин формалашмасында йени щакимиййят мцлкцййятчиляря архаланыр вя онларын марагларыны мцдафия едирди. İнгилабын щярякятвериъи гцввяляриндян олан сырави ясэярлярин вя эениш халг кцтляляринин цмцдляринин доьрулмамасы вя наразылыьы 1786 - ъы илдя орду капитаны Ъ. Шейс Вашингтонун рящбярлийи иля щяраката сябяб олмушду. Юлкянин ингилабдан сонракы инкишафынын нятиъяляриндян инам гырыглыьына уьрайан Америка зийалылары, йарадыъы инсанлар мювъуд реаллыьын антищуманист иътимаи ясасларына гаршы романтик ъямиййят идеалыны арайырдылар. Америка романтикляринин щяр бири цчцн фяргли шякилдя гойулан сосиал утопийа эерчякликдян тяърид иътимаи щяйатын идеализяси иди.

                   АБШ - да романтизм Азярбайъанда олдуьу кими кяскин иътимаи сийаси щадисялярля мцшаиййят олунур. Авропадан фяргли олараг Азярбайъан вя АБШ роман­тизми фялсяфи мягамлардан даща чох сосиал сийаси мязиййятляр кясб етмиш олур. Аналожи ъящятлярдян бири дя Азярбайъан вя АБШ романтикляринин юз мювге­лярини «йарадыъылыг сярбястлийини» мцдафия едяъяк ващид програмын олмамасы иди. Яксиня онлар мцхтялиф вя фярди йарадыъылыг програмына малик идиляр. Транссен­да­лист­ляр (Ралф Емерсон, Щенри Торо, Маргрет Фуллер, Ъоръ Роли, Вилйам Ирвинг вя б.) алман философу Иммануел Кантын вя Шеллинг фялсяфясиндян идейа гайнаьы кими бящрялянирдиляр. АБШ-да Инэилис - американ мювгейиндян чыхыш едян Вашингтон Ирвинг, пуританчылыьа гаршы мцбаризя апаран Натаниел Щоторн, сцрэцня мяруз галмыш Фенимер Купер, иътимаи фяалиййятиня эюря тягиб олунан Едгар По, мцасир­ляри иля мцнасибяти аз олан Щерман Мелвилл романтизм ъяряйанынын ясас нцмайян­дяляри иди. Романтизм ъяряйанынын, демяк олар ки, бцтцн нцмайяндяляри сосиал эерчякликдян наразы, сийаси просеслəря биэаня олмайан вятянпярвяр инсанлар иди. Бу сябябдян Америка романтикляринин реал эерчякликдян наразылыглары бядии, фялсяфи, етик, естетик щятта иътимаи сийаси сяпэилярдя ифадя олунурду. Мювъуд сосиал сийаси проблемляр бядии йарадыъылыьа сираиййят едяряк мювзуларын сечилмясиндя, бядии лирик гящряманларын йашантыларында тяряннцм олунурду. Романтикляр идеал ъямиййят утопийаларында даща ялверишли сийаси идаряетмя програмы иряли сцрцрдцляр. Романтик утопийа реал ъизэилярдян тяърид олунмуш, тарихи кечмишдян эютцрцлмцш нцмуняляря ясасланырды. Вашингтон Ирвинг XVIII яср мцстямлякячилярини идeaлизя едир вя патриархал Американын утопик образыны тяряннцм едирди. Фенимер Купер вя Щерман Мелвиллин сосиал утопийалары гейри сивилл Сакит океаны халгларынын вя щинду тайфаларынын щяйат тярзиня уйьунлашдырылмышды. Едгар По ися али интеллекти, фювгял аьлы мядщ едирди.

                   Романтик йазарларын сосиал утопийалары бу сябябдян диэяр щяммясляк­ляриндян фяргли олараг даща реал ъящятляр кясб етмиш олурду. Сосиалист утопистлярин ардынъа Роберт Оуен, Фурйе вя Сен Симон иътимаи идеалларыны ифадя етмяк цчцн Американын уйьун шяраитя малик олдуьуну гейд едирдиляр. «Йени щармонийа» адлы утопик калонийа сонралар диэярляринин йарадылмасы цчцн дя стимул ролу ойнамышды. Американын демяк олар ки яксяр йазычылары беля фикир ифадя едирдиляр ки, йарадыъылыг ъямиййятин дцзэцн идеоложи щядяфляря сащиблянмясиня, ядяби тянгид ящалинин сосиал биликляринин артмасына эцълц тякан ола биляр. Азяр­байъанда олуьу кими Амери­када да Романтикляр XVIII яср маарифчилярин яняня­ляриндян бцтювлцкдя имтина етмир, романтик ясярляриндя беля маарифчи идейалар сясляндирмякдян чякинмирдиляр. Мцхтялиф формаларын синтези Купер, Готорн, Уеттер, Лонгофел, щятта Марк Твен йарадыъылыьы цчцн дя сяъиййявидир. Маарифчи дидак­тизм (нясищятчилик) бяшяр ъямий­йятинин тякмилляшмяси вя камил­ляшмясиня хидмят едирди. Америка Роман­тикляринин йададыъылыьында инсанын интел­лекти вя щиссляри, аьыл вя ирадяси арасындакы нисбят, щя­йа­тын мянасы, сяадят ахтарышы, шяхсий­йятин тябии щцгуглары вя иътимаи вязифяляри вя бу гябилдян олан мясяляляр бядии тядгигя ъялб едилирди. АБШ ядябиййатында XIX ясрин 2- ъи йарысында йаранмыш реа­лизм ъяряйаны йухарыда садаланан мясяляляриn бядии щяллярини араш­ырсалар да, илк дяфя бу суаллар Купер, Готорн, Мелвиллин роман­тик йарадыъы­лыьында сяслянмишдир. «Бцтцн бунлар эюстярир ки, Америка ядябиййаты­нын бядии цфцгляри ня гядяр эениш идися онларын иътимаи сийаси мараглары о гядяр чох иди» [50,с.24] Америкада романтизмин формалашмасынын идейа мцщцтцндян бящс едяркян онун сяляфи олан Маарифчилийин мцяййян мягамларыны шярщ етмяк йериня дцшярди.

                   Яввяла гейд етмяк лазымдыр ки, Америка маарифчилийи йени интишар тапмыш буржуа демократийасынын иътимаи реаллыьыны якс етдирян мяняви яхлаг системи йаратмыш, идеоложи щядяфляри формалашдырмышдыр. Маарифчи яхлаг системинin ясасыны гойан Франклинин игтисади тяфяккцрц вя тиъарятя йцксяк дяйяр вермяси онун идейалрында вя системиндя ашкар тязащцр едир ки, бу да юз нювбясиндя мяняви щис­сляри вя ляйагяти идеаллашдыран романтиклярин наразылыьына сябяб олан мягам­лар­дан бири кими дяйярляндириля биляр. Авропадакы сяляфляриндян фяргли олараг Аме­рикан маарифчилийи фялсяфя вя иътимаи елмляр сащясиня аз сираиййят етмиш, даща чох публисистикада гярарлашмышды. Америка маарифчилийиндя дидактик яхлаги мейл даща дярин вя йадда галан иди. Бу нюгтейи нязярдян, тядгигатчылар Авропада олдуьу кими Америка романтизмини Маарифчилийин инкары кими гябул етмир вя онун романтикляр тяряфиндян кяскин тянгидини эюрмцрдцляр. Азярбай­ъанда олдуьу кими, Америкада да романтикляр билийя ещтирам бясляйир, зяканын имканларына инам ифадя едирдиляр. Америка Маарифчилийи иътимаи практикайа даща чох сираиййят олунараг, дипломат вя сийасятчилярин нязяри фикирляриндя, фяалиййятиндя якс олунурду. Бу дюврдя «тиъарятчиляр, банкир вя сянайечиляр дювлят хадимляри вя алимлярля бир сявиййядя гябул олунурду» Ро­ман­тик йазарларын кяскин тянгидиня мяруз галан бу хцсусиййят яслиндя Америка реаллыьынын, сосиал – сийаси эерчяклийин иътимаи шцур сявиййяляриндя адекват иникасы иля баьлы формалашмышды. Бу бахыш буъаьындан, романтизмдя расиналист нясищятчилийин тянгиди долайысы иля мювъуд эерчяклийя наразылыьын ифадяси иди. Мащиййят етибариля, Америкада Романтизм ъяря­йаны Маарифчилийин эенетик хяляфи олмагла, ъямиййятин мяняви яхлаги систе­минин йарадылмасына хидмят едирди.

                   Гейд етмяк лазымдыр ки, XX ясрин яввялляринядяк АБШ ядябиййатында романтизм термининдян истифадя олунмамышдыр. Америка ядябиййатшцнасы Ъон Мейси Америка романтикляринин ядяби ирсляринын бядии дяйяринин ашаьы олдуьуну гейд едирди. Тядгигатчылар АБШ романтиклярини мцхтялиф сяпэилярдян вя фяргли мейарларла дяйярляндирсялярдя, онлары (йяни романтикляри) Америкада Милли ядя­бий­йатын йарадыъысы щесаб етмякля йекдиллик нцмайиш етдирирдиляр. Совет тядги­гат­чыларындан Н.М.Баброва, А.А.Елистраров, А.Н.Никулйукин, Й.В.Кoвал­йов бу фикри ясасландырмышдылар ки, Романтизм ъяряйаны иля няинки АБШ-да Милли ядя­биййат йаранмыш, щямдя онун эяляъяк инкишафынын идейа кредосу, мювзулар даиряси мцяййянляшдириlmишdир. Публисистика вя диэяр мядяниййят сфераларында бядии йарады­ъылыьы сосиал эерчяклийин бядии иникасы етмякля романтикляр естетик тярбийянин ясасыны ишлямиш олдулар. Мювъуд олдуьу йарым ясрдян чох бир мцддятдя Америка иътимаи реаллыьындан чыхыш едян Романтизм ъяряйанынын нцмайяндяляри тябии ки, сосиал-сийаси просесляря бу вя йа диэяр дяряъядя мцдахиля етмишдиляр. Флипп Френаодан башламыш сон романтик щесаб еди­лян Щерман Мелвиля гядяр романтизм ъяряйаны Американын сийаси просесля­риндя идеоложи мяктяб кими мцщцм истигамятвериъи тясиря малик олмушду. XVII яср Милли ингилаблары, 1861-1865 ъи илляр вятяндаш мцщарибяси, XIX ясрин 30 - 40 – ъы иллярин­дяки аболинистик щярякаты романтик идеоложи тясирдян тяъриддя дейилдир. Аме­рика романтиклярinдян Ирвинг вя Купер юлкянин иътимаи сийаси просесляриндя фяал иштирак едир, Едгар По фялсяфи мцшащидяляри вя мцщакимяляри иля кцтлядян юзцнц тяърид едир, Щ.Мелвилл сосиал фялсяфи романлары иля ъямиййятя мяняви, естетик вя идеоложи щядяфляр «диктя едирди». Вашингтон Ирвинг йазырды ки, мян щямвятян­ля­римин интел­лектини йцксяк гиймятляндирирям. Онлара давраныш нормалары вя йахуд хейирхащ мяслящятляр вермяйя ъясарят едяркян ряьбятими итирмяйя риск етмиш олурам.

                   Америка романтизминин интишары цч мярщялядя реаллашмышды. Биринъи мярщяля илкин Америка романтизминин (1820-1830-илляр) нцмайяндяляри В.Ирвинг, Ъ. Ф. Купер, У. К. Брайент, Д. П. Кеннеди юз йарадыъылыгларында бязи щалларда маариф­чилик яняняляриндян истифадя едирдиляр. Бу дюврдя Америка вя авропа романтизми арасында гаршылыглы тясир вя бящрялянмя гярарлашыр, проблематикасы вя мовзу яща­тяси мцяййянляшир. Илкин Америка романтикляринин ясярляриндя азадлыг уьрунда мцщарибя, щиндуларын щяйаты, эянъ республиканын эяляъяйиня никбин инамын ифадяси сяъиййявидир Бу дюврдя романтиклярин эюркямли сималары Ирвинг вя Купер Американын иътимаи-сийаси щяйатында фяал иштирак едир, идеоложи щядяфлярин мцяй­йянляш­мясиня тясир эюстяриrдиляр.

                  АБШ – да илкин романтизмдя Америка щяйатынын бцтцн сфераларында бяргярар олан капиталист мцнасибятлярин негатив нятиъяляриня, сосиал эерчяклийя тянгиди тенденсийа эцълянир. Илкин романтикляр йцксяк идеалларын, сосиал утопийа­ларын бющрана уьрамасындан, яхлаги мяняви дяйярлярин йашамаг уьрунда мцбари­зянин «гурбанына» чеврилмяси сябябиндян бядбинляшсяляр дя, гийамчы вя цсйанкар ящвал-рущиййядян ял чякмирдиляр. Онлар буржуа ъямиййятинин алтернатив укладыны арайыр, ону романтик идеаллышмыш американ гярбиндя тапырдылар. В.Ирвингин «Прерийайа сяйащят», (Пре­рийайа-Шимали Америкада эениш йол) юлкянин патриархал кечмишиндян бящс едян «Нйу – Йоркун тарихи», орта ясрляр авропаsıнын тарихини идеаллашдыран «Алгамбра» триоло­эийасы, Ф.Куперин «Ъясус», дяниз романлары сосиал сийаси идейаларын якс олун­дуьу ясярлярдяндир.

Америка романтизминин икинъи дюврц йеткин Америка романтизми (1840-1850-илляр) адланыр. Бу дюврдя Н. Hоторн, Е.А. По, Щ. Мелвилл, Щ.У. Лонгфелло, У.Щ. Симмс, транссенденталист йазычылар Р.У. Емерсон вя Щ.Д. Торо йарадыъылыьы ясасында иштирак едир. Америка эерчяклийинин мцряккяб вя зиддиййятли щадися вя просесляри 40–50-ъи иллярдя романтиклярин нязяри естетик эюрцшляриндя вя дцнйагаврамында ачыг шякилдя тязащцр едир. Бу дюврцн яксяр йазарлары иътимаи просеслярин эедишатындан наразылыг якс етдирирдиляр. АБШ юлкянин ъянуб вя гярбиндя гулдарлыг укладыны давам етдирир, материкин йерли ящалиси олан щиндулары вящшиъясиня мящв едир, тябии сярвятляри талан едирдиляр. Республика 1830 - ъу иллярдя игтисади бющран кечирир, кoррупсиoнер щюкцмятин дахили вя хариъи сийасятиндяки конфликтлярдян долайы дювлятя етимады итирирдиляр. Эерчяклик вя романтик идеаллар арасындакы зиддиййятлярин кяскинляшмяси üмiд гырыглыьы вя инамсызлыг йарадырды. Е. По, Мелвилл, Торо, Е. Дикинсон бу гябилдян олан романтиклярдяндир. Йеткин романтизmдя драматик щятта, фаъияли тон дяринляшир, гейри мцкяммял дцнйа вя инсан гаврамы (Н.Щоторн), кядяр, изтираб ящвал рущиййяси (Е.По), инсан варлыьындакы фаъиявилийин дярки (Щ.Мелвилл) айдын тяъяссцм тапыр.

İstifadə olunmuş ədəbiyyat:

1.          Мелвилл Г., Собрание сочинений: В 3т.; т.1, Л. Худож. лит. 1987, 640 с; т.2, Л. Худож. лит. 1987, 456 с.; т.3., Л.,Худож. лит, 1988, 480с.

2.          Melville Herman. Moby-Dick or, the Whale. Ed. With an Introduction by Larzer Ziff. –Everyman’s library, 1991.

3.          Melville H. Typee: a peep at Polynesian life. Ed. With an Introduction and Notes by George Woodcock – Penguin Books, 1986.

Социально- историческая и художественная

Среда романтизма США.

                   Автор в статье показывает, что для романтиков Америки было характерно определение в качестве предмета романтического развития идеи национального естества, национального самопознания. В стране, где возникло отсутствие веры вследствие результатов развития в период после революции, интеллигенция Америки искала идеал романтического общества против существующих антигуманистических основ общества.

                   В творчестве американских романтиков отношения между интеллектом, чувствами, умом и волей человека, смысл жизни, поиск счастья, естественные права и общественные обязанности личности привлекались художественному исследованию. Здесь важным критерием служить возникновению системы  духовной нравственности общества. Наряду с этим автор доказательно показывает, что реализация  романтизма США происходило  в 3 этапе. Период перехода от   романтизма к реализму был исследован. В статье нашли свое отражение мысли о превращении американского романтизма в одну из ярких страниц истории, оставив после себя большое культурное, художественное и философское наследие.      

Summary

              In the article the author indicates  natioanal existence, national self-cognize idea’s determination as the predmet of romantic mentality which is characteristic for the American romantics.

                   In the 30-40s years of XIX century the tension in the social- political life of the USA had raised to its high level and according to this situation and socialization of the people was accompanied in the public opinion. American educated men and creative persons who were disappointed because of after revolution development results of the country looked for the ideal of romantic society which was against the antihumanist social bases.

                   Almost all the members of the romanticism trend were men who displeased from social reality, not indifferent to the political processes and patriot. Therefore American romantics’ dissatisfactions from the real life were expressed in the ethnic, aesthetic, philosophic and even social- political colours.

                   At the creation of American romantics man’s intellect, feelings, the comparison between the mental ability and volition, the mean of life, search for happiness, the natural rights and social obligations of the personality were involved in research.

                   In essence the trend of Romanticism in America served to the formation of spiritual, ethnical system of the society.

                   The author has indicated with evidences the dissemination of american romanticism in 3 stages.

                   In the first stage (1820-30 years) the wars for freedom, the life of indians, the expression of the optimist trust for the young republic’s future is characteristic for the American romantics’ works.

     The second stage of American Romanticism (1840-50 years) is called mature American Romanticism. In this period the aggravation of the contradictions between reality and romantic ideals was created disappointment and hesitation.

                   Romanticism trend restricted its influence cycle in the social- cultured life of America in the 50s of the XIX century.

                   In comparison with Azerbaijan and Europe the cause of  Romantic trend’s long standing prestige in the American cultural environment was connected with the social- political environment.

                   The USA Romantic movement lived its progressive period more than 30 years. The article reveals views on overturn of American romanticism into sparkling page of history which has left cultural, philosophical, pictorial legacy after itself.


 

Мустафайев Мящяммядяли

30-40-ЪИ ИЛЛЯР ЯДЯБИЙЙАТШЦНАСЛЫЬЫНДА ХЫХ ЯСР АЗЯРБАЙЪАН ЯДЯБИЙЙАТЫ


Кечян ясрин 20-ъи илляринин ЫЫ йарысында мейдана чыхан Б.Чобанзадянин «Азяри ядябиййатынын йени дюврц» (1930), А.Шаиг, А.Мусаханлы, Ъ.Яфян­дизадянин бирликдя йаздыглары «Ядябиййатдан иш китабы» (1928), Ф.Кюп­­рцлцзадянин «Азяри ядябиййатына аид тядгигляр» (1926), Щ.Мещди, М.Ариф, Щ.Сямядзадя, С.Рящимовун мцштяряк мцяллифлийи иля ишыг цзц эюрян «Ядябиййатдан иш китабы» (1932), М.К.Ялякбярлинин «Азярбайъан ядябий­йаты» (1934) адлы дярслик вя ядябиййат тарихляри ядябиййатшцнас­лыьымызда Ф.Кючярли вя С.Мцмтазла башлайан милли ядябиййат тарихчилийи-нин юзцлцнцн мющкямляндирил­мя­синдян, классик ирсин юйрянилмясиндян, чаьдаш ядяби-тарихи просесин мцхтялиф жанрлар, цслуб вя методлар, ядяби яняняляр ясасында тяснифат ишинин системли шя­килдя щяйата кечирилмясиндян хябяр верирди. Диггятялайигдир ки, щямин ядябиййат тарихляримизин бир гис­мин­дя бя­­дии ир­ся цмумтцрк ядябиййаты контекс­тин­дян йанашылыр, тцрк тяфяк­кцрцнцн миф, ясатир, яфсаня кими башланьыъ дюв­рцндян мцасир ядяби-тарихи фактларына гядяр бюйцк бир мярщяляси тядгигата ъялб едилирди.

Совет епохасында ядяби мейарлар, естетик бахышлар сцрятля дяйиширди. Щяля 1927-1928-ъи иллярдя дя совет ядябиййатынын йарадыъылыг методу мцяй- йянляшдирилмямишди. Бир о мялум иди ки, сянят вя ядябиййатын методолоэий­асында марксизм-ленинизм классикляринин диалектик материализми дайан­малыдыр. Анъаг ъямиййятин цмуми инкишаф ганунауйьунлугларына шамил едилян диалектик материализмин ядябиййата неъя тятбиг олунмасы мялум дейилди. Буна эюря дя йени ъямиййятин ядябиййаты мцъярряд шякилдя «пролетар ядябиййаты», «ингилаби ядябиййат» мяфщумлары, сюз бирляшмяляри иля ифадя олунурду. Тякъя араларында цч-дюрд иллик заман фасиляси олан 1928 вя 1932-ъи иллярдя няшр олунан ядябиййатдан иш китабларына диггят йетирсяк, совет ядябиййатшцнаслыг елминин щансы зиддиййятлярдян, идейа дюйцш-ляриндян кечдийини йягин едярик. 1928-ъи илдя няшр олунан «Ядябиййатдан иш китабы»нда ачыг шякилдя  етираф олунур ки, «бу етибар иля тядгиг методумуз мцяййянляшир: тарихи материалист метод».(1,с.7)

   Анъаг классик вя мцасир ядяби ирся мцнасибятдя диалектик материализмин нязяри принсипляриня о гядяр дя ямял олунмур, щятта  ядябиййата, сюз сяня­тиня мцнасибятдя 20-ъи иллярин совет ядябиййаты нязяриййячиси Переверзевин ашаьыдакы фикирляриня истинад едилирди: «Ядябиййат юз хцсусиййяти етибары иля фялсяфи дилля изащ едилямяз. Бурада хцсуси дцнйаэюрцшц, нюгтейи-нязяр, иде­йалар системи мянтиги систем вя сийаси тяляггиляр ахтармаг ябясдир. Ядябий­йат, щяр шейдян яввял, дцнйаны, ещсас габилиййяти олан психоложи комплек­син тяшкил етдийи  имазлар (образ) системидир. Ядябиййатын ясас спесификасыны бурада эюрмяк лазымдыр. Ядябиййат йалныз (образные) йарадыъылыг сащясидир» (1,с.5)

       «Ядябиййатдан иш китабы»нын мцяллифляриндян бири олан А.Мусаханлы Переверзевин бу фикирлярини гябул едир, ейни заманда щямин фикри марксист методолоэийанын принсипляриня уйьунлашдырараг йазырды: «Бунунла  бяра-бяр имазлар системинин, ядябиййатын, сянятин детерминистлийини унут­маг  истямяйирик. Бу имазлар системи мяншяйи етибары иля истещсал про­се­­си вя мцнасибятляр системинин ганунлары иля тяйин едилир. Демяли, ясас нюгтя бурасындадыр. Бурада материализм, монизм вардыр».(1,с.7)

     Переверзевин сяняти, ядябиййаты фялсяфяси тялимлярдян, диалектик материа­лизмдян азад етмяк чаьырышы «Ядябиййатдан иш китабы»нда(1928) тящриф олу­нур, марксист ядябиййат тарихчилийинин тялябляри сявиййясиня ендирилирди. «Ядябиййатдан иш китабы»нын (1928) сянят вя ядябиййатын иътимаи щяйатла ялагяси щиссясиндя Щ.Зейналлы беля бир фикир иряли сцрцрдц: «…биз щяр бир  ядяби ясяри тядгиг едяндя, онун ичярисиндяки башлыъа типлярин щансы синиф вя зцмряйя мянсуб олдугларыны, щансы ядиб тяряфиндян ня заманда йазыл­дыьыны нязяря алыр, сонра онун синфи психоложиси иля мяшьул олуруг».(1,с.22) Эятирдийимиз ситатлардан мялум олду ки, 20-ъи иллярин сону, 30-ъу иллярин яввялляриндян етибарян совет ядябиййатшцнаслыьында ядябиййата синфи йанаш­ма систем шяклини алмаьа башламыш, щуманитар сащялярин щамысы бу гялибя салынмышды.

    Шцбщясиз ки, 40-50-ъи иллярдя йаранан монографийалар, ядябиййат тарихляриндя бу ядяби чярчивя даща да инкишаф етдирилди. Бцтцн мцсбят ъящятляри иля йанашы, щямин дярсликлярин вя ядябиййат тарихляринин щамысы цчцн характерик олан нюгсан вя чатышмазлыгларын арадан галдырылмысы цчцн тянгид вя ядябиййатшцнаслыьымыз юз имканларыны мцыяййянляшдирди. Мялум олду ки, ядябиййат тарихимизин мцхтялиф мярщяляляри, онун айры-айры ядяди сималарынын щяйат вя йарадыъылыьы ядябиййат тарихи материалына чеврилмяся, классик ядяби ирсин эюркямли шяхсиййятляринин фяалиййяти монографик тядгигляр сявиййя­синдя юйрянилмяся, мцкяммял ядябиййат тарихинин йазыл-масы мцмкцн олмаз.

Буна эюря дя 30-ъу иллярин ЫЫ йарысындан монографик тядгигатлара мейл эцълянди. М.Ибращимовун «Бюйцк демократ» (1937), М.Ряфилинин «Бю­­йцк Азярбайъан маарифчиси» (1938), Ф.Гасымзадянин «М.Ф.Ахун-довун щяйат вя йарадыъылыьы» (1939), Я.Сяидзадянин «Мирзя Шяфи Вазещ вя йа Боденшдет» (1940) монографийалары йазылды. Йени ядябиййат тарихинин йазылмасы зяруряти мейдана чыхды: «Лакин артыг Азярбайъан ядябиййаты тарихини йаратмаьын вахты чатмышдыр. Азярбайъан ядябиййаты тарихини йаратмаг бу сащядя чалышан елми ишчиляр вя йазычыларымызын шяряфли иши олмалыдыр».(3)

20-ъи иллярдя йазылан ядябиййат тарихляри марксист сянят нязяриййя­чилярини тякъя ядяби-тарихи фактларын, ядяби шяхсиййятлярин, дюврлярин айдын олмайан бядии эерчякликляри иля тямин етмякля мящдудлашмырды. Мювъуд  ядябиййат тарихляринин методоложи истигамяти, классик ядяби ирся цмумтцрк ядябиййаты контекстиндян йанашмаг мейарлары да сосиалист реализми нязяриййячиляри тяряфиндян бяйянилирди. Йени ядябиййат тарихинин йазылмасыны шяртляндирян амилляр ясасян бундан гайнагланырды.

     Икинъи Дцнйа Мцщарибясиндя совет щакимиййяти вя мцттяфиглярин гяля- бясиндян сонра дцнйанын сийаси хяритясиндя вязиййят дяйишди. Сосиализм бир юлкя чярчивясиндян чыхараг, дцнйада систем шяклиндя мювъудлуьуну эе- нишляндирди. Йаранмыш фцрсятдян истифадя едян Совет щакимиййяти рящбярлийи 30-ъу иллярин сонунда мцщарибянин мцвяггяти дайандырдыьы репрессийаны, сийаси щакимиййятин эцъляндирилмяси марагларыны давам етдир­мяк гянаятиня эялди. Бунун щяйата кечирилмяси имканлары арашдырыларкян, щяр шейдян яввял, дювлятин щуманитар сийасяти хейли дяряъядя сяртляшдирилди. Болшевикляр партийасы мцщарибядян сонракы тарихи шяраитдя совет ядябиййаты вя инъясянятинин инкишаф йолуну мцяййянляшдирян «Звезда» вя «Ленинград журналлары щаггында», «Драм театрларынын вязиййяти вя ону йахшылашдырмаг тядбирляри щаггында», «Бюйцк достлуг» операсы щаггында» сярлювщяли хцсу-си гярарлар верди. Щямин гярар­ларда «Ленинград» вя «Звезда» журнал­ларынын идеоложи ъящятдян зярярли мягаляляр дяръ етдирдийи, мцттяфиг республикаларын драм театрларында сящняйя гойулан ясярлярдя тцнд бойалардан даща чох истифадя олундуьу, сосиалист эерчякликляринин тящриф едилдийи, «Бюйцк достлуг» операсынын капиталист дяйирманына су тюкдцйц иддиа олунду.

И.В.Сталинин 40-ъы иллярдя йаздыьы «Дилчиликдя марксизмя даир», «Дил- чилийин бязи мясяляляриня даир» ясярляри дилчилийин проблемляри иля баьлы олса да, билаваситя фялсяфя, тарих, сянят вя ядябиййат мясялялярини ящатя едирди. «Йазы­чылары инсан гялбинин мцщяндисляри» щесаб едян И.В.Сталин сюзцн щягиги мянасында онлара йени бир сцрприз щазырламышды. Тотал тяфяккцрцн гялябяси уьрунда щуманитар сащяляря ясил щцъум башламышды, башга сюзля десяк, фялсяфи вя бядии дцшцнъядя дцшмян ахтарышына башланмышды.

Партийанын ядябиййат вя инъясянят щаггындакы тарихи гярарларындан, И.В.Сталинин щуманитар сащяляри ящатя едян дилчиликля баьлы  мягаляляриндян сонра Азярбайъан К(б)ПМК-дя «Азярбайъан совет ядябиййатынын вязиййяти вя ону йахшылашдырмаг тядбирляри щаггында»кы (1948)  гярарларында йазылырды: «Азярбайъан йазычылары вя тянгидчиляриндян тяляб едилсин ки, юз идейа-сийаси щазырлыьыны артырмаг цзяриндя мцнтязям чалыша­раг классик ирси вя совет ядябиййатынын янянялярини дяриндян юйрянсинляр, юз мя­дя­­ни-ел­­мибиликлярини артырсынлар вя сяняткарлыгларыны тякмилляшдирсинляр.(1)

    ХХ ясрин 40-50-ъи илляриндя ХЫХ яср ядяби-тарихи просеси тякъя филоложи нюгтейи-нязярдян дейил, иътимаи-фялсяфи фикир тарихи йюнцмцндян дя тядги-гата ъялб едилир, ядяби фикир тарихимз щям дя мяфкуря факты вя щадисяси кими тядгигат предметиня чеврилирди. Бу мянада Щ,Щцсейновун «ХЫХ яср Азярбайъан иътимаи вя фялсяфи фикир тарихиндян» (1949) ясяри бцтцн дюврляр­дя диггят мяркязиндя олуб. Рус дилиндя йазылан бу ясяр 1949-ъу илдя  Азяр­байъан ССР ЕА-нын няшриййатында, 1958-ъи илдя «Азярняшр»дя тякрар няшр олунуб.

Ясярин эиришиндя мцяллиф марксист дцнйаэюрцшцнц ясас  тутдуьуну гейд ется дя, яслиндя, ядяби, фялсяфи мятляб вя мясялялярдя даща чох милли мяфкуря ъябщясиндян чыхыш едиб, иътимаи фикир тарихиня мцнасибятдя имкан дахилиндя обйективлийи горумаьа чалышыб. Беля ки, А.Бакыхановун етик эюрцшляри щаггында данышаркян, бу фактын мцсялман дини етикасы олдуьуну исрар едир, профессор Мирзя Казым бяйля баьлы йаздыьы ясяриндя Шейх Шамил щярякатыны мцтярягги щадися, халг щярякаты кими сяъиййяляндирир, бир сыра фялсяфи фикирляриндя мцсялманларын мцгяддяс, сямави китабы олан «Гурани-Кярим»я ясасланырды.

«ХЫХ яср Азярбайъан иътимаи вя фялсяфи фикир тарихиндян» ясяриндя Шярг вя Гярб елми мянбяляриндян кифайят гядяр истифадя олунмуш, Азярбайъан иътимаи вя ядяби фикринин А. Бакыханов, М.Казым бяй, М.Ш.Вазещ, И.Гут­га­шынлы, М.Ф.Ахундов вя Н.Б.Зярдаби кими ядяби шяхсиййятляринин елми, ядяби ирси барядя кифайят гядяр ясасландырылмыш елми фикирляр иряли сцрцлмцшдцр.

      Азярбайъан К(б)ПМК-нын «Азярбайъан совет ядябиййатынын вязий­йяти вя ону йахшылашдырмаг тядбирляри щаггында» ( 1948) гярары яслиндя ядябиййат цзяриндя партийанын сийаси нязарятини эцъляндирмяйя хидмят едирди. Совет ъямиййятиндяки нюгсанлары тянгид етмяк тянгиди реализми дирчялтмяк,  йаланчы хялгилик кими гиймятляндирилирди. Мялум басгы вя сийаси тязйигляр классик ирсин, ейни заманда ХЫХ яср Азярбайъан ядябиййатынын обйектик-тарихи мювгедян юйрянилмясиндя бир сыра манеяляря, гадаьалара эя­тириб чыхарырды: «Тянгидимиз ядяби ирся марксистъясиня йана­шыл­масы щалла­рына да лагейд бахырды.Ядябиййат тарихи иля мяшьул олан бязи тянгидчи вя елми ишчилярин сон заман- лар айры-айры йазычыларын йарадыъылыьына щяддян артыг гиймят вермяси, онларын мцртяъе вя тарихян мящдуд бахышларыны юрт-басдыр етмяси, бцтцн кечмиш шаирляря уъдантутма «дащи сяняткар», «бюйцк щуманист» вя с. адлар вериб, онларын йарадыъылыьыны юйряняркян конкрет тарихи вя иътимаи шяраитдян узаглашмалары щягигятян дюзцлмяз щалдыр».(2)

Дцздцр, эятирдийимиз ситатларда классик ирся обйектив-тарихи мювгедян йанашманын зярурилийи билдирилир. Лакин бцтювлцкдя эютцрсяк, бурада ядяби дцшцнъяни буховламаг, тяфтиш етмяк ъящдляри дя юзцнц эюстярир. Комму­нист Партийасынын щуманитар сащяляр цзяриндяки инзибати-амирлик тядбирляри классик ирсин юйрянилмясиндя мцяййян чятинликляр йарат­магла йанашы, ядя­бий­йатшцнаслыьы ядяби дцшцнъянин мцхтялиф мярщялялярини тядгиг етмяйя йюнялдир, бядии вя елми  ясярлярин няшри, тяблиьи йолунда йашыл ишыг йанды­рырды.

Бу ъящятдян ХЫХ яср Азярбайъан ядябиййатынын апарыъы ядяби шяхсий- йятляринин тядгиги, тяблиьи вя няшриндя мцсбят динамика юзцнц эюстярирди. Беля ки, 40-ъы иллярин сон илляриндя М.Ф.Ахундовун цчъилдли нязярдя тутулан ики ъилди щям Азярбайъан, щям дя рус дилляриндя няшр олунду. Ф.Гасым­задя тяряфиндян Сейид Язим Ширванинин (редактору М.А.Гулузадя). Г.За­кирин (редактору Я.Зийатай), Н.Вязировун (редак­тору Б.Ъяфяров) ясярляри ишыг цзц эюрдц. Лакин йени дювр ядябиййатынын бир чох ядяби сималарынын йарадыъылыьы щяля дя охуъулара вя ядябиййат мцтяхяс­сисляриня чатдырыл­мамышды. Щямин дювря гядяр М.Ш.Вазещин, Нябатинин вя башга сянят­карларын ясярляринин чох аз щиссяси ядяби иътимаиййятя мялум иди.

    Азярбайъан КП МК-нын биринъи катиби М.Ъ.Баьыров 1950-ъи илдя Бакы зийалыларынын йыьынъаьындакы чыхышында республикамызда щуманитар елм сащялярини кяскин тянгид етди. О, конкрет фактлара кечяряк Гафгаз мцридизм вя Шамил щярякатынын халга зидд вя мцртяъе мащиййятини юз йозуму иля сцбут етмяйя чалышды. Щямин щярякатын Тцркийя вя Инэилтяря иш­ьал­­чыларынын гясбкарлыг мягсядиня хидмят етдийини хатырлатды. Азярбайъан рящбяринин бу чыхышындан сонра ХЫХ яср «Азярбайъан иътимаи вя фялсяфи фикир тарихиндян» (1949) ясяринин мцяллифи Щ.Щцсейнов «буржуа миллятчиси» ады иля дамьаланды, ясярин марксизмя зидд мцддяаларла долу олдуьу бяйан едилди. Вахтиля ясяр щаггында мцсбят фикир сюйляйян М.Ариф, М.Щцсейн кими тянгидчиляр буржуа миллятчилийи тязащцрляриня йол вердикляриня эюря дюврц мятбуатда ачыг щцъума мяруз галдылар.(8) Шцбщясиз ки, щямин гярарлар ясасында Азярбайъан Коммунист (болше­викляр) Партийасы Мяркязи Комитяси Азярбайъан ядябиййатынын вя ядябий­йатшцнаслыьынын гцсур вя нюгсанларыны ашкар етмяк цчцн системли сийаси гярарлар щазырлады.

    М.Ъ.Ба­ьы­ров «Азярбайъан зийалыларынын нювбяти вязифяляри щаггында» мярузясиндя гейд едирди ки, ядябиййатын вя инъясянятин эерилийиндя башлыъа олараг ядяби тянгид эцнащкардыр, биздя ися, демяк олар ки, тянгид йохдур. Рящбярин бу чыхышындан сонра истяр партийа рящбярлийиндя, истяр Азярбай­ъан Йазычылар Иттифагында мясул вязифядя олан йазычы вя тянгидчиляр, беля демяк мцмкцнся, дцшмян ахтарышына чыхды. Щ.Щцсейновун «ХЫХ яср Азярбайъан иътимаи вя фялсяфи фикир тарихиндян» (1949) фундаментал тядги-гат ясяриня сийаси-идеоложи йюнцмдян тотал щцъумлар нювбяти онилликдя – ХХ ясрин 50-ъи илляриндя фяалиййят эюстярян тянгидчи вя ядябиййатшцнаслары чятин сынаг гаршысында гойду.

 ИСТИФАДЯ ОЛУНАН ЯДЯБИЙЙАТ

1.Азярбайъан совет ядябиййатынын вязиййяти вя ону йахшылашдырмаг тядбирляри щаггында. «Ядябиййат гязети», 28 август, 1948, №24 (530).

2. Бюйцк йарадыъылыг вязифяляримиз. «Ядябиййат гязети», 28 август 1948, №24 (530)

3.Зейналлы Щ.Шаиг А., Мусаханлы А., «Ядябиййатиййатдан иш китабы. Бакы, Азяр- няшр, 1928

4.Талыбзадя К. Сяняткарын шяхсиййяти. Бакы, Йазычы, 1978, сящ.298.

5. Рясул Р., Азярбайъан халгынын зянэин ядяби тарихини йарадаг. «Ядябиййат гязети». 23 сентйабр, 1939.

 6.Нябийев Б., Дюйцшян естетика. «Ядябиййат гязети», 21 ийун 1991,  №25 (2472     

                                                  

19th century Azerbaijani Literature in the literary criticism of the 30-40s

The main feature attracting attention in the Azerbaijani Literature of the 40s is strong tendency to monographic studies, creation of systematic literary history. During that time the literary historians like F. Gasimzada, H. Huseynov, M. Rafili, A. Sultanli wrote a number of scientific articles, materials of literary history. “Brief Literary History of Azerbaijan” (1943-1944) of two volumes occurred in the same period.

 

Литература xix века в литературоведении

 30-40-х гг.

Основной чертой азербайджанского литературоведения30-40-х годов, привлекающей внимание, является сильная тенденция к монографическим исследованиям и созданию системной истории литературы. В этот период такими литературными историками как Ф.Гасымзаде, Г.Гусейнов, М.Рафили, А.Султанлы было написано большое количество статей и материалов по истории литературы. Двухтомная «Краткая история Азербайджанской литературы» (1943-1944 гг.) также появилась в этот период.


 

İlhamə  Məmmədova

KLASSIK ƏNƏNƏLƏRƏ NOVATOR MÜNASIBƏTI


ABŞ yazıçısı Ayra Levinin (1929-2007) adı həm detektiv əsərlər, həm də televiziya üçün yazdığı pyeslər müəllifi kimi öz vətənində çox məşhurdur. Amerika oxucusu onu bir dramaturq kimi də yaxşı tanıyır.

Ona ilk böyük şöhrəti 1953-cü ildə çapdan çıxmış “Ölümqabağı öpüş” (A Kiss Before Dying”) detektiv romanı gətirmişdir. Həmin roman o ilin ən maraqlı vahiməli əsəri kimi Edqar Allan Po mükafatına layiq görülmüşdür. Detektiv janrın banisi olan Edqar Po (1809-1849) da ABŞ yazıçısıdır və by janr məhz həmin ölkədə ən aparıcı mövqedən birini tutur. Edqar Po mükafatının hansı əsərə görə hansı müəllifə verilməsi qərarını çıxaran mötəbər komissiya üzvləri hər il çox saylı əsərlər arasında seçim aparır, gərgin mütaliə və müzakirələrdən sonra öz qərarlarını verirlər.

“Ölümqabağı öpüş” romanı detektiv janrın klassik ənənələrinin layiqli davamı hesab oluna bilər, lakin burada elə məqamlar vardır ki, onlar Ayra Levini A. Konan Doyl, A. Kristi və başqa klassiklərdən əhəmiyyətli dərəcədə fərqləndirir.

Ilk növbədə bu romanda Konan Doylun Şerlok Holmsu, Aqata Kristinin müsyö Puarosu və ya miss Mapl kimi təcrübəli detektiv obrazı yoxdur. Baş verən qətl hadisələrini açmaqda polis çox passiv və bir qədər də biganədir. Polis orqanla­rı­nın çevik düşüncə tərzindən xeyli uzaqda dayandığini göstərən müəllifin cəsarəti böyük maraq doğurur. Axı, söhbət dünyanın hər hansı dördüncü, beşincı dərəcəli ölkəsindən deyil, Amerika Birləşmiş Ştatlarından gedir?

“Ölümqabağı öpüş” əsərinə qədərki detektiv əsərləri mütaliə edən oxucunun qabağına həmin əsərlərdəki təcrübəli detektivlər çıxır (onların bir necəsinin adı yuxarıda çəkildi), həmin detektiv obrazının arxasınca düşən oxucu bu və ya digər cinayət hadisəsinin açılmasının şahidinə çevrilirdi. Maraqlıdır ki, detektiv əsərlərdə özünə vətəndaşlıq qazanmış bu ədəbi priyom “Ölümqabağı öpüş” romanında yoxdur. Hadisələri çox maraqlı tərzdə nəql edən müəllif hər bir oxucusuna düşünmək və nəticə çıxarmaq üçüç müəmmalar təqdim edə-edə gedir.

Roman üç hissədən ibarətdir. Onların hərəsinə üç bacıdan birinin adı veril­mişdir. Birinci hissə “Doroti”, ikincisiEllen”, üçüncüsü “Marionadlanır. Xüsusilə Doroti və Ellenin faciəsindən danışan müəllifin amerikan ailəsi haqqında tutduğu sənətkar mövqeyi çox inandırıcı çıxmışdır.

Qızlar çox varlı bir ailənin övladlarıdır. Ataları mister Kinqşip biznes əməliy­yatlarında milyonlar qazanmışdır və yenə də qazanmaqda davam edir. Lakin onun ka­pitala olan məhəbbətindən öz doğma ailə üzvlərinə pay düşmür. Marionun on, Ellenin səkkiz, Dorotinin isə cəmi altı yaşı olanda mister Kinqşip adi bir səhvi ucba­tından arvadını evdən qovur, hələ uşaqlıq illərini yaşayan qızlarını anasız qoyur. Ana nəva­zişindən, ana nəzarətindən məhrum olan qızlar Amerika cəmiyyətinin labirint­lərində öz taleləri ilə təkbətək qalırlar. Başı biznes əməliyyatlarına qarışmış mister Kinqşip qızlarının universitetlərə daxil olması üçün təhsil haqqını ödəmək, müxtəlif şəhərlərdə təhsil alan qızlarının ehtiyacını ödəməklə öz valideynlik borcunu bitmiş hesab edir.

Romanda sübut edilir ki, ana və ata qayğısından məhrum edilmiş gənc qızları cəmiyyətin mürəkkəblikləri ilə tək buraxmaq ən fəlakətli nəticələrə rəvac verməkdir. Əslində, qızların birinci düşməni mister Kinqşipin milyonlarıdır. Məhz həmin kapitaldan xəbər tutan Bad Korliss universitetdə eyni kursda və xəşbəxtlikdən eyni qrupda oxuduğu Doroti ilə maraqlanır. Həyat təcrübəsi olmayan, məsləhətləşmək üçün yaxınlıqda heç bir doğması yaşamayan və beləliklə, heç kimlə məsləhətləşə bil­məyən Doroti onunla maraqlanan oğlana meyl edir və öz faciəsinə doğru ilk addımlarını atır.

Qız bircə anlığa da fikirləşmir ki, Bad onun hansı keyfiyyətlərinə vurul­muşdur.Axı onlar heç bir-birini yaxından tanımırlar. Qız haradan biləydi ki, Bad onun dekanlıqdakı şəxsi işi ilə tanış olmuş və ona yox, onun arxasındakı milyonlarla dollara vurulmuşdur. Doroti ilə evlənsəydi, Bad bütün ömrü boyu ehtiyacın nə olduğunu bilməyəcəkdi.

Bad hələ uşaq olanda öz doğma anası bu fikri ona təlqin eləmişdi. Qonşu qadınların əhatəsində dəfələrlə demişdi ki, onun oğlu çox yaraşıqlıdır, böyüyəndə varlı bir qızla evlənər, özünü də xoşbəxt edər, məni də. Üstündən neçə illər keçəndən sonra Bad anasının sözlərini reallığa çevirmişdi.

Kəbin kəsdirməsələr də, artıq onlar ər-arvad kimi idilər. Bu onların hamıdan gizlətdiyi sirri idi. Lakin bu sirr tezliklə açılacaqdı-Doroti hamilə idi.

Əslində bu xəbər Badı sevindirməli idi, lakin onu düşüncələr aləminə qərq edir. Məsələ burasındadır ki, Doroti öz ailəsi haqqında hər şeyi yerli-yataqlı Bada danışmışdı. Indi Bad qiyabi də olsa, Elleni və Marionu tanıyır, xarakterlərini bilirdi. Ən böyük qorxu isə Dorotinin atası mister Kinqşipdən gəlirdi. Adi bir səhvin ucba­tından üç qızının anasını bağışlamayan Kinqşip, ata xeuir-duası olmadan ərə getmiş Dorotini də bağışlamayacaqdı və əlbəttə, varislik hüququndan məhrum edəcəkdi. Hamilə Doroti Bada qətiyyən lazım deyildi, ana bətnindəki uşaq məhv olunmalı idi.

Qızın qəti etirazlarına baxmayaraq, Badın ardıcıl xahiş və tələbləri öz işini görür. Doroti oğlanın aptekdən aldığı dərmanı içir. Həmin gecə kəskin ağrılar keçirsə də, bətnindəki varlıq tələf olmur, hamiləlik davam edir.

Milyonların əlindən çıxacağından qorxuya düşən kasıb Bad üstəlik özü kimi kasıba çevriləcək, Dorotini də, uşağı da saxlamalı olacaq. Yaranmış vəziyyətdən yeganə çıxış yolunu Dorotini qətlə yetirməkdə görən Bad növbəti addımını da fikirləşir. O, ortancıl bacı Ellenin təhsil aldığı universitetə dəyişiləcək, onunla tanış olacaq, onun vasitəsi ilə öz böyük arzusuna qovuşacaqdı.

Dorotinin ölüm səhnəsinin incəliyinə qədər düşünülməsi və soyuqqanlıqla həyata keçirilməsi də romanın ən təsirli səhnələrindən biridir. Qatil Bad sanki heç bir hadisə baş verməmişdir kimi öz soyuqqanlığını itirmir. Sanki o, ana olmağa hazır­laşan gənc bir qızı öldürməmişdi. Hadisəni çox incə tərzdə quran Bad hamını Doroti­nin sui-qəsd etdiyinə inandırmışdı.

Müəllif Badın belə qeyri-insanı davranışının təbiətini açmağı da unut­ma­mışdır. Romanın əvvəlində biz Badı İkinci Dünya Müharibəsində görürük. O, me­şədə əsir tutduğu silahsız yapon gəncinin yalvarışlarına, göz yaşlarına baxmaya­raq, onu qətlə yetirir. Bu səhnənin təsviri ilə müəllif öz oxucusuna izah edir ki, mü­ha­ribələr heç də müxtəlif ərazilərin tutulması deyil, orada insan həm də qatillik öyrənir.

Yuxarıda qeyd etdiyimiz kimi, əslində Amerika polisinin operativ iş keyfiy­yət­ləri haqqında yaranmış əfsanəni cəsarətlə ifşa edən A. Levin insan qatilinin özünü sərbəst hiss etməsini, heç bir tərəddüd hissi keçirmədən ortancıl bacı Ellenin təhsil aldığı universitetə dəyişilir və çox keçməmiş Ellenin də rəğbətini qazana bilir. Lakin çətinlik burasındadır ki, sevimli bacısı Dorotinin ölümünü hüç cür unuda bilməyən El­len axtarışlarından dayanmır, qatili axtarırdı. Ellenin səhvi isə orasında idi ki, şüb­hələndiyi detallar haqqında, atacağı növbəti addımlar haqqında Bada məlu­mat ve­rir, yeri gələndə onun da köməklik göstərəcəyinə inanırdı. Elleni bu axtarış­lardan çəkin­dir­məyə çalışan Badın xahiş-minnəti keçmirdi. Qız isə geri çəkilmir və Badın gözləri görə-görə həqiqətə yaxınlaşırdı. Bir dəfə Doroti ona yazmışdı ki, eyni qrupda oxu­duğu bir blondin oğlanla dostluq edir. Bunu yada salan Ellen dərhal Dorotinin təhsil aldığı və həlak edildiyi şəhərə gedərək axtarışlarını davam etdirir. Artıq ifşa oluna­ca­ğı­nın bircə addımlığında olan Bad tərəddüd etmədən Elleni də qətlə yetirmək qərarına gəlir.

Ümumən çox ağıllı qız təsiri bağışlayan Ellenin bəzi adi həqiqətlərə maraq göstərməməsi təəccüb doğurur. Qonşu şəhərdə blondin oğlanı axtarmağa gedən Ellen nə üçün bircə anlığa da fikirləşmir ki, axı, Bad da blondindir, həm də yaraşıqlı oğlandır? Üstəlik, Bad qətiyyən həmin şəhərə qayıtmaq istəmir, Ellenə də ora getməyi məsləhət görmürdü. Ellen kimi ağıllı bir qızın bütün bunlardan heç bir nəticə çıxarmaması təəccüb doğurur.

Ellenin qonşu şəhərə blondin axtarışına getməsi onu həm həqiqətə yaxınlaşdırır, həm də öz ölümünə.

Həmin şəhərdə Ellen blondinlərdən ikisi ilə görüşə bilir. Onlardan birincisi Qordon Qant olur. Lakin təəssüf ki, qız Qordonu düzgün qiymətləndirə bilmir. Tam səmimiyyətlə kömək əlini uzatmaq istəyən Qordonu kobudluqla tərk edir.

Tanış olduğu növbəti blondin isə Duayt Pouell olur. O da qıza kömək etməyə hazırdır.

Ağıllı hesab etdiyimiz Elleni tanımaq olur. Nə üçün fikirləşmir ki, bu blondin oğlanların hər biri əslində Dorotinin qatili ola bilər? İkincisi, o, bu şəhərdə atdığı hər bir addım haqqında, kiminlə nə danışması haqqında Bada müfəssəl məlumatlar gön­dərirdi. Qızın məktublarından vəziyyətin gərginləşdiyini, tezliklə həmin blondin oğlanın Bad olduğunun qıza aydın olacağını dərk edən Bad gizli surətdə bu şəhərə gələrək Ellenin özünü güdməyə başlayır.

Bu epizodların təqdimində müəllif Amerikanın iki növ gəncliyini öz oxucu­suna tanıdır: öz zəhmətləri hesabına yaşayan və ehtiyacı olanlara həmişə kömək əli uzadan Qordon Qant və Duayt Pouell kimi ehtibarlı gənclər; başqasının hesabına var­lanmaq istəyən və bu arzusu yolunda ona mane olanları qətlə yetirən Bad Korliss kimilər.

Hadisələrin gedişində Duayt Pouelli ve Elleni qətlə yetirən Bad yenədə öz bpyük arzusunun reallaşdırılması yolunda addımlamağa başlayır. Onun bu dəfəki hədəfi böyük bacı Mariondur.

Tam universitet təhsili görmüş Marion müstəqilliyi sevən qızdır. Atasının bir mən­zildə yaşamaq haqqında etdiyi tələb və xahişləri rədd etmişdi: daha çox tənhalığa meyl edirdi. Muzeylərə getməyi, rəssamlıq və heykəltaraşlıq əsərlərinə uzun-uzadı tamaşa etməyi xoşlayırdı.

Doroti də, Ellen də Marion haqqında Bada kifayət qədər məlumat vermişdilər. İndi Marionla tanış olmaq istəyən Bad özünü qıza muzeylər azarkeşi kimi göstərəcək bu və ya digər əsərin qarşısında uzun müddət dayanıb heyran-heyran baxacaqdı.

Bad hansı yollasa Marionun telefon nömrəsini tapıb, qıza zəng vurur.”Mən Ellenin dostu idim. Mənim adım Bad Korlissdir”.

Bu oğlan haqqında Ellen bacısına çox danışmışdı Marion azacıq tərəddüddən sonra elə həmin gün Badla görüşə razılıq verir.

Beləliklə, A.Levin öz mənfi qəhrəmanını yenidən milyonlarla dolların bir addımlığına gətirir...

Artıq toy günü müəyyənləşmiş, milyonşu Kinqşipin  qızı Marionun və Bad Korlissin xeyir işi haqqında elan Nyu Yorkun ən nüfuzlu qəzetində dərc olunmuşdur.

Oxucunu son dərəcədə intizarda saxlayan A.Levin romanın əsas qəhrəmanını ha­disələrin mərkəzinə gətirir. Bu Qordon Qantdır. Ellenin kobudluqla tərk etdiyi Qordon. Heç bir şəxsi maraq görməyən Qordon öz həyatını risqə qoyaraq Badın kimsəsiz evini tapmış, qarlı-çovğunlu bir gecədə çox çətinliklə həmin kənd evinə girərək Badı ifşa edən müxtəlif sənədləri ələ keçirmiş və daşdan keçən dəlil-sübutla mister Kinqşipin ya­nına gəlmişdi. Onların söhbətləri çox çətin alınsa da, Qordon əsl həqiqəti sübut edə bilmişdi.

Əsər nikbin nəticə ilə başa çatır. Bad nahaq yerə tökdüyü insan qanlarının əvəzini ödəməli olur. O, çox hündürdən yıxılaraq, var gücü ilə bağıra-bağıra (Dorotinin Liftin boş şaxtası ilə üzüaşağı “uçduğu” vaxt qışqırtısı kimi) aşağıdakı qaynar mis tiyanına sancılır və bir andacan maye misə çevrilir.

Bu cür ölümü onun üçün mister Kinqşip düşünmüşdü. O, Badı gələcək obyekti ilə tanış etmək adı ilə öz korporasiyasına aparmış, qaynar mis çənlərinin relslər üzərin­dəki hərəkətini ona göstərmək üçün dəmir divarlara pərçim edilmiş pillələrlə yuxarı qaldırmışdı. Birinci olaraq Bad həmin pillələri qalxır və...  

Bu sonluğun çox böyük tərbiyəvi əhəmiyyəti vardır. Müəllif demək istəyir ki, bu dünyada heç nə itmir, hər şeyin hesabı gedir. Pis əməl sahibləri bilsinlər ki, onlardan da cavab istəyən, onların da layiqli cəzasını verən tapılacaqdır.

Ядябиййат

1.Levin A.a kiss Before Dying.New York,Simon and Schuster,1953, 221P
2.Levin A olumqabaqi opush (ingilis dilinden tercume) Baki..Herbi nesriyyat,1998.240S
3.http://en.wikipediya./orq/wiki/ira
Levin

Резюме

В первую очередь роман «Поцелуй перед смертью» будет интересен моло­дым девушкам, которые стоят перед важным, жизненным выбором, открывая для них реалии жизни столь правдоподбным образом. Особо здесь подчеркивается контроль родителей над своими детьми. Роман еще раз доказывает, что в нашем обществе не мало, таких ничтожных людей как Бад, готовые пролить человеческую кровь. Важную роль так же играет существование таких людей как Гордон Гант.

                                               Abstract

In the article is spoken about the novel “A Kiss Before Dying” by Ira Levin, an American writer, which was published in 1953. bud Korliss, a young boy, wants to marry a rich to build his future without any economical need thanks to his future wife. But when his plan is under the danger, he kills this or that lady without hesitation. However, the writer finds an original way to punish the killer. That is Gordon Gant, also a young boy, but with principle character.


 

Сящяр Оруъова

XIX ЯСРДЯ ГЯРБИ АЗЯРБАЙЪАНЫН ИРЯВАН ШЯЩЯРИНДЯ ЙАШАЙАН АЗЯРБАЙЪАН ТЦРКЛЯРИНИН ЕТНОГРАФИЙАСЫ (Йашайыш тярзи), МЯДЯНИЙЙЯТИ ВЯ ФОЛКЛОРУ

(ГЯХТМТ – СМОМПК-УН МАТЕРИАЛЛАРЫ ЯСАСЫНДА)


                   «Гафгаз Яразиляри вя халгларынын тясвириня даир материаллар топлусу» (русъа- «Сборник материалов длйа описанийа местностей и пелемен Кавказа») ады иля XIX ясрдя Тифлисдя дяръ едилян бу мяъмуя, тякъя бцтюв Гафгаз мядяниййятинин юйря­нил­мясиндя дейил, еляъя дя, чохясирлик Азярбайъан мядяниййят лайынын, щямчинин фолклорунун юйрянилмясиндя мцщцм ящямиййят кясб едир. Топлунун няшри вя няшр олунма сябябляринин мараглы тарихъяси вардыр.

                   Мялумдур ки, Гафгаз Чар Империйасы тяряфиндян мярщяля-мярщяля ишьал олундугдан сонра, Тифлис шящяри Загафгазийанын инзибати вя мядяни мяркязи сечил­миш, ясас идаряетмя вя мядяниййят ресурслары бурада ъямлянмишдир. Азярбайъан да бурадан идаря едилирди. Русийа-Иран мцщарибяляринин нятиъясиндя мяьлубиййятя дцчар олан Иран шащлыьы Русийа иля 1828-ъи илдя Тцркмянчайда еля бир бяднам мцгавиля имзаладылар ки, бунун ясасында Азярбайъан мямлякяти ики йеря парча­ланды. Араз чайындан ъянуба Иран шащлыьынын, шималда йерляшян торпаглары ися Руси­йа чарлыьынын пянъясиня кечди вя ващид Азярбайъан халгы ики йеря зорла парчалана­раг тарихи ядалятсизлийя йол верилди. Вя онларын щяр бири олдугъа фяргли сосиал-игтисади, сийаси вя мядяни инкишаф йолуна дяйишмяйя мяъбур олду (1, с.205-207). Лакин Ирана нисбятян Русийа даща бюйцк империйа дювляти иди вя Авропа дювлятляри иля сых сийаси-мядяни ялагя Русийада хцсуси, демократик фикирли эениш, ясаслы бир зийалы тябягясинин йаранмасына, мцтярягги фикрин инкишафыны йаратмышды.

                   Бцтцн бунлар Русийанын ишьал зонасына дцшмцш уъгарларын да инкишафына ясаслы тясирини эюстярирди.Хцсусян, сюмцрэячиликля ялагядар сянайе структуру иля йанашы, щямчинин маарифчилик дя инкишаф едир. Азярбайъанын бир сыра мяркязи шящярляриндя рус-татар мяктябляри, гызлар семинарийалары ачылыр, эениш, мягсядйюнлц мятбуат шябякяси йаранырды. О дюврдя – XIX ясрдя Гори Мцяллимляр Семинарийасында татар (Азярбайъан) шюбясинин ачылмасы Азярбайъанын мядяни вя маарифчилик щяйатында олдугъа мцтярягги щадися иди.  Вя Азярбайъанда йени тяфяккцрлц, там демократик рущлу милли зийалы тябягясинин йетишмясиня шяраит йаратды…

                   1879-ъу илдян фяалиййятя башлайан бу шюбядя Азярбайъанын эюркямли маарифчи демократларындан Ъ.Мяммядгулузадя, Н.Няриманов, Ряшид бяй Яфяндийев, Ф.Кючярли, Цзейир бяй Щаъыбяйли, Мцслцм Магомайев, Солтан Мяъид Яфяндийев, Ейняли Султанов, Мир Щашым Вязиров, Сяфярялибяй Сяфярялибяйов, Щцсейн Мцфти Гайыбов кими зийалылар охумуш, йетишмиш вя эениш спектирли маарифчилик иши эюрмцшляр. Бу ишляр сырасында Азярбайъан фолклорунун топланмасы, няшри вя тяръцмяси иши дя, мцщцм йерлярдян бирини тутурду…

                   Азярбайъан фолклоршцнаслыьы бу просеси доьру мцшащидя етмиш, лакин мцяййян дяряъядя о вахтдакы сийаси тялябя эюря русизмин тясдиги мювгейиндян гиймятлян­диря­ряк гейд етмишдир: «Рус иътимаи фикринин мцтярягги тясири елм, ядябиййат, инъясянят вя с. сащялярдя олдуьу кими, Азярбайъан фолклорунун топланмасы, няшри, юйрянилмяси ишиня дя, юз мцсбят тясирини эюстярди. Фолклорун йыьылмасы, няшри сащясиндя рус елминин мцяййян тяърцбяси вар иди. Бу тяърцбя йерли, мцтярягги Азярбайъан зийалыларынын бу сащядя фяалиййяти цчцн мцщцм бир мяктяб иди» (2, с.40).

                   Бу ъящятдян XIX ясрдя Тифлисдя рус дилиндя няшр олунан «Тифлисские ведомос­ти», «Кавказ», «Кавказкий вестник», «Новое обозрение», хцсусян «СМОМПК» (ГЯХТМТ) гязет вя мяъмуяляр бюйцк ящямиййят кясб едирди.

                   Щямчинин, XIX ясрин 30-ъу илляринин яввялляриндя Тифлисдя Азярбайъан мятбуатынын да ясасы гойулду вя 1832-ъи илдя щяфтядя бир дяфя «Татар хябярляри» гязети чыхмаьа башлады. Йери эялмишкян, бурада бир ъящяти гейд едяк ки, «Татарские ведомости» адланан бу няшр П.С.Санковскинин редакторлуьу иля чыхан «Татарсские ведомости» гязетиня ялавя олараг щяфтядя бир дяфя чыхырды вя бунун да щазырлан­масыны фарс вя Азярбайъан диллярини  юйрянмиш ермяни Мирзя Априйам Йениколопова тапшырмышдылар (3, с.19-20).

                   Орижиналда «Сборник материалов длйа описанийа местностей и племен Кавказа», гысалдылмыш шякилдя «СМОМПК» адланан мяъмуя Азярбайъан мядяниййят, ядябий­йат, инъясянят, щямчинин фолклор лайынын формалашмасында чох бюйцк ишляр эюряряк, бизъя ядяби абидя сявиййясиня йцксялмишдир.

                   1881-ъи илдя Тифлисдя няшря башламыш, 1929-ъу иля гядяр няшри давам етдирил­миш. Мащачгалада бурахылышы дайандырылмыш 46 ъилддян ибарят бу «Мяъмуя»дя Гаф­газ реэионунда йашайан халглар щаггында  гиймятли материллар дяръ олунмушдур. Бура­да халгымызын тарихи, ъоьрафийасы, ядябиййаты, етнографийасы, мядяниййяти, адят-яняня­си, фолклору барясиндя чохлу материаллар верилмишдир. Бу йазыларын мцяллифляри, ясасян Гори Мцяллимляр Семинарийасыны битирмиш кянд мцяллимляри иди.

                   «СМОМПК» Гафгаз тядрис Идаряси тяряфиндян рус дилиндя бурахылырды вя няшри 50 ил давам етмишдир. Ъями 46 ъилддян ибарят бу топлунун 44 ъилди Тифлисдя (1881-1915), сон ики ъилди ися Мащачгалада (1926 вя 1929-ъу иллярдя) дяръ олунмушдур.

                   Мяъмуянин няшриндя ясас мягсяд Гафгазын айры-айры йашайыш мянтягяляринин, кянд, гясябя, бюлэя, гяза вя губернийаларынын реэионал-ъоьрафи ъящятдян, щямчинин бура­да йашайан халгларын адят-яняняляринин дяриндян вя дцрцст юйрянилмяси олмуш­дур.

                   Беля ки, топлуда тарихя, археолоэийайа, етнографийайа, ъоьрафийайа, ящалинин дини етигадларына, мяишятляриня, тясяррцфат вя пешя йюнцмляриня, милли мярасимляря, айинляря, фолклора, фауна вя флорайа аид мараглы, елми сяъиййяли, тясвири характерли чохлу материаллар дяръ олунурду. Вя бцтцн бу топламалар, тяръцмяляр, материаллар дяръ олунурду. Вя бцтцн бу топламалар, тяръцмяляр, материаллар  бир тяряфдян ъидди елми марагдан доьур­дуса да, диэяр тяряфдян дя, ъидди сийаси мараглара хидмят едирди. Империйа сийасяти тяляб едирди ки, ишьал алтында сахладыьы халглары даща асан идаря етмяк цчцн онларын адятлярини, янянясини, психолоэийасыны, дцшцнъя тярзини, тарихини, ядябиййатыны, фолклору­ну, бир сюзля, бцтцн мянявиййатыны, мядяниййятини мцмкцн гядяр дяриндян юйрянсин.

                   Щямчинин, Азярбайъан тцркляринин щяйатыны юйрянмяк, бир тяряфдян ишьал алтында олан халгы идаряетмя ишини асанлашдырмаьа хидмят едирдися, диэяр тяряфдян, ислам дцнйасы вя Шярг аляминя асанлыгла йол тапмаг цчцн чох лазым иди. Эцръц вя хцсусян ермяниляря Русийанын ишьалчы кими мцнасибят балансы ися Азярбайъан тцркляриня нисбятян айдын мяърада иди…

                   Амма, бцтцн сийаси истяклярин вя мцнасибятлярин гяддарлыьына, думанлылыьына бахмайараг, обйективлик хатириня, щисся гапылмадан гейд етмяк лазымдыр ки, Гафгаза эялян демократик вя мцтярягги дцнйаэюрцшлц рус зийалыларындан Л.Н.Толстой, Бестужев-Марлински, А.Пушкин, М.Й.Лермонтов, А.О.Чернйайевски, А.С.Грибойедов, Н.Калашев, К.Никитин, П.Востриков, П.Зелински, Б.Вениаминов, Й.П.Полонски, А.Ф.Плотто, А.Д.Йеритсев вя башгалары Гафгазда, о ъцмлядян Азярбайъанда олмуш, бир чоху Азярбайъан тцркъясини (онлар татар дейирдиляр) юйрянмиш, фолклорумуза ъидди мараг эюстярмиш, мцхтялиф жанрлардан нцмуняляр топламыш, бядии ясярляринин сцжетиндя истифадя етмиш, онлары сых-сых тяръцмя едяряк мцхтялиф дярэилярдя няшр етдиряряк рус охуъуларына чатдырмышлар. Бу дярэиляр сырасында фолклора диггят ъящятдян «СМОМПК» («ГЯХТМТ») топлусунун хцсуси чякиси, мцстясна йери вардыр.

                   Топлуда шифащи халг ядябиййатынын яксяр жанрлары вя нцмуняляри-наьыллар, аталар сюзляри вя мясяляляр, рявайят вя яфсаняляр, мащны вя няьмяляр, ъаду вя дуалар алгышлар вя гарьышлар, сайачы няьмяляри, лайлалар, байатылар, тапмаъалар, лятифяляр (хцсусян Молла Нясряддин лятифяляри), дастанлардан парчалар щям орижиналда, щям паралел олараг онларын русъайа тяръцмяси, щям дя онлары шярщ едян, изащедиъи мязмунда мягалялярля йанашы едилирди.

                   Буну да, гейд етмяк ваъибдир ки, бу топлама ишляри миллиятиндян асылы олмайараг Гори семинарийасынын йерлярдя ишляйян бцтцн мязунларына вя йухары синифлярдя охуйан тялябяляря щяваля олунурду вя бунларын арасында эцръц вя ермяни миллиятиндян оланлар да варды.

                   Азярбайъанын бир сыра тарихи йерляриндя эцзяран далынъа эялиб йашайан ермяниляр юз наняъиб хислятляриня уйьун  олараг Азярбайъанла баьлы гялямя алдыглары материллардан фактлары сахталашдырыб, онларын яксяриййятини ермяниляшдирирдиляр, фактлары сахталашдырырдылар, чохлу плаэиатлыьа йол верилирди. Щятта бунунла кифайятлянмяйиб, мцяййян щалларда мцхтялиф васитялярля рус зийалыларынын гылыьына эиряряк мцхтялиф васитялярля яля алыр, алдадыр, онлары да юз чиркин ямялляриня шярик едирдиляр…Бу да, она эятириб чыхарырды ки, бир сыра рус мцяллифлярини топладыглары тцрк халг мятнляри ермяниляринки кими тягдим едилирди. Лакин, «Ъиданы чувалда эизлятмяк мцмкцн олмадыьы кими» тцрк щягигятини дя, эизлятмяк мцмкцн дейилдир вя эеъ-тез, тцрк щягигяти щямишя галиб эялибдир…

                   Тякъя буну эюстярмяк кифайятдир ки, мяъмуянин мцхтялиф ъилдляриндя 100-дян артыг Азярбайъан наьылы дяръ едилмишдир ки, сонралар А.В.Багри, Н.Вязиров, Щ.Зейналлы вя диэярляри тяртиб етдикляри фолклор китабларында бу мянбядян ясаслы шякилдя истифадя етмишляр.

                   Даща айдын тясяввцр йаратмаг хатириня бир сыра диэяр фактлары да хатырлатмаг йериня дцшярди. Мясялян, «Топлу» нун 1881-ъи ил, илк бурахылышындаъа Азярбайъана даир рус мцяллифляринин цч мягаляси эетмишдир ки, бунлардан бири С.П.Зелинскинин Азярбай­ъанын Иряван шящяриндян топладыьы «Татар (Азярбайъан) аталар сюзляри, мясял­ляри, тапмаъа вя гадын адлары» ири щяъмли материалы 2-ъи шюбядя верилмишдир. Мцяллиф бурада «Щеч ким айранына турш демяз», «Аъ тойуг йухусунда дары эюряр», «Гушу гушла тутарлар» вя с. бу гябилдян 150 аталар сюзц вя 33 адда тапмаъа топлайыб дяръ етдирмишдир. Бунлар яряб щцруфатында щям Азярбайъан тцркъясиндя, щям дя рус дилиндя сярбяст, сятри тяръцмяляри верилир ки, бизъя бу фолклорумузун тарихиндя мцяййян елми системя ясасланан илк топлама вя русъайа тяръцмя фактыдыр. Степан Павлович Зелинскинин дя Азярбайъан мядяниййятиня, хцсусян фолклорумуза диггят вя мящяббяти, илк топлайыъы вя тяръцмячи кими фяалиййяти гядяринъя гиймятляндирилмямишдир.

                   С.П.Зелински барясиндя щялялик ятрафлы мялумат топламаг мцмкцн олмаса да, о мялумдур ки, миллиййятъя полйак олан С.П.Зелински XIX ясрдя йашайыб-йаратмыш мцтярягги дцнйаэюрцшлц зийалылардан бири олмушдур. Иряванда бир мцддят маариф ишиндя фяал иштирак етмиш, истедадына вя шяхсиййятиня эюря ермяни миллятчиляри ону тясир сфераларына салмаг истясяляр дя, о бир зийалы кими мцмкцн гядяр тяряфсиз вя обйектив олмаьа чалышмышдыр. Еля буна эюря дя, Азярбайъан халгынын мяняви зянэинлийиня эюз йуммамыш вя адят-яняняляримизин, мядяниййятимизин, фолклорумузу мцхтялиф сащяляриня аид ъидди мягаляляр йазмыш, топлама вя тяръцмя ишляри иля мяшьул олмушдур. Мящз буна эюря дя, Азярбайъан фолклорунун аталар сюзляри вя мясяляляринин, тапмаъаларыын вя гадын адларынн илк системли топлайыъысы, тяръцмячиси, нашири олмаьын онун гисмятиня дцшмясини тале йазысыны дцшярли щесаб едирик…

                   Топлунун 1881-ъи илдя бурахылмыш биринъи шюбясиндя Степан Павлович Зелинскинин 1880-ъи илдя йаздыьы «Иряван шящяри» (4, с.1-54) вя «Дярячичяк» (4,с.55-58), 2-ъи шюбядя йеня дя, С.П.Зелинскинин «Татар аталар сюзляри, мясялляри, тапмаъа вя гадын адлары» (4, с.43-62) мювзумузла бирбаша ялагядар олдуьундан хцсуси мараг доьурур… Буну нязяря чатдыраг ки, мягалялярин адларында вя мятнлярдя йазылмыш «Татар» сюзц щяр йердя «Азярбайъан» кими баша дцшцлмялидир вя о вахтлар Азярбайъан тцркляриня кянардан гойулмуш гондарма адлардан бири дя «Татар» иди…

                   С.П.Зелинскинин «Иряван шящяри» («Городь Эривань») ясасян ики щиссядян иба­рятдир: «Тарихи мялумат» («Исторические сведения») адланан биринъи щиссядя мцяллиф Иряван топониминин йаранмасы барядя Нущ (Ной) яфсанясини хатырладыр. Эуйа Нущ пейьямбярин эямиси Аьры даьынын (мятндя Арарат эедир) зирвясиндян ятрафа баханда онун эюзляриня биринъи торпаг сащяси Иряван тяпяляри эюрсянир вя «еревуме»- «эюрсянир» (йяни торпаг эюрсянир мянасында) сюзцнц дейир вя эуйа бу сюздян дя, Йереван шящяринин  ады йараныр. Бурадаъа гейд едяк ки, Нущ пейьямбярин юзц вя эямиси барясиндя Азярбайъанда, хцсусян Нахчыван бюлэясиндя хейли яфсаняляр мювъуддур вя бир сыра йер адлары да, бу яфсанялярля изащ олунур…

                   Мцяллиф еля бурадаъа гейд едир: «Татарлар бу шящяри «Иряван» адландырырлар ки, бунун да «мясъид» мянасыны билдирян «Айа- Ряван» сюзцндян йарандыьыны эцман едирляр» (4, с.1). Мцяллиф, бир мялумат да, верир ки, бу шящяр адыны Зянэи чайынын сол сащилиндя йерляшян галадан эютцрмцшдцр… Йягин, мцяллиф Иряван Гулу ханын тикдирдийи галаны нязярдя тутур.

                   Мягалядя мараглы мялуматлардан бири дя, 1441-ъи илдян 1827-ъи иля гядяр, ардыъыл олараг -386 ил Иряван шящяриндя (щямчинин Иряван ханлыьында) щакимлик едян гырхдан чох Азярбайъанлы вя османлы тцркляринин- хан вя пашаларын адларынын сийащысынын верилмясидир.Бу сийащыда биринъи Ъащан шащын Ирявана 1441-ъи илдя щаким тяйин етдийи Йагуб бяйдян тутмуш, мяшщур щакимлярдян, мясялян, Узун Щясян хан (1471), Аьун бяй (1557), Шащ Худабяндинин вахтында Мящяммяд хан (1578), Шащ Исмайылын вахтында Кялбяли хан (1636), сонралар Мящяммяд Гулу хан (1654), лап сонралар Мещряли хан (1709), Щясяняли хан Гаъар (1755), Гуламяли хан (1778), сонунъу Щцсейн хана (1807-1827) гядяр щакимляри эюстярмяк олар…

                   Ящалиси Азярбайъан тцркляриндян ибарят бу мцстягил Иряван ханлыьы мцяллифин йаздыьы кими «ишьал зонасы» дейилди вя Азярбайъан тцркляри бурада йерли абореэен ящали вя ханлыг да, гануни тцрк щакимиййят структуру иди…

                   Мцяллифин мягалясиндя верилян бу реэионда йаранан топонимляр- ойконимляр, оронимляр, щидронимлярин адлары вя бунлар барясиндя мялум яфсаня вя рявайятляр бу тарихи щягигяти тясдигляйян данылмаз фактлардандыр ки, ермяниляр сонралар бу топонимляри гястнян дяйишдиряряк ермяниляшдирирдиляр…

                   Мягалянин биринъи фяслиндя адлары чякилян бу топонимлярдян Зянэи чайы, Ахы тяпяси, Мцбаряк тяпяси, Алаэюз даьы, Мямрин ары, Дялмя архы, Сярдар сарайы, Эюй мясъид, Зянэи кюрпцсц тарихи вя филоложи факт кими горунмасы мцасир дювр цчцн олдугъа гиймятлидир.

                   С.П.Зелинскинин «Иряван шящяри» тарихи-етнографик мягалясинин икинъи щиссяси «Иряван шящяринин эюрцнцшц, йерляшдийи ярази, сярщядляри, бюйцклцйц, щавасы, ичмяли суйу, суварма (системи), баьчылыь, бостанчылыг вя сянайеси» адланыр вя «Топлу»да сящ.8-дян 54-я гядяр бюйцк бир щиссяни ящатя едир. Щямчинин, мягаля мювзуйа эюря йарымсярлювщяляря бюлцнцр ки, биринъи йарымсярлювщя «Хариъи эюрцнцш» («Внешный видь») адланыр. Бурада айрыъа гейд едилир ки, шящярин хариъи эюркяминя мясъидляр вя рус килсяси хцсуси йарашыг верир. Мараг доьуран гейдлярдян бири дя, чюкякликдя йерляшян бу шящяри мцсялманлар «Бяхти эятирмиш Иряван чюкяклийи» адландырсалар да, 1837-ъи илдя бурайа сяфяр едян рус императору Николай  Павлович шящяри хцсуси бир иронийа иля «Эилли чала» адландырмышдыр…

                   Мягалянин икинъи щиссясинин 2-ъи йарымбашлыьы шящярин «Йерляшдийи ярази, сярщяд­ляри вя бюйцклцйц» адланыр ки, бурада шящярин Тифлис- Ъулфа йолу цзяриндя Араз чайына тюкцлян Зянэи чайы щювзясиндя йерляшдийи эюстярилир. Шящярятрафы кяндлярдян ися Сарванлар, Ъяфярабад, Сирабад, Гызлар кими Азярбайъан тцркляриня мянсуб кяндлярин адлары садаланыр…(4, с.8-9).

                   Шящярин ичмяли су вя суварма мянбяляри кими мянбяйини Эюйчя эюлцндян (диггят йетирин -  Севан ады йохдур) эютцрян Зянэи чайы, Сюйцдлц йериндяки булаглар вя Гырх булагдан чякилян, Гырх булаг чай адланан Контанарх эюстярилир. Бу булаглар шящярин 25 верстлийиндя йерляшян Баш кяндин йахынлыьында йерляшир. Сюйцдлц булаглары суйу ися ъамаат арасында Гара су адландырылырмыш (4, с.16-17). Шящярин ян бюйцк мящялляляриндян Дярякянд, Тяпябашы, Дямирчибулаг, Чомахчы, Шащар мящялляляринин вя мясъидлярдян Щцсейняли хан, Шащар, Тяпябашы, Щаъы Новрузяли бяй, Щаъы Ъяфяр бяй, Гырх булах мясъидляринин адлары чякилир…(4, с.17) вя «Иряван шящяринин планы» адланан кичик масштаблы хяритя дя, мадди сцбут кими мягаляйя ялавя едилир!. О да мараглыдыр ки, Иряван шящяринин о вахтлар адлары садаланан 30 кцчясиндян тякъя биринин ады «Ермяни кцчяси» кими верилмишдир вя бу да ону эюстярир ки, ермяниляр бу шящярдя еля бу кичик кцчя гядяр олмушлар…Буну ермянилярин 10 ил мцддятиндя сосиал вязиййятини эюстярян ъядвяллярдяки рягямляр дя сцбут едир.

                   Мясялян, 1870-ъи илдя 194 ермяни, 1879-ъу илдя ися 218 ермяни юлцб. Йахуд, 1870-ъи илдя 55, 1879-ъу илдя ися 78 ермяни, 10 ил мцддятиндя ися ъями вур-тут 789 ермяни евлянибдир. Орта доьум 10 илдя 327 няфяр олубдур ки, верилян мялумата эюря щяр 18 няфяря бир доьум дцшцбдцр (4, с.18-21).

                   Бцтцн бу гуру рягямляр чох-чох мятляблярдян хябяр вердийиндян мараглы факт кими хатырлатмалы олдуг. О да мараглыдыр ки, эцйа Азярбайъанлы ящали арасында о вахтлар кябин вя доьум-юлцм гейдиййаты апарылмадыьындан онлар барясиндя ъядвяллярдя мялумат верилмямишдир…

                   Иряван шящяринин баь вя бостанларынын суварма системи кими Зянэи чайындан чякилян Мямрин архы, Абущяйат архы, Дялмя архы вя Гырхбулаг чай- Котан архынын ад­лары эюстярилир. Бу суварма системини ися хцсуси вязифя олан Мираблар вя Ъуварлар идаря едирмишляр.

                   Иряван шящяринин сакинляри баьчылыг вя бостанчылыгла да мяшьул олублар. Мцяллиф бунлары цч йеря – цзцмчцлцйя, мейвячилийя вя бостанчылыьа бюлцр вя «багчы»- «бахча» анлайышыны, азярбайъанъа цзцм вя мейвя адларыны олдуьу кими верир вя йеня дя, алтыны чюзяк ки, бу мейвя вя цзцм нювляринин биринин дя ады ермяниъя олмайыбдыр. С.П. Зелински цзцм нювляриндян ясэяри, ришибаба, мискяли, щаъийи, кярим-гянди, тябярзя, хялилши, кишмиши, ача-баш,язяндары, ширширашгаби, шани, шяфаи, халаъи-нин адлары чякилир.Чохлу алча, инъил, 50 шяфтяли нювцнцн олдуьуну йазыр, бунлардан кярди, йарма нювлярини хцсуси гейд едир, алма нювляриндян кялбалайи-ъяфяри, вящаби, ъянняти, щаъы-щцсейн-яли, аьыз дады вя ил (йяни бир ил галан алма мянасында), армуд нювляриндян ися щаъы мещти, мялячя, гыш армуду вя сини мейвяляринин адларыны чякир. Бязяк аьаъы кими гарааьаъын, гараьаъ-налбянд вя налбяндин адларыны гейд едир вя йазыр ки, бу аьаъларын чятирляри еля бюйцкдцр ки, кюлэясиндя 60 адам йерляшя билир…(4, с.27).

                   Эюйяртилярдян  пятрянъ, тярхун, кишниш адларыны олдуьу кими верир, щятта яряб ялифбасында беля бир Азярбайъан мясяли эятирир: «Эцл гядрини бцлбцл, пенъяр гядрини ермяни билир» вя бу аталар мясялянин русъа тяръцмяси беля верилибдир: «Достоинство розы соловей знаеть, а достоинство зелени - армиянинъ». Бурада эюйяртийя пенъяр – архаик халг, дейиминин хатырланмасы йериня дцшцр… Инди, пенъяр йемяйя йарарлы йабани эюйяртиляря дейирляр (4, с.28).

                  Бостан биткиляриндян Иряван йемиши вя гарпызы тярифлянир, онларын нювляри эюстярилир. Йемишин ясас дюрд нювц верилир – шаллащи, достуъан, ъяръо вя тутма  йемишляри. Тутманын ися надирханы, мийанбаб, исфащани, хамкяр, аьъа-набат, эюйъя-набат, йайъы вя гялям-гаш кими нювляри олдуьу билдирилир. Тутма йемишляринин олдугъа чятин якин, гуллуг вя йетишдирмя просеси (агротехники цсулуну) ардыъыл олараг там шякилдя тясвир олунур вя татаръа «тутма» сюзцнцн дя бурадан йарандыьы гейд едилир (4, с.28-30).

                   Иряванда йетишдирилян гарпыз нювляриндян ися хуни, аьабяйи, гурбан-аьасы, щясян-бяйи, абиащ эюстярилир. Пахлалы биткилярдян пахла хатырланыр вя бу биткинин ермяни мятбяхиндя ясас йер тутдуьу, щятта ермянилярин ян язиз дини пящриз (оруъ) йемяйи олдуьу билдирилир вя еля бурадаъа бу битки барясиндя ироник мязмунлу бир лятифя (яслиндя яфсанядир) тягдим едилир: «Мисир фиронларындан бири халгын ону Аллащ кими гябул етмясини истяйир. Бунун цчцн о, дянли биткиляр явязиня йедди ил пахла якиб-беъяриб йемяйи ямр едир. Халг итаятля бу ямри йериня йетирир. Мисир ящалиси йедди ил пахла йемякдян еля вязиййятя дцшцрляр ки, олан-галан аьылларыны тамам итирирляр вя Фиронун биринъи тялябиндяъя онун аллащлыьыны гябул едирляр» (4, с.31, мятн русъадыр). Дашын щара вя кимин бостанына атылдыьы бяллидир!...

                   Чомагчы (Чомагчы  кими дя эедир) мящлясинин сакинляри щейвандар кими эюстярилир вя азярбайъанъа йабы (иш аты) вя гатыр адлары билдирилир…(4, с.33).

                   Бурада карвансарайлар, чаршы базарлар, тиъарятчиляр вя мцхтялиф пешя сащибляринин адлары чякилир.

                   Щятта онларын сийащысыны ъанландыран ъядвял верилир. Пинячи пешяси барясиндя бир татар (Азярбайъан) аталар сюзцнцн яряб графикасында орижинал вя русъа тяръцмяси йазылыр: «Пинячинин майасы ийня вя биздир» (Капитал латочника составляють игольки да шило). Тиъарят иля мяшьул оланлардан азярбайъанъа яттар, баггал, бяззаз, дяллал адлары вя пешялярдян ися башмагчы, бардагчы, паландузчу, тулухчу (су сатан), чархчы вя чайчы адлары тцркъя олдуьу кими верилиб, йердя галан 36 пешя ады русъайа тяръцмя олунуб. Мцяллиф буну да эюстярир ки, шящярдя фяалиййят эюстярян ъями 2408 сяняткар олубдур ки, бунлардан 1378-и (азярбайъанлы), йердя галан 1061 няфяр ися ермяни, вя йящуди идиляр (4, с.37-38).

                   Бцтцн бу фактлардан ашкар эюрсянир ки, XIX ясрин яввялляриндя Тцркийядян, Ирандан вя дцнйанын диэяр йерляриндян ермянилярин кцтляви шякилдя кючцрцляряк Азярбайъанын Иряван гязасында, диэяр бюлэяляриндя вя хцсусян Иряван шящяриндя мяскунлашдырылмасына бахмайараг XIX ясрин сонларында, щятта XX ясрин бюйцк депортасийаларына гядяр бцтцн Иряван гязасы вя о ъцмлядян Иряван шящяри азярбайъанлыларын цстцнлцйц иля доьма мяканы олмушдур. Вя бу мяканда халгымызын юзцнямяхсус, реэионал ъанлы милли тяфяккцрц, зянэин мядяниййяти, сюз йарадыъылыьы, фолклору формалашмыш, инкишаф етмиш, бюйцк бядии-мядяни системя чеврилмишдир…

                   Бу ъящятдян топонимляр мцщцм ядяби факт ола билир. Филолог дилчиляримиз ясасян сюзцн- адларын морфолоэийасы иля мяшьул олурлар, адларын ямяляэялмя системини юйрянирляр, амма сюзцн- адын поетикасы, поетик мянасы, адларын дашыдыьы емосионал мяшьул олмайыблар…

                   Биз бу топономик, антроположи адларда милли дилимиздя сяслянян вя бу сюзлярин майасында эизлянян халг бядии тяфяккцрцнцн сюз абидялярини эюрцрцк. Халгы депортасийа етмяк, адлары сцни шякилдя, сахтакарлыг едяряк дяйишмяк олар, амма тарихи дил фактыны дяйишмяк мцмкцн дейилдир. Бу топонимляр, антропонимляр, ойконимляр, оронимляр, щидронимляр халг тяфяккцрцнцн мящсулу кими халгымызын тарихи милли паспортудур. Бу сюзлярин мязмун вя мяна дяринлийиндя халгын адлара бядии-поетик чалар вермяк ьаъарыьы, тяфяккцр тярзинин бядии дцшцнъя гцдряти дя вар. Буна эюря дя, топонимикайа – йер адларына тякъя дилчилик мювгейиндян йанашмаг дцзэцн олмазды. Бу адларда щям дя, халгын бядии тяфяккцрц, тарихи, милли юзцнямяхсуслуьу, милли мядяниййяти якс олунубдур. Бу сюз-адлар ядяби-бядии, мядяни факт кими дя мараглыдыр: Тяпя башы, Зянэи чайы, Эюйчя эюлц, Сарванлар, Дямирчибулаг, Чомахлы, шащар, Абущяйат архы, Дялмя архы гябилдян топонимляр, ясэяри, ириши-баба, кярим-гянди, кишмиши, шаны цзцм адлары, ъянняти, аьыз дады, иля галан кими алма нювляриня гойулан адларда, адиъя бостан биткисиня гойулан достуъан, аьъа- набат, эюйъя – набат, гялям-гаш кими адларда лирик- емосионал образлылыьы, бядиилийи эюрмяк лазымдыр…Бунлар поетик мязмунлу сюз-бянзятмяляридир, поетик тяшбищлярдир…Бцтцн бунлара эюря биз елмдя илк дяфя топонимик факты халг бядии тяфяккцрцнцн факты кими дя тядгигата ъялб етмяк идейасыны иряли сцрцрцк. Фикримизъя, топонимляр, андропонимляр, щидронимляр, ойронимляр, ойконимляр милли халг тяфяккцрц­нцн, мядяниййятинин тяшяккцл тарихинин мцщцм амили кими илк дяфядир ки, тядгигата ъялб едилир. Бизъя, бу ад-сюзляр дя, халгын бядии тяфяккцрцнцн йарадыъылыг щцдудларына дахил едилмяли вя фолклор вя мядяниййят материалы кими юйрянилмялидир… Биз буну щялялик илкин елми тювсиййя гисминдя иряли сцрцрцк…

                   …Биринъи бурахылышда С.П.Зелинскинин «Топлунун» 2-ъи бюлмясиндя няшр олунан чох мараглы «Татар аталар сюзляри, мясяляляри, тапмаъа вя гадын адлары»мягаляси цзяриндя щялялик мцхтясяр (бу материал щаггында айрыъа мягаля йазмышыг) шярщля дайанмагла кифайятлянирик (4, с.43-62).

                   Азярбайъан аталар сюзляри вя мясяляляринин фолклорумуз кими илк дяфя топланмасы, тяръцмяси вя няшри фактларындан данышаркян «СМОМПК» топлусу хатырланса да, щеч бир йердя бу фактын нядян ибарят олдуьу, ким тяряфиндян йериня йетирилдийи эюстярилмир, С.П.Зелинскинин ады чякилмир (5, с.125-127; 6, с.236; 7, с.96 вя с.).

                   Бу факт цзяриндя илк дяфя мцхтясяр олса да биз яввялки тядгигатымызда дайанмыш вя гиймятляндирмиш, бир нечя мисалла кифайятлянмишдик. (8, с.33;59).

                   Мягалянин мювзусуна эюря С.П.Зелински ону цч щиссяйя бюлмцшдцр. Биринъи щися «Пословицы и поговорки» («Аталар сюзляри вя мясяляляр)»,  икинъи щисся «Загадки» («Тапмаъалар»), цчцнъц щисся ися «Имена женщин» («Гадын адлары») адландырылмышдыр. Бурада ян мараглы ъящят будур ки, С.П.Зелински антропонимляри – инсан адларыны илк дяфя фолклоризм кими тягдим едибди. Сонралар, лап индинин юзцня гядяр щеч бир кяс антропонимляри фолклоризм юйрянмяйибдир. Мцяллиф материалы Иряван шящяриндян топлайыб. Кимдян вя неъя, ня вахт топландыьы эюстярилмир. Лакин, яввялки мягалянин йазылма тарихи 1880-ъи ил олдуьундан, эюрцнцр, бу материал да щямин ил топланмышдыр. Гадын адлары (о да, мараглыдыр ки, С.П.Зелински киши адларына тохунмайыбдыр) яряб графикасы иля орижиналда – Азярбайъан дилиндя вя кирилля рус дилиндя тяръцмяси верилибдир. Щятта гадын адларынын русъа мяналары изащ (тяръцмя) олунубдур. Адларын бязиляринин транслетрасийасы позулса да орижиналда дцзэцн йазылыбдыр. Мясялян, Яфруз- Афрузъ адынын русъа изащы белядир: «Воспламеняющая, освежающая, блестящая». Йахуд, Мяляк- Малякь-Ангель кими изащы верилир. 55 гадын адынын щамысы бу тярздя тягдим едилир. Беляликля, мятндя 150 аталар сюзляри вя мясяляляр, 33 тапмаъа топланараг дяръ етдирилмишдир.

                   Бунлар о вахтлар Иряванда мцяллим ишлямиш С.П.Зелинскинин Азярбайъан фолкло­руна явязсиз хидмяти кими гиймятляндирилмялидир вя Азярбайъан фолклорунун елми принсипля илк топлама вя русъа тяръцмя факты кими дя олдугъа ящямиййятлидир…

                   Бцтцн бунлар эюстярир ки, «СМОМПК» мяъмуясинин илк сайындан Азярбайъан халгынын щяйат тярзинин, мядяни-ядяби вя ирсинин юйрянилмясиня хцсуси мараг олмуш­дур…

Ядябиййат

1.                 «Азярбайъан тарихи». Бакы, «Елм» няшриййаты, 1993

2.                 Бабайев И., Яфяндийев П. Азярбайъан шифащи халг ядябиййаты. Бакы, «Маариф» няшриййаты, 1970

3.                 «Азярбайъан ядябиййаты тарихи», 3 ъилддя, II ъ., Бакы, 1960

4.                 СМОМПК. I-ъи бурахылыш.Тифлис, 1881-ъи ил.

5.                 Азярбайъан шифащи халг ядябиййатына даир тядгигляр, I китаб, Идрис Ибращимовун мягаляси. Азярб. ЕА Няшриййаты, 1961.Бакы

6.                 Вялийев В.Азярбайъан фолклору. «Маариф» няшриййаты.Бакы, 1985

7.                 Яфяндийев П. Азярбайъан шифащи халг ядябиййаты, «Маариф» няшриййаты, Бакы, 81

8.                 Оруълу С. Азярбайъан фолклорунун рус дилиня тяръцмяси проблеминин юзцнямях­сус­луьу (1980-1990-ъы илляр). Монографийа, дярс вясаити. «Сяда» няшриййаты, Бакы, 2007

Резюме

                            Об этнографии, культуре и фольклоре Азербайджанских тюрков,  прожи­ваю­щих в XIX веке в городе Иревань Западного Азербайджана, написано немало. Мно­гие сведения о жизни, быте, профессии, обычаях, традициях и т.д. можно найти в материалах «СМОМПК»-а. Это было сделано для того, чтобы изучить условия жиз­ни и фольклор Азербайджанских тюрков. В сборнике были напечатаны Азербай­джанские анекдоты, баяты, отрывки из дастанов, песни и т.д. Были написаны статьи С.П.Зелинским «Город Эривань», «Деречичек», «Татарские пословицы, поговорки, загадки и женские имена».

                            В статьях, С.П.Зелинским были показаны некоторые сорта винограда, зелени и т.д.

SUMMARY

                            About the ethnography, culture of the Azerbaijanian Turks lived in the XIX century in the city of Yerevan in the western part of the Azerbaijan is written quite a lot. One can get information on life, profession, traditions and customs and etc. from “SMOMPK” materials. It was done in order to study the life conditions and folklore of the Azerbaijanian Turks. Collection includes also anecdotes, bayaties, fragments from epos, songs and etc. S.P.Zelinski wrote articles titled “Yerevan city”, “Derechicek”, “Tatar proverbs, sayings, puzzles and female names”.


 

Ялийева Динара

ТЦРК ХАЛГЛАРЫНЫН РУСДИЛЛИ БЯДИИ ЙАРАДЫЪЫЛЫЬЫНДА

ТЦРКЛЦЙЦН МАКРОЛИНГВИСТИКАСЫ


Русдилли тцрк ядябиййатында тцрклцйцн макролингвистик эюстяриъиляри онун лингвистик эюстяриъиляри иля билаваситя ялагядар олуб мцхтялиф форма вя цсулларла  тя­за­щцр едир. Тцрк сяняткарын йаратдыьы русдилли мятндя о макролингвистик мягам­лар бизи марагландырыр ки, щямин мягамлар  тцрк бядии тяфяккцрцнцн вя дилинин «тязйиг»и иля ортайа чыхыр вя онлар индийя гядяр ядябиййатшцнаслыг цчцн мараглы ол­мамыш, цмуми дилчилик ися бу ъцр тящлил апармаг цчцн мцяййян цмуми мето­до­ло­жи эюстяришляр вермиш, зярури базис  анлайышлары тягдим етмишдир.

Турк халгларынын русдилли бядии йарадыъылыьында тцрклцйцн макро­линг­вистика­сына ашаьыдакы мясяляляр дахилдир:

1)                                             Мювзу, сцжет, композисийа.

2)                                             Характер.

3)                                             Жанр технолоэийалары.

4)                                             Мцяллиф- адресант.

5)                                             Охуъу- адресант.

Щяр халгын ядябиййатында бу вя йа диэяр мювзунун даща чох ишлянмяси иля ялагядар щямин мювзуйа уйьун бядии дил материалы, йахуд потенсиалы йара­ныр. Гядим тцрк епосунун, орта ясрляр епосларынын вя тцрк халглары йазылы ядябий­йат­ларынын тяърцбяси ясасында формалашмыш яняняви мювзу, сцжет вя композисийа тех­нолоэийалары русдилли тцрк йазычысынын ардыъыл олараг мцраъият етдийи зянэин идейа- естетик, лингвопоетик потенсиалдыр.

Мцшащидяляр эюстярир ки, русдилли тцрк ядябиййатында ясасян ашаьыдакы мюв­зу­лара мцраъият олунмушдур: 

1) гядим тцрк щяйат тярзинин, мифолоэийасынын, етнографийасынын, сосиал- сийаси тарихинин, етнопсихолоэийасынын мцасир дюврцн дяйярляри иля мцгайисядя тясвири, йахуд  тяряннцмц;

2) гядим тцрклярин, мцхтялиф тцрк тайфаларынын вя халгларынын тарихи гящряманлыьынын тяряннцмц;

3) дцнйада эедян глобал просесляря тцрк менталитетинин вердийи сосиал- мяняви реаксийанын тясвири;

4) тцрк халгларында маарифчилик щярякатынын эедишинин ишыгландырылмасы;

5) тцрк-  ислам дцнйаэюрцшцнцн, мядяниййятинин бядии иникасы;

6) мящяббятин тяряннцмц;

7) ЫЫ Дцнйа мцщарибясиндян  сонра совет тцркляринин мяняви, мяишят щяйа­тынын, игтисади- тясяррцфат щяйаты контекстиндя инсан мцнасибятляринин тягдими;

8) совет бейнялмилялчилийинин тяряннцмц;

9) Советляр Бирлийинин тяняззцлц, сосиализм идейаларынын юз сийаси- иътимаи нцфузуну итирдийи дюврдя милли щисслярин тяряннцмц;

10) маъярачылыг вя с.

Мясялян О.Сцлейменовун вя  Ч. Айтматовун йаздыьы ясярлярдя бир тяряфдян гядим тцрк епосунун  ифадя – формуллары юз яксини тапырса, диэяр тяряфдян щямин хцсусиййятляр модерн поетик интонасийанын, мцасир ифадя технолоэийа­ла­рынын йа контекстиндя верилир, йа да онларын юзц бядии контекст сявиййясиня галдырылыр.

Мясялян, «И дольше века длится день» романында бу ъцр глобаллашма кифайят гядярдир.

Ы). Йерли етнографик планын дили:

Едигей  выругал себя в душе старым дураком. Стыдно и жаль стало что­плакал на навзрыд, растроганный появлением этого типа, пусть и сына покой­ного Казангана. Едигей поднялся с места, сидели они человек пять на старых шпилах, приспособленных вместо скамеек у стены, и ему пришлось собрать немало сил своих, чтобы только сдержаться, не наговарить при людях в такой день чего обидного, оскорбительного (1, с.  28).

ЫЫ). Глобал планын дили:

...Абионосец – «Конвенция» - научно- стратегический штаб Общепупра по совместной планетологической программе «Демиург»,  - немедленно прер­вав­ший по той причине всякие снашения с окружаящим миром, не изменил сво­его постаянного местопребывания южнее Амутских островов в Тихом океане, а наоборот, еще точнее скоординировался в этом районе на строго одинаковом по воздуху расстоянии между Владивастоком и Сан- Франциско» (1, с. 43).

Ясярдя  тясвир олунан щадисялярин ардыъыллыьына ясасланан сцжет щеч дя тясадцфи характер  дашымыр. Бу щяр бир  халгын бядии тяфяккцрц, тящкийя- наьыл­лама мядяниййятинин ифадясидир. Щяр бир йазычы ону марагландыран идейанын тягдими цчцн тясвир елядийи щадисялярин сцжетини гураркан тящтялшцур бир стихийа иля, мянсуб олдуьу  етнокултуроложи системин тарихи тяърцбясиня ясасланыр.

Композисийа бу вя йа диэяр бядии ясярин,  йахуд мятнин  гурулмасында мц­раъият олунан еля техноложи цсуллардыр ки, щямин ясярин, йахуд мятнин щиссялярини вя йа  цнсцрлярини щямащянэ бир шякилдя бирляшдирир. Тцрк епик тяфяккцрцндя  компо­зисийа йарадан ясас яламят мцхтялиф  юлчцлц, мцхтялиф характерли тякрарлардыр. Еля тякрарлар вар ки, бир ъцмлядян; еля тякрарлар да вардыр ки, бир нечя ъцмлядян иба­рятдир. Тцрк епос янянясинин щямин тяърцбяси русдилли тцрк  ядябийййатында эениш истифадя олунмагда, бу ядябиййатын етнографик тябиятини мцяййянляшдирмякдядир.

Ч.Айтматовун мяшщур «И дольше века длится день» романында мятнин ритмикасыны тямин едян ян парлаг эюстяриъи роман бойу тякрар олунан, компо­зисийа йарадан ашаьыдакы ъцмлялярдир:

Поезда в этих краях шли с востока на запад и с запада на восток...

А по сторонам от железной дороги в этих краях лежали великие пус­тын­ные  постранства – Сары – Озеки, Серединные земли желтых степей.

В этих краях любые расстояния измерялись применительно к железной дороге,  как от Гринвичского  меридиана...

А поезда шли с востока на запад и с запада на восток...(1, с. 11)

Русдилли  тцрк ядябиййатынын ясас гящряманы тцркдцр вя русдилли тцрк йазычы­нын характер йаратмаг фярди истедады мящз буна йюнялир. Щятта  гейри- тцрк мяншяли характерлярин тясвириндя тцрклцк мцяллиф мювгейиндя, онун эениш мянада поетик интонасийасында юзцнц эюстярир.

Русдилли  тцрк ядябиййатында характер тягдими просесиндя ортайа чыхан поетик васитялярин яксяриййяти лингвистик сяъиййялидир, бурайа: ритм-интонасийа, етнографик лексикон, тцрклцйцн билаваситя эюстяриъиси олан хцсуси адлар, бир епос тяфяккцрцндян эялян поетик формуллар, бядии тясвир вя ифадя васитяляри дахилдир.

Бюйцк шаир – мцтяфяккир О.Сцлейменовун шеирляринин яксяриййятиндя  чюл щяйаты йашайан, юзцнямяхсус етнографик енержиси, зянэин дахили алями, мцасир дцнйанын проблемляри цзяриндя дцшцнмяк ещтирасы иля сечилян инсан  тяряннцм едилир – бу инсан - характерин миллилийи иля  бейнялмилялчилийи щармоник вящдятдядир:

Я влюблен в Красоту.

Я мечтал о ней сотни веков,

Пришивался к кресту,

Возносил и сносил богов,

Сотворил эти реки

И ветер швырнул в моря,

Ты Земля,

Поклонись Человеку,

Твой бог – Я. (4, с. 51)

Бурада мцяллиф тцрк характерини бцтцн  етнопсихоложи   нцанслар иля тясвир тягдим едир вя бунун цчцн ян тясирли лингвопоетик  васитялярдян истифадя едир.

Ядяби жанрларын формалашмасы бу вя йа диэяр халгын етнографик, естетик тяфяккцрц иля йанашы дилин поетик имканлары иля баьлыдыр. Гядим тцрк ядябий­йа­тын­да истифадя олунмуш жанрларын  юзцнямяхсус дил-цслуб типолоэийалары формалаш­мышдыр  ки, мцасир русдилли тцрк йазычыларынын ясярляриндя щямин типолоэийа юз яксини тапыр.

Жанр технолоэийаларында тцрклцйцн лингвопоетик эюстяриъиляри, ашаьыда­кылардан ибарятдир:

1) няср жанрларына епос- дастан елементляринин эятирилмяси;

2) поезийа жанрларында гядим тцрк вя орта ясрляр Шярг шеринин поетехника­сындан системли олараг истифадя олунмасы;

3) тцрк ядябиййаты контекстиндя формалашмыш ядяби жанрларын йа бирбаша, йа да модернизя олунмуш щалда русдилли ядяби просеся дахил едилмяси.

Мясялян, О. Сцлейменов рус дилиндя «Куман мащны»сыны охуйур; йахуд уъсуз- буъагсыз сящраларын мянзум наьылыны данышыр:

Засыпает кишлак песком,

засыпает, мне страшно

                             очень –

ни бежать, ни уйти пешком,

с минарета кричать

до ночи.

...Укрывая ладонью рот,

укрывая глаза ладонью,

я оплакиваю свой род...(4, с. 97)

Р.Йакобсонун беля бир нязяриййяси эениш йайылмышдыр ки, нитг акты зярури компонентлярин ашаьыдакы ялагяси ясасында гурулур:

Контекст

Мялумат

Адресант                                                      Адресат

Контакт

Код

Бурада адресант – мялуматы верян; адресат – щямин информасийаны гябул едян; контекст – щаггында данышылан эерчяклик; код – адресант вя адресат цчцн ортаг олан ишаря системи; контакт ися адресантла адресат арасында цнсиййяти реаллашдыран физики, йахуд психоложи ялагядир (2, с. 33).

Русдилли тцрк йазычысы бядии информасийа верян мцяллиф - адресант олараг юзцнямяхсус дил - ифадя тяфяккцрцня маликдир вя онун йаратдыьы мятн - контекст щямин юзцнямяхсуслуьун тязащцрцдцр.

Г. Гачев «Чинэиз Айтматов вя дцнйа ядябиййаты» ясяриндя эюстярир ки, йа­зылы ядябиййата йени йийялянян халгларын йеэаня цстцнлцйц интеллектуал йюндян ин­ки­шаф етмиш Ч. Айтматов кими ядябиййат йарадыъыларына сащиб олмаларыдыр. (3, с.72). Лакин мясяля бурасындадыр ки, Ч.Айтматов кими бюйцк сяняткарларын йетишмяси тясадцфи дейил - тцрк халглары йазылы ядябиййата йени йийялянмиш халг­лар­дан  олмадыьы цчцн Г.Гачевин фикринин тамамиля доьру олдуьуну демяк чятин­дир. Йяни мцяллиф - адресант мянсуб олдуьу етник-мядяни системдян кянарда, садяъя фярди цслуб тязащцрчцсц кими дейил, мцряккяб бир цслцб  комплекси олараг гябул етмяк лазым эялир.

Русдилли  тцрк мцяллифин йаратдыьы бядии мятн, йахуд вердийи идейа-естетик информасийа, принсип етибариля, русдилли охуъу – адресата цнванланыр. Щямин охуъу – адресат ися мцхтялиф етнокултуроложи системляря мянсубдур.

Русдилли  тцрк ядябиййатынын инкишафы, рус дилинин хцсуси нцфуза малик олдуьу совет дюврцня дцшмцшдцр ки, бу дювр онларла халгын бир юлкя дахилиндя йашайараг ян азы зийалылар сявиййясиндя русъа охумаьы баъардыглары бир дювр иди. Русдилли  тцрк ядябиййаты юз «формал» дили  иля онларла халгын охуъуларына адресат олараг тягдим едилирди.

Тцрк халгларынын русдилли бядии йарадыъылыьында тцрклцйцн макро­линг­вистикасы

1) тцрк бядии тяфяккцрцнцн тарихи имканларыны нцмайиш етдирир;

2) башга диля, конкрет олараг рус дилиня трансформасийа олунмаг тяърцбя­синин эенишлийини эюстярир;

3) бу вя йа диэяр дюврцн бейнялхалг дил конйуктурасына адаптасийа олуна­раг милли щцдудларындан кянара чыхыр.

Онларла тцрк йазычысынын русдилли ясярляри цзяриндя апардыьы мцшащидяляр эюс­тярир ки, мятнлярдя юз яксини тапмыш тцрк дил тяфяккцрцнцн макролингвистик  эюс­тяри­ъиляри бу вя йа диэяр мцяллифин  субйектив зювгцнцн, йарадыъылыг цслубунун  фак­тындан даща чох тцрк дили иля рус дили арасындакы бядии контактын вердийи имкан­ларын тязащцрцдцр.

Рус дили контекстиндя тцркчцлцк эюстяриъиляринин лингвистик мигйасынын бу ъцр эенишлянмяси. Образлы десяк, рус дилинин бу ъцр тцркъя данышдырылмасы бир тяряф­дян бюйцк йазычынын щцняри, нящянэ истедадынын мящсулудурса, диэяр тяряфдян, тцрк бядии тяфяккцрцнцн еластиклийинин, универсаллыьынын нятиъясидир.

Ядябиййат

1. Айтматов Ч. Романы, повести. Фрунзе: кыргызстан, 1988, 656 с.

2. Вялийев К. Лингвистик поетикайа эириш, Бакы, АДУ няш., 1989, 104

3. Гачев Г. Чингиз Айтматов и мировая литература, Фрунзе, изд. АН Кир. ССР, 1982,

4. Сулейменов Олжас. Избранное. М.: Художественная литература, 1986, 432. с.

Резюме

«Тюркская макролингвистика в русскоязычном 

художественном творчестве тюркских народов»

                   Данная статья посвящена исследованию показателей тюркской  макро­линг­вистика в русскоязычной тюркской литературе. В этом научном иссле­довании анализируется такие лингвистические явления как сюжет, компо­зи­ция, исследуется изображаемые русскоязычными тюркскими писателями ха­рак­теры, используемые жанры. Рассматривается связь автор  адресант, читатель-адресат.

 

Суммарй

                   Тще артиъле ис девотед то тще инвестиэатион оф тще индиъаторс оф туркиъ маъ­ролинэуистиъс ин руссиан – ланэуаэе туркиъ литературе. Ин тщис съиентифиъ инвес­тиэатион аналйсед со поетиъ пщеноменас ас плот Анд ъомпоситион, ресъаръщед ъщараътерс десърибед бй Руссиан – ланэуаэе wритерс Анд женрес усед бй тщем. Ис студиед тще релатион аутщор – аддресс, реадер – аддрессе.


 

Nüsrətulla Din Məhəmmədi Kərəsfi

ƏSRIN BƏDƏNINDƏN QOPMUŞ ALOV

(Nima Yuşıcin fars şeirində ədəbi inqilabi və onun  hərtərəfli dəyişilmə yaratmasına qısa bir baxış)

Azad İslam Universitetinin Xudafərin şöbəsi


Məqalənin xülasəsi

Bu məqalədəəllif çalışmışdır ki, yeni fars şeirinin atası olan Nima Yuşicə, onun şeirə gətirdiyi yeniliklərə və etdiyi hər tərəfli dəyişiklərə bir nəzər yetirsin. Aydındır ki, Nima Yuşıcin şeirdəki üsyanının səmərəsindən bir əsr keçmişdir. Onun minillik fars şeirinə qarşı üsyanı elə bir üsyan idi ki, şeirin bütün xarici və daxili rəmz və atifə (hissiyyat) cəhətlərini öz təsiri altına almışdı. Fars şeirinin ölçüləri arasında Nimanın dəyişiklik etmədiyi heç bir dəyişiklik qalmadı. Buna görə Nima Yuşic fars şeirində Sadıq Hidayət nəsrdə olduğu kimi bir fenomen idi. Fenomenləri müxtəlif cəhətlərdən öyrənib, tanımaq olar və hər bir təhqiqat və ya araşdırma bu böyük fenomenin yalnız bir cəhətini tanıtdıra bilər. Bu məqalədə Nimanın fars şeiri üçün dedikləri və etdiklərinə müxtəsər bir nəzər yetirəcəyik.

Açar termin və sözlər: Ədəbi inqilab, dəyişikliklər, şeirin forması, şeirin məzmunu, rəmz qaydaları, dil strukturu, şeirin hissiyyatı (atifəsi)

əllifin qısa bioqrafiyası.

Mən, Nüsrətulla Din Məhəmmədi Ramazanəli oğlu 1352-ci ildə (1973-cü ildə) anadan olmuşam. 1378-ci ildə (1999) Zəncanın Azad İslam Universitetinin Zəncan şöbəsinin magistraturasını fars dili və ədəbiyyatı ixtisası üzrə bitirmişəm. 1380-ci (2001) ildən başlayaraq «Pəyame nur», 1384 (2005)-ci ildən isə Azad İslam Universiteti Xudabəndə (Qidar) şöbəsində ümumi və ixtisas dərsləri deyirəm. Müasir ədəbiyyat və şeir sahəsində, həmçinin kulturologiya sahəsində araşdırmalar aparmışam. Araşdırmalarımın nəticələri «Hafiz» aylıq dərgisi, «Fars dili və ədəbiy­yatının inkişafı» jurnalı, Hindistanda «Fəslnameye parsi və fəslnameye ğənde Parsi» nəşrlərində çap edilmişdir. Bu sahələrdə araşdırmalarım indi də davam etməkdədir. Azad islam Universitetinin Xudabəndə şöbəsinin elmi şurasının üzvüyəm.

Nima Yuşıcin fars şeirində yaratdığı ədəbi inqilaba

və hərtərəfli dəyişikliklərə qısa bir baxış

Nima Yuşıcin özündən əvvəlki modernist şairlərdən fərqi bu idi ki, onlar (Tağı Rufətdən başqa) işin, dəyişikliklərin və yeniliklərin fəlsəfəsi ilə tanış deyildilər. Onlar yalnız müxtəliflik və yenilik, azad şəkildə bəyan etmək imkanı əldə etmək və daha əhəmiyyətlisi isə Qərbin açıq, gizli və ətirli cazibələri baxımından azad şeir deməyə başlamışdılar. Lakin Nima İranda və dünyada azad şeirin yaranması və formalaşma­sının səbəbləri ilə dərindən tanış idi. Bu səbəbdən öz yaradıcılığının bir hissəsini yeni şeirin şərh edilməsinə və onun tarixi səbəblərinin açılmasına sərf etdi. Nimadan əvvəlki yenilikçi şairlər əsas etibarı ilə, şeirin zahiri formasına (qəlibinə), xüsusən onun qafiyələnməsində yenilikçiliyə təşəbbüs göstərirdilər. Onların şeirləri mahiyyət və sistem baxımından ənənəvi şeirdən fərqlənmirdi. Elə həmin təşbihlər, ifadələr, istiarələr və kinayələrdən istifadə edilirdi. Məzmunlar isə cüzi şəkildə fərqlənirdi. Bu fərqlər təxəyyül və yeni obrazlarda deyil, sınıq qəliblərdə, qafiyələrin əvvəldə və ya axırda işlədilməsində özünü göstərirdi. Lakin Nima İran və dünya ədəbiyyatı ilə, xüsusən Fransa ədəbiyyatı və bu ölkənin ədəbi məktəbləri ilə tanış olduğu üçün, lətif şeir zövqünə və ilhama malik olduğu üçün, yaradıcılıq qüdrətinə və yenilikçiliyə qa­dir olduğu üçün və özündə eşq, əlaqə, səbat və ruhi üsyan gücü olduğuna görə fars şeirində hər tərəfli dəyişikliklər yaratdı. Elə bir dəyişikliklər ki, Nimadan əvvəl heç kəs onu edə bilməmişdi. Mehdi Exvan Sales bu nöqtəyə işarə edərək yazır: «Nima bütün cəhətlərdən dəyişiklik törətdi. Əgər onun dəyişilmiş şeirlərini qədim nümunə­lərlə müqayisə etsək tamamilə dəyişilmiş bir şeirin doğulması ilə rastlaşırıq».1 Nima Yuşıcin özü fars şeirində hər tərəfli dəyişikliklərə və inqilaba işarə edərək deyir: «Bi­zim ədəbiyyatımız bütün cəhətlərdən dəyişməlidir. Təkcə mövzu kifayət deyil. O da kifayət deyildir ki, bir məzmunu genişləndirib və yeni tərzdə bəyan edək. Və bu da kifayət deyildir ki, qafiyələri qabaqda və ya axırda işlətməklə, misraları böyüdüb kiçiltməklə, yaxud başqa vasitələrlə yeni formalardan istifadə edək. Məsələ ondadır ki, işin tərzi dəyişməlidir və şeirdə vəsf və psixoloji model tətbiq etməliyik».2 Başqa bir yerdə, «Qonşunun sözləri» əsərində demişdir «Bir şey dəyişən zaman hər şey dəyişməlidir».3 Təkrar olaraq deyir: «Fars şeiri yenidən formalaşmalıdır. Bir daha tək­rar edirəm forma baxımından yox, obraz baxımından».4

Qeyd edildiyi kimi, Nima fars şeirinin bütün ölçülərində dəyişiklik yaratdı. Bu dəyişiklikləri üç qrupa bölmək olar:

1. Nimanın şeirin formasında etdiyi inqilab (daxili və xarici); 2) Nimanın şeirin məzmununda etdiyi inqilab; 3) Nimanın şeirin keyfiyyətində, rəmz sistemində, quruluşunda, dilində və atifəsində (hissiyyatında) etdiyi ədəbi inqilab.

1.1. Şerini forması daxilində Nimanın etdiyi inqilab.

Şeir formasının daxili şəkli, yaxud şeirin quruluşu əvvəldə, axırda, keçid və birləşmələrdə, təsvir və anlayışların keyfiyyət bağlılığında, kəlmələrin və əşyaların ümumi təsvir və anlayışlarla həmahəngliyində görünən bir şeiri təşkil edən bütün ünsürləri həmin şeirin tərkibi keyfiyyəti və ahəngdarlığıdır.5 Klassik şeirdə hər beyt kiçik bir dərnək kimi müstəqil idi və özündən əvvəlki, yaxud sonrakı beytdən asılı deyildi. Buna görə onların arasında məna bağlılığı yox idi. Nəticədə, şair şeirin ümu­mi mənası və fikri ilə əlaqəsi olan və həmin şeir qəlibinə sığışan hər hansı bir anla­yı­şa şeirində yer verə bilirdi. Doktor Şəfii Kəndəki bu nöqteyə işarə edərək deyir: «Xəyalın vertikal məhvəri həmişə zəif və yaradıcılıqdan uzaq olmuşdur və əvəzində şairlər bacardıqları qədər xəyalın üfüqi (horizontal)  məhvərlərində yeni və bədii təsvirlər yarada bilmişlər».6 Ənənəvi şeirdə beytin vertikal məhvərində zəifliyin səbəbi bu olmuşdur ki, o, qədim estetik baxışlardan bəhrələnmişdir. Məsələn, Şəms Qeys Razi şeirin xüsusiyyətlərini sayaraq deyir: «Şeir elə olmalıdır ki, hər bir beyt öz nəfsində müstəqil olsun».7

Nima Yuşic bu zəifliyi və nöqsanı müşahidə edərək fars şeirində daxili təşək­külün və quruluşun banisi və yaradıcısı olan birinci şəxs oldu. Nimanın şeirdə etdiyi dəyişikliklərin əsası onun varlıq dünyasına geniş baxışlarından bəhrələnirdi. Onun nəzərində dünyadakı bütün zərrəciklər ümumi bir məqsəddə bir-birinə bağlı olduqları kimi şeirdə də onun daxili quruluşunu təşkil edənlər beytlərin və misraların bütövlüyü ilə bir-biri ilə əlaqədə olmalıdırlar. Nima deyir: « Nə bir kitab və ya nə də bir məcmuə, bəlkə bir-biri ilə cütləşən üç sətir şeir lazım olan konstruksiyaya malik­dir­lər. Tərkib, konstruksiyaya bağlıdır Bu məsələyə sənətdə də əczaçılıqdakı dəqiqlik qədər diqqət yetirilməlidir».8

  Ənənəvi fars şeirində belə bir daxili konstruksiya yox idi. çünki, hər bir sənət üslubu, bir təfəkkür tərzindən doğmuşdur və keçmiş şairlərin nəzərində dünya hadisələri ayrı-ayrı və pərakəndə halında yaradılmışdı. Nəticədə, onların yaratdıqları beytlər də daxili forma baxımından pərakəndə və əlaqəsiz idilər. Şairin işi yalnız onları sistemləşdirmək idi. Lakin Nima belə bir əqidədə idi ki, «Hər şey tədriclə görünür. Hər bir əvvəl olan şey başqa bir əvvəl olan şeydən nəyi isə almışdır Fəsad və kövn aləmində hər əvvəl olan şey cüzvdür (hissəcikdir) və küll olan hər bir şey cüzvlərdir (hissəciklərdir)».

2.1. Nimanın şeirin zahiri əlamətində yaratdığı inqilab.

Şeir formasının zahiri əlaməti şeirin zahiri görünüşü və qəlibidir. Ənənəvi şeirdə, şeirin əvvəlcədən hazırlanmış qəliblərinin hər birinin xüsusi vəzifəsi vardır və bir sıra mövzuların əks olunması üçün müəyyən edilmişlər. Məşrutə əsrində şeirin zahiri for­ma­sında cüzi bir dəyişiklik baş verdi. Lakin bu dəyişiklik bir statik məntiqin üzə­rində tənzimlənmişdi. Nima yaxşıca anlamışdı ki, şairin misraların bərabərliyinə riayət etməyə məcbur olması şeirin mənasını, məzmununu, atifəsini (hissiyyatını) tə­sir altı­na alır və sair və şeir, hər ikisi, vəzn və qafiyənin əsirinə çevrilirlər. Halbuki, «Ni­ma­nın fikrincə şeirin formalaşmasında onun məzmunu təyinedici olmalıdır».9  Və məz­munun növlərinin miqdarı qədər şeir formaları mövcud ola bilər. Lakin ənənəçi şair­lər, hətta məşrutədən sonra belə bir əqidədə idilər ki, «Fars şerinin vəzn və bəhr­ləri o qədər çox, şöbə və qolları isə o qədər rəngarəngdirlər ki, «sınıq» şeirə, yaxud azad şeirə ehtiyac yoxdur».10

Nima şeirin qafiyəsinə də çox əhəmiyyət verirdi. Lakin, bütün beytlərin qafiyəli olmasını mühüm saymırdı. Şeirin musiqiliyi ilə bağlı Nimanın təklifi bu idi ki, vəzn və qafiyə şeirin zehni formasına xidmət etməlidirlər, əsərin daxili forması vəzn və qafiyəyə tabe olmamalıdır. Bu barədə o deyirdi: «Zövq əsasında və çoxlu işdən sonra özünüz tapacaqsınız ki, oxucu qafiyəni harada gözləyir. Hər kəs bu gözləntini tapsa, deməli qafiyəni də tapmışdır».11 Buna görə qafiyənin yeni fars şeirində xüsusi və təyin edilmiş yeri yoxdur. Qafiyənin mövcudluğu və onun misraların sonuna gətirilməsi şairin onun yerini müəyyənləşdirməsindən asılıdır. Şair məsləhət bildiyi yerdə qafiyə işlədə bilər və məsləhət bilmədiyi yerdə, şairin zehniyyətinin hisslərinin izhar edilməsində maneçilik yaratdığı yerlərdə qafiyənin olması zəruri olmur. Nima şeirin zahiri musiqisinin yaranmasında qafiyənin əhəmiyyəti barəsində deyir: «Qafiyə mətləb üçün vəzndən düzəldilmiş ayrıca bir musiqidir. Qafiyəsiz şeir tavansız və qapı­sız bir ev kimidir. Qafiyə əgər  olmasa onda nə olar? İçi boş bir qovuq. Qafiyəsiz şeir sümükləri olmayan adam kimidir. Şairin sənətkarlığı onun qafiyə yaratma­sında­dır».12 Həmçinin qafiyənin şeirdə mövqeyi haqqında deyirdi: «Qafiyə öz cümləsinə bağlıdır. Mətləb dəyişən kimi və başqa cümlə işlədilən kimi qafiyə ona uyğun gəlməyəcəkdir».13 lakin Şəfii Kəndəkinin sözlərinə görə: «Qafiyənin yeni şeirdə mövqeyi və sıralanması düzgün yetkinləşməmişdir. Bu barədə bütün deyilənlərin zövq xüsusiyyətləri vardır. Hər halda, yeni şeirin qafiyəsi klassik şeirdən fərqli olaraq ədəbiyyatın axırında yerləşməmişdir. O mətləbdən asılı haldadır. Əlavə olaraq, məc­buri olaraq hər mətləb qafiyəli deyildir. Digər tərəfdən, şeir pərakəndə mətləblərdən və ayrı-ayrı  vəsflərdən ibarət olduqda, yaxud əmr və dua xüsusiyyəti daşıdıqda ona qafiyə lazım olmur».14

2. Nimanın şeirin məzmunundakı inqilabı

Nima doğrudan da anlamışdı ki, ənənəvi dünya görüşü istər irfani, istərsə qeyri-irfani olsun artıq bu günkü həyat üçün yararlı deyildir. Müasir insanın ehtiyaclarının yeni dünya görüşünə ehtiyacları vardır. Onun umanızm məktəbinə meyli var idi.15 Çünki onu müasir insan üçün daha əlverişli görürdü. Lakin bu, Allahı insan həyatından silib və insanı onun yerində əyləşdirən Qərb umanizmi deyildi. Ənənəvi baxışlarda insana və onun varlıq ilə əlaqəsinə baxış ikili qarşıdurma və fəzaya söykənən baxış idi. Ahuraməzda qüvvələrinin Əhrimən qüvvələri  ilə mübarizələri həyatın cövhərini təşkil edirdi. Lakin Nimanın fikir və düşüncələrində ənənəvi baxışların əksinə olaraq varlıq aləmi bir üzvi daxili, vəhdətə söykənir və varlıq aləmi insanın müqabilində deyildir, əksinə insanın və varlığın əlaqəsi iki səviyyənin və müvazinətin münasibətinə əsaslanır. Nima özünün «Əfsanə» mənzuməsində ənənəvi dünya görüşünə etiraz edərək Hafizə xitabən deyir:

Hafiza, bu nə cür hiylə və yalandır,

Mey, cam və saqinin dilindədirmi?

Axıra qədər nalə etsən də

Daimi olan onun eşqbazlığına inanmıram.

Mən daim hərəkətdə olana aşiqəm.16

Nima bu şeirdə dünya görüşü adı ilə, klassik əsrin insanının dünya görüşünə şübhə edir, həyatı və dünyanı sual altına alır.17 Nimanın ölçüsündə təbiət insan kimidir və insan isə təbiət kimi. O təbiətə də ictimai varlıq kimi baxır və onun üçün mühüm olan şey təbiətin insani olmasıdır.18 Klassik irfani dünyagörüşündə insan kamala çatmaq üçün insan mərtəbəsində ölməlidir və insandan uca mərtəbələrdə doğulmalıdır. Onun varlıq ilə vəhdəti yalnız insanın fənasından sonra məmkündür. Lakin Nima bu cahanı qəbul etmir. O, insanı həmin insanlıq mərtəbəsində qəbul edir. İnsanlıq mərtəbəsində ölməyə ehtiyacı olmadan Nima şeirinin insanı bir sahəli və ziddiyyətli deyildir. Əksinə, insanın ziddiyyətli vücudunun strukturunun dərinlik­lərində bir vəhdət vardır. Onun kəşf edilərək göstərilməsi sənətkarın öhdəsində olan bir məsuliyyətdir. İnsanın insan  ilə əlaqələri haqqında ənənəvi ideologiyalar da Nima tərəfindən təsdiq edilmirdi. Çünki, birincisi fərdiyyətçilik  üzərində qurulmuşdu, ikincisi isə bu əlaqə bir səviyyəli çoban və sürü əlaqəsi idi. Klassik ədəbiyyatda bütün insan bilikləri fərdin nicatı üçündür və cəmiyyətin heç bir əhəmiyyəti yoxdur.19 Nima deyir:  «Yer üzünün insanı hər şeyin hökmranı və hər şeyin məhkumudur».20 Başqa bir yerdə deyir: «Hər gün insanın təbiət üzərində qələbəsi vasitəsi ilə yeni sirlər kəsf edilir və gündəlik inkişafı hər bir tərəfdən onda mənalı edir».21

3. Nimanın şeirin keyfiyyətində, rəmz sistemində, dil quruluşunda və şeir hissiyatında etdiyi ədəbi inqilab

Nima bəyan elminin təsvirçiliyində dəyişiklik yaratdı. Nimanın sirr və məha­rətləri bəyan elminin çərçivələrində  yerləşmişdi: Nimanın ən mühüm təsvir xüsusiy­yət­ləri aşağıdakılardan ibarətdir: 1) Şeir divanlarında mövcud olan klişe təsvirlərdən istifadə etmənin yerində təsvirlərin yaradılmasında şəxsi təcrübənin əsas kimi yerləşdirilməsi; 2) Yerli təsvirlərdən istifadə edilməsi; 3) Simvolik təsvirçiliyə meyl; 4) Təsvirçilikdə nümayiş və rəvayət texnikasından istifadə edilməsi; 5) Rəmzlərin bir-biri ilə və şeirin başqa hissələri ilə həmahəngliyi; 6) Şeirdə təsvirçiliyin dolaşıqlığına tərəf meyl; 7) Təsvirin məzmun ilə heyrətedici tərkibi və vəhdəti».22 Bu üsul klassik şeirdə yox idi və əgər olsaydı kifayət qədər cilvə və parlaqlığa malik olmazdı. Nimanın şeirlərində dilin də iki vəziyyəti vardır: 1) Ənənəvi şeirlərdə dilin işlədilməsi ənənəvi fəsahət və bəlağət meyarlarına uyğundur, sadə və rəvandır. 2) Azad şeirlərdə tamamilə fərqli bir dil ilə üzləşirik. Nimanın iddiasına görə bu dil bəyanın təbii vəziyyətinə yaxındır.23 Bu səbəbdən Nima deyir: «Həmişə, gənclik yaşından çalışmışam ki, nəzmi nəsrə yaxınlaşdırım.»24 Nimanın belə bir dildən istifadə etməsinin məqsədi dilin xəbər çatdırmasından daha çox nümayiş etdirmək və görmək üçün istifadə edilməsi olmuşdur.

Şeirin hissiyyat əhatəsində də Nima modern insanın marağına cavab verən his­siyat (atifə) cəhətlərini axtarmışdır. O əvvəlcə romantizm aləminə daxil olur və Av­ropanın, o cümlədən Fransanın romantizm məktəblərindən bəhrələnərək müdaxilə etməklə, fəaliyyət və əməl təşəbbüsü ilə və işlətdiyi yaradıcılıqlarla İran romantiz­minin və ya Nima romantizminin əsasını qoymuşdur.

Romantizm ilə eyni zamanda ictimai simvolizmə üz tutur. Onun varlığa, insana və şeirə hissiyyatlı yanaşması klassik yanaşmadan fərqlənirdi. Çünki Nima öz şeirinin bütün xüsusiyyətlərini öz zəmanəsinə uyğunlaşdırırdı. Bu arada şeir hissiyyatı da (atifəsi də) müstəsna deyildir. Klassik şeirdə atifənin işlədilməsi olduqca ali olsa da, modern insan onunla kifayətlənə bilmirdi. Təkcə klassik insanın fərdiyyətçiliyi mo­dern insanın fərdiyyətçiliyindən fərqlənmirdi, əksinə, buna əlavə olaraq fərdiyyətçi cəmiyyətin və mədəniyyətin hissi sübutları ictimaiyyatçı (kollektivist) mədəniyyət ilə fərqlənirdi. Bu fərq şeirin və ədəbiyyatın bütün laylarına dərin təsir qoyurdu».25 Buna görə Nima və müasir insanın hissi qarşılaşmalarının bütün cəhətləri və nəticələri yeni bir şəkildə onun şeirlərində gözə dəyir. Ümumiyyətlə, demək olar ki, Nima müasir şeir və ədəbiyyatda dəyərli, dəyişiklər edən və məktəb sahibi olan bir fenomen hesab edilir. O, fransız dilini bilməklə, Avropa ədəbiyyatını, xüsusilə fransız ədəbiyyatını mütaliə edib, araşdırmalar aparmaqla və romantizm, simvolizm və realizm məktəbləri ilə tanış olmaqla fars şeirində köklü, dərin və hər tərəfli dəyişikliklər edə bilmişdir. Fars şeirinin heç bir ölçüsü onun ən incə şeyləri görən gözündən və dəyişiklər edə bilən təfəkküründən kənarda qalmamışdır. Buna görə də, «yeni fars şeirinin atası» adı Nima üçün çox layiqli bir addır.

Şərhlər

1.              Exvan Sales «Bədiilər və bidəflər, Nima Yuşıcin ilhamı və sifəti». I cild. 38-ci səh.

2.              «Qonşunun sözləri», 1332, Yəhya Azin purun dili ilə, Nimanın günümüzə qədər, səh. 619

3.              Həmin mənbə.

4.              Həmin mənbə, Şəhrivər ayı 1351

5.              Şəms Ləngərudi. Yeni şeirin təhlili tarixi, I cild, səh. 122

6.              Şəfii Kəndəki Məhəmməd Rza «Fars şeirində təxəyyül formaları» səh. 169

7.              Şəms Qeys Razi «Əlməəcəm fi məayir əşarəl mə-əcəm» səh. 290

8.              Nima Yuşıcin «Qonşunun sözləri» səh 55.

9.              Orada, səh.154

10.          Şəms Ləngərudi. «Yeni şeirin təhlili tarixi», I cild, səh. 143

11.          Nadir Nadirpur «Məşrutə inqilabından sonra fars şeirində baş vermiş dəyişikliklərə bir baxış» 4-382-ci səhifələr.

12.          «Qonşunun sözləri», Xordad ayı 1324 (Yəhya Azinpurun dili ilə «Nimadan günümüzə qədər» səh.624)

13.          Nima Yuşıc. «Qonşunun sözləri» səh.70

14.          Orada

15.          Məhəmməd Rza Kəndəki Şəfii «Şeirin musiqisi» səh.184

16.          Umanizm miladı tarixi ilə 14-cü əsrin ikinci yarısında İtaliyada başlamış fəlsəfi və ədəbi bir cərəyandır. Umanist məktəblərin müştərək prinsipləri kimi aşağıdakıları  göstərmək olar: 1) İnsanın kilsənin təzyiqi və istibdadına qarşı azadlığı və müstəqilliyi. 2) İnsanın təbii və cismani cəhətlərinə və cismani həzz almalarına diqqət. 3) İnsan ağlının Allahın ağlına qarşı qoyulması. 4) Siyasət dünyasına ayrılıq salınması Devis Toni «Umanizm», səh. 177

17.          Sirus Tahbaz «Dağların böyük komandarı» səh.306

18.          Dariyuş Aşuri «Şeir və düşüncə», 17-816-cı səhifələr

19.          Abbas Qəzvançahı «Reyi» 49-51-ci səhifələr.

20.          Mohəmməd Muxtari «Muasir şeirdə insan» səh.129

21.          Nima Yuşıc «Hisslərin dəyəri, şeir və nümayiş haqqında beş məqalə» səh.34

22.          Həmin mənbə, səh.48

23.          Seyid Mehdi Zərğani. Müasir İran şerinin perspektivləri. səh.203

24.          Tağı Pur Namdaran «Evim buludludur» səh.162

25.          «Qonşunun sözləri», 1351 (Yəhya Azinpurun dili ilə «Nimadan günümüzə qədər» səh.621)

26.          Seyid Mehdi Zərğani. «Müasir İran şerinin perspektivləri» səh.201

 

İstifadə edilmiş mənbələr və qaynaqlar

1.Yəhya Azinpur «Nimadan günümüzə qədər» Tehran, Zəvvar nəşriyyatı, dördüncü nəşri, 1382-ci il, 3-cü cild.

2.Dariyuş Aşuri «Şeir və düşüncə», Tehran, Mərkəz nəşriyyatı, 1377-ci il.

3.Mehdi Exvan Sales «Bədiilər və bidəflər, Nima Yuşıcin ilhamı və sifətləri» Bozorgmehr nəşriyyatı, II nəşr, 1369. I cild

4.Tağı Purnamdaran «Evim buludludur» (Nimanın şeiri sünnətdən təcəddüdə qədər) Süruş nəşriyyatı. Tehran, 1377

5.Toni Devis «Umanizm» Abbas Müxbirin tərcüməsində. Tehran, Mərkəz nəşriyyatı 1387

6.Şəms Qeys Razi «Əlməəcəm fi məayir əşarəl məəcəm» Qəzvini və müdərris Rezəvinin çalışmaları ilə, Tehran, Zəvvar nəşriyyatı III çapı, 1360

7. Mehdi Zərğanı «İran müasir şerinin perspektivləri» Tehran, Sales nəşriyyatı, 1383

8.Məhəmməd Rza Şəfii Kəndəri «Fars şerində təxəyyül formaları» Tehran, «Agah» nəşriyyatı, 4-cü çapı, 1370

9. Şeirin musiqisi, Tehran, «Agah» nəşriyyatı, 10-cu çapı, 1386

10.                                             Sirus Tahbaz «Dağların böyük komandarı» Tehran, Sales nəşriyyatı, 2-cı çapı 1387.

11.                                             Qezvançahı Abbas. «Reyra» Tehran, Moin nəşriyyatı, 1376

12.                                             Şəms Ləngərudi. «Yeni şeirin təhlili tarixi» Tehran, Mərkəz nəşriyyatı, 3-cü çapı, 1378, I cild

13.                                             Məhəmməd Muxtari «Müasir şeirdə insan» Tehran, Tus nəşriyyatı, 1371-ci il.

14.                                             Nadir Nadirpur «Məşrutə inqilabından sonra fars şerindəki dəyişikliklərə bir baxış» Elm və həyat, II dövrə, 1332-ci il.

15.                                             Nima Yuşıc «Beş məqalənin hissiyyatlarının dəyəri şeirdə və nümayişdə» Tehran, Tusi Nəşriyyatı, 1351

 Nima Yuşıc «Qonşunun sözləri» Tehran, Dünya nəşriyyatı, 1383, 5-ci çapı


                     

                                 Хатиря Гулийева

Н.А.ДОБРОЛЙУБОВУН  МААРИФЧИ ЯДЯБИ  БАХЫШЛАРЫ


  Маа­риф­чи ес­те­ти­ка­нын Ру­си­йа­да ясас хц­су­сий­йят­ля­рni, ъя­щят­ля­ри­ни дя­рин­дян дярк ет­мяк цчцн рус ин­ги­лаб­чы-де­мок­рат­лар гцт­бцн­дя ся­ляф­ля­ри­, щa­бе­ля мца­сир­ля­ри иля мц­га­йи­ся­дя чох гы­са бир юмцр йа­ша­мыш, 25 ил­лик щя­йа­тын­да юз юл­кя­си­нин вя хал­гы­нын ел­ми фик­ри­ни, ядя­бий­йа­ты­ны бю­йцк бир вя­тян­пяр­вяр­лик­ля ин­ки­шаф ет­дир­миш Н.А.Доб­рол­йу­бо­вун зян­эин ир­си­ни ят­раф­лы юй­рян­мяк зя­ру­ри тя­ляб, ва­ъиб иш­дир.

 Йу­ха­ры­да Чер­ны­ше­вс­ки­дяn эя­тир­ди­йи­миз си­тат­да­кы "ядя­бий­йа­тын щя­йат щa­ди­ся­ля­ри щаг­гын­да щюкм вер­мяк" иде­йа­сы­ны А.Н.Доб­рол­йу­бов ад­ла­ры­нын юзцн­дя бе­ля дя­рин маа­риф­чи­лик, маа­риф­чи ес­те­ти­ка мяз­му­ну да­йа­нан мя­га­ля­ля­рин­дя да­вам вя ин­ки­шаф ет­дир­миш­дир. "Об­ло­мов­чу­луг ня­дир?", "Зцл­мят сял­тя­ня­ти", "Ясл эцн ня­ вахт эя­ля­ъяк­дир", "Зцл­мят сял­тя­ня­тин­дя ишыг шца­сы" - мя­га­ля­ля­ри щя­ля илк "нот­ла­ры" сяр­люв­щя ад­ла­рын­да мцял­ли­фи­нин ес­те­тик идеа­лы­нын до­лан­ды­ьы йцк­сяк иде­йа­лар, ин­ги­ла­би-маа­риф­чи дц­шцн­ъя­ляр аля­мин­дян хя­бяр ве­рир.

 Н.А.Доб­рол­йу­бов, И.А.Гон­ча­ро­вун "Об­ло­мов" ро­ма­ны­ны тящ­ли­ля   еля бу­ра­дан, бу нюг­тя­дян баш­ла­йыр: "... бу ясяр­дя рус щя­йа­ты якс едил­миш­дир, Qар­шы­мыз­да аман­сыз бир сярт­лик вя дцз­эцн­лцк­ля иш­ля­ниб ъи­ла­лан­мыш ъан­лы вя мца­сир рус ти­пи ъан­ла­ныр. Бу ясяр­дя иъ­ти­маи ин­ки­ша­фы­н до­ьур­ду­ьу йе­ни бир сюз ай­дын вя мющ­кям - щеч бир цмид­сиз­ли­йя вя ушаг ар­зу­ла­ры­на га­пыл­ма­дан бц­тцн щя­ги­гя­ти иля ифа­дя едил­миш­дир. Бу сюз - Об­ло­мов­чу­лугdur; бу кял­мя рус щя­йа­ты­нын бир чох ща­ди­ся­ля­ри­ни ба­ша дцш­мяк цчцн бир ачар вя­зи­фя­си­ни эю­рцр... бу ясяр­дя биз рус щя­йа­ты­ны эю­рц­рцк, зя­ма­ня­нин няб­зи­ни ду­йу­руг" 

 Бу си­тат­да "йе­ни бир сюз" ифа­дя­си, А.Н.Доб­рол­йу­бо­вун йе­ни дцн­йа, йе­ни ъя­мий­йят, йе­ни мц­на­си­бят­ляр ща­ди­ся­си­ня, ма­ра­ьы­на иша­ря­си, ону шяр­щи, ону тяс­ти­ги вя тя­рян­нц­мц ола­раг диг­гя­ти ъялб едир.

 Mя­га­ля­дя Доб­рол­йу­бо­вун маа­риф­чи­лик дюв­рц­нцн ха­рак­те­ри­ня вя онун маа­риф­чи ес­те­ти­ка­сы­нын ся­ъий­йя­ви хц­су­сий­йят­ля­ри­ня йю­нял­миш тящ­лил­ля­ри ара­сын­да аша­ьы­да­кы си­тат­да ифа­дя олун­муш фи­кир­ляр дя рус маа­риф­чи ядяби-ес­те­ти­к фи­кир ис­ти­га­мя­ти­ни, цму­мий­йят­ля иде­йа-мяз­му­нуnu цзя чы­ха­рыр.

 Доб­рол­йу­бов ро­ман­да тяс­вир олун­муш бир ща­ди­ся­ни бе­ля тящ­лил едир.

 "... аша­ьы­да да­йа­ныб эюз­ля­йян бяд­бяхт йол­чу­лар ися ба­таг­лыг­да ба­тыб гал­мыш­лар, илан­лар он­ла­ры ча­лыр, щей­ван­лар гор­ху­зур, чыр-чыр­пы цзля­ри­ни ъы­зыр... бяд­бяхт йол­чу­лар юз сящв­ля­ри­ни эю­рцр вя ял­ля­ри­ни йел­ля­йиб де­йир­ляр:"Ещ, си­зин ща­мы­ныз Об­ло­мов­су­нуз! Он­лар бу­ну де­йиб фяал вя йо­рул­маз ишя баш­ла­йыр­лар. Аьаъ­ла­ры гы­рыр, эю­лцн цс­тцн­дян кюр­пц са­лыр, ъы­ьыр ачыр, гар­шы­ла­ры­на чы­хан илан­ла­ры вя щей­ван­ла­ры юл­дц­рцр, кеч­миш­дя цмцд бяс­ля­йиб пяrяс­тиш ет­дик­ля­ри бу аьыл са­щиб­ля­ри­нин, гцв­вят­ли тя­бия­тя ма­лик олан бу пе­чо­рин­ля­рин вя ру­дин­ля­рин гай­ьы­сы­ны ар­тыг чяк­мир­ляр"  2.

 Бу­ра­да Гон­ча­ро­вун вя Доб­рол­йу­бо­вун ей­ни гцт­б­дян олан мян­ти­ги ес­те­тик дц­шцн­ъя­си­ни эюр­мя­мяк мцм­кцн де­йил­дир. Он­лар ся­нят ди­ли иля ня де­мяк вя ня ет­мяк ис­тя­дик­ля­ри­ни дя­рин бя­дии афо­ризм­ляр, чох­мя­на­лыг­лыг­лар­ла дол­ьун якс ет­ди­рир­ляр.

 Ня­зяр­дян ке­чир­ди­йи­миз си­тат­да "аша­ьы­да да­йа­ныб эюз­ля­йян йол­чу­лар" ­де­дик­дя мцял­лиф вя тян­гид­чи­си ъя­мий­йя­тин йох­сул­лар тя­бя­гя­си­ни ня­зяр­дя ту­тур, он­ла­рын "ба­таг­лыг­да ба­тыб гал­дыг­ла­ры"ны де­йян­дя бу ин­сан кцт­ля­си­нин вя­зий­йя­ти­ня иша­ря едир, илан­ла­рын, щей­ван­ла­рын он­ла­ры ин­ъит­мя­си­ни, эюз­ля­мя­йин мя­на­сыз ол­ду­ьу­ну ба­ша са­лыr, йол­чу­ла­ры ми­сал эя­ти­ря­ряк, ар­тыг ишя баш­ла­ма­ьын ва­ъиб, зя­ру­ри ол­ду­ьу­ну, вах­ты чат­ды­ьы­ны эюс­тя­рир, cя­ща­йят га­лын ме­шя­ля­ря бян­зя­йян ъя­мий­йя­тин аьаъ­ла­ры ки­ми эю­рц­нян мцт­ля­гий­йя­тин "гы­рыл­ма­лы" ол­ду­ьу­ну сюй­ля­йир!

 Бяс, йол­чу­лар, йя­ни эя­ля­ъяйя эе­дян, эет­мяк­дя олан ин­сан ъя­мий­йя­ти "кюр­пц са­лыр, ъы­ьыр ачыр", - де­дик­дя ня­йя иша­ря ву­ру­лур? Фик­ри­миз­ъя бу "kюр­пц" бц­тцн ба­таг­лыг­да олан йол­чу­ла­рын бир мяг­сяд, азад­лыг вя бя­ра­бяр щц­гуг­, маа­риф­чилик дюв­рцнцн aли мяг­ся­ди уь­рун­да ял-яля вер­мя­си иде­йа­сы­на баь­лан­ма­сы­на иша­ря­дир.

 Рус али­ми В.Круж­ков  мо­ног­ра­фи­йа­сын­да Доб­рол­йу­бо­вун ясяр­ля­рин­дя якс олун­муш иъ­ти­маи мяз­мун­ла яла­гя­дар ола­раг гейд е­ди­р­ди ки, "Доб­рол­йу­бо­вун "Об­ло­мов­чу­луг ня­дир", "Зцл­мят сял­тя­ня­ти", "Зцл­мят сял­тя­ня­тин­дя ишыг шца­сы", "Ясл эцн ня вахт эя­ля­ъяк­дир", "Уну­дул­муш адам­лар" ки­ми дол­ьун вя ящя­мий­йят­ли ясяр­ля­ри щаг­гын­да он­ла­рын йал­ныз ядя­би-тян­ги­ди мя­га­ля­ляр ол­ду­ьу­ну дц­шцн­мяк доь­ру ол­маз. Доб­рол­йу­бо­вун бу мя­га­ля­ля­ри тяк­ъя рус вя дцн­йа ядя­би тян­ги­ди­нин ин­ъи­ля­рин­дян де­йил­дир, он­лар щям дя бю­йцк рус ин­ги­лаб­чы-де­мок­ра­ты­нын си­йа­си ир­си­ни тяш­кил едир"  3.

Бу фик­ря ону да яла­вя ет­мяк ис­тяр­дик ки, онун ес­те­тик идеа­лы­ны, ща­бе­ля яся­рин ес­теtик кей­фий­йят­ля­ри­ни ана­лi­тик шя­кил­дя тящ­лил едиб гий­мят­лян­ди­рян Доб­рол­йу­бов мя­га­ля­ля­ри щям дя дцн­йа ес­те­тик фик­ри­нин ян дя­йяр­ли ясяр­ля­ри сы­ра­сын­да­дыр.

 Н.А.Доб­ролйу­бо­вун  маа­риф­чи­ли­йя мц­на­си­бя­ти  ха­рак­тер­дя ол­муш, о, маа­риф­чи­ли­йи щяр бир хал­гын юз за­ма­нын­да га­зан­дыг­ла­ры бю­йцк тя­сир мя­на­сын­да гий­мят­лян­дир­миш­дир.

 Доб­рол­йу­бов халг кцт­ля­ля­ри­нин та­рих­дя, ъя­мий­йя­тин щя­йа­тын­да ой­на­ды­ьы ро­лу зя­ру­ри вя за­ма­нын йе­тиш­дир­ди­йи вя­зи­фя ще­саб едяр­кян, кянд­ли кцт­ля­ля­рин юз аzад­лыг­ла­ры уь­рун­да мц­ба­ри­зя­йя галх­ма­ла­ры­ны ясас­лан­ды­рар­кян маа­риф­чи­ли­йи тям­сил едир, ей­ни за­ман­да бу ъя­ря­йа­нын га­баг­ъы  нц­ма­йян­дя­ля­ри вя иде­йа­ла­ры­ны тяб­лиь едир­ди.

 Ла­кин гейд ет­мя­ли­йик ки, В.Круж­ков Доб­рол­йу­бо­вун дцн­йа­эю­рц­шц­нц тяд­гиг-тящ­лил едяр­кян дцn­йа маа­риф­чи­ли­йи­нин рус ин­ги­лаб­чы-де­мок­рат­ла­ры­на, о ъцм­ля­дян Доб­рол­йу­бо­ва тя­си­ри­нин ол­ду­ьу фик­ри­ни гя­бул ет­мир, гя­ти су­рят­дя эюс­тя­рир ки, Доб­рол­йу­бо­вун иъ­ти­маи-ин­ки­шаф та­ри­хи иля бaь­лы мя­ся­ля­ля­рин дяr­ки вя щя­ря­кя­тя эя­ти­ри­ля­мя­си ишин­дя Фейер­бах­дан бящ­ря­лян­мя­си­ни вя онун ад­рын­ъа эет­мя­си­ни тяс­диг­ля­мяк цчцн щеч бир ясас вер­мир  4.

 Бу фи­кир­ля­ри­ни да­вам ет­ди­рян тяд­ги­гат­чы тяс­dиг ет­мя­йя ча­лы­шыр ки, "цму­мий­йят­ля Доб­рол­йу­бо­ва Qяр­би Aв­ро­па фи­ло­соф­ла­ры вя со­сио­лог­ла­ры­нын" эцъ­лц тя­си­ри ол­ма­мыш­дыр.

 Онун фик­рин­ъя бу иде­йа са­щиб­ля­ри­нин ба­хыш­ла­ры бир чох ъя­мий­йят проб­лем­ля­ри­нин щял­лин­дя ох­шар­лыq кясб едиб, щят­та цст-цс­тя дцш­ся дя он­ла­рын ара­сын­да дя­рин фярг­ляр мюв­ъуд­дур вя бу онун йа­хын мцял­лим­ля­ри­ня - Бе­линс­ки­йя, Чер­ны­шевс­ки­йя, Эерт­се­ня вя щям­чи­нин дя бц­тцн­лцк­дя рус вя Qяр­би Aв­ро­па со­сио­лог­лар няс­ли­ня дя ша­мил еди­лир  5.

 Фик­ри­миз­ъя, Доб­рол­йу­бо­вун вя еля­ъя дя рус ин­ги­лаб­чы-де­мок­рат­ла­ры­нын бу ъцр сят­щи­лик­ля дцн­йа дц­шцн­ъя­си даи­ря­син­дян чы­ха­рыл­ма­сы мяг­бул ще­саб еди­ля бил­мяз.

 Эерт­сен, йу­ха­ры­да ня­зяр­дян ке­чи­ди­йи­миз тящ­лил­ляр­дя эю­рцн­дц­йц ки­ми юм­рц­нцн чох щис­ся­си­ни мц­ща­ъиrят­дя ке­чир­миш, хц­су­сян дя ин­ги­ла­бын ян гай­нар дюв­рцн­дя 1848-1849-ъу ил­ляр­дя Фран­сa вя Италi­йа­да йа­ша­мыш­дыр. Онун тяр­ъц­ме­йи ща­лы ки­ми гий­мят­лян­ди­ри­лян ясяр­ля­рин­дян маа­риф­чи­ли­йи дяс­тяк­ля­йян ми­сал­лар­ла бир гя­дяр яв­вял­дя та­ныш ол­дуг ки, бу иде­йа ис­ти­га­мя­ти онун да­вам­чы­ла­ры вя ей­ни за­ман­да мца­сир ол­муш рус иъ­ти­маи-ел­ми фик­ри­нин га­баг­ъыл нц­ма­йян­дя­ля­ри­нин дц­йа­эюрцшц­ндя еля бир мющ­кям яса­са ма­лик­дир ки, садя ня­зяр­ляр­ля бе­ля бу­ну эюр­мяк, гий­мят­лян­дир­мяк олар.

А.Ос­тровс­ки­нин "Тяз­йиг чох олан йер­дя эц­нащ aд чохдuр. Ин­сан­ъа­сы­на мц­ща­ки­мя йцрцт­мяк ла­зым­дıр"  6. - сюз­ля­ри­ни "Зцл­мят сял­тя­ня­ти" яся­ри­ниn II щис­ся­син­дя епиг­раф ве­рян А.Доб­рол­йу­бов бу "зцл­мят ся­ля­тя­ня­ти"нин ма­щий­йя­ти­ни ачыг­ла­йа­раг, онун мцт­ляг дя­йиш­ди­рил­мя­ли ол­дуьu­ну вур­ьу­ла­йыр. Зцл­мят сял­тя­ня­тин­дя дю­зцл­мяз­ли­йи Ос­тровс­ки гящ­ря­ман­ла­ры­нын щя­йа­ты, ар­зу­ла­ры иля да­ща дя­рин­дян эюс­тяр­мя­йя ча­лы­шан тян­гид­чи­нин аша­ьы­да­кы фи­кир­ля­ри онун "реал тян­гид" ел­ми кон­сеп­си­йа­сы­ны ща­бе­ля маа­риф­чи ес­те­тик идеа­лы­ны ай­дын вя мян­тиг­ли шя­кил­дя ясас­лан­ды­рыр. О йа­зыр: "Та­ле­йин, аъы­лы вя иx­ти­раб­лы бир щя­йа­та мящ­кум ет­ди­йи ки­чик гар­даш­ла­ры­мы­зын qям­ли, кя­дяр­ли вя итаят­кар су­рят­ля­ри би­зим гар­шы­мыз­да да­йан­мыш­дыр. ... Бун­ла­рын йа­ша­ды­ьы щя­йат - бир дцн­йа­дыр, ся­си эцъ­ля еши­ди­лян, эиз­ли бир алям вя кя­дяр дцн­йа­сы­дыр, ин­са­ны сы­зыл­да­дан вя инил­дя­дян ­бир аь­ры, зин­дан вя мя­зар сц­ку­ту чюк­мцш бир дцн­йа­дыр; бу бир алям­дир ки, онун сц­ку­ту­ну йал­ныз тут­гун вя зяиф еши­ди­лян ки­ми йе­рин­дя­ъя бо­ьу­лан цр­кяк бир на­ра­зы­лыг ся­си по­зур. Бу­ра­да ня ишыг, ня ис­ти, ня дя тя­няф­фцс цчцн эе­ниш­лик йох­дур; бу га­ран­лыг вя дар щябс­ха­на рц­ту­бят вя чц­рцн­тц го­ху­су ве­рир. Ня саф ща­ва­дан бир сяс, ня дя ишıг­лы эцн­дц­зцн бир шца­сы ора­йа кеч­мир"  7.

 Эя­тир­дий­миз бу си­та­тын ес­те­тик тящ­ли­ли эюс­тя­рир ки, Доб­рол­йу­бов щям бя­дии йа­ра­ды­ъы­лыг­да реа­лизм прин­сип­ля­ри­нин иш­лян­мя­си­ня хц­су­си ящя­мий­йят вер­миш, щям маа­риф­чи­лик ес­те­тик ня­зя­рий­йя­си­нин пrин­сип­ля­рин­дян чы­хыш едя­ряк ся­ня­тя си­йа­си тя­сир приз­ма­сын­дан йа­на­шыл­ма­сы фик­ри­ня баь­лы ол­муш, "реал тян­гид" кон­сеп­си­йа­сы­ны щя­йа­та ке­чир­миш­дир.

 А.Н.Доб­рол­йу­бо­вун "реал тян­гид" ня­зя­рий­йя­си­нин хц­су­сий­йят­ля­ри маа­риф­чи­ля­рин ся­ня­тин ес­те­тик  ся­ъий­йя­ви кей­фий­йят­ля­ри иля цст-цс­тя дц­шцр. Бе­ля ­ки, "реал тян­гид" иде­йа­сы­ны иря­ли атар­кян Доб­рол­йу­бов о тян­ги­ди ня­зяр­дя ту­тур­ду ки, бя­дии йа­ра­ды­ъы­лы­ьı щя­йат щя­ги­гят­ля­ри­ни якс ет­дир­мяк тяля­би иля йа­на­шыb, оху­ъу­ла­ры дц­шцн­дцр­мяк, oн­ла­рын фи­кир­ля­ри­ни ойат­маг вя­зи­фя­син­дяn чы­хыш едир.

Ке­чян яс­рин 40-ъы ил­ля­рин­дя ядя­би тян­гиn­дя диг­гя­ти ъялб едян реа­лизм мя­ся­ля­ля­ри на­ту­ра­ли­зм­ля чох вахт бя­ра­бяр ту­ту­луб, га­рыш­ды­рыл­са да До­б­рол­йу­бов юз иде­йа ся­ляф­ля­ри­нин, яса­сян Бе­линс­ки ян­я­ня­ля­ри­нин мющ­кям мц­да­фия­чи­си вя тяб­лиь­чи­си ола­раг бу ики якс ме­тод гар­шы­лаш­ма­сы­ны ара­дан эю­тцр­мцш, реа­лиз­мин ясас прин­сип­ля­ри­ни юз яся­рля­рин­дя­ки тящ­лил­ляр ва­си­тя­си иля мцяй­йян­ляш­дир­миш­дир.

  Маа­риф­чи­лик кон­сеп­си­йа­сы­нын Ин­сан мя­ся­ля­си­ня Доб­рол­йу­бов мц­на­си­бя­ти­ня эя­лин­ъя ин­ги­лаб­чы-де­мок­рат да бу ъя­мий­йят ат­ри­бу­ту­нун фяа­лий­йя­ти­ни иъ­ти­маи-си­йа­си мц­на­си­бят­ляр, ща­бе­ля со­си­сал-иг­ти­са­ди иде­йа ис­ти­гa­мя­тин­дя  ясас ще­саб едир вя онун ядя­бий­йат­да йе­ри­нин дцз­эцн го­йу­лу­шу­на хц­су­си диг­гят ве­рир­ди.

 Ону да гейд едяк ки, Доб­рол­йу­бов рус ин­ги­лаб­чы-де­мок­рат­лар сы­ра­сын­да ядя­бий­йат­да "йе­ни адам" - йе­ни, мца­сир ин­сан об­ра­зы­нын йа­ран­ма­сы иде­йа­сы­ны иря­ли сц­рян илк тян­гид­чи, ес­те­тик иди.

 Бу­ра­да Доб­рол­йу­бо­вун "ся­нят мцял­ли­ми", фи­кир, яги­дя ся­ля­фи Бе­линс­ки­нин ядя­бий­йат­дан тя­ля­би иля баь­лы фи­кир­ля­ри йа­да дц­шцр. Бе­линс­ки "Алек­сан­др Пуш­ки­нин ясяр­ля­ри" мя­га­ля­син­дя гейд едир­ди ки, "Би­зим зя­ма­ня Вол­те­рин дя­рин мцд­рцк­лцк­ля де­ди­йи бу фи­крi бц­тцн­лцк­ля гя­бул едир: ядя­бий­йат­да бц­тцн нюв­ляр йах­шы­дыр, да­рых­ды­ры­ъы­дан баш­га". ... би­зим зя­ма­ня щя­мин фик­ря аша­ьы­да­кы яла­вя­ни дя тя­кид­ля тя­ляб едир: вя там щал­да бу фи­кир эя­ряк бе­ля ол­сун: "ядя­бий­йат­да бц­тцн нюв­ляр йах­шы­дыр, да­рых­ды­ры­ъы­дан вя мца­сир ол­ма­йа­н­дан баш­га"  8.

 Бу си­тат­да­кы "мца­сир­лик" ифа­дя­си цзя­рин­я диг­гя­ти йю­нял­диб де­мя­ли­йик ки, ядя­би­ййат­даn мца­сир­лик тя­ляб едяр­кян бю­йцк рус тян­гид­чи­си Бе­линс­ки йя­гин ки, щяр бир ядя­би ню­вцн ясас иде­йа да­шы­йы­ъы­сы, ся­нят­ка­рын, йа­зы­чынıн ес­теtик идеа­лы­нын апа­ры­ъы­сы, онун да­ны­шан "ди­ли" – oб­раз­лар сис­те­ми­ни дя ня­зяр­дя ту­тур, щят­та шцб­щя­сиз вя гейд-шярт­сиз гящ­ря­ма­нын мца­сир­ли­йи мя­ся­ля­си­ня ясас­ла­ныр­ды.

 Бе­ля­лик­ля биз маарiф­чи­ля­рин "мцс­бят гящ­ря­ман" нязяри-ес­теtи­к тя­ляб­ля­ри иля ин­ги­лаб­чы-де­мок­рат­ла­рын, о ъцм­ля­дян А.Доб­рол­йу­бо­вун "йе­ни адам" ар­зу­ла­ры­нын цму­ми бир мяз­му­ну та­мам­ла­ды­ьы­нын ша­щи­ди олу­руг.

  Фик­ри­миз­ъя, чох са­дя вя ей­ни за­ман­да мян­ти­ги ма­щий­йя­ти е­ти­ба­ри­ля чох ъид­ди бир ми­сал Доб­рол­йу­бовuн ядя­бий­йат­ла ъя­мий­йят иде­йа­сы­нын гар­шы­лыг­лы тя­си­ри иля баь­лы эял­ди­йи ня­зя­ри-ес­те­тик ня­ти­ъя­ля­ри дол­ьун­луг­ла ифа­дя едяр.

 Мя­ся­лян, Доб­рол­йу­бовun "Об­ло­мов­чу­луг ня­дир", "Зцл­мят сял­тя­ня­ти", "Яря­фя" вя баш­га мя­га­ля­ля­ри­ня та­нын­мыш йа­зы­чы­лар­дан эя­тир­ди­йи епиг­раф­лар бу­ну йах­шы якс ет­ди­рир.

 И.Тур­эе­не­вин "Яря­фя" ро­ма­ны­на Щей­не­дян эя­ти­ри­лян "Ча­ла­раг тябi­ли­ни горх­ма­дан йе­ри" епиг­ра­фы да Доб­рол­йу­бо­вун щя­йа­ты ядя­бий­йа­ты рюв­няг­лян­дир­ди­йи­ни мц­да­фия едян иде­йа­сы­ны, де­мя­ли "реал тян­гид" ня­зя­рий­йя­си­ни тяс­dиг­ля­йир.

  Доб­рол­йу­бо­вун бу ня­зя­ри фи­кир­ля­ри онун фи­зи­ки ола­раг эю­рцш­мя­йя­ъя­йи со­сиа­лизм ъя­мий­йя­ти­нин, бу вахт ща­ким ме­тод ола­ъаг со­сиа­лист реа­ли­зи­ми­нин ся­ля­фи ки­ми за­ма­нын­да ар­тыг до­ьул­муш ол­ду­ьу­ну эюс­тя­рир.

 Цму­мий­йят­ля, рус ин­ги­лаб­чы-де­мок­рат­ла­ры­нын ся­нят ня­зя­рий­йя­си со­сиа­лист ре­жи­ми­нин ясас иде­йа мян­бя­йи­ня чев­ри­ля­ряк йа­ра­нан со­веt ядя­бий­йа­ты вя ся­ня­ти­нин ясас­лан­ды­ьы марк­сист-ле­нин­чи дцн­йа­эю­рц­шц­ ки­ми юй­ря­ни­либ, ел­ми-ня­зя­ри фик­ря тят­биг едил­миш­дир.

 Рус маа­риф­чи­ли­йин­ин ядяби-нязяри ясасларынын тящ­лил­ля­ри иля баь­лы бу тяд­ги­гат­ла­ры­мы­зы йе­кун­лаш­ды­рар­кян эял­дий­миз цму­ми ел­ми ня­ти­ъя­ля­ри­миз­дян чы­хыш едиб, де­мя­йи мяг­ся­дяуй­ьун ще­саб еди­рик ки, XIX яс­рин ор­та­ла­рын­да Ру­си­йа­да рус ин­ги­лаб­чы-де­мок­рат­ла­ры ады иля та­нын­мыш, фяа­лий­йят­ля­ри­нин мяз­му­ну ядябиййат вя ес­те­ти­ка са­щя­син­дя эюр­дцк­ля­ри ишин ма­щий­йя­ти­ня эю­ря дцн­йа­нын ян га­баг­ъыл маа­риф­чи­ля­ри  сы­ра­сын­да да­йан­мыш А.Эерт­сен, В.Бе­линс­ки, Н.Чер­ны­ше­вс­ки, А.Доб­рол­йу­бов ир­си маа­риф­чи ес­те­ти­ка кон­текs­тин­дя дя юй­ря­нил­мяк цчцн зян­эин факт мян­бя­йи­дир.

 Бу эюр­кям­ли рус мц­тя­фяк­кир­ля­ри­нин маа­риф­чи нязяри ба­хыш­ла­ры яса­сын­да Азяр­бай­ъан­да маа­риф­чи­лик мейл­ля­ри йа­ран­мыш, мил­ли зя­мин­дя йе­ти­шян бир чох зи­йа­лы­лар, ядиб, йа­зы­чы вя шаир­ляр юз халг­ла­ры­нын мя­дя­ний­йят, аьыл-тя­ряг­ги яс­рин­дя ла­йиг­ли иш­ти­ра­кы­на  вя йцк­ся­ли­ши­ня хид­мят ет­миш­ляр.

ИСТИФАДЯ ОЛУНМУШ ЯДЯБИЙЙАТ СИЙАЩИСИ

.1. Доб­рол­йу­бов. Се­чил­миш ясяр­ля­ри. Б.: Азяр­няшр, 1952, с.14.

 2.Йе­ня ора­да, с.40-41.

 3. Круж­ков В. Ми­ро­воз­зре­ние Н.А.Доб­ролю­бо­ва. Гос. изд., 1950, с.133.

  4.Йе­ня ора­да, с.351.

5. Йе­ня ора­да, с.353.

6. Доб­рол­йу­бов А. Се­чил­миш ясяр­ля­ри. Б.: Азяр­няшр, 1952, с. 91.

7. Йе­ня ора­да.

8. Бе­линс­ки. Се­чил­миш мя­га­ля­ляр. Б.: Эянъ­лик, 1979, с.225.

9. Йе­ня ора­да, с.3..                                                                                                


 

Ali Tatlı

Qafqaz Üniversitesi

SHAKESPEARE’İN ROMEO VE JULİET TRAJEDİSİNE DAİR


                                                                                                  

 On the tragedy of the Romeo and Juliet by Shakespeare                                                 ABSTRACT

Love stories may have the similar features in most cultures such as the children of enemy families, rich vs. poor, ordinary people vs. aristocrats. Like most other love stories the theme is the same in Shakespeare’s play Romeo and Juliet but the difference is the way the playwright’s style and the power of the words selected. In this paper we have examined the play itself and the effects of love on people when not approved by superiors.

Key words: Love, Hatred, Light, Darkness

О трагедии Ромео и Джулиетты У. Шекспира

Краткое изложение

Любовные истории характеризованы почти одиноковыми или же похожими характерными чертами в литературах большинства стран мира, а именно герой и героиня из двух враждующих семей, из богатой и бедной семьи, из аристократической и обычной семьи. В произведениях Шекспира эти черты не изменны, единственным привелегием и отличием является стиль писателя и слова четко выбранные для описания той или иной истории.  Наше изучение поможет лучше понять само произведение, а также влияние любви на людей, особенно тогда, когда оно не одобрено другими.

Ключевые слова: любовь, ненависть, свет, мрак

GİRİŞ

'Romeo ile Juliet', büyük İngiliz oyun yazarı Shakespeare'in (1564-1616) gençlik yıllarında, sanatının ilk döneminde yazdığı eserlerden birisidir.(1) Oyunun içindeki bir söze dayanılarak,[1] bunun 1591 yılında yazılmış olabileceği düşünülmektedir. Shakespeare’in bu oyun için esinlendiği kaynak, 1563’te genç yaşta boğularak ölen Arthur Brooke adlı şairin 1562 yılında yazdığı Romelus and Juliet adlı şiiridir.(2) Bu şair de şiirine kaynak olarak Boisteau’nun Fransızca öyküsünü almıştı.Boisteau  ise bu öyküyü Bandello’nun (1485-1553)[2]  İtalyanca öyküsünden aktarmıştır.Ancak  Shakespeare’in bu oyunun Luigi Groto’nun La Hadriana(3) oyununa benzer özellikleri de vardır. Shakespeare, Brooke’un şiirinden esinlenirken olay dizisinde birçok yeri kendine göre değiştirmiştir; örneğin bunlardan biri, Brooke’un şiirinde Mercutio diye bir karakterin olmayışıdır. Bu şiirde Romeo saldırgandır ve Tybalt’ı öldürür. Oyunda ise dövüşmeyi istemeyen Romeo, çok sevdiği arkadaşı Mercutio, Tybalt tarafından öldürüldüğü için dövüşmeye zorlanır ve bu arada Tybalt’ı öldürür. Broke’un şiirinde, Romeo, sevimli bir delikanlının, sabit fikirle çılgınlığa varan davranışlarını yansıtırken, Shakespeare, Romeo karakterine daha insancıl özellikler getirmiştir. Broke’un şiirinde Juliet, ailesini ve dadısını aldatan, günah dolu bir genç kızdır (4) ama Shakespeare bu karakteri de olay dizisi içindeki mantıklı yerine oturtmuştur.

Romeo ve Juliet olay dizisinin uzun ve karmaşık bir öyküsü vardır. Efes’li Ksenofon’un(5) Efesiaca[3] adlı oyununda, oyunun kadın kahramanı Anthia ―asıl kocasından çeşitli entrikalar yüzünden ayrı düştüğü sırada, ailesi tarafından evlendirilmek istenmesi karşısında, günaha girmemek için― bir doktordan öldürücü bir zehir ister. Doktor, öldürücü zehir yerine, onu uzun süre uyutacak bir şurup verir. Anthia uyandığında, kendini bir mezarda bulur. Bu kez açlıktan ölmek üzereyken, onu haydutlar bulurlar ve ordan çıkarırlar. Çeşitli serüvenlerden sonra Anthia ile kocası birbirlerine kavuşurlar. Buna benzer başka bir olay dizisi, Syrus’un (6) Babyloniaca[4] adlı öyküsüdür. Bu da,  İ.S. II. Yüzyılın ortalarında yazılmıştır. Romeo ve Juliet olay dizisine birçok ülkenin öykü geleneğinde rastlamak hiç de zor değildir. İtalyan halk edebiyatında olduğu kadar, öteki Avrupa ülkelerinin geleneklerinde de bu temaya rastlanabilir. Anadolu halk edebiyatı içinde de bu olay dizisinin varyantlarını bulmak mümkündür.[5]

Romeo ve Juliet tipik bir Rönesans oyunudur. Rönesans sanatçılarının, düşü­nürlerinin resimde, yontuda, mimarlıkta ve felsefede ortak özellikleri olan uyum, den­ge, simetri anlayışı bu oyunda da vardır. Shakespeare’in oyunlarının kendine özgü bir iklimi ve manzarası, egemen ve yinelenen temaları ve motifleri vardır. Oyunda kul­lanılan temalar ve motifler  diğer eserlerinde kullanılanlarla benzerlik göster­mektedir.

ROMEO VE JULİYET’İN ÖZETİ

İtalya'da Verona'da Capulets ve Montagues aileleri yıllardır kan davasını sür­dür­mektedirler. Bu ailelerde karşılıklı o kadar çok ölüm olmuştu ki sonunda Prens Escalus yeni bir çatışma çıkarsa ağır cezalar uygulayacağını iki aileye kesinlikle bildirir.
Montegu ailesinin genç oğlu Romeo, Roseline'neye çılgın gibi tutkundur fakat Rose­line onu reddeder. Romeo'nun en yakın arkadaşı ve aynı zamanda yeğeni olan Benvolio onu teselli etmek için Capulet'lerin düzenledikleri maskeli baloya gitmeye zorlar. Orada Roseline'den çok daha güzel kızlar olduğunu, o kadar üzülmeye değmeyeceğini göstermek ister. Romeo ve Benvolio baloya giderler. Capulet ailesinin kızı Juliet'le Romeo birbirlerini görür görmez aşık olurlar. Ve o günden sonra da gizli gizli buluşmaya başlarlar. Juliet'in dadısı onların buluşmalarını sağlar. Romeo her gece gizlice Juliet'in odasına balkondan girmektedir. Evlenmeye karar verirler. Bir rahip onları gizlice evlendirecektir. Rahip iki aile arasındaki düşmanlığı bu evliliğin kaldıracağını kabul ederek onları evlendirmeyi kabul etmiştir. Lady Capulet'in yeğeni Tybalt bir öğleden sonra sokakta Romeo ve onun arkadaşı Mercutio 'ye rastlar. Tybalt Romeo'ya ağır hakaretlerde bulunur fakat Romeo Juliet'i düşünerek onu yanıtlamaz. Arkadaşı Mercutio Romeo'ya yapılan korkaklık ve ağır hakaretleri kabul edemez ve Tybalt ile çatışır. Romeo engel olamaz. Tybalt ve Mercutio düelloya tutuşurlar, Mercutio ölür ve Romeo bunun üstüne Tybalt'la düello eder ve o da onu öldürür. Olayı duyan Prens Romeo'nun yakalanmasını emreder. Bu arada Juliet'in ailesi kızlarını Paris ile evlendirmek isterler. Juliet bütün bu olanların acısını yaşarken evlilik teklifini defalarca reddeder. Romeo prensin askerlerinden kaçar. Prens onun hakkında sürgün cezası verir. Büyük bir mutsuzluğa düşen Romeo'yu rahip umutlandırır. Öğütler vererek onu gönderir. Yine bu olaylardan sonra ailesinin Paris'le evlendirmek istemesi üzerine mutsuzluğa düşen Juliet'e rahip öğütler verecek ve Romeo'ya kavuşabilmesi için bir yol gösterecektir. Rahip, Juliet'e bir iksir verir. Bu iksiri içtiğinde herkes onu öldü zannedecektir. Oysa o sadece bir gün süreyle uyuyacaktır. Plana göre, uyandıktan sonra Romeo'nun yanına gidecektir. Rahip sürgündeki Romeo'ya bir mektup yazar ve iksiri Juliet'e verir. Mektup Romeo'nun eline ulaşmaz. Fakat Juliet'in Paris'le evleneceği haberini alır ve yasağa rağmen geri döner. Döndüğünde öldüğünü zanneder Juliet'in. Biraz sonra Paris gelir. İkisi de Juliet'in öldüğünü sanırlar. Paris'in kışkırtmasıyla Romeo yine istemediği halde onu öldürür ve Juliet'in yanına yatarak kendini hançerle öldürmek suretiyle intihar eder. Zaten Romeo Juliet'in yanında ölmeye gelmiştir. O sırada Juliet yavaş yavaş uyanır ve Romeo'yu yanında görür. Romeo'nun, kendisinin öldüğünü zannederek intihar ettiğini anlar ve o da Romeo'nun hançerini göğsüne saplar ve Romeo'nun intiharına eşlik eder. Ölümsüz aşklarına ölümle kavuşmayı yeğlemişlerdir.

Bu iki ölüm düşman ailelere büyük bir şok yaşatır. Prens'in önerisiyle aileler arasındaki düşmanlık ortadan kaldırılmıştır. Capulet ve Montague'ler ağır acılarıyla baş başa kalmışlardır.(7)

TEMALAR

Aşkın Kuvveti

Elbetteki bu oyunda ‘Aşk’ en önemli ve etkin temadır. Oyunda bahsedilen ilk bakışta yoğun olarak hissedilen romantik aşktır. Buradaki aşk öylesine güçlü ve vahşidir ki diğer bütün değerleri, bağları ve duyguları söküp atıyor.

Juliet ‘Babanı inkar et, ismini unut

         Eğer yapamassan aşkım ben bundan böyle bir  Capulet değilim ‘(8) sözü bütün sevdiklerini aşklarını imkansız kıldıkları için reddetmeye kadar vardırabiliyor. Shakespeare diğer bazı yazarlar gibi aşkı süslemiyor aksine şahısları kuşatıveren , onları dünyaya hatta kendilerine meydan okuyan bir varlık haline getiren gücünden bahsediyor. Romeo’nun Rosaline duyduğu aşk belki de normal olarak süslenen aşklardan olabilir ama Juliet’in Romeo’ya karşı duyduğu aşk’tan bahsetmeyi reddetmesi ona olan aşkını en güzel biçimde hissetiriyor.(9) Zira onu ilk gördüğünde ‘Çekiciliğinden dolayı büyülendim ‘sözü artık ifade için yetersizdir.(10) 

Vahşetin Sebebi olan Aşk

Romeo ve Juliette aşk ve vahşet içiçe girmiştir ve her zaman arzularla ilintili olmuştur.Bu arzular ya aşk yada nefret olmuştur.

Eğer sevgin azalacaksa gittikçe çoğalan aşkımdan, Bırak avcılar çıkarsın kalbimi yerinden!

 Sök at ne varsa: çamura bulanmış sevdaları, bu dağların ceylanlarını, kana susamış kontları ve senden arta kalan şu cılız bedenimi!

 Yok et benim olmadığım bütün şatoları. Görebileceğin bir şey kalmasın benden kalan(11)

Burada aşk öylesine kör edici bir arzudur ki ,ancak nefret insanı böylesine çevreleyebilir.Daha ilk görüşmede Tybalt Romeo’nun Juliyete duyduğu hissediyor ve onu ölürme isteği uyanıyor ve bundan böyle aşk vebası sevgilileri aşk ve vahşete hatta intiharı deneme isteğine  sürüklüyor.

Friar Lawrence’IN hücresinde Verona’dan ve sevgilisinden ayrılacağını hisseden Romeo bıçağı sallayarak kendisini öldüreceğini söyler.(12) Sadece üç perde sonra Friar Lawrence’nda bulunduğu bir ortamda Capulet’lerin onun Paris’le evlenmelerine karar verdikten sonra ‘Eğer herşey biterse kendimi öldürecek gücüm elbette olacaktır’ der .(13)

Romeo ile Julile’i ölüme sürükleyen nedenlerin başında aşklarını diğerlerinden korumak için ölümün tek seçenek olduğuna inanmalarıydı.

MOTİFLER

Bu oyunda ışık görüntüsü yönünden iki zıt  mekân vardır. Bunlardan biri, Romeo ve Juliet’in birlikte oldukları sahnelerdeki yarı karanlık (ay ışığı, yıldızlı gece, meşalelerle aydınlatılmış salon, Rahip’in loş hücresi, Capulet’lerin meşale ile aydınlatılan mezarı gibi), öbürü de, bu iki âşığın birlikte olmadıkları, Romeo’nun ya da Juliet’in başkalarıyla oldukları sahneler ışıklı yerlerde geçer. Aynı şekilde, her ikisinin de bulunmadığı sahneler ışıklı yerlerde geçer. Romeo, Rosalinde’in aşkıyla yanıp tutuşurken, gittiği Capulet’lerin balosunda Juliet’i ilk kez gördüğünde, çarpılır ve “Parıldamayı öğretiyor bütün meşalelere,”(14) demekten kendini alamaz. Juliet ise Romeo için, “Gecenin içinde gün ışığıdır”.(15) Her iki sevgili de birbirlerini göz kamaştıran bir ışık olarak görür; çünkü her ikisi de hep yarı karanlıktadırlar. Romeo için Juliet, “doğudan yükselen güneş”tir. Birbirlerini cennetteki parlak yıldızlara benzetirler; Romeo, Juliet’ten söz ederken şöyle der:

 “Tüm göklerin en güzel yıldızlarından ikisi,

Yalvarıyorlar onun gözlerine işleri olduğundan:

Biz dönünceye dek siz parıldayın diye.

Gökleri gökte olsaydı, yıldızlar da onun yüzünde;

Utandırdı yıldızları yanaklarının parlaklığı.

Gün ışığının kandili utandırdığı gibi tıpkı.”(16)

Bu sözlerden sonra, sevgisinden gelen büyük bir coşkuyla, duygularını şöyle noktalar:
“Öyle parlak bir ışık çağlayanı olurdu ki gözleri gökte


Gece bitti sanarak kuşlar cıvıldaşırdı.”
(17)

Juliet’in Romeo’ya yönelişi de aynıdır. Her ikisi de, ay ışığı ile aydınlanmış yıldızı bir gecede konuşurlar. Juliet balkonda, Romeo balkonun altındadır. Ama her ikisi de birbirlerine olan duygularını ışığa duydukları özlemi dile getirecek biçimde imgeler kullanarak açıklarlar. Juliet için Romeo hep gece gelen, ama ışık getiren biridir. Rahibin hücresinde gizlice evlendikten sonra, Juliet, Romeo’yu beklerken geceye şöyle yönelir:

Bana Romeo’mu ver; sonra öldüğünde

Al da küçük yıldızlara böl onu;

Onlar göğün yüzünü öyle bir süsleyecektir ki,

Bütün dünya gönül verip geceye,

Tapmayacaktır artık o muhteşem güneşe.”(18)

Romeo, güneşten bile parlak bir ışıktır Juliet için. Romeo’ya gönderdiği dadıyı sabırsızlıkla bekleyen Juliet, yine ışıkla ilgili bir imgeye yönelir:
             “Loş tepeler üzerinden sürüp dağıtan gölgeleri,

Güneş ışınlarından on kez daha hızlı,

Süzülerek uçup giden düşünceler olmalı.”(19)

 Sevgililerin birbirlerini binbir çeşit ışık imgesiyle betimlemesi ya da ışık özlemi diyebileceğimiz bir duygu alışverişi içinde bulunmaları onların bir açıdan yarı ışıkta kalmalarının da sonucudur. Romeo, Juliet’i ilk kez gördüğünde Capulet’lerin sarayında bir balo verilmektedir. Salon meşalelerle aydınlatılmıştır. Meşalelerin titrek ışıkları duvara vurmuştur (yarı ışık). Romeo ve Juliet’in ikinci karşılaşmaları, ay ışığı altında olur (yarı ışık); Romeo aynı gece Capulet’lerin bahçesine gizlice girer, Juliet ise balkondadır. Bundan sonraki karşılaşmaları, onları nikâhlayan Rahip’in loş hücresindedir (yine yarı ışık). Evlendikleri günün gecesi, Romeo, Juliet’in odasına bir ip merdivenle çıkar. Odada mum ışığı vardır, pencereden ay ışığı vurur (yine yarı ışık). Bundan sonra olaylar hızla gelişir ve Romeo ve Juliet, birbirinden habersiz Capu­let’lerin aile mezarlığında bir meşalenin ölgün ışığında sonsuza dek buluşurlar.(20)

NETİCE

Romeo ve Juliet tragedyası, yüceltilmiş diline, romantik atmosferine karşın, insan ilişkilerini gerçekçi bir anlayışla ortaya çıkaran büyük bir sahne şiiridir. Birbirine düşman iki ailenin gençlerinin birbirlerini sevmesi aslında çok işlenmiş bir temadır. Ancak bir yapıtın özelliği işin öyküsünde değil, o öykünün yazarı tarafından ele alınışında hissedilir. Hele sahne yapıtında, dil, üslup, biçim kadar, o öykünün dramatik değeri de önemlidir. Bu oyun yalnızca Romeo ve Juliet’le değil, büyüğünden küçüğüne bütün karakterlerin sahne üzerinde iyi işlenmesiyle anlam kazanır.Bu oyun, yarı karanlıkta yaşamış olan ve onun için de gelecekleri olmayan genç âşıkların tragedyasıdır. Bu tragedyanın bir an parıldayıp sönen ışıkları da Mercutio, Dadı ve Peter’dir. Her biri de kendi ölçüleri içinde, bu yaşamın dolaylı yoldan yorumlayıcılarıdırlar. Rahip ise, sağduyusu, gerçekliği ve duyarlığı ile evrensel olan, insan olmanın diyalektiğini içeren bir oyun kişisidir. O, o dönemin ahlak anlayışına göre suç işlemiş bir günahkârdır, ama evrensel değerler açısından

KAYNAKÇA

(1) Kolcu Ali Ihsan,Batı Edebiyatı ,Akçağ,Ankara 2003,238

(2) http://www.britannica.com/EBchecked/topic/80742/Arthur-Brooke

(3) Groto Luigi La Hadriana. Tragedia nova. Nuouamente ristampata ,1610

(4) (2).80742

(5) (1), 12

(6) http://www.bartleby.com/100/707.html

(7) Shakespeare William, The Library Shakespeare Really Useful Map Company Ltd.India, 2007, 183-218

(8) (7), 183-218

 (9) (7), III.i.33–34

(10) (7), II.Prologue.6

(11) Shakespeare William, Romeo ve Juliyet , Remzi Kitapevi ,2000, 142

 (12),(7) Act III, scene iii

(13)  (7), III.v.242.

(14)  (7), 190

(15)  (11), 151

 (16) (7), Act II Scene II

(17) (7), 212

(18) (7), 212

(19) Shakespeare William , Antik Kitapevi ,2009,112

(20) (11), 1, 60

                                                                                   


 

Setter Durmaz

Qafqaz Universiteti

XV ƏSRƏ QƏDƏR TÜRK ƏDƏBİYYATINDA YAZILMIŞ ƏSAS YUSİF VƏ ZÜLEYXA MƏNZUMƏLƏRİ


XÜLASƏ

                   Yusif və Züleyxa Türk ədəbiyyatında çox sevilən və bu səbəbdən bir çox mənzum və mənsur əsərə mövzu olan hekayələrdəndir. Türkiyə və xarici ölkə kitabxanalarında müəllifi bilinən və bilinməyən çoxlu mənzum Yusif və Züleyxa hekayəsi mövcuddur. Bunlardan ən qədimi Əli adında bir şairin yazdığı Yusif qissəsidir. Bundan başqa müstəqil olaraq yazılmış XIII və XIV əsrə aid, müəllifi bilinən digər əsərlər isə Şəyyad Həmzə, Sülə Fakih və Ərzurumlu Darir adlı şairlərin qələmə aldıqları Yusif və Züleyxa mənzumələridir.

Açar Sözlər: Türk ədəbiyyatı, XIII və XIV əsrlər,  Yusif və Züleyxa, mənzumə.

TALES OF JOSEF AND ZULEYHA WRITTEN IN VERSE UNTIL 15TH CENTURY IN TURKISH LITERATURE

ABSTRACT

Josef and Zuleyha is one of the beloved stories in Turkish literature and it became the subject for many works written either in verse or in prose. There exist many versions of this sory in foreign libraries and the authorship of some of them is unknown. The most ancient of them is the Tale of Josef written by the poet whose name was Ali. Beside this there are some poems of Josef and Zuleyha by the poets like Sheyyat Hamza, Sule Fakih and Erzurumlu Darir belonging to 13th and 14th centuries.

Key words: Turkish literature, 13th and 14th centuries, Josef and Zuleyha, poem.

OСНОВНЫЕ СТИХОТВОРНЫЕ ПРОИЗВЕДЕНИЯ ЮСУФ И ЗУЛЕЙХА В ТУРЕЦКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ ДО XV ВЕКА

Резюме

                   Юсуф и Зулейха является одним из важных произведений турецкой литературы. Именно поэтому оно стало темой для стихов и прозы. В турецких и зарубежных  библиотеках находится множество произведении Юсуф и Зулейха в стихотворной форме, авторы некоторых из них неизвестны. Самый древний из них – произведение поэта Али, которое называется Рассказ о Юсуфе. Кроме этого в XIII и XIV веках независимо были написанны произведения Юсуф и Зулейха таких поэтов, как Щеййат Хамза, Суле Факих и Эрзурумлу Дарир.

                   Ключевые слова: Турецкая литература, XIII и XIV века, стиховорное произведение Юсуф и Зулейха.

GİRİŞ

Qurani Kərimdə qissələrin ən gözəli kimi xarakterizə edilən Yusif peyğəmbərin qissəsi, hələ islamiyyətin ilk dövrlərindən bəri dini formasıyla oxunulan, hətda bir eşq macərası olması baxımından da mənzum və mənsur olaraq Dastani-Yusif, Qissəyi-Yusif, Yusif və Züleyxa, Ahsənü`l-kasas kimi müxtəlif adlarda hekayə şəklində yazılmağa başlanılmışdır.

Hekayə üzərində tədqiqat aparan müəlliflər hekayənin dini məzmunda olması səbəbiylə və peyğəmbərin həyatından bəhs etdiyi üçün böyük dəyişikliklər etməmişdirlər. Əsasən Qurani Kərimdəki şəklinə bağlı qalmaqla bərabər, təfsir kitablarındakı izahatlardan da istifadə edərək mövzunu şəxsi duyğu və düşüncələri ilə qələmə alıb olduqca səmimi və canlı bir şəkildə izah etməyə səy gösdərmişdirlər.

İslam ədəbiyyatı çərçivəsində Yusif qissəsini məsnəvi şəklində ilk dəfə İran şairi Firdovsi (ö.411/1020) qələmə almışdır. Sonralar xəmsə müəllifi olan bir çox İran şairləri Yusif və Züleyxa hekayələrini mənzumələşdirmişlər.

Türkiyə və xarici ölkə kitabxanalarında və kolleksiyalarında müəllifi bilinən və bilinməyən çoxlu sayda mənzum Yusif və Züleyxa əsəri mövcutdur. Bunlardan ən qədimi Əli adında bir şairin yazdığı Yusif qissəsidir. Bundan başqa müstəqil şəkildə qələmə alınmış XIII və XIV əsrə aid müəllifi məlum olan Yusif və Züleyxa mənzumələri bunlardır:

1.              Əlinin Qissəyi - Yusifi

İndiyə qədər olan məlumatlara əsasən Yusif və Züleyxa qissəsi ilk dəfə Türk ədəbiyyatında mənzumə olaraq Əli adında Xarəzmli bir Yəsəvi dərvişi tərəfindən qələmə alınmışdır. (1, 33)

Tərcümə edilmədiyi kimi şəkil xüsusiyyətləri baxımından da tamamiylə milli xarakterə sahibdir. Əsər dördlüklər şəklində, 4+4+4=12-lik heca vəznində yazıl­mış­dır. Əsərdə qissənin Qurani-Kərimdəki şəklinə sadiq qalınmış, hadisələr sadə bir dillə izah edilmişdir. (18, 33)

Eyniylə Əhməd Yəsəvinin “Hikmətlər” adlı əsəri kimi, dördlüklərlə yazılan əsərdə dördlüklərin sonlarında yarım qafiyənin istifadə olunması və dördüncü misranın rədifli nəqarət şəklində təkrarlanması, Əlinin Yəsəvinin təsiri altında qaldığını göstərən əsas xüsusiyyətlərindəndir. Şair Əli üzərindəki Yəsəvi təsirinin səbəbi o əsirlərdə Yəsəvi “hikmət”lərinin Orta Asiya türkləri arasında məhşur olması idi. (12, 38)

Müəllifi haqqında ədəbiyyatda heç bir məlumat olmayan bu əsər M. 1233-cü ildə qələmə alınmışdır. F. Zeynalov, son illərdə Azərbaycanın Gəncə şəhərində Əlinin “Qissəyi Yusif” əsərinin bir nüsxəsinin tapıldığını və Bakı nüsxəsi olaraq adlandırılan bu nüsxənin sonundakı məlumatlara əsaslanaraq  əsərin orijinalının H. 630-cu ildə deyil H. 609-cu ildə yazılması haqqında məlumat vermişdir. (19, 43–44)

Yəsəvi dərvişi olan Əli,  bu məhşur eşq hekayəsini bütövlükdə Qurani Kərimə əsəslanaraq yazmışdır. 

Əsərin müxtəlif ləhçələrə aid dil ünsürü daşıması onun hansı sahəyə aid olması haqqında tərəddüt yaratmışdır. Bu səbəbdən bir çox tədqiqatçı əsəri müxtəlif sahələrin dil yadigarı kimi qiymətləndirmişdir. Şərq və Qərb türkcəsi qramatik xüsusiyyətləri əks etdirən qarışıq dilə sahib bir əsər mənzərəsi sərgiləməkdədir. Brockelman onu Əski Osmanlı türkcəsinin ilk əsərlərindən biri olaraq qəbul edərkən [6], Fuad Köprülü XIV əsr Qıpçaq ədəbiyyatı məhsullarından  hesab etməkdədir. Əhməd Cafəroğlu isə, əsərin Orta Asiyada Xarəzm sahəsində oğuzların məskunlaşdığı ərazidə yazıldığını ehtimal etməkdədir.  (4, 141)

Əsərin tamamiylə Qurani-Kərimə bağlı şəkildə yazılması da onun dindar və zahid “Xarəzm” mühitində meydana gəlməsinə sübut ola bilər. Əsərin dili və ədəbi xüsusiyyətləri, onun “Xarəzm” sahəsində yazıldığını və yaxud şairin əsasən Xarəzmli bir Oğuz türkü olub Monqol istilasından sonra başqa yerə köçsə də əsərini yenə əski ləhçə ilə vücuda gətirdiyini gösdərməkdədir. (9, 236)

Əsər, dil baxımından həm Xaqaniyyə türkcəsinə, həm də Oğuz Qıpçaq ləhcələrinə aid xüsusiyyətləri ehtiva etməkdədir. Bu səbəbdən bu əsəri, Monqol istilasından əvvəlki Xarəzm ədəbiyyatı məhsullarından saymaq daha məqsədə uyğun olardı. (2, 34 )

Deməli əsərin hansı sahəyə aid olması  xüsusu kifayət qədər izah olunmamışdır. XIV əsrdə Mahmud adında bir şairin Kırım türkçəsi ilə yazdığı və eyni əsrdə Xəliloğlu Əli adında başqa bir şair tərəfindən Oğuz türkcəsinə çevrilmiş bir başqa Yusif və Züleyxa məsnəvisinin varlığı Əlinin əsərinin də Kırım türkcəsində yazılmasını təsdiqləyir.

Bu səbəblə  yerli və xarici şərqşünaslar, dil və ədəbiyyat baxımından vacib tədqiqatlar aparmışlar.

Əsərin Dresden, Berlin, Edinburq, Leninqrad və digər keçmiş sovet kitabxanalarında bir neçə əlyazma nüsxəsi vardır. Bunlardan Göte nüsxəsi digər iki əlyazmaya nisbətən daha çox Oğuz türkcəsi xüsusiyyətlərini əks etdirməkdədir.  Əsərdə Oğuz türkcəsi xüsusiyyətlərinin olması isə onun eyni əsrdə Anadoluda başlayan və Oğuz türkcəsi ilə ərsəyə gətirilən ədəbiyyatın bir xəbərçisi olduğu təəsüratını yaratmaqdadır. (12, 38)

Bəhs edilən nüsxələrə istinadən əsərin Kazanda müxtəlif nəşrləri olmuşdur. Houstma tərəfindən nəşr edilən bu əsərin dili üzərində Brockelman tədqiqat aparmışdır. (18,  34)

H. Flesicher, Əlinin “Qisseyi-Yusif” əsərindən ilk dəfə 1831-ci ildə yazdığı Dresden Kraliyyət kitabxanasının əlyazmalar kataloqunda (Fleischer 1831:72) bəhs etmişdir. Elm aləminin nəzərini bu əsər üzərinə cəlb edən şəxsiyyət yuxarıda adı qeyd edilən Holandiyalı türkoloq Houtsmadır. Houtsma 1889-cu ildə ZDMG-də nəşr etdirdiyi məqaləsində Əlinin “Qisseyi Yusif” əsərinin türkologiya elmi üçün nə qədər əhəmiyyətli olduğunu gösdərmişdir. (17, 185)

2.              Xəliloğlu Əlinin Əsəri

Anadoluda bu qissəni mənzum hekayə olaraq ilk dəfə qələmə alan Kırımlı Mahmud ilə Xəliloğlu Əli adında iki şairdir.

Xəliloğlu Əlinin əsəri Kırımlı Mahmud adında bir şair tərəfindən “deşt” dili və yaxud “Kırım” dilində yazılan Yusif və Züleyxa hekayəsinin Türk dilinə tərcüməsidir. Böyük şöhrətə malik olan bu əsərin Oğuz türkləri arasında da oxunmasını isdəyən Xəliloğlu Əli Anadolu türkçəsinə tərcümə etmişdir. Xəliloğlu Əli əlli yeddi divan müəllifidir. Onun güclü qələmi var idi.

“Ol Halil-oğlu Alî

Yedi dîvândur eli

Ol düzdi Türkî dili

Dost dilinden döndürü”

Göründüyü kimi Mahmudun əsərini də türkcəyə tərcümə edərkən bu ustalığını göstərmişdir. Orjinallıq sadəcə Mahmudun əsərində deyil, eyni zamanda onu türkcəyə müvəffəqiyyətlə çevirən Xəliloğlu Əlinin güclü qələmindədir.

                   Bu ortaq xüsusiyyətlərinə görə Əli ilə Xəliloğlu Əli bir-birinə qarışdırılır.

Həm Əlinin, həm də Mahmudun (Xəliloğlu Əli tərcüməsi) Yusif və Züleyxa dastanları dil baxımından möhkəmdirlər. Bu iki əsər də ideya və texniki cəhətdən Əhməd Yəsəvinin “Hikmətlər” əsərinin davamçılarıdırlar.  Hikmətlər dini və əxlaqi nəsihətlərdən, mənqibə və hekayələrdən, təriqət üsul və nəzakət qaydalarına aid tərbiyələndirici mənzumələrdən meydana gəlmişdir. Bu, “Hikmətlərin” xalq tərəfindən oxunmasıyla yanaşı, ola bilsin ki dini məclislərdə oxunmaq üçün yazıldığını göstərməkdədir. Bu iki Yusif və Züleyxa əsərlərində də təkkə ənənəsi əsas mövzu olmalıdır. Əhməd Yəsəvinin “Hikmət”lərində görülən iki əsas ünsür, bu Yusif və Züleyxalarda da mövcuddur. A)İslami ünsür B)Milli ünsür, yəni qədim xalq ədəbiyyatından gələn  ünsür. (1, 37)

Buna görədə deyə bilərik ki hər iki şair Əhməd Yəsəvinin düşüncələrini Anadoluya gətirənlərdəndirlər.

Əsərin yazıldığı tarix və yer dəqiq məlum deyildir. XIV əsrə aid olduğu təxmin edilməkdədir.

Əsər yeddilik heca vəzniylə və dörd misra şəklində yazılmışdır. Bu xüsusiyyətləri ilə Əlinin “Qisseyi Yusif” əsərinə bənzəyir. Gotada Düka kitabxanasında, Raif Yelkəncidə və İzmir Hisar kitabxanasında  üç variantı saxlanılmaqdadır. (18, 34)

3.              Şəyyad Həmzənin “Yusif və Züleyxa” Məsnəvisi

Şəyyad Həmzənin Yusif və Zeliha məsnəvisi əruzun ‘fâilâtün fâilâtün fâilün’ qəlibiylə nəzm edilən 1529 beyitlik bir məsnəvidir. Əsər mövzu baxımından klassik tərtibə uyğun, mənbəyini Qurani Kərimdəki Yusif qissəsindən alan dini bir eşq hekayəsidir. (14, 120) Əsərin bütövlükdə adı “Dastani-Yusif aleyhissəlam və həza əhsənül-qəsasi`l-mübarək”dir. Şəyyad Həmzə əsərini meydana gətirərkən əsas olaraq Qurani-Kərimdə Yusif surəsində izah edilən qissəni nümunə götürməklə yanaşı, daha əvvəl yazılmış Əlinin “Qissəyi-Yusifin”dən də faydalanmışdır.

Şəyyad Həmzə Yusif və Zəliha kimi uzun bir məsnəvi yazarkən XIV əsrdə “Qərib-namə”, “Mantıkutu-tayr” kimi böyük məsnəvilərdə də görünən türkcəyə asanlıqla tətbiq edilən Mövlananın “Məsnəvi”sinin təsirindən uzaqda qalmamışdır. (11, 84)

Klassik məsnəvi tərtibinə uyğun olaraq meydana gətirilən Yusif və Zəliha məsnəvisində doqquz beyt tutan bismillah, tövhid, minacat ilə üç beyitlik  nə`tdan sonra,

“Bundan sonra imdi anla söz yatın

Nicedür aydam Yusuf hikâyetin”

beytiylə əsas mövzuya başlanılır. Əsərdə bəzən mövzu ilə əlaqəsi olmayan nəsihətlər də vardır. Əsərdə oxuyucu tez-tez salavat gətirməyə dəvət edilməkdədir. Olduqca sadə və axıcı bir dilə sahib olan əsər, Əski Anadolu türkcəsinin səs və şəkil xüsusiyyətlərini geniş ölçüdə əks etdirməsi baxımından böyük əhəmiyyət kəsb edir.  (13, 115)

                   Dil tariximiz baxımından böyük bir əhəmiyyətə sahib olan Şəyyad Həmzənin “Yusif və Zəliha” məsnəvisi bu gün danışdığımız dilin qədim şəklidir. Bu da şairin İran ədəbiyyatı təsirinə qapılmadan kitabını “təlif” yoluyla meydana gətirməsinin sübutudur. XIV əsrin əsas nümayəndələrindən olan Gülşəhrilər`in Fars dilindən dilimizə tərcümə etdikləri əsərləri müqayisə edilərsə qramatika və sintaksis baxımından olduğu qədər dilin axıcılığı və yetkinliyi baxımından da digərlərindən daha çox bizə yaxın olduğu düşüncəsi hasil olmaqdadır.  (5, 9)

                   Son beyitlərdə hekayənin məzmununu çıxardaraq tamamlandığını izah edən şair, şeirini dinləyənlərdən dua istəyir, yenə Allahdan bu əsərin müəllifi olduğuna görə günah yazmamasını, qüsurlarını bağışlamasını, özünə və oxucularına mərhəmət etməsini diləyir. Xüsusiyə bu bölmədə məsnəvinin vəznini də izah edərək əsərini tamamlayır. (18, 56)

                   Şəyyad Həmzənin mövcud əsərlərindən ən həcimlisi olan Yusif və Zeliha məsnəvisinin tək nüsxəsi, Raif Yelkenci nüsxəsi olaraq tanınır və Türk Dil Qurumu kitabxanası əsərlər bölməsində Yz A 301/2 nömrəsiylə qeydiyata alınmışdır.  (18, 55)

4.              Sülə Fakihin Əsəri

Süle Fakihin həyatı və yaşadığı dövr dəqiq olaraq məlum deyil. Semih Tezcan, XIV əsr şairlərindən Əhməd Fakihin də çağdaşı Sula Fakih, Süli Fakih və yaxud Dərviş Fakih deyə adlandırılan şəxslərin eyni adam olduğunu qeyd etmişdir. (16, 75–88) Tədqiatçıların bir qismi onu XIII əsr, bir qismi isə XIV əsr şairlərindən hesab edirlər. N. Sami Banarlının fikrincə Süle Fakih XIII əsrdə (3, 322), V. Mahir Kocatürk (8, 149) və A. Sırrı Leventin fikrincə XIV əsrdə yaşamışdır. (10, 129) Yusif və Züleyxa məsnəvisi 4800 beytlik böyük bir əsərdir. Əsər Osmanlı və Azəri ləhcəsi xüsusiyyətlərini özündə əks etdirməkdədir. Şəyyad Həmzənin Yusif və Züleyxa məsnəvisi ilə ortaq xüsusiyyətləri vardır. Lakin burada hadisələr daha ətraflı izah edilmiş, əsərə müxtəlif səbəblərlə şeir adı altında qəzəllər daxil edilmişdir. Mətndəki məlumatlardan aydın olur ki, müəllif İbni Abbas təfsirindən də istifadə etmişdir. (18, 35)

Əsərin Milli Kitabxana, Konya İzzət Koyunoğlu Kitabxanası, İstanbul Universiteti və Topqapı Sarayı Muzeyi Kitabxanasında xüsusi kolleksiyalarda nüsxələri saxlanılmaqdadır. (6, 216)

Süle Fakihin “Yusif və Züleyxa” əsəri haqqında bir magistratura işi yazmışdır.[7]

5.              Əhmədinin Əsəri

Lâtîfî, Likâîyi izah edərkən onu Əhmədinin “Yusif və Züleyxa” əsərinə nəzirə söylədiyinə toxunaraq Əhmədinin “Yusif və Züleyxa” əsərinin varlığını bildirir. Lakin bu əsər  indiyə qədər aşkarlanmadığından Əhmədidən bəhs edənlər Yusif və Züleyxa əsərini ona aid etməklə yanaşı, belə bir əsərlə qarşılaşmadıqlarını söyləmişlər. (13, 195)

6.              Ərzurumlu Qazi Zərir “Yusif və Züleyxa” Məsnəvîsi

Şair və xüsusilə nasir olaraq şöhət qazanan Ərzurumlu Zərir XIV əsrin ikinci yarısında yaşamışdır. Həyatı haqqında az məlumat var. Əsl adı Mustafa b. Yusifdir. Anadan gəlmə kor olduğu üçün əsərlərində Zərir təxəllüsündən istifadə etmişdir. Dövrünün ən məşhur alimlərindən idi. Müəllifin “Qissəyi-Yusif”,  “Sîretün-Nəbî”, “Fü”tûhuş-Şâm ilə Yüz Hədis” və “Yüz Hekayə” adlı məlum olan dörd əsəri vardır. (18, 36)

“Ol gül ilə bülbüli şâd ide’üm

Kıssa-i Yûsuf’u bünyâd idelüm”

misralarıyla adını izah etdiyi “Qissəyi-Yusif” mənzuməsidir. Mövzusunu Qurani Kərimdən alan bu əsər ‘fâilâtün fâilâtün fâilün’ vəzniylə yazılmış 2120 beytlik bir məsnəvidir. Zərir bu məsnəvisini Şi’r-i Yûsuf’, ‘Şi’r-i Zelîhâ’ kimi başlıqlarla və qəzəl formasında söz yazılmış parçalarla daha da zənginləşdirmişdir. (3, 368)

                   Bu məsnəvi də, Şeyyad Həmzənin əsəri kimi sadəcə Yusif qissəsini mənzum bir hekayəyə çevirmək məqsədi ilə nəzm edilmişdir. Məsnəvidə incə təsvirlərə və müxtəlif ədəbi kateqoriyalara geniş yer verilmişdir. Əsərdə Yusifin uşaqlığı, gözəlliyi, Züleyxanın gözəlliyi, Yusifin qardaşlarını qonaq etməsi, Yusif və Züleyxanın evlənməsi, kədər və göz yaşı ifadə edən beytlər ədəbi təsvir kimi göstərilə bilər. ( 15, 62)

                   Qazi Zərir, Yusif qissəsinin heyrətləndirici üstünlüklərə sahib bir dastan olduğunu vurğulamışdır. Qissəsini yenidən qələmə alaraq gül və bülbül kimi xarakterizə etdiyi Yusif və Züleyxanın ruhlarını şad etməklə yanaşı, xüsusiylə insanları razı salmaq, kədərdən xilas etmək arzusundadır. Yeri gəlmişkən onu da qeyd edək ki şairlik qabiliyyətini tərif etməyi də yadından çıxartmamışdır. Özündən əvvəl bu qissəni yazanlardan nümunə götürdüyünü, nümunə götürdüklərinin adlarını qeyd etmədən dilə gətirir. (2, 233)

                   Ərzurumlu Zəririn “Qissəyi-Yusif” məsnəvisinə xitabən Leyla Karahan elmi bir məqalə nəşr etdirmişdir. [8]

Bunu da qeyd edek ki, Yusif və Züleyxa məsnəvisi Azərbaycanda kiril hərfləriylə nəşr edilmişdir.[9]

Əsərin bir nüsxəsi məlumdur. Bu nüsxə İstanbul Universiteti Kitabxanasının Türkcə Yazmalar Bölməsində 311 nömrəsi ilə qeydiyyatdadır. (7, 14–32)

Yusif və Züleyxa əsərlərinə olan rəğbət XV əsrdən etibarən də davam etmişdir. Şəyyad Həmzənin əsərlərindən sonra bu mövzunu incələyən bir çox əsər qələmə alınmışdır.

NƏTİCƏ

Türk ədəbiyyatında yüzə yaxın mənzum və mənsur Yusif və Züleyxa hekayələrinin ən qədimi Əli adlı bir şairin yazdığı Yusif qissəsidir. Bundan başqa müstəqil şəkildə yazılmış, XIII və XIV əsrə aid Şəyyad Həmzə, Süle Fakih və Ərzurumlu Zərir kim şairlərin də yazdığı Yusif və Züleyxa mənzumələri vardır. 

Mənbələrə əsasən deyə bilərik ki, Türk ədəbiyyatında ilk dəfə Yusif və Züleyxa hekayəsi Türk şairi Əli ilə başlamışdır. Yusif peyğəmbərin həyatı ilk dəfə bu əsər vasitəsi ilə Türkcəyə gəlmişdir.

Anadoluda bu qissəni mənzum hekayə kimi ilk dəfə qələmə alan Kırımlı Mahmud ilə Xəliloğlu ƏIi adında iki şairdir.

Əski Anadolu Türkcəsinin quruluş dövrünün məhsullarından olan Şəyyad Həmzənin Yusif və Züleyxa əsəri bu cəhətdən xüsusi əhəmiyyət kəsb edir. Bu xüsusiyyəti ilə özündən sonra eyni mövzunu ələ alan məsnəvilərə nümunə olmuşdur.

Süle Fakihin əsərinin Şəyyad Həmzənin “Yusif və Züleyxa” əsəri ilə oxşar cəhətləri çoxdur. Lakin Süle Fakihin əsərində hadisələr daha geniş həcmdə izah edilmiş, əsərə müxtəlif səbəblərlə “şeir” adı altında qəzəllər daxil edilmişdir.

Ərzurumlu Zəririn yazılış tarixi ardıcıllığı ilə ilk əsəri “Qissəyi-Yusif” mənzuməsidir.

Yusif və Züleyxa hekayələrinə qarşı olan rəğbət XV əsrdən etibarən də davam etmişdir. Bu mövzunu incələyən bir çox əsər qələmə alınmışdır.

ƏDƏBİYYAT

1.                 Ayan Gönül, Ahmed Yesevî Etkisiyle Yazılan İki Yusuf u Züleyha, Türkiyat Araştırmaları jurnalı, No: 3, Konya, 1997.

2.                 Ayan Gönül, .Anadolu Sahasında Yazılan Bazı Yusuf u Züleyha Mesnevilerinde Sebeb-i Telifler,  Turkish Studies International Periodical For the Languages, Literature and History of Turkish or Turkic Volume 4/3 Spring 2009.

3.                 Banarlı  Nihat Sami, Resimli Türk Edebiyatı Tarihi, Cild: I, M.E.B., İstanbul, 1971.

4.                 Caferoğlu Ahmet, Türk Dili Tarihi, C.II, Enderun Nəşri,  İstanbul, 1984.

5.                 Dilçin Dehri, Şeyyâd Hamza, Yusuf ve Zeliha, TDK Nəşri., İstanbul, 1946.

6.                 Dolu Hâlide Cemil, Menşeinden Beri Yûsuf Hikâyesi ve Türk Edebiyatındaki Versiyonları, Türkiyat İnstitutu, Aspirantura elmi işi, Elmi iş nömresi .402, İstanbul, 1953.

7.                 Karahan Leyla, Erzurumlu Darîr, Kıssa-i Yûsuf (Yûsuf u Züleyhâ), TDK Nəşri., Ankara, 1994.

8.                 Kocatürk. Mâhir, Türk Edebiyatı Tarihi, Ədəbiyyat Nəşri., Ankara, 1970.

9.                 Köprülü Fuat, Türk Edebiyatı Tarihi, Ötüken Nəşri, (3.nəşri) İstanbul, 1981.

10.            Levend A. Sırrı, Türk Edebiyatı Tarihi, TTK Nəşri, Ankara, 1988.

11.            Mazıoğlu Hasibe, “Türk Edebiyatı (Eski)”, Türk Ensiklopediyası, C. XXXII, 1982.

12.            Mengi Mine, Eski Türk Edebiyatı Tarihi, 10. B., Akçağ Nəşri., Ankara, 2004.

13.            Özkan Mustafa, Türk Dilinin Gelişme Alanları ve Eski Anadolu Türkçesi, Filiz Kitabevi, İstanbul, 1995.

14.            Şentürk Ahmet Atillâ, Kartal Ahmet, Eski Türk Edebiyatı Tarihi, Dergâh Nəşri., İstanbul, 2004.

15.            Şentürk Ahmet Atillâ, XVI. Asra Kadar Anadolu Sahası Mesnevîlerinde Edebî Tasvirler, Kitabevi, İstanbul, 2002.

16.            Tezcan Semih, Anadolu Türk Yazınının Başlangıç Döneminde Bir Yazar ve Çarhnâme’nin Tarihlendirilmesi Üzerine Türk Dilleri Araştırmaları, 1994, sayı, 4.

17.            Yaman Hakan, Ali’nin Kıssa-i Yûsuf’unda Söz Varlığı Üzerine, Türkbilig 2007/14.

18.            Yıldız Osman, Yûsuf u Zelihâ ( Şeyyâd Hamza), Akçağ Nəşri, Ankara, 2008,

19.            Zeynalov F, “Ali’nin Kıssa-i Yûsuf’u”, Qardaş Ədəbiyyatlar, 1985, sayı, 9.


 

С.М.Гоъайева

ХВЫЫ-ХВЫЫЫ ЯСРЛЯР АЗЯРБАЙЪАН ЯДЯБИЙЙАТЫНДА

ИЭИД ОБРАЗЛАРЫ


ХВЫЫ-ХВЫЫЫ ясрляр Азярбайъан ядябиййаты яввялки дюврляря нисбятян гящ­ряманлыг мотивляриня даща чох мейл едир. Мясищи Тябризи, Мящъур Ширвани, Аьа Мясищ Ширвани, Шякили Няби, Молла Вяли Видади вя башгалары юз йарадыъылыг­ла­рында вуруш сящнялярини тяфсилаты иля гялямя алмыш, Вярьа, Ширзад, Мурадхан бяй, Хан­чобан, Щцсейн хан кими иэид образлары йаратмаьа мцвяффяг олмушлар. ХЫВ-ХВЫ ясрляр Азярбайъан ядябиййатында епик ясярлярдя йарадылан ашыг образлары тякъя вяфа, сядагят вя дюзцмлцлцкляри иля севилирлярся, ХВЫЫ-ХВЫЫЫ ясрлярин ашиг образлары щям дя иэидликляри, гящряманлыглары иля диггяти ъялб едир, дюйцш мейданларында аьлаэялмяз шцъаят эюстярирляр.

Гящряманлыг мотивляриня мейл ХВЫЫ-ХВЫЫЫ ясрляр ядябиййатында тякъя епик ясярлярдя дейил, лирик сеирдя дя юзцнц бирузя верир. Бу йазылан ясярлярдя бащадурлуг сящняляриня даща чох мцраъият олунмасы бир тяряфдян Шярг фолклорунун щямин дювр ядябиййатына эцълц нцфузу, диэяр тяряфдян мцщцм тарихи щадисялярин шаирлярин дцнйаэюрцшцня тясириля изащ олуна биляр.

Мясищи Тябризинин 1629-ъу илдя битирдийи «Вярга вя Эцлша» поемасынын ясас гящряманы Вяргадыр. О, Эцлшайа дярин мящяббят бяслямякля йанашы, щям дя йенилмяз пящлявандыр. Вятянинин мцдафияси наминя Ямирля вурушараг галиб эялирся, Йямяндя оларкян йямянлиляря кюмяк мягсядиля дюйцш мейданына атылараг Янтяри мяьлуб едир. Шам вилайятиндя Пялянэярин 40 гулдуру иля мярдликля вурушан Вярга Шам ящалисинин ъаныны сойьунчулардан гуртарыр…

Мясищи мяктябдя дярс алан ики севэилинин щям дя ъянэавярлик гайда-ганунларыны юйрянмясиндян бящс едир:

Даныш олара йетирдц чцн нейл,

Адаби-ъидала гылдылар мейл.

Та анлайалар булуб фярасят,

Говьа эцнц зярбц рядди-алят.

Рязминдя силащи-ъянэя Вярга,

Бир вяз иля олду карфярма,

Бящрам эюряндя атды йайын

Тящсин иля дутду юзэя айын.[1, 53]

Дюйцш фянляриня йахшы бяляд олан Эцлша да Гантуралынын севэилиси Селъан хатун кими Вярга иля бирликдя дюйцш мейданына атылараг шир кими вурушур, ики севэили залым Ямирин гошунуну гырыб чатырлар:

Тишря чыгуб ол ики йеэаня,

Мярданя ятяк чалуб мийаня,

Йатмагда о ъями-пасибани,

Билдиляр юзя гянимят ани.

Бу тиь чалуб, о, зярби-хянъял,

Цч йцз тяндин гопардылар сяр.

Олдугда цгабц чярх щямбал,

Ол язмдя ганя батды ъянгал,

Та вермийя якси-нягш тядбир,

Тез чыхдылар андан ол ики шир. [1, 122]

Мясищи Тябризи ясярдя дюйцш сящнялярини дя тябии шякилдя ъанландырмаьа мцвяффяг олур:

Лейк анламайыб ишин мяалин,

Дуймады бири-бирин хяйалын.

Бу фикря ики тяряфдян ащянэ,

Олдугда, гурулди йенлядин ъянэ.

Эцрдани-яряб олуб сябцкхуз,

Ол арайя олдулар инан риз.

Ряф ейлядиляр рцсуми-мява,

Бир-биря гарышды ики дярйа.

Щяр гювм гылуб биря щимайят,

Пярчям ачулуб тикилди райят.

Бир-биря йетцб о сейди-щамун,

Адаб бозулди, сынды ганун.

Сонра шаир орта ясрлярдя дюйцшдя истифадя олунан силащларын адыны ардыъыл садалайараг вуруш мейданынын ятрафлы тясвирини верир:

Ким чякди гылынъ, эютцрдц галхан,

Йусиф чыхыбан бушанды зиндан.

Ким турц кяманя йазды базу,

Ким эцрз иля олду щямтяразу,

Ким низяйя салды зури-пянъя,

Ким хянъяря ейляди шикянъя,

Ол рязми-бяладя зярби-шямшир,

Бир бярг иди ханя сцзц ъанэир.

Язбяс ки, атылды тирц зубин,

Эюэ олду зяминя сягфи-чубин.

Та учмуйа рущ эюрэяъ азар,

Дамц гяфяс олду сящми-ядвар.

Башлар кясилиб чюзцлди ляшкяр,

Ляшкяр бозулуб йыхылды пейкяр. [1, 128]

Бу мисраларда орта ясрлярин щярб мейданы бцтцн тяфсилаты иля якс олунмушдур.

Щямид Араслыйа эюря, «шаир щяля ядябиййатда юз бядии ифадясини тапмамыш бир сыра тяфяррцатларла щярб сящнялярини даща ъанлы вя тясирли едир. О, мцхтялиф мцщарибя цсулларындан бящс едир, орду мцщафизяси, ъябщянин эеъя щяйаты, ясир дяйишмяк цсуллары, шцлщ шяраити кими юзцня гядярки ядябиййатда тясадцф олун­ма­йан мясяляляри ящатя едир. Бу ясяр ясасында ХВЫЫ яср мцщарибя цсулларыны, дюйцш хцсусиййятлярини вя яслящя нювлярини мцяййянляшдирмяк мцмкцндцр» [3, 506].

Йямяндя Янтярля растлашан Вярга йямянлиляря кюмяк мягсядиля онунла дюрд дяфя савашыр. Биринъи вурушдан яввял Вярганын бир иэид кими юзцнц юйдцйцнцн шащиди олуруг:

Адым Вярга, юзцм щиъази,

Бирдцр мяня шцгли-ъянэц бази.

Говьа эцнц Рцстями-зяманят,

Щяйъа дями бяргя щяминаням.

Дцшмцш бу эцн яхтярин вябаля,

Гыл фикрини уймяэил мящаля.

Галмаг яэяр истясян сяламят,

Дюндяр йцзцнц йашур яламят. [1, 147]

Биринъи савашда сяксян ики кафир дцшмяни гятля йетирян Вярга, икинъи дюйцшдя дя язмля вурушараг дцшмяня мяьлуб олмур. Дцшмян баша дцшцр ки, бу бащадур юзцнц юйяркян щаглы имиш, «онун гылынъынын салам вердийи адамын ъану саламат галмаз». Цчцнъц вя дюрдцнъц ганлы дюйцшлярдя даща артыг дюйцшчцсцнц итирян Янтяр гырх ики ямири иля бирликдя ясир дцшцр. Янтярин вязиринин йалварышлары Вярганы йумшалдыр вя о сцлщ елян едяряк Янтяри вя диэяр ясирляри азад едир, иэидляря вя ашигляря хас олан мярдликля давранараг юз щярякятляриля дцшмяня юрняк олмаг истяйир. Лакин бядхащ Янтяр хяйанят йолуну тутур. Ясярдя Вярга иля Янтярин мцбаризяси хейирля шярин мцбаризяси кими якс олунур. Щямишя олдуьу кими, бу дяфя дя хейир гялябя чалыр, иэид Вярга хилас олур, Янтярся гятля йетирилир.

Чох кечмир ки, Вярга йенидян саваша ъялб олунур. Пялянэяр вя онун гырх щярамиси Вярганы гарят етмяк истяйирляр. Бу вурушда Мясищи гящряманыны пялянэя бянзядир вя ширин бир дилля ящвалаты тяфсилаты иля нягл едир:

Ялгисся пялянэ иля Пялянэяр,

Гопардылар ол арадя мящшяр.

Бир-бириня урду зяхми-кари,

Ахыр Вяргайя овни-йари,

Йетцб муна верди фятщи-ъянэи,

Рящвари-ядуй япайи-лянэи.

Чцн ахсады пайи-ясби-дцшмян,

Булду рящи-фцрсят ол тящямтян. [1, 214]

Гулдурлара галиб эялян Вярга Шам ящалисини дя онларын зцлмцндян хилас етмиш олур. Бу щямин дийар иди ки, севэилиси Эцлша да той эеъяси Мющсцн шащы ялиндя гылынъ вя галхан гаршыламыш, Вяргадан башга кимсяйя кюнцл вермяйяъяйини билдирмишди. Бурада Эцлша Низаминин ъясур Лейлисини хатырлатмагла йанашы, ъянэавярлийиля Низами гящряманындан фярглянир:

Эяр Рцстям иля гылам нябярди

Йеря гойа пцшти-дясти-мярди.

Сюзцн мянядцр ялимдяки тир,

Айинейи-сур, руйи-шямшир.

Гямзя, йяни ялимля хянъяр,

Ишявц эиришмя эцрзц шешпяр.

Бу шивяйя гулдуьум гянаят,

Щамусудур ейлямяк щимайят . [1, 197]

ХВЫЫЫ яср Азярбайъан ядябиййатында гящряманлыг мотивляри Мящъур Ширванинин «Гуссейи-Ширзад», Щамидин «Сейфялмцлук», М.В.Видадинин «Мцсибят­намя» ясярляриндя, Аьа Мясищ Ширванинин вя Шякили Нябинин йарадыъылыьында якс олунмушдур. Бу дюврдя гящряманлыг мювзуларына мараьын артмасыны тарихи шяраитля ялагяляндирмяк даща дцзэцн олар. ХВЫЫЫ ясрин Ы йарысында хариъи бас­гынлар нятиъясиндя Азярбайъанда ганлы мцщарибяляр баш верир. Дахили вязиййят дя сабит дейилди. Бу дюврдя Азярбайъан мцстягил ханлыглара бюлцнцр. Вятянин мцряк­кяб бир тарихи дювр йашадыьыны дярк едян, халгын габагъыл вя узагэюрян зийалылары олан шаирляр сарсынтылы эцнляр йашайыр, тарихя нязяр салараг йурдун хиласыны ширбилякли гящряманларын мейдана атылмасында эюрцрдцляр. Шцбщясиз ки, бу онларын ясярля­риндя дя якс олунур, поезийада иэид сяркярдя вя ъянэавяр образлары йара­ныр­ды. Бу сурятляри характеризя едяряк ики група айырмаг олар: 1) наьылвари гящряманлар, 2) реал иэид образлары. Беля ки, шир сцдц иля бяслянян, дивля вурушан Ширзады, дивляр тяряфиндян оьурланан Сейфялмцлуку наьылвари гящряманлар сырасына аид едирикся, Пянащ хан, Мурадхан бяй, Ханчобан, Щцсейн хан вя башгалары реал иэид образларыдыр.

Анасы гятля йетирилян Ширзад бир тясадцф нятиъясиндя саь галыр. Ананы юлдцрян гатил ширляри эюрдцкдя ващимяйя дцшяряк гачыр. Кюрпяни мешядя ики шир щимайя едяряк бюйцдцрляр. Сонралар гящряманын эцълц олмасыны шаир щям дя шир сцдц ямяряк, ширляр тяряфиндян тярбийя олунмасы иля баьлайыр. «Китаби-Дядя Горгуд»ун ян ъясур гящряманларындан олан Басат да шир сцдц яммишди. Бу мотив Азяр­байъан фолклорунда эениш йайылмышдыр. Бу да ещтимал ки, гядим тцрклярдя асланын эцълцлцк рямзи сайылмасы иля ялагядардыр.

Шащын гызына ашиг олан Ширзад бу издиваъын баш тутаъаьына цмид бясляйяряк тяряддцдлц, щяйяъанлы эцнляр кечирир. Тясадцфян баш верян бир щадися Хуршудба­нунун атасынын ещтимадыны газанмагда Ширзада кюмяк едир. Мараглыдыр ки, бу епизод да ширля баьлыдыр.

Шащ мейданда ширля юкцзцн савашыны тяшкил етдирир. Халг яйлянир. Ширля юкцз тутушур вя юкцзц парчалайан шир эюзлянилмядян инсана щцъум едир. Ширзад шири юлдцряряк инсанлары горхудан гуртарыр:

Чюкдц дизи цстя Ширзад,

Аллащын адын ол ейляйцб йад,

Дутду айаьыны урду йеря,

Урду йеря шири етди паря [2, 30-31]

Даща сонра Ширзад мящяъъярдян дцшян шащын щяйатыны хилас едир:

Гяср цстя отурмуш  иди ол шащ,

Чох ейляр иди ширя тамашащ.

Деди:- Бу ня сясди, бу ня щалдыр?

Бахды ки, эюря ня галмагалдыр.

Чцн шащ мящяъъяря йапушди,

Тамаша едяндя йеря дцшдц.

Ширзад о щалда шащы эюрди,

Кюэдя ону дутмаьа йцэцрди.

Ол вягтя хидам ейляйцб йад,

Дурду шащы эюэдя дутду Ширзад.

Чцн йеря гонуб шащы сяламят,

Шащ бахды яъяб эюрцб яламят. [2, 31]

Шащ Ширзадын иэидлийини йцксяк дяйярляндиряряк йеэаня гызыны она яря верир. Ширзадын севинъи узун сцрмцр. Той эцнц эялин гачырылыр. Той эцнц эялинин гачырылмасы мотивиня «Вярга вя Эцлша»да  да раст эялирик. Лакин Эцлша Хуршуд­банудан фяргли олараг реал гцввяляр тяряфиндян Ямир тяряфиндян гачырылыр. Вярга да онун гошуну иля вурушур. Хуршудбануну ися горхунъ див гачырыр. Ширзад бу гейри-тябии гцввя иля вурушасы олур. Беляликля, Ширзад Вяргадан фяргли олараг яфсаняви гцввялярля, даща доьрусу фантастик гцввялярля дя вурушасы олур. Бу бахымдан Ширзад образы ясатири гцввялярля вурушан Сейфялмцлкя даща йахындыр.

Ширзадла дивин вурушу епизоду хцсуси мараг доьурур. Шаир яввялъя дивин защири эюрцнцшцнц тясвир едир:

Гаварасы даьдыр, щейбяти бяд,

Башы бядяниндя мисли-эцнбяд.

Эюзляри дя гям пийалясидир,

Аьзы бир айы маьарасыдыр.

Щяр бир голу бир чинаря бянзяр,

Гядди-гамяти минаря бянзяр. [2, 37]

Ширзадла див наьылларда олдуьу кими юнъя эцрзя ял атырлар:

Чигниндя вар иди эцрзи-эиран.

Атлы щяваля ону сяри-оьлан.

Деди:- Ал ялимдян, адямизад,

Рядд ейляди эцрзи онда Ширзад.

Ширзад атулуб узаья дцшдц,

Он аршын эцрзи йеря кечди. [2, 37]

Той эцнц эялинин див тяряфиндян оьурланмасы мотивиня дцнйа халгларынын фолклорунда тез-тез раст эялинир. Бу бялкя дя аь донлу эялинин паклыг вя сяадяти, дивин ися шяри билдирмяси иля ялагядардыр. Паклыг, сяадят шярин ялиндян иэид мяшугларын шцъаяти сайясиндя гуртулур. Халгларын бащадурлуьа щюрмяти дя еля бурадан доьур. Ширзадын бу епизодда диви юлдцрмяси асланы йенмясиня бянзяйир:

Див хяйал едиб о дямдя Ширзад,

Див ону эюряндя етди фярйад.

Див тянуря баьлады сямайя,

Ширзад юзцн атды ол щявайя.

Айаьыны тутду ейля чякди, 

Бурахыб еля башы йеря дякди.

Ъящяннямя див олду васил,

Ол дямдя миради олду щасил. [2, 37]

Ширзад ата-анасынын да интигамыны дцшмяндян алыр. О, мащир сяркярдя тясири баьышлайыр, гошуну аьыллы идаря едир. Гошунун юнцндя эедян Ширзад мящарятля гылынъ чалараг дцшмяни саламат бурахмыр:

Щяр кимсяни эюрдц, гырды Ширзад,

Шящр ичиня дцшдц дадц бидад. [2, 47]

Щамидин «Сейфялмцлук» поемасы мязмунуна эюря ъянэавярлик дастан­ларына йахындыр. Бурада фантастик епизодлара да раст эялмяк олар. Йухарыда гейд етдийимиз ясярлярдя олдуьу кими бу ясярдя дя гящряман чох сынаглардан кечир, йолундакы манеяляри дяф едяряк, нящайят, севэилисиня говушур. Онун йардымчысы эюйдя уча Аллащ, йердя ися Йараданын онун голларына бяхш етдийи эцъц олур. Гящряман иэидлик эюстяряряк севэилисинин вцсалына чатыр. Дивлярля, ясатири гцввялярля дюйцшя атылан Ширзад шяря галиб эяляряк ирадяси вя шцъаяти иля охуъуну щейран едир.

ХВЫЫЫ яср Азярбайъан ядябиййатында реал иэид образлары да хцсуси мараг доьурур. Реал дюйцш вя мцщарибяляри якс едян сящняляр ядябиййатда даща чох ъанландырылыр.

Бу щямин дюврдя йаранан тарихи мянзумялярдя даща эениш йер тутур. Бу тарихи мянзумялярдян бири Аьа Мясищ Ширванинин Аьсу мцщарибясиня щяср етдийи мцхяммясдир.

Шаир 1749-ъу илдя Ширван йахынлыьында баш верян мцщарибяни тясвир едир. Бу мцщарибядя Азярбайъан ханларынын яксяриййяти иштирак едир. Ханлыглары бирляшдиряряк шащ олмаг мягсядини эцдян залым дцшмяня - Шащсевян Ящмяд хана гаршы ъясур Азярбайъан ханлары бирляшяряк мцбаризя апарырлар. Мянзумя Шащсевян Ящмяд ханла баьлы олан бир бяндля башлайыр. Бурада гясбкарын бцтцн мягсяди, хисляти цзя чыхыр:

Ешидин етдийини Шащсевян Ящмяд ханын,

Хащиши-зцлмцнц ол залимц бииманын,

Йохумуш зярряъя шяниндя мцрцввят анын,

Гылдыьын алямя ъюврц ситямин дцнйанын,

Ня гядяр олса олуб баиси нащяг ганын.

Шаир Азярбайъан ханларынын сяркярдялик мящарятини вя иэидлийини мящяббятля тяряннцм едир:

Юйдц ким юзцнц бибак мисали-Рцстям,

Йедди, сяккиз топ едиб йербяйер ачдырды ялям,

Бадикубя гошуну Мирзя Мящяммяд хан щям,

Риши-ъянэ ейляди Мяммяд Рза ханы ол дям,

Дястяси бирля алыб дурду юнцн мейданын.

Бурада «Вярга вя Эцлша», «Гиссейи-Ширзад», «Сейфялмцлук» ясярляриндя олдуьундан фяргли бир дюйцш мейданынын тясвирини эюрцрцк. Артыг эцрз мейданы дейил, савашда йени дюйцш, тактика вя техникасындан истифадя олунур, топлардан атяш ачылыр:

Дурду цч топла бярабярдя сипащи-Ширван,

Гаршыда зянбцряки топц ялям фейзи-нишан,

Бири Щаъы Чяляби щямзейи-дюврани-ъящан,

Бири наиб Пянащ хан, бири Мящяммяд Яли хан,

Бириси дяхи Щаъы хан язимцш-шанын.

Бурада Азярбайъан ханларынын иэидлийиня ейщам олунур. Шаир Щаъы Чялябини шцъаятдя Ислам ордусунун ян ъясур шяхсиййятляриндян олан Щямзяйя бянзядир. Азярбайъан ханларынын аьлы, фярасяти вя иэидлийи хейрин гялябясиня хидмят едир. Бу реал образлар олдугъа тябии ъанландырылмышдыр.

Молла Вяли Видадинин 1780-ъы илдя гялямя алдыьы «Мцсибятнамя» ясяриндя ъясур Шяки щакими Щцсейн хан Мцштагын фядакар образы гялямя алынмышдыр. Видади ону аьыллы щюкмдар, ъясур дюйцшчц кими тясвир едир. Ханын мягсяди халгыны азад вя хошбяхт эюрмякдир. Онун гылынъы хейирин шяр цзяриндя гялябясиня хидмят едир. О, ясл мейдан яри кими тяряннцм олунур. Мцщарибя мейданына Щцсейн  хан шир кими атылыр, ган су йериня ахыр:

Баш гойуб ядайя гаршы атдылар мейдана ъан,

Еля бир ъянэ етдиляр ким су йериня ахан ган.

Бязян фяхрля, бязянся цряк аьрысы иля Щцсейн ханын мцщарибялярини гялямя алан шаир Мцштагын юлцмцнц цмумхалг матями кими гаршылайыр. Бу юлцмц «дидяляр эирйан едян бир мялалят», «дярди-бидярман» вя «даьи-бинящайят» адландырыр, дахили мцщарибяляр цзцндян юлкядя баш верян аълыг, фялакят вя гящятлийи эюстярир». [3, 596]

ХВЫЫЫ ясрдя йашамыш Шякили Нябинин дя шерляриндян бири иэид хяляфимиз Щаъы Чялябинин шяниня йазылмышдыр. Бу мцхяммяс 60 мисрадан ибарятдир. Щаъы Чяляби Щиндистан фатещи Надир шащла чохлу мцщарибяляр апармыш, ханлыьынын истиглалиййятини она тяслим етмямишдир. Чох иэид бир щаким олан Щаъы Чяляби шеирдя ряьбятля тясвир олунмушдур. Щаъы Чяляби юз ханлыьынын шяряфини иэидликля горуйур вя кимсянин торпаьына эюз дикмир. Юз давранышы иля дюврцнцн ханларына да юрняк олур. Надир шащ цстцня йцз мин сцвари беля эюндярдикдя эери чякилмир:

Шащ Надир чцн эятирди цстцня йцз  мин сцвар,

Сян бярабяр ъянэя дурдун, кимдя вар бу ихтийар?

Дюндц эетди хиълятиндян ахыр олду шярмсар.

Надир шащ ордуларынын сайыны ня гядяр артырса да бу иэид сяркярдяни мяьлуб едя билмир. Шякили Няби юз щямйерлисиля фяхр едир, гцрур дуйур.

Щаъы Чяляби ханын оьлу Аьа Киси дя дюврцнцн баъарыглы сяркярдяляриндян олмушдур. «Шир баласы шир олар» ифадяси тясадцфи дейилмямишдир. Она иэидлик атасындан кечмишди. Хяйанят нятиъясиндя юлдцрцлян бу сяркярдяйя йаздыьы шеирдя Шякили Няби бу иткинин бцтцн ел цчцн аьрылы олдуьундан бящс едир. Ону «Ъаванлар сярвяри» адландырараг йазыр:

Ъаьанлар сярвяри мягтул олубдур хасцам аьлар,

Кямали-ъцрятин йад ейляйиб ящли-кялам аьлар.

Яданиляр эцляр эащи, яалиляр мцдам аьлар,

Щясуди шад олур щярдям, мцщибби сцбщц шам аьлар

Тяясцбдян йанар ъаны, билян намусц аз аьлар.

Илляр ютцр. Атасындан сонра Ширван ханлыьыны яля алан Щцсейн хан атасы Аьа Кисинин вя бабасы Щаъы Чялябинин йолуну давам етдирир. Бу мцнасибятля шаир Няби йазыр:

Чцнки хан олду Щцсейн цммяти-Ширваня бу эцн,

Чяляби мцнгад олубан ъцмляси фярманя бу эцн,

Олду эцлзари-ирям мямяри-вираня бу эцн,

Бцлбцлц гумру сяда салды эцлцстаня бу эцн,

Эетди яййами-шита фясди-бащар олду йеня.

ХВЫЫЫ яср ядябиййатында вя ашыг йарадыъылыьында мцщарибялярин шящяр вя кяндляри вираня гоймасы да якс олунмушдур. Ашыг Шикястя Ширинин Гаъар ордусунун тапдаьы алтында галмыш Тифлис шящяриня йаздыьы шеирдя бу даща габарыг тясвир олунмуш, мцщарибянин тюрятдийи мцсибятляр эюз юнцня эятирилмишдир:

Дцшмян долду шящря, евляр чюкцлцр,

Эюйчяк оьлан, эюйчяк гызлар сечилир.

Гачмаг олмаз мяэяр эюйя учулур,

Щейф ола, йох иди бали Тифлисин.

Бир од иди Тифлис цстя тюкдцляр,

Гызыл-эцмцш ъяващирин чякдиляр,

Дамы-дашы, кцнъ-буъаьы сюкдцляр,

Галмады бир даня ляли Тифлисин.

Эюз йашы тюкян аналарын балаларындан айры дцшмяси, Тифлисин аъынаъаглы бир щала эялмяси ашаьыдакы бянддя тябии якс олунмуш, мцщарибяляря нифрят ойатмышдыр:

Ъан шириндир, щеч шей эюрцнмяз эюзя,

Аьлайа-аьлайа, йаш сцзя-сцзя,

Анасы ушаьын атылды дцзя,

Йандырырды гялби щали Тифлисин.

Беляликля, ХВЫЫ-ХВЫЫЫ ясрлярдя Азярбайъан ядябиййатында чохсайда гящряман образлары йарадылмыш, мцхтялиф дюйцш сящняляри якс олунмушдур. Бурада наьылвари гящряманларла йанашы реал тарихи шяхсиййятлярин дя иэидликляри тяряннцм едилмишдир. Щаъы Чяляби, Аьа Киши, Щцсейн хан вя б. ъясур шяхсляр, щям дя мащир сяркярдядирляр. Йусиф хан Щаъиб «Китаби-билик» ясяриндя сяркярдянин бир нечя кейфиййятя малик олмасынын ваъиблийини билдирмишдир:

Онун цряйи дюйцшдя аслан цряйи кими,

Биляйи ися гаплан биляйи кими олмалыдыр.

Ейни заманда гырмызы тцлкц кими щийляэяр,

Еркяк дяфя кими гисасчы вя кинли олмалыдыр.

Юзцнц саьсаьандан ещтийатлы тутмалы

Гайа гузьуну кими эюзц узагларда олмалыдыр.

Аслан кими щямиййятя бюйцк ящямиййят вермяли,

Байгуш кими эеъяляр йатмамалыдыр. [4, 207]

Бу кейфиййятляр ХВЫЫ-ХВЫЫЫ ясрляр Азярбайъан ядябиййатында гялямя алынан, тарихи шяхсиййят олан реал гящряманларда мювъуд олдуьу кими, щямин дюврцн наьылвари иэид образларында да (Сейфялмцлук, Ширзад) ъямлянмишдир. Щаъы Чяляби, Аьа Киши, Щцсейн хан Мцштаг кими Вярга вя Ширзад да сяркярдялик етдикляри гошуну рущландырмаг цчцн вя щаггын гялябяси наминя дцшмян ордусуну йарыб-кечян, кюксцнц галхан едян сябатлы иэидлярдир.

Ядябиййат

1.       М.Тябризи. Вярга вя Эцлша, Б, 1977

2.       М.Ширвани. Гиссейи Ширзад, Б, 1985

3.       Щ.Араслы. Азярбайъан ядябиййаты тарихи вя проблемляри, Б, 1998

4.       Й. Баласагунлу. Китаби-билик, Б, 1992

5.       Щикмят хязиняси, Б, 1988

Annotation

In the article heroism motives are involved to the investigation which take specific place at XVII-XVIII centuries Azerbaijan literary.  In the stories written in these centuries glance is dropped to heroism characters. In the article is arrived to such conclusion that heroism characters that have been created in the literature of that time are divided into two parts: heroes of tales and real historical personalities such as warlords and knights.

Аннотация

В статье привлечено к исследованию мотивы занявшее своеобразное место в Азербайджанской литературе XVII-XVIII-го веков. В произведениях созданных в это время обращается внимание на образы героев. Выявляется что,  героические образы созданные в литературе этого времени делятся на две группы: сказочные герои и реальные, исторические личности, как полководцы и воинственные.


Asиfя Telmanqыzы

BЯXTИYAR VAHABZADЯNИN  DRAMATURGИYASИ


Bяxtиyar Vahabzadяnиn yaradыcыlыьыnыn mцhцm bиr qolunu onun dramaturjи yaradыlыьы tяшkиl edиr. Яdиbиn dramaturgиyasы hяm mяnsur, hяm dя mяnzum шяkиldя qяlяmя alыnmышdыr. Яlbяttя, Bяxtиyar Vahabzadя яn mцhцm dramaturjи яsяrlяrиnи mяnsur шяkиldя yazmышdыr. Lakиn sayca чox olmasa da, onun mяnzum pyeslяrи dя dиqqяtи cяlb etmяkdяdиr.

Цmumиyyяtlя, Bяxtиyar Vahabzadяnиn dramaturgиyasы юzцnяmяxsus bяdии keyfыyyяtlяrя, fяrqlи, bяnzяrsиz poetиk чalarlara malиk olan юrnяklяrdиr. Bu иlk nюvbяdя mцяllиfиn dramaturgиyaya poezиyadan gяlmяsи иlя baьlыdыr. Belя kи, Bяxtиyar Vahabzadяnиn «sяhnя яsяrlяrиndя poezиya иlя dramaturgиya bиrи-bиrи иlя qovuшur, цzvи surяtdя bиrlяшиr. Шaиrиn gah qayьыlы, tяqdиredиcи, gah qяzяblи poetиk-fяlsяfи mиsralarы dramatиk mцnaqишяnиn иnkишafыnda, xarakterlяrиn toqquшmasыnda mцhцm rol oynayыr, яsяrиn vя tamaшanыn aparыcы, иstиqamяtverиcи amиlиnя, dяrиn emosиonal tяsиr mяnbяyиnя чevrиlиr. Personajlar юz hиss vя hяyяcanlarыndan, arzu vя цmиdlяrиndяn danышыrlar vя bu zaman dramatиk  dиaloq  «hиss  olunmadan»  шeиrя  чevrиlиr». (1, s.3). Dramaturgиya иlя poezиyanыn bиrи-bиrиnя чulьaшmasы mцяllиfиn bцtцn sяhnя яsяrlяrи цчцn sяcиy-yяvиdиr.

Bяxtиyar Vahabzadяnиn «Иkиncи sяs», «Yaьышdan sonra», «Yollara иz dцшцr», «Qы­zыl alma», «Fяryad», «Dar aьacы», «Юzцmцzц kяsяn qыlыnc» («Gюy tцrklяr») vя dыgяr pyeslяrи чaьdaш Azяrbaycan dramaturgиyasыnыn orиjиnal, bяnzяrsиz, юzцnяmяxsus юrnяklяrиndяn hesab olunmaqdadыr.

Qeyd edяk kи, «Bяxtиyar Vahabzadяnиn dramaturgиyasы Azяrbaycan teatr tarыxиn­dя xцsusи sяhиfяdиr vя bu xцsusи sяhиfя vяtяndaшlыq mюvqeyи, vяtяnpяrvяr ruhu иlя - ardыcыl vя davamlы tarиxи-fяlsяfы konsepsиyasы иlя mцasиrlяrи olan drama­turq­larыn yara­dыcыlыьыndan fяrqlяnиr» (2, s.82).

Bяxtиyar Vahabzadяnиn dram яsяrlяrиnи шяrtи olaraq иkи qrupa ayыrmaq olar:

a)              mцasиr mюvzulu pyeslяr.

b)              tarиxи mюvzuda yazыlmыш pyeslяr;

Яlbяttя, mцяllиfиn dramaturjи yaradыcыlыьыnыn bu шяkиldя tяsnиf olunmasы sыrf шяrtи sяcиyyя daшыyыr, sadяcя problemя aydыnlыq gяtиrmяk mяramыna sюykяnиr.

Иstяr tarиxи, иstяrsя dя mцasиr mюvzuda yazdыьы pyeslяrdя dramaturq cяmиy­yяtыmыzи narahat edяn иctиmaи-sиyasи vя mяnяvи-яxlaqи mяsяlяlяrя юzцnцn kяskиn etиrazыnы bиldиrmишdиr.

Mцяllиfиn mцasиr mюvzulu pyeslяrиndя xцsusиlя mяnяvи-яxlaqи problemlяrиn bяdии tяzahцrц daha qabarыq tяcяssцmцnц tapmышdыr. Dramaturq yaratmыш ol­du­ьu qяhrяmanlarыn daxиlи dцnyasы kontekstиndя cяmиyyяtиmиzи narahat edяn prob­emlяrя vяtяndaшlыq prиzmasыndan mцnasиbяt bиldиrmяyя чalышmыш vя buna naиl olmuшdur. Bu mяnada mцяllиfиn «Иkиncи sяs», «Yaьышdan sonra», «Yollara иz dц­шцr», «Qыzыl alma» kиmи pyeslяrиndя qaldыrmыш olduьu problemlяr mцasиr­lяrи­mиzи dцшцndцrяn, qayьыlandыran, narahat edяn mяsяlяlяrя sюykяnиr.

«Иkиncи sяs» pyesиndя daramaturqun yaratmыш olduьu Arzu vя Rяшad surяt­lяrи daxиlи-mяnяvи dцnyasыnыn юzцnяmяxsusluьu, bяnzяrsиz keyfиyyяtlяrи иlя seчиlяn obrazlardыr. Onlarыn hяr иkиsи daxиlяn zяngиn, mяnяvиyyatca saьlam иnsanlar ol­maqla yanaшы, mяnsub olduьu cяmиyyяtя lяyaqяtlя xиdmяt edяn mцtяxяssиsdиr. Mцяllиf bu иkи gяncи bиrи-bиrиnя baьlayan ortaq mяnяvи dяyяrlяrdяn savayы, onlarы fяrqlяndиrяn cяhяt-lяrи dя gюstяrmяyя naиl olmuшdur. Pyesdя xцsusиlя Arzunun xarakterи, mяnяvи dцnya­sы­nыn sиrr vя gиzlиnlиklяrи daha mяharяtlя aчыlыb gюstя­rиl­mишdиr. Mцяllиf onun daxиlи hяyяcanlarыnы, иztиrablarыnы real, иnandыrыcы, tяsиrlи boya­larla яks etdиrя bиlmишdиr. «Arzu Rяшaddan daha hяssas, tяnqиdи dцшцnяn, яtrafыndakы hadиsяlяrdяn dцzgцn nяtиcя чыxa­ran иnsandыr. Иlk sяhnяlяrdя gиzlи mяhяbbяtиnи doьrultmaq цчцn hяyatda, aиlяdя «dur­ьunluьa» qarшы danышanda da, tяlatцmlц, narahat hяyatы цstцn tutanda da, bиz Ar­zu­nun daxиlяn tamamиlя baшqa bиr hиss vя dцшцncяdяn daиm tяrяddцd keчиrdиyиnи, яzab чяk­dиyиnи duyuruq. Mцяl­lиf bu dяrиn daxиlи zиddиyyяtи иncя psиxolojи cиzgиlяrlя gюstяrя bиlmишdиr» (1, s. 4).

Dramaturqun «Yaьышdan sonra» pyesиndя dя mяnяvи-яxlaqи problemlяr юn plana чяkиlmишdиr. Burada «gяnclяrиn bюyцk, gюzяl, saf hиsslяrиnиn kюhnяlиklя, rи­ya vя xяyanяtlя цz-цzя gяldиkdя necя sarsыldыьыnы, buna baxmayaraq, saьlam mц­hиtиn, nяcиb иnsanlarыn kюmяyи иlя bu pak hиsslяrиn necя qorunub цstцn gяldиyиnи, yaшadыьыnы vя qяlяbя чaldыьыnы dramaturq tяbии vя иnandыrыcы gюstяrиr» (179, s.5). Pyesdя mцяllиfин yaratmыш olduьu Qяdиmbяy, Cыьatay, Aslan vя baшqa obrazlar fяrqlи dцnyagюrцшя malиk иnsanlardыr. Яgяr Qяdиmbяy vя Cыьatay цчцn иctиmaи иdeallar яsasdыrsa, Aslan цчцn hяyatda hяr шey шяxsи maraqlara sюykяn­mяkdяdиr. Mцяllиfm dramaturjи hadиsя­lяrиn gedишиndя daha чox aьыrlыq verdиyи Qяdиmbяy obrazы haqqыn, hяqиqяtиn bяrpa olunmasыnda, hяmчиnиn kon­flиk­tиn aчыlmasыnda mцhцm rol oynayыr. «Yaьышdan sonra» pyesи Bяxtиyar Vahabzadяnиn gяnclяrиn hяyatыna vя taleyиnя nя qяdяr dяyяr verdиyиnи яks etdиrяn, tяrbиyяvи яhяmиyyяtя malиk bиr яsяr kиmи dя dиqqяtи чяkиr.

Mцяllиfин yaradыcыlыьыnda xцsusи yer tutan «Yollara иz dцшцr» pyesиndя drama­turjи tяcяssцmцnц tapan hadиsя vя яhvalatlar sosиal-psиxolojи aspektlяrи иlя dиqqяtи cяlb edиr. Pyesиn sцjetи baш qяhrяman Яlиxanla baьlы hadиsяlяr яtrafыnda cяrяyan etsя dя, mцяllиfыn mяharяtlя yaratmыш olduьu Aynur vя Daшqыn surяtlяrи dramaturjи strukturun tamlыьыnы tяmиn edиr.

Pyesdя Neft daшlarыnda baш mцhяndиs ишlяyяn Яlиxanыn sяhlяnkarlыьы цzцndяn qazma buruьunda yanьыn baш vermяsи vя bu zaman usta Nиcatыn hяlak olmasы, onun bu hadиsяdяn sonra vяzиfяsиnиn kичиlmяsиnя, yoldaшlarы arasыnda nцfuzunun иtmяsиnя dюzmяyяrяk baшqa шяhяrя цz tutmasы, aиlяsи Aynuru vя kюrpя oьlunu at­masы tяsvиr olunur. Aradan uzun иllяr keчяndяn sonra yenиdяn Neft daшlarыna qayыdаn Яlиxan burada oьlu Daшqыnla bиr yerdя ишlяmяlи olur. Dramaturjи hadи­sяlяrиn яn gяrgиn mяqamlarы da mяhz ata иlя oьulun - Яlиxanla Daшqыnыn bиr yerdя ишlяdиyи mяqamlardыr. Mцяllиf son dяrяcя mяьrur olan Яlиxanыn daxиlи dцnyasыnda baш verяn sarsыntы vя hяyяcanlarы tяbии boyalarla яks etdиrя bиlmишdиr. Hadиsяlяrиn gedиши zamanы Яlиxan hяyat yoldaшы Aynurun aradan keчяn bu uzun иllяr яrzиndя heч vaxt ona xяyanяt etmяdиyиnи юyrяndиkdя daha artыq sarsыntы ke­иr­mяyя baшlayыr.

Mцяllиfыn «Qыzыl alma» pyesи onun dramaturjи yaradыcыlыьыnda юzцnяmяxsus yerи olan яsяrlяrdяn bиrиdиr. Cяmиsи yeddи obrazыn ишtиrak etdиyи bu pyes иstяr mюvzu, mяzmun, иstяrsя dя bяdии sяnяtkarlыq baxыmыndan kamиl sяnяt юrnяyи kиmи dиqqяtи чяkmяkdяdиr. Tяsvиr olunan obrazlarыn hяr bиrи daxиlи-mяnяvи alяmиnиn fяrqlи, юzцnяmяxsus cяhяtlяrи иlя dиqqяtи cяlb edиr. Pyesdя mяnяvи-яxlaqи problemlяr иctиmaи mцstяvиyя чыxarыldыьыndan burada dиqqяt yetиrиlяn mяsяlяlяr vяtяndaшlыq qayяsиnиn qabarыqlыьы иlя seчиlиr.

Bяxtиyar Vahabzadя tarиxи mюvzulu pyeslяrиndя olduqca cиddи иctиmaи-sиyasи prob­lemlяr qaldыrmышdыr. Tarиxи mюvzuda qяlяmя alыnmыш «Dar aьacы», «Fяryad», «Юzцmцzц kяsяn qыlыnc» pyeslяrиnиn hяr bиrиndя qaldыrыlan problemlяr bu gцn dя Azяrbaycan xalqыnы, hяmчиnиn tцrk dцnyasыnы dцшцndцrяn mяsяlяlяrdиr.

«Dar aьacы» tarиxи facияsиndя dramaturq bюyцk Azяrbaycan sяrkяrdяsи, яrяb xиlafяtиnя qarшы qяhrяmancasыna mцbarиzя aparmыш Babяk Xцrrяmиnиn юlц­mцndяn sonra baш verяn hadиsяlяrи, Afшиnиn hяyat yolunu vя taleyиnи dramaturjи mцstяvиdя canlandыrmaq mяramы иzlяmишdиr. Mцяllиfин dиgяr яsяrlяrи kиmи «Dar aьacы» facияsи dя kompozиsиya baxыmыndan kamиl sяnяt юrnяyи kиmи dиqqяtи чяkиr.

Иmadяddиn Nяsиmиnиn hяyatы vя mцhиtиndяn bяhs edяn «Fяryad» pyesиndя Bяxtиyar Vahabzadя yalnыz bюyцk hцrufы шaиrиnиn fяlsяfяsиnи deyиl, bцtюvlцkdя dюv­rцn gerчяk mяnzяrяsиnи yaratmaьa, tarиxиn sиrlяrиnи aчmaьa чalышmышdыr. Ya­zычы Mиrzя Иbrahиmovun fыkrиncя, «Nяsиmи poezиyasыndakы mяna dolьun­luьunu, fяlsяfы dяrиnlиyи xatыrladan», «шeиrlя yazыlmыш gюzяl fяlsяfы яsяr olan» bu pyes «zяmanяmиzdяkи mцba­rиzяlяrlя sяsяlяшиr, иnsan шяxsиyyяtиnиn яzяmяt vя ucalыьыnы tяrяnnцm edиr, onun шцurun mюvhumи uydurmalara qarшы qoyur» (17, s.14). Xalq шaиrи Sцleyman Rцstяm иsя «Fяryad» pyesиnи Sяmяd Vurьunun «Vaqиf» dramы иlя mцqayиsя edяrяk yazmышdыr: «Sяmяd Vurьunun «Vaqиf» dramыndan sonra «Fяr­yad» pyesи dramaturgиyamыzda olan bюyцk bиr boшluьu doldurdu. Mяn tяsadцfяn «Fяryad»ы «Vaqиf»lя mцqayиsя elяmя­dиm. Dцzdцr, юtяn иllяr яrzиndя Azяrbaycan sяhnяsиnя xeylи sanballы яsяr gяlmишdиr. Nяzmlя yazыlmыш dram яsяrи demяk olar kи, yox иdи. Bu baxыmdan B.Vahabzadя bю­yцk иш gюrmцш, Azяrbaycan sяhnяsиnя yenи sяs, yenи nяfяs gяtиrmишdиr» (3).

Qeyd edяk kи, bиr nюv Иmadяddиn Nяsиmиnиn daxиlи monoloqu kиmи qяlяmя alыnmыш pyesиn яsas qяhrяmanы bюyцk hяrflя yazыlacaq Иnsandыr.

Allah! Bиlиrиk, cиsm deyиl, bяs nяdиr allah?

Яn yцksяk olan haqda, hяqиqяtdяdиr allah!

Dяrk et, bu tяяccцbdя, bu heyrяtdяdиr allah!

Иnsan nя иmиш? Gиzlиdиr иnsandakы qцdrяt,

Hяr kяs onu fяhm etmяsя, acиzdиr o, яlbяt.

Иnsanыn яzяl borcudur иnsanlыьa hюrmяt,

Иnsanlыьa hюrmяtdя, lяyaqяtdяdиr allah!

«Fяryad» pyesиndя bu kиmи tяsиrlи, poetиk mяqamlar, sяhnя vя epиzodlar чox­dur. Шaиr Nяsиmиnиn tиmsalmda Иnsan haqqыnda danышmaq mяramы иzlяmиш vя юz mяqsяdиnя naиl ola bиlmишdиr.

Dramaturqun yaradыcыlыьыnыn son dюvrцnя mяxsus olan «Юzцmцzц kяsяn qыlmc» pyesи иsя Gюytцrk dюvlяtиnиn tarиxиnя, o dюvrцn иctиmaи-sиyasи hadиsяlя­rи­nиn tяcяssц­mц­nя hяsr olunmuшdur. Яsяrиn иkиncи adыnыn «Gюytцrklяr» olmasы ta­maшaчы maraьыnы yюnlяndиrmяk mяramыna xиdmяt edиr.

Bяhs olunan dramturjи nцmunяlяrlя yanaшы, Bяxtиyar Vahabzadяnиn bяzи ra­dиo-pyes, telepyes vя kиno-novellalarы vardыr. Dramaturq bu ъanrda yazdыьы яsяr­lяrиndя dя mяnalы, иbrяtamиz hadиsяlяr fonunda mцasиrlяrиmиzиn hяyatыnы, qayьы vя problemlяrиnи ишыqlandыrmaьa чalышmышdыr.

Ядябиййат

1.       Vahabzadя Bяxtиyar.Пйесляр, Бакы, эянжлик, 1980, 335 с.

2.        Азярбайжанын Bяxtиyarы. Bяxtиyar Vahabzadяnиn щяйаты, йарадыжылыьы вя ижтимаи фяалиййяти щаггында мягаляляр топлусу, Бакы, «Азярбайжан» няш­рий­йаты, 1995, 400 сящ.

3.       Ялийева Лаля. Чаьдаш тцрк шеиринин поетикасы. Бакы, «Елм» няшриййаты, 2000, 92 сящ.

SUMMARY

The book analyzes the lиterary path of one of the promиnent representatиves of Azerbaиjanиan lиterature -Bakhtиyar Vahabzadeh.

Bakhtиyar Vahabzadeh has a rиch lиterary herиtage. He draws attentиon as a pe­culиar, talented poet and phиlosopher иn the hиstory of Azerbaиjan poetry. Hиs lиterary works have become best-sellers sиnce the fиrst day of he entered the lиterary world. There иs countless number of researches about hиm. All these prove Bakhtиyar Vahab­zadeh as a very creatиve and endowed person.

Bakhtиyar Vahabzadeh's lиterature comprиses all lиterary genres. He used hиs creatиvиty иn poetry, prose änd drama, has engaged иn lиterature studиes, lиterary crиtиcs and journalиsm and has translated a number of lиterary works.

Hиs dramas lиke "Second voиce", "After the raиn", "Tracks иn the roads", "Golden apple", "Gallows", "The sword stabbиng us" and etc. have been played иn the varиous theatres of Azerbaиjan and have gaиned a great fame.

Dиversиty of the author's lиterature has not reduced the lиterary value of hиs works. No matter what genre the author turns to, he gaиns the иnterest and attentиon of the readers. These factors constиtute Bakhtиyar Vahabzadeh's great lиterary.


 

Bayram Gündoğdu

Qafqaz Üniversiteti Öğretim Görevlisi

 e-mail: bayram_gundogdu@yahoo.com

BƏXTIYAR VAHABZADƏNIN ƏDƏBIYYAT VƏ SƏNƏT DÜŞÜNCƏLƏRI


Abstract

Vahabzadeh, we might say, is one of the most powerful representatives of society directed poetry. He reflected all the sorrows of society in his poems. Poeple of the era with special features, surroundings and different topics is being presented in his poems. Society that is totally surrounded with pain, happiness, hope has become an effective epic style in dramaturgi and publishing.

Taking into account Bahtiyar Vahabzadeh’s poems with their general shapes, it is seen that all his effort is for and directed to society. At the basis of this attitude lies not only the social conditions of exact time but also his individuality. Before all he has taken art for society as a mission and made his effort dense on this direction.

Seeng his art as a tool for society’s problems and solution of that problems Vahabzadeh has written and expressed his thoughts in different environments about art and literature.

Key words:                  1-Literature                                 2- art                           3-poetry

XÜLASƏ

Bəxtiyar Vahabzadəni xalq şeri anlayışının ən qüdrətli nümayəndələrindən biri kimi qələmə vermək mümkündür. O, cəmiyyətin bütün təbəqətlərinin problemlərini əsərlərində əks etdirmişdir. Yaşadığı dövrün xüsusiyyətlərini daşıyan insanlara və mövzulara əsərlərində yer vermişdir. Cəmiyyəti bir bütün halında  əhatə edən kədər, sevinc, ümid və ruh düşkünlüyü kimi problemlər poeziyasında, dramaturgyasında və publisistikasında təsirli bir üslubla dastanlaşdırmışdır.

Bəxtiyar Vahabzadənin əsərləri analiz edildikdə, onların hər zaman cəmiyyətin və xalqın maraqları istiqamətində cərəyan etdiyi nəzərə çarpır. Bu cür  yanaşma həm dövrün ictimai ictimai tələblərinin, həm də bilavasitə Vahabzadə şəxsiyyətin təzahürüdür. Hər şeydən əvvəl o cəmiyyət üçün sənət anlayışını özünə bir vəzifə olaraq qəbul etmiş və bütün səylərini bu istiqamətə yönəltmişdir. Öz sənətini cəmiyyətin problemlərinin həllinə bir vasitə olaraq görən Vahabzadə sənət və ədəbiyyat haqqındakı fikirlərini müxtəlif vəsilələrlə dilə gətirmiş və qələmə almışdır.

Açar sözlər:1- ədəbiyyat  2-sənət              3- şeir

Yaradıcılığının ilk dövrlərindən etibarən, Bəxtiyar Vahabzadə şeirlər, poemalar qələmə almaqla yanaşı, eyni zamanda, peşəkar ədəbiyyatşünas kimi də fəaliyyət göstərmişdir. Çoxsaylı ədəbi-tənqidi məqalələri, ustadı Səməd Vurğunun həyat və yaradıcılığı barədə yazdığı monoqrafiyalar görkəmli ədibi oxucusuna alim-tədqiqatçı kimi də tanıtmışdır.

Bəxtiyar Vahabzadənin ədəbiyyat və sənət məsələləri ilə məşğul olması onun daxili yaradıcılıq zərurətlərindən irəli gəlir. Ömrü boyu bədii əsərlərlə yanaşı, müntəzəm olaraq, ədəbiyyatın nəzəri məsələlərinə, ədəbiyyat tarixinə, klassik ədəbiyyata, incəsənətin aktual problemlərinə, onların ayrı-ayrı görkəmli nümayəndələrinin yaradıcılığına dair elmi-tədqiqi, ədəbi-tənqidi məqalələr yazan görkəmli ədib, həmin əsərlərdə əksər hallarda öz şəxsi yaradıcılıq təcrübəsindən və prinsiplərindən çıxış etmişdir. Bəxtiyar Vahabzadə Ədəbiyyatın bu və ya digər məsələlərinə, problemlərinə, həmçinin yeni yaranan şeir və nəşr əsərlərinə dair məqalələrində əsasən öz yaradıcılıq laboratoriyasına istinad edərək ədəbiyyat və sənət haqqında fikir və düşüncələrini əks etdirməyə çalışmışdır.  Tənqid və ədəbiyyatşünaslığın müxtəlif problemlərinə həsr etdiyi məqalələrinin əksəriyyətində görkəmli ədibi düşündürən ən başlıca məsələ sənətkar və zaman problemidir. Təsadüfi deyil ki, alim-şairin 1976-cı ildə akademik Bəkir Nəbiyev tərəfindən tərtib edilmiş, çoxsaylı ədəbi-tənqidi məqalələrin toplandığı ilk kitabı da “Sənətkar və zaman” adlanır. Qeyd etmək lazımdır ki, həmin kitab “Bəxtiyar Vahabzadə üçün uğurlu başlanğıc olmuşdur. Bunun ardınca müəyyən fasilələrlə şairin “Sadəlikdə böyüklük” (1978), “Vətən ocağının istisi” (1982), “Gəlin, açıq danışaq” (1991), “Yanan da mən, yaman da mən” (1995) kimi ədəbi-tənqidi məqalə topluları dərc edildi və oxucuların, ədəbi ictimaiyyətin geniş marağına səbəb oldu.”[10] Bir maraqlı cəhəti də qeyd etməliyik ki; Bəxtiyar Vahabzadənin yuxarıda adları çəkilən kitablarının əksəriyyətində ədəbiyyat haqqında məqalələri, müsahibələri oxucuya publisist çıxışlarla bir yerdə təqdim olunur. Bu təqdim forması isə təsadüfi sayılmamalıdır. “Şairin ədəbi görüşləri” monoqrafiyasının müəllifi Mail Dəmirlinin sözləri ilə desək, “Bəxtiyar Vahabzadənin tənqidi çıxışlarında ədəbiyyat haqqında mühakimələr şairin zaman, dünya, xalq həyatı, cəmiyyətin prosesləri haqqında mühakimələrdən ayrılmazdır; şairin tənqidi, sənət mühakimələri fəal, canlı, analitik publisist xarakter daşıdığı kimi, publisistikası da sənətkar aləminin, sənətkar təfəkkürünün inikasıdır.”[11] “Həyatın romantikası (Yazıçı və mühiti)”, “Vaxt və insan haqqında düşüncələr”, “Sənət sənət üçündür, yoxsa xalq üçün?”, “İllər və nəğmələr”, “Hiss etmək, yaşamaq, duymaq” və s. sərlövhəli məqalələrində publisist sənətkarın yazıçı şəxsiyyəti, sənət və sənətkar haqqında dəyərli mühakimələri ilə tanış oluruq. Bəxtiyar Vahabzadənin fikrincə, hər bir yazıçı öz dövrünün övladıdır. Onun yazdığı əsərlər də həmin dövrün aynasıdır.

“Öz kökümə dayanmaqla

Öz yurdumun, torpağımın övladıyam.

Budaq-budaq qollarımla

Öz atamdan daha artıq

Mühitimin, öz çağımın övladıyam”

– deyən şair yazıçı və mühit məsələsində belə bir qənaətə sahibdir; “həmin mühitdə yetişib, həmin çağda yaşamaq hələ mühitin və zamanın övladı olmaq demək deyil. Bunun üçün həmin mühitin havası ilə nəfəs almaq, həmin zamanın ruhu ilə yaşamaq gərəkdir.”[12]

Yaşadığımız dünyadakı yeni-yeni kəşflərin, ixtiraların sənətkara yeni mövzular və yeni duyğular bəxş etdiyini xüsusi vurğulayan publisistə görə, bu səbəbdən, dünyanın bütün ölkələrində ən qüdrətli sənətkarlar da məhz müasir səviyyədə durmağı bacaran, həyata müasir gözlə baxan sənətkarlardır. Sənətkar həqiqi sənətkardırsa və öz zamanının səviyyəsində durursa, onun dünyadakı yenilikləri qələmə aldıqca, həmişə təzə söz deyə biləcəyinə inanan Bəxtiyar Vahabzadənin fikrincə, belə sənətkar “nə özünü, nə də başqalarını təkrar edəcək, təsvir etdiyi yeniliklərlə bərabər özü də yeniləşəcək, yüksələcək.”[13] Yeni əsr insanının ən böyük qazancı hesab etdiyi sürətin, az vaxt ərzində çox iş görmək arzusundan yarandığını düşünən şairə görə, bir dəqiqədə bir saatın işini görən, bir saatı bir dəqiqə, bir ayı bir gün kimi yaşayan insanın xarakteri də bu surətin təzyiqi ilə dəyişir, başqalaşır. Buna görə də çağdaş insanla babalarımızın xarakteri və zövqü arasında çox böyük fərq olmasını labüd hesab edən sənətkar  bu barədə yazır: “Baba ilə nəvə arasındakı uçurumda bir əsrin hadisələri, təlatümləri, kəşfləri və yenilikləri dayanır. Demək, bizi başqalaşdıran, xarakterimizi dəyişdirən fikir və düşüncə, zövq, baba ilə nəvəni təmsil edən iki vaxt arasında meydana gəlmiş ictimai və mənəvi yeniliklərə borcludur”[14] İllər keçdikcə zamana uyğun olaraq, dəyişən, təzələnən zövqləri, hissləri “vaxtında tuta bilməyən” sənətkarın zamandan, onun sürətindən geri qalacağından nigaran olan şairə görə, yaşca qocalmaq dərd deyil, ən böyük dərd fikircə, ürəkcə qocalmaq, geri qalmaqdır.

“Zaman bizə deyir: həyata düz bax,

Fikrin bu sürətdən geri qalmasın.

Böyük bir dərd deyil yaşca qocalmaq,

Fikir qocalmasın, qəlb qocalmasın!”

- deyən şairin fikrincə, “sənətkar, Molla Nəsrəddin lətifəsində olduğu kimi, barmağını tarın bir pərdəsinə qoyub, qırx il eyni havanı çalmamalıdır. Pərdələri, xalları zamana müvafiq olaraq dəyişməli, günün, əsrin havasını çalmalıdır.”[15]

Zövqlərin, düşüncə tərzinin, fikir və mülahizələrin dəyişməsində zamanın, mühitin rolunu xüsusi qeyd edən və bu mühüm amillərin sənətdə, ədəbiyyatda da əks olunmasının tərəfdarı olan publisisti daim bir məsələ də düşündürür. Tarixdə böyük alimlərin, ixtiraçıların yaratdıqları əsərlərin bugünkü nailiyyətlərin, kəşflərin qarşısında yalnız bir mərhələ olduğunu, yüz il bundan əvvəlki ixtiranın bugünkü insanı yalnız tarixi cəhətdən heyrətləndirə biləcəyini düşünən şairə görə, sənətdə isə məsələ belə deyil, əksinədir. “Sənət aləmindəki zirvə bütün dövrlər üçün zirvədir. Elmdə isə dünənin zirvəsi bu gün üçün pillədir. Min il bundan əvvəl yaranmış “Şahnamə”, 400 il bundan əvvəl yaranmış “Hamlet”, “Leyli və Məcnun” bizi bu gün də heyrətləndirir” – deyən publisist sənətkar, onu maraqlandıran, “nə üçün sənət əsərləri köhnəlmir?” – sualını özü belə cavablandırır: “Məncə, ona görə ki, elm idrakla, sənət hisslə bağlıdır, həyəcanla bağlıdır. İdrakda estafet var. O, müəyyən olunmuş qəliblərlə, ölçülərlə, riyazi düsturlarla irəli gedir. İnsan duyğuları isə heç bir qalıb, düstur, ölçü tanımır. O, həmişə təzədir, həmişə əlvandır.”[16] Yazıçı və oxucu, sənətkar və zaman problemi, onların bir-biri ilə əlaqəsi və bir-birlərindən olan tələblərinin, ilk əsər yaranan gündən başlandığını söyləyən publisistin fikrincə, yazıçı oxucunun arxasınca sürünməməli , onu öz arxasınca aparmalıdır. Bunun üçün isə yazıçı əsrin qabağında getməli, əsrin səviyyəsində durmalıdır.

“Yazıçı, hər şeydən əvvəl, düşünməyi və düşündürməyi bacarmalıdır. Dərin biliksiz düşünmək mümkün olmadığı kimi, düşündürmək də mümkün deyil” – deyə, filosof Dekartın “Düşünürəm, demək, yaşayıram” fikrinə haqq qazandıran publisist sənətkarı, bunun əksini, yəni yaşamaq üçün düşünməyin lazım olmadığını söyləyənlərin “bizi cılızlığa, fikirsizliyə apara biləcəyi” narahat edir [17] Ədəbiyyatda, sənətdə intellektual zənginliyin vacibliyinə xüsusi əhəmiyyət verən Bəxtiyar Vahabzadə fikrini əsaslandırmaq üçün ədəbiyyat tariximizə nəzər salmağı məsləhət görür: “Yazıçının müasir elmlərdən və kəşflərdən xəbərdar olması məsələsi də təzə deyil. Ədəbiyyat tariximizə nəzər yetirək. Hansı böyük sənətkarımız, eyni zamanda zəmanəsinin alimi olmamışdır? Nizamimi, Füzulimi, yoxsa Axundovmu?”[18] Yeni söz deməyi, novatorluğu yazıçı üçün vacib məziyyətlərdən sayan görkəmli sənətkar “Nəsənsə, özün ol!” adlı məqaləsində bu məsələ ilə bağlı bir əsas cəhətə də diqqəti cəlb edir; novatorluq üçün “baş çatlatmaq”, forma uydurmaq, ifadələri mürəkkəbləşdirərək eybəcərləşdirmək lazım deyil. Bu məqamda, bütün xalqların ədəbiyyat tarixlərində yenilik xatirinə qəsdən əllaməlik eləyən şairlərin bu dəblərinin tez bir zamanda unudulduğunu, əsl sənətin isə həmişə yaşadığını xatırladan publisist öz fikrini “Nəsənsə, özün ol!” adlı şerində gətirdiyi bir parça ilə tamamlayır:

“… “Təzə yol” deyib də qışqırmayın siz,

Sənət aləmində yol birmi, yüzmü?

Əsl sənətkarı, yolsuz, çığırsız heç gördünüzmü?

Yaz, ilham deyəni, ürək deyəni,

Yol özü dolanıb tapacaq səni,

… Nəsənsə, özün ol!

Təzədən onda,

Sən köhnə olursan yamsılayanda!

Nəsənsə, özün ol,

Kökündən yapış!

Dünənə arxalan,

Bu gündən yapış!”[19]

Bəxtiyar Vahabzadə sənətdə səmimiliyin, inandırıcılığın tərəfdarıdır. Publisist şair belə qənaətdədir ki, əgər yazıçının ürəyi təmizdirsə, bir insan olaraq, o həm də səmimidir. Əgər səmimidirsə, müşahidə etdiyi obyektə, yaxud insana da səmimi yanaşa biləcəkdir. Demək, bu zaman qələmə almaq istədiyi obyektdəki, yaxud insandakı səmimi cəhətləri görə biləcək və səmimi də yazacaqdır. Bu cür əsər isə öz oxucusunu mütləq tapacaqdır. Çünki bu əsərin sətirləri arasında onu yazan adamın ürəyi çırpınır.

“Hiss etmək, yaşamaq, duymaq” adlı məqaləsində yazıçı səmimiyyətindən söz açan görkəmli ədibə görə, sənətkarlığın əsas amillərindən biri də mücərrədlikdən, sözçülükdən uzaq olmağı bacarmaq, yalnız səmimi hisslərə güvənərək, duyduğun, yaşadığın aləmdən söz açmaqdır. “Mən az-maz təcrübəmdən deyə bilərəm ki, bilmədiyim, dərindən duymadığım, yaşamadığın aləmdən yazanda mücərrədliyə qapılır, ümumi sözlərə, ümumi didaktik, təntənəli, təmtəraqlı sözlərə, tərifnamələrə uyur, obyektin yalnız zahiri cəhətlərini göstərə bilirəm. Lakin, əksinə, duyduğum, hiss etdiyim, bildiyim aləmdən yazdıqda isə dəbdəbəli sözlərə, təmtərağa uymadan sadə sözlərlə obyektin mahiyyətinə enir, qısa, aydın şeirlər yaza bilirəm.”[20]

Əsl sənət əsərinin sənətkarın yaşadığı daxili həyəcanlardan, həyat hadisələrinin onda oyatdığı hiss və duyğulardan yarandığını düşünən Bəxtiyar Vahabzadə bu barədə məqalələrinin əksəriyyətində, xüsusilə, “Mən necə yazıram?” adlı məqaləsində də ətraflı bəhs etmişdir. Həmin məqalədə yaradıcılığı psixoloji proses adlandıran müəllif, fərqli dünyagörüşü, etik prinsiplərdən asılı olaraq, bir hadisədən hər sənətkarın başqa-başqa nəticələr çıxardığı bu psixoloji prosesdən danışarkən, “Mən necə yazıram?”, “Əsl bədii əsər nədən yaranır?” və s. suallar ətrafında düşünərək ümumiləşdirmələr aparır. “Sənətdəki doğmalıq yaranan əsərin ürəkdə qaynama, süzülmə və özləşmə dərəcəsindən asılıdır” – deyən müəllifin fikrincə, o zaman ki, şair özünü, öz hisslərini, öz həyəcanlarını şeirin ecazkar dilinə çevirir, burada sözlər də, sözlərin arasındakı pauza da, musiqi də, ahəng də, hətta durğu işarələri də canlı olur. Lakin bu, o demək deyil ki, şair yalnız öz tərcümeyi-halını yazmalıdır. Şair ətraf aləmin onda oyatdığı hissləri, duyğuları qələmə alır. Sənətkar hadisələri, predmetləri deyil, onlar üzərindəki duyğularını, həyəcanlarını təsvir və tərənnüm edir.

“Hadisə və predmet özü-özlüyündə cansızdır. Ona şair nəfəsi dəyəndə o canlanır, danışır” – deyən Bəxtiyar Vahabzadə mülahizələrini böyük Füzulidən nümunə gətirməklə şərh etməyə çalışaraq yazır:

“Səhər bülbüllər əfqani deyil bihudə gülşəndə,

Füzuli naleyi-dilsuzinə ahəng tutmuşlar.

Burada şair onu əhatə edən xarici mühiti öz qəlbinə tabe elətdirir. Hamı, xüsusilə, sənət adamları dünyaya öz ürəklərinin pəncərəsindən baxır. Şair, sənətkar xarici aləmdən təsirlənir. Lakin onu öz qəlbinin süzgəcindən keçirib özləşdirir, sonra oxucuya çatdırır. Obyektiv aləm bizdən asılı olmayaraq mövcuddur. Lakin onu hərə bir cür görür, bir cür də qiymətləndirir. Belə olmasaydı, hər məmləkətə bir şair bəs edərdi. Yuxarıdakı misaldan aydın olur ki, Füzuli xarici aləmi öz qəlbindən keçirib bizə çatdırır. Bülbüllər Füzulisiz də gülşəndə nalə çəkirdi. Burada şair bülbülləri deyil, onların üzərindəki hissini, duyğusunu qələmə almışdır.”[21]

Məqaləsində öz yaradıcılıq laboratoriyasından, “Bir ürəkdə dörd fəsil”, “Nekroloq”, “Karusel” adlı şeirlərinin, “416” poemasının yaranma tarixçəsindən də söz açan şair, şəxsi təcrübəsindən çıxış edərək, oxucuya öz yaradıcılıq konsepsiyasını da açıqlayır. Bu açıqlamada şairin sənətdə “novatorluq”, “axtarış” anlayışlarına özünəməxsus münasibəti ilə də tanış oluruq. “Sənətkar yeniliyi axtarmamalıdır. Əsl sənətkarı yenilik özü gəlib tapır” – deyən Bəxtiyar Vahabzadəyə görə, bir şair əgər həqiqətən şairdirsə, o, hamının gördüyü, hamının baxdığı predmetdə, hadisədə başqalarının görə bilmədiyi cəhəti görəcəkdir. Başqalarının görə bilmədiyini görə bilirsə, demək, onun dediyi heç kəsin dediyinə oxşamayacaqdır. Əsl yenilik isə elə budur. Dünyada hər fikrin, hər hissin öz keçmişi olduğunu, ən böyük sənət əsərlərinin məhz ənənə üzərində yarandığını düşünən görkəmli sənətkar bəzi şairlərin ənənədən “oddan qorxan kimi qorxması”nı, ondan uzaqlaşmasını yanlış hesab edərək yazır: “Ənənədən uzaqlaşmaq üçün özlərinə o qədər nəzarət edirlər ki, yazdıqları şeirdən çox novatorluğu sübut eləmək üçün bir eksperimentə oxşayır. … Məncə, şair heç bir novatorluq iddiasında olmamalıdır, yalnız qəlbinin səsinə qulaq asmalı, öz həyəcanlarını və duyğularını yazmalıdır. Əgər o özünü yazırsa, demək, heç kəsə oxşamayacaq. Çünki dünyada iki adam bir-birinə tam mənada oxşaya bilməz.”[22] Yaradıcılıq prosesində səmimiyyətin tərəfdarı olan Bəxtiyar Vahabzadə, sənətkarı, yazmaq istədiyi əsəri qələmə alarkən, təbii olmağa, duyğularının, düşüncələrinin axarı ilə getməyə çağırır. Yazıçının əlinə qələm götürərkən nə yazacağını ümumi şəkildə bildiyini, amma yazı məqamında çox vaxt əvvəlcədən düşünülməmiş məsələlər, problemlər ortaya çıxdığını söyləyən sənətkarın fikrincə, “budaqdan budaq ayrıldığı kimi, fikirdən də fikir doğur… Bir vaxt ayılıb görürsən ki, əsas mətləb qaldı bir tərəfdə, tamam başqa məsələyə, ayrı bir mətləbə gəlib çıxdın. Nə olar? Bu da bir yoldur. Getdiyin yolda atın başını çəkməsən, sənə tanış olmayan cığırlara düşəcək, bu cığırlarda yeni mənzərələrlə qarşılaşacaq, yol da yolçu üçün maraqlı olacaq.”[23]

İnsanın daxili aləminin, hiss və duyğularının güzgüsü olan bədii ədəbiyyatın, onun mənəvi təkamülündə əhəmiyyətli rolunu daim yüksək dəyərləndirən B.Vahabzadəyə görə, ədəbiyyatın ən mühüm vəzifələrindən biri – müasir insanın mənəvi aləmini nəinki əks etdirməkdən, habelə onun təşəkkülünə təkan verməkdən ibarətdir. Bunun üçün elə bir ideal tələb olunur ki, o, orta əxlaq normalarının və standart əxlaqi görüşlərin fövqünə yüksələ bilsin. Şair belə bir əqidədir ki, “ideala, ən yüksək arzuya çatmaq, təkamülə qovuşmuş eşqi insanı daxilən ucaldır, təmizləyir və mənən böyüdür. Biz insanın bu keyfiyyətini, bu cəhətini daha qabarıq şəkildə göstərməliyik.”[24] Böyük Azərbaycan şairi İmadəddin Nəsimiyə həsr etdiyi “Fikir bahadırı” adlı məqaləsində də Bəxtiyar Vahabzadənin, ədəbiyyatın, sənətin əsas məqsədi, vəzifələri ilə bağlı dəyərli mülahizələri ilə tanış oluruq. İllər boyunca, “Ədəbiyyat nədir, məqsədi, vəzifəsi nədir? Nə üçün mövcud cəmiyyət həmişə fikir bahadırlarından qorxmuş, onları tonqalda yandırmış, sürgün etmiş, dərisini soymuşdur?” - sualına cavab arayıb-axtaran sənətkar yazır: “Bu böyük şəxsiyyətlərin həyat və fəaliyyətini dərindən öyrənəndən sonra əsl elmin və əsl sənətin mahiyyəti və məqsədi mənim üçün aydın oldu. Mənə aydın oldu ki, istər elm, istərsə də sənət zülmün, əsarətin törətdiyi məhrumiyyətlərdən qorxmayıb, yalnız həqiqəti dediyi zaman böyüyür, ucalır və o, yalnız bir xalqın deyil, bütün bəşəriyyətin ürəyinə yol tapır, rəğbətini qazanır.”[25] İnsanın özünüdərketmə yollarındakı çətinlikləri əsl və böyük ədəbiyyatın işi hesab edən Bəxtiyar Vahabzadə bu məsələdə folklorun və klassik ədəbiyyatın rolunu xüsusi dəyərləndirir. Ədəbiyyat sahəsinə yeni gələn gənclərə xalq ədəbiyyatı qaynaqlarını mükəmməl öyrənməyi, “bu böyük dəryada üzə bilməyi, ordan qidalanmağı” tövsiyə edən sənətkar, haqlı olaraq, onları xalqı bilmədən, mənəviyyatını duymadan onun qəlbinə yol tapmağın çətin olacağından xəbərdar edir: “Sənət bir ovuc adamlar üçün deyil, kütlə üçün, xalq üçündür. Sənətkar elə etməlidir ki, ən dərin, ən müasir, ən qabaqcıl fikirləri tez və dəqiq xalqına çatdıra bilsin. Buna görə də burada əllaməlik lazım deyil. Ən doğru yol xalqı öz dili ilə dindirməkdir. Bəzən bizə xalq şeiri çox adi, sadə və bəsit görünür. Lakin diqqətlə baxanda, bu sadəlikdə nə qədər böyüklük olduğuna heyrət edirsən.”[26] Bəxtiyar Vahabzadənin yuxarıdakı mülahizələrində, onun xalq ədəbiyyatına verdiyi yüksək dəyərlə yanaşı, eyni zamanda, vaxtilə ədəbiyyat nəzəriyyəsində mövcud olan “sənət sənət üçündür” tendensiyasına qarşı kəskin mövqeyini görürük. Təsadüfi deyil ki, ədəbiyyatın, sənətin yalnız müəyyən bir qrupa, ziyalı təbəqəyə deyil, xalqa xidmət etməli olduğunu xüsusi vurğulayan publisist-şairin məqalələrindən biri də məhz bu mühüm problemə həsr olunmuşdur.Türkiyəli şair Ali Fuat Azqurun “Əruzun məltəmi ilə” şeir kitabı haqqında 1997-ci ildə qələmə aldığı “Sənət sənət üçündür, yoxsa xalq üçün?” sərlövhəli bu publisistik məqalədə müəllif həmin şeirlərdəki xəlqiliyi, səmimiyyəti təqdir edir, onları “zəmanəmizin türküləri” adlandırır.[27] Həyatda olduğu kimi, sənətdə də həmişə xalqdan öyrənməyin, onun müdriklik çeşməsindən – folklordan faydalanmağın vacibliyini diqqət mərkəzində saxlayan  Bəxtiyar Vahabzadə üçün əsl örnək dahilərin, klassiklərin yaradıcılığıdır. “Cahanşümul dühalardan biri” kimi dəyərləndirdiyi Nizami Gəncəvinin sənəti haqqında danışarkən, bu sənətin birinci qaynağının həyatın özü, ikinci qaynağının isə xalq ədəbiyyatı, xalq müdrikliyi olduğunu xüsusi qeyd edən şair yazır: “Böyük dahilər həmişə xalqdan öyrənmiş, xalqdan aldığını cilalayıb başqa şəkildə yenə xalqın özünə qaytarmışlar. Homerdən tutmuş Nizamiyə qədər, Şekspirdən tutmuş Tolstoya qədər, Behtovendən tutmuş Üzeyir bəyə qədər bütün dahi sənətkarlar bu böyük xəzinədən – xalq yaradıcılığı xəzinəsindən bəhrələnmiş, məhz buna görə də sənətin zirvəsinə yüksələ bilmişlər.”[28]

Böyük mütəsəffif şair Məhəmməd Füzuli, haqq aşığı Aşıq Ələsgər, türk dünyasının iki zirvəsi -Yunus İmrə və Aşıq Veysəl haqqında yazdığı məqalələrində də xalq ruhunun güzgüsü olan folklorun sənət və sənətkarlığın ən Etibarlı və əvəzsiz qaynağı adlandıran Bəxtiyar Vahabzadənin fikrincə, bu qaynaq bütün sənət növləri üçün tükənməz sərvətdir. Xalqın yaranma tarixi ilə bilavasitə bağlı olan xalq ədəbiyyatını, onun layla, bayatı, nəğmə, nağıl, dastan və s. kimi incilərini yalnız sırf sənət əsərləri kimi deyil, həm də tariximizin ayrı-ayrı dövrlərini əks etdirən, keçib gəldiyimiz yollardan xəbər verən tarixi sənədlər kimi dəyərləndirir.

“Xalqa enmək, xalqı öyrənmək, xalqı görmək, xalqı tanımaq! Ən böyük sənət materialı xalqın həyatındadır” - deyən Bəxtiyar Vahabzadə sadə və səmimi bir şəkildə, xalq ifadə tərzində yazılan əsərlərə bəzən bəsitlik damğası vurulmasına qarşı etirazın bildirərək, cəmi dörd misradan ibarət olan, “ən böyük, ən dərin fəlsəfi əsərlər” adlandırdığı bayatıları nümunə göstərir.

“…Əzizim, su dayandı,

Sel gəldi, su dayandı.

Özümü suya atdım,

Alışdı su da yandı.

…Biz dili də, ifadə tərzini də, formanı da, forma ilə məzmunun vəhdətini də məhz bu xəzinədən öyrənməliyik. Bu parçalar bizə çox adi görünür, çünki sadə deyilmişdir. Lakin bu adidə nə qədər qeyri-adilik və böyüklük var! Mən poeziyada bunun tərəfdarıyam. Qəsdən fikri dolaşdırıb ifadə tərzini mürəkkəbləşdirənlər adi söz deyir, lakin bu adini qeyri-adi şəkildə oxucuya çatdırırlar. Sənətin yolu ilə əksinə olmalıdır, qeyri-adini adi şəkildə demək!”[29] Poeziyamızın milli bir sənət kimi formalaşmasında Bəxtiyar Vahabzadə Azərbaycan klassik ədəbiyyatın müstəsna roluna böyük əhəmiyyət verir. Qələmə aldığı ədəbi-tənqidi, publisistik məqalələrində digər klassiklərlə bərabər, daha çox Füzuli dühası qarşısında heyranlığını ifadə edən şair bu dahi sənətkarlara, ümumiyyətlə, divan ədəbiyyatına qarşı haqsız münasibətə rast gələrkən barışmaz mövqedə dayanır. Bu mənada, publisistin “Yel qayadan nə aparar?” adlı məqaləsi xüsusilə diqqəti cəlb edir. Türkiyədə nəşr olunan “Varlıq” jurnalının 1972-ci il avqust sayında İsmət Zəki Eyyuboğlu adlı bir müəllifin “Ölü ədəbiyyat” məqaləsində son əsrə qədərki türk ədəbiyyatını “ölü ədəbiyyat” adlandıraraq, təsəvvüf ədəbiyyatını, böyük Azərbaycan şairləri Nəsimini və Füzulini fikirdən məhrum, mənasız, əyləncə məqsədi ilə yazan şairlər hesab etməsindən hiddətlənən sənətkar bu barədə yazır: “Mən bir qələm sahibi kimi, milliyyətindən asılı olmayaraq, dünya ədəbiyyatının böyük sənətkarlarına həmişə səcdə etmiş, özümü onlara borclu sanmışam. Klassiklərin ünvanına deyilmiş nalayiq bir sözü, yaxud qeyri-dəqiq bir fikri, ümumiyyətlə, ədəbiyyata, sənətə, mədəniyyətə bir qəsd-qərəz hesab edirəm.”[30] B.Vahabzadənin, klassik ədəbiyyatın, xüsusən, Füzulinin dilinin qəlizliyindən gileylənən, ərəb və fars sözlərindən istifadə edən şairi təqlidçilikdə ittiham edən Eyyuboğluya verdiyi cavabı olduqca məntiqli və kəskin səslənir: “Eyyuboğlu Füzulini dil təqlidçiliyində günahlandırırsa, özü cümlə başı Avropaya isnad edir, vəziyyətin Avropada tamamilə başqa cür olduğundan misallar çəkir. Əgər Füzuli başqa xalqların dilindən ayrı-ayrı kəlmələr götürübsə və bu günah sayılırsa, bəs, Eyyuboğlunun fikir, ideya və məslək təqlidçiliyinə necə baxaq?”. “Bir bakalım, ən böyük ozanlarımızdan biri sayılan Füzuliyə. Bir tutarlı cəhət varmıdır görüşlərində?” - deyə, “planetimizin fəxri”, “fikir baharı” olan bu dahi şairi inkar edən məqalə müəllifinə etirazını bildirən B.Vahabzadə Füzulinin bir beytini də ona ünvanlayır: “Sənin kimilər haqqında vaxtilə böyük şair özü belə yazmışdı:

Badipalar, pəhləvanlar səgridəndə dörd yana,

Tifl həm cövlan edər, amma ağacdan atı var.”

Eyyuboğlunun “ölü ədəbiyyat” adlandırdığı klassik ədəbiyyatın nümayəndələri olan Nəsimilərin, Füzulilərin neçə yüz illərdir ki, yaşadığını və dünya durduqca yaşayacağını iftixar hissi ilə söyləyən publisist sənətkar məqaləsinin sonunda ona təsəlli verən belə bir qənaətə gəlir: “Bu sətirləri yazarkən mənə elə gəldi ki, Nəsimi və Füzuli uca bir qayanın zirvəsində dayanıb Eyyuboğlunun hücumuna, mənim də müdafiəmə gülürlər. Ona görə  ki, bu şəxsiyyətlərin Eyyuboğlu kimilərin hücumundan qorxusu yoxdur, mənim kimilərin də müdafiəsinə ehtiyacı… O ki, qaldı aşağıdan yuxarı, qayanın zirvəsinə olan hücumlara, bu haqda xalq gözəl deyib: “Yel qayadan nə aparar?”

Qeyd etmək lazımdır ki, “Varlıq” jurnalında dərc edilən yazı ilə bağlı, Bəxtiyar Vahabzadə “Heyrət, ey büt!..” sərlövhəli məqaləsində də söhbət açmış və bununla, “Yel qayadan nə aparar?”  adlı məqaləsində irəli sürdüyü fikirləri “bir qədər incələmək” istəmişdir. “Uzun müddət Şərq ədəbiyyatına, Şərq sənətinə avropalıların gözü ilə baxmış və öz sənətimizi Qərb düşüncə tərzi ilə incələməyə çalışmışıq” - deyən şairin fikrincə, artıq buna son qoymağın vaxtı çoxdan çatmışdır. Çünki Şərq mədəniyyətini qərb arşını ilə ölçsək, ya onu tamamilə inkar etməli, ya da xeyirxah münasibət olarsa, onu ibtidailik, bəsitlik möhürü ilə damğalamalıyıq. Görkəmli sənətkar, haqlı olaraq, hesab edir ki, “Şərq mədəniyyətini Qərb arşını ilə ölçmək Azərbaycan dilində yazılmış bir kitabı fransız lüğəti ilə başa düşməyə bənzər. Yaxud da məsafəni uzunluq ölçüsü ilə deyil, ağırlıq ölçüsü ilə ölçmək kimidir.” Hər sistemin öz daxili dilini, məntiqini tapıb onu yalnız o dildə, o məntiqlə izah etməyi ən doğru yol hesab edən şair hər iki düşüncə tərzini öz ölçüləri ilə ölçməyin tərəfdarıdır. Onun fikrincə, yalnız bu şərtlə hər ikisini doğru-düzgün dəyərləndirmiş olarıq. Avropanın ədəbiyyat və sənət nailiyyətlərini “özləşdirməyi” bacarmaq lazımdır. Əgər belə olmasa, hər hansı bir Şərq xalqı Avropadan aldığı təsir nəticəsində özünü itirər, öz varlığından keçməli olar. “Biz Bethoveni, Baxı, Çaykovskini, Şumanı, Vaqneri sevməliyik. Lakin onları yamsılamamalıyıq. Biz öz folklorumuz əsasında öz simfoniyamızı yaradır və bu yolla da dünya səhnəsinə çıxırıq. Məgər muğamların hər biri ayrılıqda  bir simfonik əsər deyilmi? …Biz yalnız bu yolla getməliyik” - deyə bu mühüm məsələnin həllində ən doğru istiqaməti götürməyə çalışan Bəxtiyar Vahabzadə bir daha “Varlıq” jurnalında nəşr edilən məqalədə Şərq ədəbiyyatına, Füzuli sənətinə mənfi münasibətə etirazını bildirmişdir.

Məqaləsində Füzuli sənətinin böyüklüyü, ölməzliyi haqqında ətraflı söhbət açan şair, mülahizələrini, nəhayət, belə bir qənaətlə tamamlayır: “Füzuli şeirinin ən gözəl təhlili onun qarşısındakı heyrətimizdir. Heyrət sükut etməkdir, sehrlənməkdir, tilsimə düşməkdir. Füzuli sənətinə, Füzuli xatirəsinə ən böyük hörmət bizim heyrətimiz və bu heyrətdən doğan sükutumuzdur” Klassik irsə, divan ədəbiyyatına qərəzli, mənfi münasibətlə qarşılaşanda etirazını, iradını dərhal bildirməkdən çəkinməyən Bəxtiyar Vahabzadə, bunun əksini, yəni divan ədəbiyyatına hörmətəlayiq münasibəti gördükdə də onu təqdir etməyə, alqışlamağa tələsir. Bu baxımdan, şairin Türkiyədə nəşr edilən “Egitim-Bilim” dərgisinə ünvanlanan məktubu diqqətəlayiqdir. Dərgidə divan ədəbiyyatı ilə bağlı çap edilən yazıları yüksək dəyərləndirən publisist-sənətkara görə, “Əbdülqadir Akkündüzün divan ədəbiyyatının gözəl nümunələrini bu günün çağdaş türk oxucularına böyük ustalıqla açması, izah etməsi çox gərəklidir.”

Bəxtiyar Vahabzadə ədəbiyyatın, sənətin müxtəlif sahələrini əhatə edən mühüm məsələlərin, problemlərin həllində həmişə öz vətəndaş mövqeyini bildirmiş, əsl sənətkar kimi doğma xalqının mənəvi xəzinəsinin – ədəbiyyatının, sənətinin keşiyində dayanmışdır.


 

Нармин Фуад гызы

«ЖЕЛЕЗНЫЙ РЕДЬЯРД», ИЛИ «ГЛАВНЫЙ УПОЛНОМОЧЕННЫЙ»

 МИЛОЙ  ЕГО СЕРДЦУ ИНДИИ


В западной литературе найдется немало писателей, в творчестве которых присутствует восточная тематика. Начиная с античной древности и до наших дней Восток оказывал влияние на развитие европейской литературы, хотя бы по факту древности своего происхождения.

В эпоху романтизма восточная культурная традиция прочно входит в западную литературу, во многом обогатив ее и расширив возможности. Неоромантики продолжили основную линию романтизма в этом вопросе - заимствование занимательных сюжетов и пышной экзотики. Однако, красочное построение все чаще отходит на второй план. На первый же все чаще выходит новое отношение к Востоку как к равному партнеру и собрату в среде обитания. Последнее больше всего относится к Киплингу, писателю, в книгах которого Восток, равно как человек на Востоке, стал главным действующим лицом и основной темой повествования.

Интерес к произведениям Киплинга всегда был велик - как при жизни писателя, так и по сей день. Он стал не только одним из самых занимательных и самобытных писателей, но и одним из самых неоднозначных. Его часто ругали за проимперские настроения, называли Железным Редьярдом и бардом империализма. В нем было и это. Но, как верно заметил В.В.Иванов, «как почти каждый большой писатель, он не сводится к газетной выжимке публицистических лозунгов. Его произведения шире его политической программы» (2, 429).

Жизнь не стоит на месте. Меняются системы, меняются взгляды. И только время дает возможность оценить творчество писателя с точки зрения внеисторических и внеполитических ценностей. А иначе как можно относиться, например, к той огромной литературе, которая вошла в историю под названием советской? Была огромная империя, и была литература - многонациональная, богатая и неповторимая, - которая служила этой империи, жила ее идеалами и верой в будущее. Но нет больше той страны; поменялись интересы и приоритеты. Однако у каждого народа осталась своя литература, которая является частью истории, а значит, требует особого и бережного к ней отношения. С годами уходит шелуха, все поверхностное и наносное, остаются истинные ценности, неподверженные времени и политической конъюнктуре.

Творчество Киплинга - тому яркий пример. Его часто хвалили за то, за  что спустя некоторое время принимались безжалостно ругать. Его несомненные заслуги были оценены присуждением писателю Нобелевской премии в 1907 году. Но времена менялись, и стремительно развивающиеся события ХХ века заставили многих поменять к нему отношение. «Лауреат без лавров, забытая знаменитость», - так неуважительно-насмешливо назвал его Томас Стернз Элиот.

Его стихи, некогда вызывавшие восхищение за воспевание чувства долга рядового британца перед своей родиной, возвеличивавшие стойкость, силу и храбрость человека в минуты опасности, вдруг стали вызывать раздражение и нескрываемое презрение у нового поколения англичан. Знаменитые строки Киплинга, не раз цитировавшиеся в тяжелые минуты испытаний:

              И если ты способен все, что стало

              Тебе привычным, выложить на стол,

              Все проиграть и вновь начать сначала,

              Не пожалев того, что приобрел,

              И если можешь сердце, нервы, жилы

              Так завести, чтобы вперед нестись,

              Когда с годами изменяют силы

              И только воля говорит: «Держись!»

- вдруг перестали оказывать свое волшебное воздействие и, наоборот, вызывали крайне отрицательную реакцию. 1-я мировая война напрочь перечеркнула недавние «имперские» моральные ценности.

Литературная судьба Киплинга удивительно изменчива. будучи ниспровержен с литературного Олимпа у себя на родине, писатель стал необычайно популярен в Советском Союзе. Идеи, которые он воспевал, - верность долгу, подчинение закону, самопожертвование во имя высших целей - оказались актуальными и нужными в деле воспитания молодого советского поколения. Верно заметила Е.Гениева: «Все эти имперско-тоталитарные азы навязли в зубах у западного интеллигента. Но они были актуальны и созвучны советской литературе, рожденной революцией. Типы мышления оказались схожими» (1, 7).

В наше время отношение к Киплингу стало меняться. Его вновь пытаются вернуть из незаслуженного забвения в Англии. Впрочем, это ему вряд ли грозило. Даже если оставить в стороне вызывающие споры стихи писателя, его сказочных персонажей и, прежде всего, знаменитого героя Маугли знают все - от мала до велика. Их популярность никогда не исчезала и, думается, не скоро пройдет. Об этом свидетельствуют многочисленные экранизации его произведений, особенно, «Маугли».

Однако значение Киплинга определяется не только его неоспоримым вкладом в создание так называемой детской литературы. Его знаменитые «Простые рассказы с гор» и другие циклы рассказов очень точно воспроизводят картины жизни англичан в далекой Индии, а также службу в английских колониальных войсках. Сложные взаимоотношения его соотечественников с местным населением, мастерски описанные в рассказах, воплощены Киплингом и в его единственном романе «Ким», который сами индийцы считают лучшим произведением об Индии, написанном писателем-иностранцем.

Впрочем, сам Киплинг вряд ли считал себя иностранцем в этой английской колонии. Судьба уготовила ему удивительную жизнь. Родившись в Индии, куда его отец, как в свое время и отец Теккерея, отправился в поисках счастья, Киплинг навсегда окажется привязанным к этой восточной стране. Недаром одни из своих лучших стихов он посвятил своему родному городу, назвав их «Городу Бомбею»:

***

                         (Ни по службе, ни ради наград

                         Принят в лоно я этой страной;

                         Я нимало не виноват,

                         Что люблю я город родной,

                         Где за пальмами в море стоят

                         Пароходы над мутной волной.)

***

                         Да сподоблюсь чести такой:

                         Наслужившись у королей

                         (Аккуратность, честность, покой), -

                         Сдать богатства моих кораблей;

                         Все, что есть, тебе отдаю,

                         Верность дому родному храня:

                         Город мой, ты сильней меня,

                         Ибо взял ты силу мою!

Ему сильно досталось за его проимперские настроения. Но когда читаешь его стихи и рассказы, посвященные Индии, возникает очень сильное ощущение глубокой и самой искренней привязанности писателя к его второй (а может быть первой?) родине. Да, он в первую очередь описывал то, что видел - жизнь своих соотечественников в далекой колонии. Вырванные из привычной, выверенной многими веками буржуазно-респектабельной Англии, попав в экзотическую для них страну, они по-разному находили здесь свое место.

Многолетний опыт репортерской работы дал Киплингу возможность накопить интересные наблюдения, которые затем легли в основу его многих произведений. Ни одному европейскому писателю до сих пор не удавалось так описать чужую страну. И не просто другую страну - совершенно иной мир, который доселе был известен западному читателю лишь как загадочный экзотический край. Восток давно вошел в жизнь европейцев в виде диковинных безделушек, ярких тканей, завораживающих ароматов - чисто внешней атрибутики. Благодаря Киплингу Восток повернулся к ним иной стороной - возвышенно-романтической и вместе с тем подчеркнуто бытовой, удивительно приземленной, а потому понятной даже тем, кто никогда там не был.

Индия, ставшая для Киплинга родиной, во многом сформировала его взгляды. Очень верно заметила Е.Гениева: «Киплинг и Индия… Они были созданы друг для друга. Не только потому, что Индия подарила Киплингу бесценный материал, и не только потому, что она создала его как писателя. Индия стала музой, источником вдохновения на всю жизнь. Индия научила его не только слушать и запоминать. Индия, открывая свои тайны, учила его любить, мыслить, чувствовать» (1, 11).

В своей прозе, как и в поэзии, Киплинг попытался совершить невозможное. В романтическую обстановку восточной страны он привнес подчеркнуто обыденное описание жизни и быта английских солдат, прочих своих соотечественников, попавших сюда по долгу службы или в надежде на скорое обогащение. Простая манера изложения вместе с разговорной лексикой сразу же привлекла внимание к его произведениям. Читатель, привыкший к классической английской литературе, был заворожен и очарован стихами и рассказами Киплинга. Никто до него не говорил о далеком Востоке на таком понятном и близком всем языке. И делал это так естественно, что сразу становилось ясно: так писать может только человек, который знает об этом не понаслышке, а сам жил в этих местах. От этого доверие к произведениям Киплинга было абсолютным.

Но хочется отметить и следующее. Описывая суровые условия жизни своих соотечественников, для которых местный климат, жаркое солнце, трудные бытовые условия, болезни сильно осложняли пребывание в этой английской колонии, Киплинг вместе с тем часто дает уничтожающе нелицеприятную характеристику европейцам. За бытовыми зарисовками иногда прослеживается презрительный взгляд автора, который не только «воспевает» мужество, долг и высокую миссию европейца, но и не забывает добавить ироническое замечание или даже откровенно грубую насмешку при описании своих сородичей. В то же время о местном населении Киплинг часто отзывается с явной симпатией. Так, в небольшом рассказе «История Мохаммед Дина» писатель рассказал грустную историю маленького индийского мальчика, у которого сложились трогательные отношения с английским «хозяином» и который умер от лихорадки. В знаменитом стихотворении «Ганга Дин» передана история простого индуса-водоноса, без помощи которого бравым английским солдатам было бы очень трудно нести свою «тяжелую ношу» защитников империи. Таких примеров можно привести немало. Можно также найти у Киплинга глубоко уважительное отношение к древней индийской культуре. Так, в одном из рассказов, описывая древний индийский храм, он пишет: «Вокруг арок в огромном центральном дворе имеются надписи на санскрите и хинди, принадлежащие индусским авторам древности, несущие красоту ума и святость истинного знания» (3, 442). Однако тут же, упомянув о царских фолиантах «Разм-наме» и «Махабхараты», не без иронии и сарказма замечает: «Оригинал хранится в музее, и тот, кто захочет украсть его, легко найдет покупателя по любой цене, которая может достичь даже пятидесяти тысяч фунтов стерлингов» (3, 442).

Творчество Киплинга не столь однозначно, как его пытались представить некоторые исследователи, прикрепившие ему обидную кличку «барда империализма». Он всегда чувствовал себя настоящим англичанином, сыном своей родины. Но он был также самым искренним и любящим сыном Индии. Именно сыновняя любовь заставила писателя так отреагировать на высокомерную критику Индии со стороны английского туриста: «…Я успел рассмотреть собеседника… и пришел к выводу, что передо мной самая обыденная, заурядно мыслящая личность. Затем подумал об оклеветанной, молчаливой Индии, которая отдана на попрание таким злонамеренным типам, об Индии, где люди слишком заняты, чтобы отвечать на поклепы в их адрес. Я чувствовал себя так, словно сама судьба повелевала мне отомстить за Индию чуть ли не трем четвертям человечества. Я понимал, что исполнение этого замысла потребует немалых и мучительных жертв… Но ради нашего крохотного мирка, нашей Англо-Индии, я готов стерпеть и не такое… Индийское общество не поручало мне ничего подобного, но я сам взвалил себе на плечи эту задачу, назвавшись Главным уполномоченным милого нашим сердцам мирка» (4, 19).

Эти строки написаны человеком, который лучшие годы своей жизни провел на Востоке, однако, волею судьбы был вынужден покинуть этот край и вернуться на свою историческую родину. Но он навсегда останется в истории как писатель-европеец, который «открыл европейскому читателю нашего века… Восток как поэтическую стихию, побеждающую европейца» (2, 430).

Литература

1.       Гениева Е. Индия, моя Индия // Вступит. статья в кн.: Р.Киплинг. Восток есть Восток. М.: Художественная литература, 1991, стр.3-18.

2.       Иванов В.В. Темы и стили Востока в поэзии Запада // Заключит. статья в кн.: Восточные мотивы: Стихотворения и поэмы. М.: Наука, 1985, стр.424-470.

3.       Киплинг Р. Восток есть Восток. М.: Художественная литература, 1991, 462 стр.

4.       Киплинг Р. От моря до моря. М.: Мысль, 1983, 239 стр.

Хцлася

Мягалядя инэилис неоромантики Р.Киплингин йарадыъылыьы тядгиг олунур. Щиндистанын йазычынын щяйат вя йарадыъылыьында тутдуьу мягамлара хцсуси диггят йетирилир. Киплинги тярбийя етмиш вя формалашдырмыш Щиндистана онун вятяни кими мцнасибятиня бахылыр.  

Summary

In the article English neoromantic R.Kipling’s creation has been investigated. Basic attention is explained India in creative work and life of writer. Kipling’s attitude to India is considered as his attitude to country where he had educated and formed..


 

Абасова Шялаля

“ARŞIN MAL ALAN” KOMEDIYASININ DILI HAQQINDA


Üzeyir Hacıbəyovун 125 иллийиня щяср олунур

         İkinci əsrdir ki, xalqımız Üzeyir bəy Hacıbəyovun adını “Dahi” sözü ilə birlik­də-qoşa çəkir. Gələcək əsrlərdə də bu dahinin adı iftixarla çəkiləcək. Bəşəriyyətə gəlincə, çox keçmədi ki, Yaxın Şərq, eləcə də dünyanın qabaqcıl elm və mədəniyyət xadimləri Üzeyir Hacıbəyovun sənətkar-vətəndaş böyüklüyünü etiraf etməyə məcbur oldular. Bu etirafların sayı həddindən artıq çoxdur. Onlarla kitablar yazıldı, disserta­siyalar müdafiə olundu, saysız-hesabsız qəzet və jurnal materialları çap edildi... O zamankı SSRİ Bəstəkarlar İttifaqının birinci katibi Q.Xrennikov yazırdı: “Üzeyir Hacıbəyov ilk gündən xalqı və vətəni ilə bağlı olmuş, böyük ürəkli vətəndaş kimi şöhrətlənmişdir. Mən bu böyük sənətkarı həmişə minnətdarlıqla xatırlayıram...1” Və yaxud görkəmli alim, sənətşünaslıq doktoru, professor Q.V.Keldeş deyirdi: “ Onun /Ü. Hacıbəyov- Ş.A./ fəaliyyətinin genişliyi və çoxsahəliliyi heyrət doğurur. O, yalnız görkəmli bəstəkar deyildi, həm də məşhur pedaqoq, ictimai xadim, dərin zəkalı alim və mütəfəkkir idi.2  Xalq şairi Səməd Vurğun Üzeyir Hacıbəyovu “böyük Füzulinin bəstəkar qardaşı”, Məmməd Səid Ordubadi “Əsrin təzə adamı” adlandır­maq­da tamamilə haqlı idilər. Üzeyir sənətinin böyüklüyü, qüdrəti onun xalqın, millətin ru­hun­dan, vətənin vüqarından yoğrulmasında, ana dilinin zəngin xəzinəsin­dən bəhrə­lən­­məsində idi. “Bu qüdrətli sənətkarın ən birinci obyekti insan, onun həyatı, ən bi­rin­ci qəhrəmanı isə xalq və onun mübarizəsi olmuşdur. Ona görə də Üzeyir sənəti indi­nin özündə də müdrik fikirlər, böyük səciyyələr və ehtiraslar sənəti kimi müasir mədəniyyətə işıq salır.3” Üzeyir Hacıbəyov xalqının keçmişinə hörmət edən, milli ləyaqətini qoruyan, indisi və gələcəyi ilə yaşayan sənətkarlardan idi. Əsərdən-əsərə inkişaf etdikcə xalqına, doğma torpağına dərindən bağlanan Üzeyir bəy Hacıbəyov həmişə xalqının gücünə, vətənin qüdrətinə inanır, böyük ümidlər əsləyirdi. Xalqının dlilni, milli zövqünü bildiyi, başa düşdüyü üçün Üzeyir bəy özünü həmişə güclü və qüdrətli hesab edirdi.

         Hər bir sənətin özünəməxsus xam materialı olur. Növündən, janrından asılı olmayaraq hamısında da dil ilk sırada durur. Rəsm əsərlərinin xam materialı Rəngdir, onları danışdıran, sözlü-söhbətli edən dildir- Rənglərin dili. Musiqidə də belədir. “Musiqi lisanı” həmişə birinci yerdə durur. Heykəltaraşlıqda da həmçinin. Əslinə qal­sa ədəbiyyat kimi təbiətin də duyğu, düşüncə, arzu, istək, xəyal və xatirələrin də dili var. Onlar da danışır. Beynin ifadə forması söz-dildir. O yerdə ki insan var, canlı və cansız varlıqların hamısı danışır, deməli söz var - dil var. Bu o deməkdir ki, sözsüz-dilsiz sənət yoxdur. Bədii ədəbiyyat isə bu cəhətdən XÜSUSİYYƏT təşkil edir. Onun müstəqim xam materialı insan, zaman və dildir. “Yazıçı və dil” problemi ilə bağlı bir sıra maraqlı və orijinal tədqiqat işləri görülmüş, dəyərli əsərlər çap olunmuşdur. Bu cəhətdən professor Yusif Seyidovun xidmətləri xüsusi qeyd olunmalıdır.

         Yazıçı və dil terminləri nahaqdan qoşa- birgə işlədilmir. Bu ifadələr bir-birini tamamlayır. Yazıçı sənətkardır. Dilsiz və sözsüz isə sənət və sənətkarlıq yoxdur. Deməli, sənətin qüdrətini, sənətkarın gücünü göstərən, təyin edən dildir. Dilə bələd ol­maq, onun sirlərini, qanunauyğun inkişafını, lüğət tərkibini, leksik-semantik xüsu­siy­­yətlərini, qram­matik quruluşunu, fonetik, sintaktik və morfoloji imkanlarını dərin­dən öyrənmək və bilmək, bu dildə danışan insanların milli zövqünü, ruhunu duymaq, şüur və əxlaq tər­zi­nə, hiss və düşüncələrinə bələd olmaq, dövrü, zəmanəni, mühit və şəraiti nəzərə almaq artıq sənətkardan, onun istedadının səviyyəsindən asılı olan bir məsələdir. Professor Yusif Seyidov çox haqlı yazır ki, “Dilin zənginliyi, üslubun aydınlığı, dəsti-xəttin ka­mil­liyi və cazibədarlığı yaradıcı üçün əvəzolunmaz məziy­yətdir və bu əslində onun sənətkarlıq siqlətini, ədəbi prosesdə mövqeyini, ədəbiyyat tarixində yerini, ümumi mə­dəni tərəqqidə rolunu, təsir gücünü müəyyən­ləşdirən başlıca amillərdəndir.”1

         Üzeyir Hacıbəyovun dil sənətkarlığının sirlərini məhz burada axtarmaq lazımdır. Üzeyir Hacıbəyov elə zəngin, kamil ədəbi-bədii irs yaratmışdır ki, bədii və ədəbi dil problemi ilə bağlı heç bir suala ehtiyac qalmır. Bu irs əbədi, həmişəyaşar, zaman keçdikcə müasir səslənən Azərbaycan dil nümunəsidir. Tarixin çox planlı problemləri, mürəkkəb ziddiyyətləri baş alıb getdiyi bir mərhələdə formalaşan Üzeyir dili ədəbi-bədii dil tariximizin xüsusi bir faktıdır. Üzeyir Hacıbəyov dilçi alim olmamışdır. Dil məsələləri ilə bağlı ardıcıl və sistemli tədqiqatlar da aparmamışdır. Lakin elə ədəbi-bədii “DİL SƏRVƏTİ” yaratmışdır ki, onu dilçilik və ədəbi dil tarixçiliyi baxımından tədqiq etmədən keçinmək qeyri-mümkündür. Bu mənada Üzeyir Hacıbəyovun hər bir əsəri həm tarixi, həm də müasir dilçilik baxımından ayrıca tədqiqat obyektidir.

         “O olmasın, bu olsun” satirik komediyadır. Bu baxımdan pyesin dili, leksik-semantik xüsusiyyətləri ədibin başqa əsərlərindən, xüsusən də “Arşın mal alan” pyesinin dil və üslubundan fərqlidir. Adətən obraz-insan yaratmağın sənətkarlıq yolu bir sıra fərqli və ümumi prinsiplərlə bağlı olur. İnsanın nəcib, ülvi hissləri, xeyirxah arzu və əməlləri, eləcə də nöqsan və qüsurları; yaltaqlıq, yalançılıq, tüfeylilik, lovğalıq və s. kimi eybəcər sifətləri, bədii ədəbiyyatın lirik və epik növündə, əsas və müstəqim amil olan bədii dilin bilavasitə köməyi ilə yaranırsa, dram ədəbiyyatında bura icraçı-praktik bir hərəkət qoşulur. Yəni dilin, sözün köməyi ilə yaranan hər hansı tipik bir insan, hadisə, vəziyyət və əhvalat həm də xüsusi ölçülüb-biçilmiş hərəkətlə icra olunur. Odur ki bütün dram əsərlərində, eləcə də satirik komediyalarda, o cümlədən “ O olmasın, bu olsun” pyesində bədii dil və hərəkət (əslində hərəkətin özü də dillə idarə olunur) tənqid-təbliğ, təsdiq-inkar funksiyası daşıyır. Məsələn, Məşədi İbad pullu olduğu üçün özündən çox razıdır. Üstəlik, həmişə “yuxarıdan aşağı baxan”, hərəkətlərinə, danışığına məsuliyyət daşımayan, çox zaman da tələbkar bir insandır. Onun bu xüsusiyyəti və hərəkətləri ilk baxışda gülüş doğurmur. Bunlar o zaman satira hədəfi olur ki, o, təsəvvürlərinin çürük, hərəkətlərinin eybəcər olduğunu dərk etmir, başa düşmək də istəmir. “Pulla hər şeyi həll etmək olar” psixologiyasından ayrıla bilmir. Üzeyir Hacıbəyov Məşədi İbadın bu xislə­ti­ni, nöqsanlı xarakterini sözün köməyi, bədii dilin qüdrəti ilə obrazlaşdırır. Məşədi İbad çox zaman şifahi üslubda danışır. Məsləkinə də uyğun hərəkət edir. Düşüncələrinə uyğun sözlər, ifadələr, məsəllər tapmağa, işlətməyə çalışır. Məhz bu yolda- danışıq və hə­rəkətlərində buraxdığı səhvlər tədricən onun komik vəziyyətə düşməsi, kamil satirik obraz kimi tanınmasına səbəb olur. “Arşın mal alan” komediyası isə dil və üslub, leksik-semantik xüsusiyyətlərinə görə tamam fərqli bir əsərdir. Burada ifşaedici satiranın yerinə şən əhval-ruhiyyə yaradan, nikbin, xeyirxah yumor iştirak edir. Əlbəttə, belə xarakterli əsərin söz materialı-dili- hərəkət dinamikası əvvəlki pyeslərin dil-üslub xüsusiyyətlərin­dən fərqli olmalı idi. Belə də oldu. Bu baxımdan “Arşın mal alan”ın söz-dil-hərəkət materialını hazırlamaq Üzeyir Hacıbəyovdan xüsusi ustalıq tələb edirdi. Bu bir faktdır ki, ustad yazıçılar da yaratmaq istədikləri əsərin ruhunu, ideya məzmununu, bədii ləyaqətini verməyə qabil olan əsas, vacib, yeganə sözü axtarıb tapmaqda əziyyət çəkmişlər. Ona görə yox ki, tapdıqları söz gözəl səslənsin, yaraşıqlı olsun. Bu cəhət onlar üçün məqsəd də deyil. Əsas məsələ odur ki, həm millətin, həm o obrazların danışığı üçün vacib, məqsədyönlü sözlərin tapılması, seçilməsi, onların düzülüşü, yerli-yerində işlədilməsi, ifadənin-dilin ahəngi, hadisə, əhvalat, vəziyyət, tipik obraz yaratmaq xarakteri və funksiyası, müsbət idealın tam aydın görünməsinə xidmət etsin, eyni zamanda sözün gücünü, dilin qüdrətini göstərə bilsin. Bu baxımdan “Arşın mal alan” pyesinin dili, leksik-semantik xüsusiyyətləri nümunəvi söz-bədii dil faktıdır. Əvvələn qeyd etmək lazımdır ki, “Arşın mal alan” komediyasının söz mətninin bir qismini Füzulidən gətirilən qəzəllər və dramaturqun şeir nümunələri təşkil edir. Digər tərəfdən, musiqili komediya olduğu üçün burada bədii dillə yanaşı, musiqi lisanı-dili də əsas müstəqim amil kimi iştirak edir. Üstəlik bütün bu danışıqlar – söz- söhbətlər xüsusi hərəkətlə, musiqi sədaları altında, rəqslərlə, oxumaqla, oynamaqla davam etdirilir. Nəticə etibarilə sözün-nitqin qüdrətini, bədii dilin funksiyasını, təsir gücünü, hadisə-əhvalat-vəziyyət, insan yaratmaq vəzifəsini nümayiş etdirir. Odur ki, “Arşın mal alan” əsəri birmənalı şəkildə tarixi bədii dil nümunəsi, Üzeyir Hacıbəyovun rəsmi bədii dilidir.

         Hər bir bədii əsərin, o cümlədən də haqqında danışdığımız “Arşın mal alan” komediyasının söz-dil materialı müəllifin və obrazların (dialoq və monoloqların) dili kimi qəbul olunsa da, əsərin bütün bədii həyat materialını, obrazların söz-nitq-hərəkət dinamikasını təyin-təşkil və idarə edən, onları xüsusi sistem və ardıcıllıqla bölüşdürən- paylayan, yerli-yerində, vaxtında, məqamında işlədilməsini müəyyənləşdirən, ümumən söz-dil materialı üzərində rejissorluq işi aparan müəllifin özüdür. Odur ki, hər bir sənətkarın (o cümlədən də bədii əsərin) qiyməti, dövrünün- zəmanəsinin və xüsusilə də xalqının və millətinin (“qəzəl de ki, məşhuri-dövran ola, oxumaq da, yazmaq da asan ola”, “sizi deyib gəlmişəm, ey mənim müsəlman qardaşlarım”) dilində danışması, onun məişətinə, adət-ənənələrinə, şüur tərzinə və psixologiyasına; ana dilinin qayda-qanun­larına, tarixi inkişaf mərhələlərinə, söz kökünə, lüğət tərkibinə; qrammatik-morfoloji və sintaktik, leksik və semantik xüsusiyyətlərinə dərindən bələd olmasından asılıdır. Üzeyir bəy Hacıbəyov söz sərrafı idi. Buna şübhə ola bilməz. “Arşın mal alan”ın da kamil sənət nümunəsi olmasını sübut etməyə ehtiyac yoxdur. Söhbət ondan gedir ki, “Arşın mal alan” komediyasını kamil sənət nümunəsi, əbədi yaşar əsər səviyyəsinə yüksəldən nə idi?! Əlbəttə ki, ilk növbədə onun yüksək obrazlı dili və üslubu, musiqisi, ideya istiqaməti, söz materialının zərgər dəqiqliyi ilə ölçülüb-biçilməsi, yerli-yerində, vaxtında işlədilməsi, hər bir ifadənin, hərəkətin, musiqinin təbliği təsir gücünə malik olması, bütövlükdə dil-söz materialının işlənmə mexanizminin hissi-idraki xarakteri idi.

         Pyesdə “qonşu qızlar”ı çıxmaq şərtilə səkkiz nəfər adam inkişaf edir. Bütün obrazlar öz rolunu yüksək səviyyədə icra edirlər. Yəni əsərdə tamamlanmayan, qarışıq düşən, yarımçıq qalan insan, hadisə, əhvalat, vəziyyət, kiçik məqam belə yoxdur. Tacir Əsgər birinci pərdədə evlənmək arzusunda olduğunu xalası Cahana başa salmaq istəyir. Onu da bilir ki, xalası avam, bir az da dindar, zəmanəsindən ehtiyat edən türkəsayaq, “Qanmadım nə dedin, xalan sənə qurban, bir də de, başa düşüm” xarakterli bir qadındır. Deməli, Əsgər xalasına uyğun dildə danışmalı, onun başa düşəcəyi sözlər tapmalı, onları aydın ifadə etməli, fikrini çatdıra bilən söz mətni hazırlamalıdır: “Heç, bir elə söz demədim ki, bir də təzədən deyim... İndi sən bura bax, belə gəlib belə getsə, bəs axırı nə olsun, onda işimiz necə olsun?” (Üzeyir Hacıbəyov, I cild, s.184). Şifahi üslubda işlədi­lən birinci cümlə (xalanın cümləsi) morfoloji cəhətdən fellərlə- “qanmadım”, “nə dedin”, “bir də de”, “başa düşüm” ifadə olunmuşdur. Əsgərin də danışığı daha çox fellərlə qurulmuşdur; “demədim”, “bir də deyim”, “bura bax”, “de görüm”, “belə ol­maz”, “belə də qalsın”, “gəlib getsə”, “nə olsun”, “necə olsun” və s. kimi xalanı mətlə­bə yaxınlaş­dırmağa xidmət edən sözlərdən təşkil olunan bu cümlələrdə qrammatik qayda-qanunlar, üslubi gedişlər, söz düzümü, sintaktik sıralanma pozulsa da, oxucu və tamaşaçının fikri bu nizamsızlığa, “kələ-kötür” deyim tərzinə yönəlmir. Bu qrammatik uyğunsuzluq onun heç ağlına belə gəlmir. Əksinə, bu danışıq tərzindən təbii və tipik obraz hasil olur. Cahan xalanın “düz deyirsən”, “başa düşmədim”, “nə deyirsən” təsdiq-inkar xarakterli danışığı və yaxud “gedərəm”, “dolanaram”, “gəzərəm”, “baxaram”, “bəyənərəm”, “seçərəm”, “ala­ram” kimi çoxsaylı fellərdən ibarət mətnindən avam və tipik qadın obrazı yaratmaq üçün istifadə olunur. Bu, o deməkdir ki, “Arşın mal alan” komediyasında hərəkət də, mu­si­qi də sözdən yaranır. Süleymanın tez-tez işlətdiyi “belədir, belə deyil?”, Tellinin “pulun var?”, Vəlinin “var, var, bir anbar”, Soltan bəyin “üç manat pul, bir kəllə qənd, bir molla,vəssalam” və s. kimi fərdiləşdirilmiş təsdiq və inkar xarakterli söz, ifadə və terminlər Üzeyir bəy Hacıbəyov dilinin qüdrətini izah etmək üçün dəyərli dil nümu­nələridir. Bəzən müəllifin, obrazların dilində elə sözlər işlədilir ki, ilk baxışda, ilk səs­lən­mədə qulağa çatsa da, şüura çatmır. Məsələn, Soltan bəyin işlətdiyi “uğruma”, remar­kada işlədilən “fərş”, “səndələr”, və yaxud şeir parçalarında olan bəzi mənşə etibarilə gəlmə, alınma söz və ifadələr ola bilsin ki, Azərbaycan-türk dilini bilməyən oxucu və tamaşaçılara ilk baxışda çatmasın, lakin Azərbaycan-türk oxucusu və tamaşa­çısı yaxşı bilir ki, bunlar dil tarixçiliyi baxımından orijinal, dövrü üçün müasir, işlək olan dil faktlarıdır. Deməli, “Arşın mal alan” xarakterlər komediyasıdır. Bu o deməkdir ki, bütün səciyyəvi xüsusiyyətləri ilə təqdim olunmuşdur. Tipik-zəngin-qüdrətli söz materialı, xəlqi dili, şəffaf üslubu ilə yaradılan obrazlar-surətlər olmayan yerdə hərəkət də, musiqi də, rəqs də ola bilməz. Bir də ona görə ki, bunların hamısı müstəqim amilə-dilə tabe olan, onunla idarə edilən qeyri-müstəqim amillərdir. Ədəbi-bədii dil əsərin tal­eyi, bütün bədii həyat materialının təyini məsələsidir. Hərəkət-süjet-konflikt və digər dramatik xüsusiyyətlər bədii dillə ərsəyə gəlir.  Adətən bədii obraz öz yolu üzərində ma­neəyə rast gələndə, müəyyən çətinliklərlə üzləşəndə, nə isə müşgül bir ağırlıqla qarşı­laşanda yenə də dilin-sözün köməyi ilə obrazın xarakterinə uyğun xüsusi bir ziddiyyət-konflikt-hərəkət yaranır. Tacir Əsgərin qarşısında belə  bir müşgül maneə var. Bu, müasir dövr və qayd- qanunlardır. Cahan xala bu maneəni son dərəcə təbii, özünə­məxsus bir dillə ifadə edir: “Bəs sən kişi xəylağı qızı nə sayaq görərsən. Xalq qızını sənə göstərərmi?” Bu maneəyə qarşı Əsgərin də öz haqlı iradları var. “...Mən arşı­nı iki şahılıq çiti görməmiş almıram. Halbuki diri gözlü arvad ola”(səh.187). Üzeyir Hacıbəyov cəmi beş sözlə (Ata baba yolu və görməmiş almaram) “insan və zaman” konfliktini ortaya qoyur. Burada “Ata baba yolu” mövcud zaman, “görməmiş almaram” ona qarşı çıxan insan kimi ümumiləşir. “Arşın mal alan” komediyasının əbədiliyinin şərtlərindən, amil­lərindən biri də düzgün seçilmiş, vaxtında-yerində işlədilən, təbii bir sistemə- ardıcıllığa malik olan söz sırasıdır. Süleymanın Əsgərə verdiyi məsləhətin söz yığımına nəzər sa­laq. Əvvələn o, daha çox publisist üslubda danışır. Sözlərində, məslə­hətlərində xüsusi sadəlik, adilik, təbiilik olsa da, hökmlərində bir ciddilik, məsuliyyət və cavabdehlik vardır: “Ondan asan nə var ki; paltarını dəyiş, köhnəsini qey, qoltuğuna bir top çit-mit nə varsa vur, əlinə də bir arşın al;  ondan sonra düş qapı-qapı gəz və arşın mal sat. Bu halda, gördüyün qızların birisini seç, sonra lələşini göndər, gedim elçilik eləyim, vəs­sa­lam”(səh. 189). Morfoloji cəhətdən; “ondan”-işarə əvəzliyi, “asan”-zərf, “nə var”-isim, “ki”-bağlayıcı “paltarını”- nisbət şəkilçisi qəbul etmiş isim, “dəyiş”- fel, “köhnəsini”-isim, “gey”-fel, “qoltuğuna”- nisbət və yerlik hal şəkilçisi qəbul etmiş isim, “bir”-miqdar sayı, “top”- isim, “çit-mit”-isim, “nə varsa”-isim, “vur”-fel, “əlinə”-yönlük hal şəkilçisi qəbul etmiş isim, “də”-bağlayıcı,  “bir”-say “arşın”-isim, “al”-fel,  “ondan”-əvəzlik, “son­ra”- zərf, “düş”-fel, “qapı-qapı”-zərf, “gəz”-fel, “və”-bağlayıcı, “arşın”-isim, “mal”-isim, “sat”-fel, “bu halda”- zərf, “gördüyün”-fel, “qızların”-  isim, “birisini”-say, “seç”-fel, “sonra”-zərf, “lələşini”- isim, “göndər”-fel, “gedim”-fel, “elçilik”- isim, “eləyim”-fel. Burada bitmiş fikir ifadə edən təbii hadisə-əhvalat-vəziyyət və tipik bir obraz yarada bilən on sadə cümlə vardır. Bu cümlələrin on xəbəri olsa da, mübtədası bir­dir. Bu sistemlə düzülən cümlə tipləri “Arşın mal alan” komediyasında çox-çoxdur. Demək olar ki, bütün obrazların danışığı, nitqi seçmə sözlərdən, xüsusi mənaya, çəkiyə malik olan ifadələrdən, onların xüsusi məntiqlə, təbii ardıcıllıqla düzülüşündən ibarətdir. Azərbay­can dilinin hansı istiqamətindən; morfoloji, sintaktik, leksik-semantik və s. yanaşılsa “Ar­şın mal alan” komediyası söz-nitq-danışıq-hərəkət-musiqi-obrazlılıq, milli­lik, xəlqi­lik-bəşərilik, bütövlükdə qüdrətli Azərbaycan dili baxımından kamil sənət nümu­nəsidir. Bu kamilliyi yaradan xəlqi-milli-qüdrətli Azərbaycan dili, onun zəngin, möcüzəli söz materialıdır:

         Əsgər- xanım, Allahın altında Soltan bəyin on iki sənin kimi qızı olaydı! (sadə-geniş cümlədir)

         Gülçöhrə- Yəni nə demək istəyirsən? (sadə sual cümləsidir)

         Əsgər- Onu demək istəyirəm ki, bir qızını bəyə, birini xana, birini tacirə, birini mollaya, birini seyidə, axırda birini də mənə verəydi... (tamamlıq budaq cümləli tabeli mürəkkəb cümlədir)

Gülçöhrə- Nə olardı,...(sadə cümlə)

         Əsgər- Amma yox, verməz, əlbəttə verməz, o bir bəy adamdır, amma mən arşın malçı. O mənə qız verməz...(kinayə ilə) və bir də versə də, qız gəlməz... (tabesiz, bağlayıcılı mürəkkəb cümlədir)

         Gülçöhrə- Görünür ki, sən subaysan...( mübtəda budaq cümləli tabeli mürəkkəb cümlədir.)

         Əsgər- Nə sayaq evlənim, görmədiyim qızı almaram, gördüyüm qızlardan da xoşuma gələn, ürəyimə yatan bir nəfər olubdur ki, onu mənə verməzlər...(xəbər budaq cümləli tabeli mürəkkəb cümlə)

         Gülçöhrə- Qız özü sənə getməzmi? (sadə sual cümləsi)

         Əsgər- Yəqin ki getməz, çünki o bəy qızıdır. (tabesiz mürəkkəb cümlədir)

         Gülçöhrə- Sən əvvəlcə qızdan soruş, sonra de, nə bilirsən getməz? ( tamamlıq budaq cümləli tabeli mürəkkəb cümlə)

         Əsgər- Doğru buyurursan, xanım, bəs elə isə, de görüm mənə gələrsənmi? (Tabesiz mürəkkəb cümlədir.)

         Gülçöhrə- (təəccüblə) Kim? Mən?(səh.198.) Bu adi, sadəcə dialoq, danışıq tərzi deyildir. Burada iki insanın təbii, pak hiss və duyğuları, mənəvi-əxlaqi keyfiyyətləri son dərəcə aydın, sadə söz, mənalı cümlələrlə ifadə olunur. Sintaktik tələb və prinsiplərə cavab verən, təbii Azərbaycan-türk sözlərindən düzələn müxtəlif tipli cümlələr, mətləblə, məqsəd və xoş niyyətlə bağlı sistemli söz düzümü, leksik və semantik cəhət­dən nizamlı sıralanma, cümlə üzvlərinin, sual və nidalı intonasiyaların işlədilmə mexa­nizmi, bütövlükdə zəngin söz materialı Azərbaycan dilinin qüdrətini göstərməklə, Üzeyir bəy Hacıbəyovun kamil dilçi kimi sənətkarlığını nümayiş etdirir. Fikir-üslub-məna əlvanlığı baxımından nümunə olan sözlər-cümlələr, onlara uyğun icra edilən hərə­kətlər, hərəkət və söz materialını tamamlayan musiqi və s. “Arşın mal alan”ın dünyada tanınmasına səbəb olan vasitələrdəndir: “... Görünür ki, doğru deyiblər ki, qəlb qəlbi istər, xanım...”(səh.199) Burada iki tabeli mürəkkəb cümlə vardır. Birinci cümlə; “görünür ki,” mübtəda budaq cümləsidir.(“görünür ki,... qəlb qəlbi istər”), ikinci cümlə; “doğru deyiblər ki,” tamamlıq budaq cümləsidir. (“doğru deyiblər ki, qəlb qəlbi istər”). Birinci cümlə “Nə” (nə görünür), ikinci cümlə “Nəyi” (nəyi istər) sualı doğurur. Söz düzümü baxımından yüksək sənətkarlıq nümunəsi olan üç feldən-xəbərdən “görünür”, “deyiblər”, “istər”, iki “ki” bağlayıcısından, bir “xitab”dan ibarət olan cəmi altı sözlü cümlə ilə obraz yaratmaq böyük sənətkarlıqdır. “Arşın mal alan”da bu tipli cümlələr çoxdur. Bu baxımdan “Arşın mal alan”ın dili xüsusi araşdırma mövzusudur. Biz yalnız əsərin bədii- obrazlı dilinin morfoloji və sintaktik, leksik və semantik baxımından bəzi məqamlarına toxunduq. Bu əsər müxtəlif istiqamətlərdən; fonetik, söz düzümü, söz tərkibi, söz mənşəyi, lüğət tərkibi-ahəng qanunçuluğu, bütövlükdə sırf qrammatik cəhətdən tədqiq olunmağa layiqdir.

Ядябиййат

1.    “Kommunist” qəzeti, 21 noyabr, 1975-ci il

2.    “Kommunist” qəzeti, 30 noyabr, 1975-ci il.

3.    A.Abasov. Əbədiyyətə qovuşan sənətkar. Bakı, Yazıçı, 1985, səh.5.

4.  Y.Seyidov. Yazıçı və dil. Bakı, Yazıçı, 1983, səh.5.


 

Əsğəri Süsən

DINLƏ ƏLAQƏDAR YUMORISTIK HEKAYƏLƏR


İngilis yazıçısı Daniel Defo (18-ci əsrdə yaşamışdır) deyir:" yumor və satiranın məqsədi islahdır." Satirik və yumorist sosial islahatçı maskası altında muxtəlif və fərqli səbəblərdən öz etirazını qəbul etdirməyə çalışır. Burada söhbət yumoristi təhrik edən səbəblərdən deyil, onun seçdiyi mövzulardan gedir. İlk növbədə yumorustin nəzərini cəlb edən mövzu siyasi və sosial durumdur və din bu durumun ayrılmaz hissəsidir. Qətiyyətlə demək olar ki, tarixin bəzi dövrlərində dinlə hökumətin bir-birinə qarışması o yerə çatır ki, digərinə toxunmadan onlardan birini tənqid etmək mümkün deyildir. Din və inam muqqəddəs vüqar və rütbələrinə görə satira və yumordan uzaq qalmalıdırlar, lakin bir tərəfdən dünyasevər dinçilərin bəzi pis niyyətləri o biri tərəfdən isə ikinci qrupun öz inamlarına yersiz təəssüb göstərmələri satira və yumor yazmağa əlverişli və lazımı şərait törətmişdir. (1,s. 93)

Ciddi məsələləri tənqid edib onlarla zarafat etmək həssas və təhlukəli işdir. Dinin ciddi hökmləri ilə üzləşmədə yumorist sözlə işin fərqli olduğunu qabarıq şəkildə göstərməyə çalışır. Onun toxunduğu əlverişli mövzulardan biri riya və fırıldaqdır. Xüsusilə fırıldaqçıların peşələrilə bağlı büsbütün davranış ölçuləri satira sujeti kimi qarşılanır. Bu səbəbdən din başçıları, özlərini muqqədəsliyə vuranlar və muqqədəsə oxşar şəxslər həmişə yumor və satiranın əsas mövzularından olmuşdur. Bu saxta-süni muqqəddəs şəxslər zahirdə tanrının buyurduqlarına hörmət etməklə, əsl-təməli qol-budağa qurban verirdilər və beləliklə, insanların bir çox müsibətlərə məruz qalmaqlarına səbəb olmuşdurlar. (2,s. 19 və 21)

Məzhəb və din haqqında yazılmış satira və yumor bir-birlərilə fərqlənən üç tənqiddən asılıdır: birinci-dinsiz və ya dinə şubhəsi olan şəxs dini tənqid edir. İkinci-  öz dininə təəssüb göstərən şəxs başqa din və ya firqənin tənqidçisi olur. Üçüncü- bir firqə və ya din çərçivəsində olan şəxs öz dindaşlarını tənqid edir və onları satira və yumor sujetləri kimi tanıyır. Doğrusu bu üç tənqidin birinci forması həm xristian həm islam aləmində, yaxın əsrələrə qədər nadir hallarda büruzə vermişdir. Xəyyam və Əbuləlae Məəri kimi çağdaşlarının davranış və adətlərinin əksinə olaraq bəzi sözləri danışmaqları istisnadır. Onlar keçmişlərdən qalma sözləri gözubağlı qəbul etməyən şəxslərdirlər. 19-cu əsrdə İngiltərə kimi sərbəst düşüncəli ölkədə, Fitz Cerald özunun və çağdaşlarının İsa dini haqqında şubhələrini əyan etdirmək üçün Xəyyamın şerlərindən faydalanırdı. O, Xəyyamı özünün inam və əqidələrinə yaxın şair görurdu və onu tənqid edənlərin cavabında deyirdi ki, bunlar 12-ci əsrdə İranda yaşayan şair və filosofun sözüdür. Fitz Ceraldın fars dili və ədəbiyyatı müəllimi Kavel mömun xristian olduğuna görə, Xəyyamı, Fitz Ceralda və başqa şəkk edənlərə tanıtdırdığına görə ömrunun sonuna qədər özunu danlayırdı.

İkinci növ tənqid, birinci qismə fərqli olaraq bütün dinlərdə bol-bol gözə çarpır. İnsan inansa ki, onun yaşayışının ən mühüm amacı axirət zümharı yığmaqdır və dinin göstərdiyi yol əbədi səadət və behiştə doğru gedir və ondan başqa yola gedənlər cəhənnəmə doğru gedirlər, belə şəxs hələ din qalsın o yanda başqa firqələrə söhbət imkanı verməyəcəkdir. Belə baxış, xeyli insanların ölumunə, yanıb kül olmalarına və soyulub-talanmaqlarına səbəb olub Avropanın orta əsrlərdə ləkələmişdir. Hələ də dünyanın bəzi ölkələrində belə hadisələr üz verməkdədir.

Xoşbəxtlikdən islam dinində başqa məzhəblər (səmavi kitabı olan dinlər) qarşısında mülayim davranış vardır, lakin tarixin göstərdiyi kimi islam dini də təəssübçü dinçilərə məruz qalmışdır və bəzi din təəssübçüləri təəssübdən törəmə davranışları ilə bəyənilməz işlərə əl atmşlar. Doğrusu belə firqə çaxnaşmalar siyasi başçıların xalqı tovlayıb onların inam əqidələrini öz mənfəətləri xeyrinə qurban verməklərindən əmələ gəlirdi. Bu gediş həm şərq həm də qərbdə bir çox satira və yumor formalı tənqidi yazıların ortaya çıxmasına səbəb olmuşdur.

Üçüncü tənqid növünü, keçmiş növdən fərqli olaraq nə zəmanə hakimləri nə də mütəzahir və mütəşəre alimlərin heç biri sevmirdilər, ancaq hər dində bir zamandan sonra dinçilər sinfində çalarlıqlar törənir və dinçilik rütbəsində nəyəsə yiyələnənlər yoxsul məsləkdaşları tərəfindən tənqid atəşinə tutulurlar (1,s. 93-94 )

Volter fəlsəfi lüğətində keşiş sözunun şərhində istehzayla soruşur: “Keşiş ağa, buyurub hara gedirsən...heç bilirsən keşiş ata mənasındadır. Sən dövlətin qulluğundasansa bu iş hamının əlindən gələn işdir. Bu işdə allahlıqdan nə əsər var? Əgər sən keşiş ağa olubsan ki, hündür yaxalı köynəyin üstündən çuxa geyib kilsənin gəlirinə göz tikəsən, sən keşiş adına layiq deyilsən. Qədim rahiblər bu adı başçılarına verirdilər. Keşiş onların ruhani ataları idi. Gör zamanın ötməsi necə sözlərin mənasını dəyişir. O ruhani keşiş özu yoxsul kişi idi, neçə başqa yoxsulunda çörəyini verirdi. İndi bu yoxsul ruhani ataların gəliri 200 dən 400 dollara qədər olur. İndi Almaniyada elə yoxsul ruhani atalar var ki, neçə alay qoruqçu-gözətçi qapılarının keşiyini çəkir.

Qəribə burasıdır ki, yoxsulluq arzusunda olan yoxsul kişi , bu gün padşah olmuşdur...ağalar siz düz deyirsiniz, ölkəni talayın axı məmləkət taamağı bacaran fırıldaqçıların payıdır. Siz dövranın qanmaz, axmaq və fırıldaqçı adamlarının hesabına bizim babadan qalma varımızı əlimizdən alıb təpik altına salmısınız, siz qaragünlülərin malın yeyib qarnınızı şişirdirsiniz. Siz bizim haqqımızı paymal edin ancaq ağıl və düşüncənin qalib gəldiyi gündən qorxun”!

    (4,s.15-16)

Volter xalqın axmaqlığı və bilməməzliyinə, həm də keşişlərin onların haqqına yiyə durmalarından qəzəblənir. O və bir çox başqa yazıçı və mütəfəkirlər öz yazılarında başlarına sarğı sarıyıb, din paltarı geyib, xalqa öyud-nəsihət verərkən öz sözlərinin əksini göstərən dinçiləri bərk tənqid edir. Dinçiləri rəhmsizcəsinə və tənə ilə tənqid etmədə birinci yeri tutan Molyerin “Tartof” adlı tamaşasıdır:

“Öz nəfslərinin köləsi olan

Təqvanı özlərinə çörək ağacı edənlər

Riyakarcasına səmaya baxıb

Özlərinə şərafət və şöhrət tələb edirlər...( Tartof , 1-ci pərdə). (2,s.19 və 21)

Biz tarix boyu hakim siniflərə bağlı bir çox riyakar sufilər, zahidlər və alimlərə rast gəlirik. Bunlar eqoist düşüncələrindən asılı olaraq dinlə dövləti bir mənada tuturdular. Sonralar isə siyasi və dini qüdrətin uyğuynlaşması mübarizə oldu. Ancaq Rumidən öncə və ondan sonrakı çox yazıçı və şairlərin əsərlərində, dediyimiz kimi satira və yumorun üçüncü forması artıq gözə çarpmaqdadır.

Rumi demişkən insan öz təəssub və quru düşüncələrinin çərçivəsində əsir olduğu halda "qan içən ruşeyimdir." Elə ki, çiylikdən çıxıb düşüncəsini genişləndirdi, daha "eşiyin qalmaqalına baxmaz" bəlkə "içəri hal müşahidəçisi olar". Mövlana və bir çox ariflərin nəzərincə "əttoroq-e eləllah be ədəde ənfasolxəlayeq" yəni allaha yetişmək üçün yer üzündə olan insanların sayı qədər yol var. Demək, sufilərin əqidəsinə görə bütün məzhəblərin sözu birdir, ancaq onların bəyanı fərqlidir.

“Məsnəvi”nin bu hekayəsi kimi : Dörd nəfər üzüm almaq istəyirlər ancaq heç biri o birisinin dilini qanmır:

Bir kişi dörd nəfərə bir dirhəm pul verir. Bu dörd nəfərin hərəsi bir dildə danışırdılar. Farsca danışan kişi deyir, bu pula "ənqur" alaq. Ərəb kişi deyir ki, yox. "Ənqur" nədir gərək bu pula "enəb" alaq. Üçüncü kişi türk idi. Deyir ki, "enab" istəmirəm, "üzüm" almalıyıq. Dördüncü kişi rum əhlindən idi. Dedi ki, savaşmayın, məncə "stafil" alsaq yaxşı olar. Bu dörd nəfərin sözü bir-birinə batmır. Hər biri öz dediklərində dayanırlar. Daha bilmirdilər ki, elə dördü də eyni şey istəyirlər (amma ortaq dilləri olmadığına görə, bir-birinin nə dediyini düşünmürdülər).

Neçə dil bilən bir kişi onların davasını görərkən irəli gəlir və deyir:

-Siz sözlərin zahirini görürsünüz və onların mənasını bilmirsiniz. İndi dinməyin, mən sizin ortaq diliniz olum, onda görərsiniz ki, bu bir dirhəmlə hər dördünüz istədiyinizi əldə edəcəksiniz.    (3,c.2, s.454)

Bu dörd adam hamısı üzüm istəyirdilər ancaq dilləri fərqli olduğuna görə bir-birlərinin istədiyindən xəbərsiz halda savaşırdılar, necə ki, bir çox din və məzhəblərin pəyamı birdir ancaq hər məsləkin yiyəsi o birisi ilə savaşmaqdadır.

Mövlana və başka azad fikirli insanlarin dini yumur hekayələr yazması və dolayı yolla tənqidlərindən bir başqa məqsədləri dinə tazahür edən şəxslər və fanatik dinçilarə etiraz etməkdən ibarətdir. Mövləvinin “Məsnəvi”sində olan hekayələrdən dini yumurlar formasını aşağıda nümünə olaraq  göstəririk: 

1-Günlərin bir günü bir bağban gördü ki, üç kişi öz başına onun bağına gəliblər.

Kişilərdən biri fəqih (şərri əhkamlar alimi), o biri sufi, biri də seyyid idi. Bağban kişi öz-özünə dedi ki, mən bu üç kişiyə zor gələ bilmərəm. Gərək bir oyun oynayam bunları bir-birindən ayıram, sonra bir-bir dədələrini yandıraram.

Bağban kişi gülər üzlə onları qarşıladı. Sonra sufi kişiyə dedi: "bağın o başında bir otaq var get oradan kilim gətir, burada oturaq bir az dincələk. Sufi gedərkən, bağban kişi fəqihə üz tutb dedi:

-Biz sənin dini biliklərindən faydalanıb, halal haramı ayırd edirik. Qazandığımız halal çörək də, sənin biliklərinin bərəkətindəndir. Sonra seyyidə dedi:

-Sən də ki, Peyğəmbər balalarındansan, başımızın tacısan, ağamızsan, amma bu acgöz sufi heç sizə yaraşan adam deyil, siz niyə onunla gəzib dolanırsınız. O, sizinlə yoldaş olmasaydı, bu bağda bir həftə əylənib dincələrdiniz. O iki nəfər bağban kişinin feylinə uyub sufini bağdan qovdular. Sufi gedəndən sonra bağban onun dalınca qaçıb bağırdı:

-Ay köpək, sənin müəllimlərindən hansı oğrudur ki, sən indi oğurluğa gəlmisən? Sonra onu döydü. Bağa qayıdandan sonra seyyidə dedi:

-Get otağa, qulluqçuya denən bizə yemək gətirsin...

Seyyid gedəndən sonra, bağban fəqihə dedi:

-Sən neçə il zəhmət çəkib dərs oxumusan, amma xalq bu savadsız seyyidə səndən artıq hörmət bəsləyir. Elə bilirlər ki, o Peyğəmbər övladından olduğuna görə hörmətlidir.

Bağban seyyidə qara yaxıb deyir:

-Kim bilir o halalzadədir ya yox...." gəl bu günahkar üzüqara adamın əlindən xilas olaq, sonra seyyidin dalınca qaçıb bağırdı:

-Kim səni mənim bağıma çağırıb ki, ulaq kimi başını aşağı salıb bağa gəlmisən! Sən deyirsən Peyğəmbər balasısan, axı ay dinsiz sənin hansı işin onlara bənzəyir? Sonra da onu şilküt eləyib bağdan eşiyə ötürdü.

Bağban arxayınlıqla tək qalmış fəqihin sorağına gedib dedi:

-Ay yaramaz, sən fitva verirsən ki, oğrunun əli kəsilməlidir, indi denən görüm kimin izni ilə mənim bağıma gəlmisən? Sən bu izni vəsito və mühit (şöhrətli Fiqh kitabı) kitabından alıbsanmı? Fəqih də, sufi və seyyidin gününə düşdü. Bağban onu döydükcə deyirdi:

-Vur, indi sən güclüsən yoldaşlarından ayrılıb tək qalan adamın cəzası budur. (3,c.2,s.366)

2-Gecə yarısı darğa divar dibində yatmış bir sərxoş kişi gördü. Ondan soruşdu:

-Sən sərxoşsanmı? Sərxoş dedi:

-Saxsı kuzədə olandan içmişəm. Darğa dedi:

-Küzədə nə var? Sərxoş dedi:

-Mən içdiyimdən. Darğa dedi:

-Kuzənin içi görünməyir. De görüm nə içmisən? Yenə də sərxoş kişi dedi:

-Kuzədə gizlənəndən içmişəm. Darğa bu faydasız sorğu-suallardan zara gəlmiş halda deyir:

-Ah çək görüm, bəlkə ağzının iyindən çaxır içdiyin bilinsin. Ancaq sərxoş kişi hu-hu eləməyə başladı. Darğa dedi:

-Mən deyirəm ah çək, sən niyə hu-hu  edirsən? Sərxoş kişi cavab verdi:

-Hu-hu sevinc əlamətidir, mən də sevincimdən hu-hu edirəm. Sənin ah çəkməyin qəmli-kədərli olduğunu göstərir. Darğa onun cavablarından usanıb dedi:

-Qal-qalx gedək türməyə. Sərxoş dedi:

-Ay darğa məndən əl çək. Məni burax get. Nə yeriməyə qıçım var, nə düşünməyə ağlım. Yeriyə bilsəydim evimə gedərdim. Ağlım başımda olsaydı şeyxlərin bir çoxu kimi özümü dinçi göstərədim. Həm sənin əlinə düşməzdim, həm də xalqın hörmətini qazanardım. (3,c.2,s.379)

3-Dörd hindli namaz qılmağdan ötrü məscidə getdilər. Onlaq namaz qılanda azançı məscidə gəlib başladı azan deməyə. Birdən onlardan birisi azançıya dedi:

-Axı indi azan vaxtıdır ki, sən azan deyirsən? İkincisi yoldaşına üz tutub dedi:

-Vay olsun sənə, namaz arasında danışdın namazın batil oldu. Üçüncü hindli ikinciyə dedi:

-Nə fikirdəsən, ona niyə tənə vurursan? Sən öz qeydinə qal.

Və dördüncü dil-dodaq arasında dedi:

-Şükür olsun Allaha ki, mən onlar kimi namaz arasında danışıb namazımı batil etmədim. Beləliklə, bir-birlərinin eyibini açdıqlarına görə, hər dörd nəfərin namazı batil

oldu. Bəxtəvər o adamlardır ki, həm öz eyblərini görür, həm də başqalarında olan eyiblərdən  özlərini uzaq görmürlər.   (3,c.2,s.416)

4-Bir fəqih əmmaməsinin içini cır-cındır parçalarla doldurmuşdu. O, elə zənn edirdi ki, əmmaməsi böyük olsa xalq elə bilər ki, onun elm və biliyi də çoxdur və ona artıq hörmət edərlər.

Qəzadan bir gecə oğru pusqudan çıxıb onun əmmaməsini götürüb qaçdı ki, əmmamənin parçasını satıb pula eləsin. Fəqih onun dalınca qaçır və deyirdi ay oğul bir az dayan tələsmə, əmmaməni aç içinə bax, sonra apar. Oğru qaça-qaça əmmaməni açdı gördü üzü bər-bəzəkli əmmamənin işi  cır-cındır parçalarla doludur. O əmmaməni yerə atıb fəqihə dedi:

-Allah səndən keçməsin ay fırıldaqçı bu gecə bizi çörəkdən elədin. ( 3,c.4,s.371 )

5-Xarəzmşah qoşun çəkib Səbzevar şəhərinə yürüş etdi. Şəhər əhalisi şaha bolluca qızıl-cəvahir hədiyyə aparıb dedilər: "Siz niyə savaşa gəlmisiniz, artıq vergi istəyirsinizsə biz vergini artırarıq, lakin biz savaş istəmirik."

Şah hədiyyələri qaytarıb dedi:

-Siz kafirlər xəlifənin düşmənlərisiniz. Camaat dedilər:

-Belə deyildir. Xarəzmşah dedi:

-Belə deyildisə niyə sizlərdən birinizin adı Əbubəkr deyildir? Sizə üç gün möhlət verirəm. Əgər bir nəfər Əbubəkr adlı adam  tapıb gətirsəniz sizi bağışlayacam. Yoxsa savaş davam edəcəkdir.

Şəhər əhalisi üç gün üç geçə Əbubəkr adlı birini tapmaq üçün bütün şəhəri gəzdilər, lakin tapa bilmədilər. Sonra bir xarabada, çəlimsiz, xəstə və zəif bir adam tapdılar ki, adı Əbubəkr idi. Ona dedilər: "Qalx gedək, biz neçə gündür səni axtarırıq, bizimlə gəl gedək şahın yanına. Sən adını ona de, bir şəhəri bəladan qurtar”.

Əbubəkr dedi:

-Mən xəstəyəm, cansızam, canım olsaydı bir gündə siz şiələrin şəhərində qalmazdım. Öz şəhərimə gedib yoldaşlarımla yaşayardım.

Xalq tabut kimi bir taxt gətirib, Əbubəkri uzatdılar taxtın üstünə. Hamballar, adına görə bu şəhərdə gözdən düşmüş yazıq kişini şahın hüzuruna apardılar. Və şahdan üzr istədilər ki, Səbzevarda bundan yaxşı Əbubəkr yoxdur. (3,c.5,s.55)

(“Cəhanqoşaye Coveyni” kitabında hekayənin sonu belədir. "Şah qəzəblənib dedi ki, niyə sizin Əbubəkriniz belə ölümcül və çirkindir, amma başqaları gözəldirlər. Bir nəfər deyir: "Bizdən incimə, şəhərimizin ab-havası bundan yaxşı Əbubəkr becərmir).

6-Pis və xoşa gəlməz səsi olan bir kişi namaz vaxtları azan demək istəyirdi. Qəzadan bu bəd avaz azançı bir karvanla səfərə getdi. Karvan, əhalisi müsəlman olmayan bir şəhərdə dayandı. Bəd avaz azançı adət üzrə uca səslə azan deməyə başladı. Yol yoldaşları dedilər: "Bu şəhərdə azan demə, fitnə düşər, düşmənçilik törənər, savaş başlanar." Ancaq o, sözə baxmadı. Vaxtı-vaxtında azan deyirdi. Nəhayət bir gecə bir kişi qiymətli hədiyyələr və yeməklərlə karvansaraya gəlib azançı kişini xəbər aldı. Dedi:

-Mənə deyin görüm bu azançı kimdir ki, səsi mənim canımı dincəldib. Hamı heyrətə düşüb dedilər: "Ay kişi bu nə sözdür, hansı dinclik? Hansı rahatlıq?" Kişi dedi:

-Mənim bir qızım var, çoxdandır müsəlman olmaq istəyir. Biz nə qədər çalışdıq sözümüz ona batmadı. Bu axşam o bu səsi eşidib dedi: "Bu pis səs nə səsidir? Mən ömrümdə belə pis avaz eşitməmişəm". Bacısı dedi ki, bu müsəlmanların azanlarının səsidir. O inanmadı. Sonra neçə nəfərdən də soruşdu. Elə ki, yəqin bildi, müsəlman olmaqdan bir yolluq vaz keçdi. O kişi öz hekayəsini deyəndən sonra hədiyyələri azançıya verib dedi:

-Varlı-dövlətli olsaydım sənin ağzını qızıl-cəvahirlə doldurardım.  ( 3,c.5,s.214  )

7-Bir arif qoca keşişdən soruşdu: -Sən yaşlısan ya saqqalın?

 Keşiş dedi: -Mən ondan öncə anadan olmuşam, dünyanı saqqalsız görmüşəm və ömür sürmüşəm.

Arif dedi: -Belədirsə vay olsun sənə. Bu saqqalın ömrü səndən azdır. Ancaq haləti dolanıb, ağarıb və yetişmişdir. Sən isə hələ də qaranlıqda çiy qalıbsan və dünya ləzzətlərinin əsirisən. (3,c.6,s.375) 

8-Bir müsəlman, bir xristian, bir yəhudi səfərə çıxdılar. Gecə bir mənzildə dayandılar. Şəhər əhalisindən biri qonaqsevərliyini göstərib bir qab halva, bir neçə çörək gətirib onlara verdi.

Yəhudi ilə xristian yemişdilər və tox idilər. Ona görə dedilər ki, bu yeməyi sabahımıza saxlayaq. Amma müsəlman oruc tutmuşdu və ac idi. Dedi ki, yaxşısı budur halvanı üç paya bölək, kim istəsə payını indi yesin ya istəsə saxlasın sabahına. O iki nəfər, müsəlman kişini incitmək istəyirdilər. Dedilər ki, biz ikimiz bu xörəyi sabaha saxlamağı düzgün bilirik. Müsəlman çarəsizlikdən qəbul etdi. Üçü də gedib yatdılar. Səhərisi gün onlardan biri dedi:

-Ey dostlar, gəlin gecə gördüyümüz yuxunu danışaq. Hər kimin yuxusu yaxşı olsa, halva çörək onun payıdır. Təkbaşına hamısını yesin nuş olsun.

Əvvəlcə yəhudi gördüyü yuxunu danışmağa başladı:

-Gecə həzrət Musanı yuxuda gördüm. O, məni özüylə Tur dağına apardı. Orada Allah işığı bizi bürüdü. Sonra bütün peyğəmbərlər və mələklər toplanan yerə getdik və...

Sonra xristian dedi:

-Gecə Məsihi yuxuda gördüm. O, məni özüylə göyün  dördüncü qatına, günəşin görüşünə apardı. Göydə mənə elə əcaib şeylər göstərdi ki, yer üzündə onlara tay-bərabər yoxdur və...

Növbə çatdı müsəlmana. Dedi:

-Ey mənim yoldaşlarım, islamın böyük peyğəmbəri həzrət Məhəmmədi (s) yuxuda gördüm. O həzrət mənə xəbər verdilər ki, sənin yoldaşlarından biri Tur dağına gedib, o birisi də göyün dördüncü qatına səfər etmişdir. Mənə buyurdular: indi ki, sən yoldaşlarından geri qalıb zərər etmisən, qalx get halva çörəyi ye.

O iki nəfər etiraz etdilər ki, sən əcəb tamahkar adamsan. Niyə halva-çörəyi təkbaşına yedin? Müsəlman dedi:

-Siz peyğəmbərlərinizin sözündən çıxarmısınız? Mən kiməm ki, peyğəmbərimin  sözünə baxmayım?

O iki kişi özlərinə uydurma və əcaib yuxular uydurmuşdular. Dedilər:

-And olsun Allaha bir əməlin bizim yüz yuxumuzdan yaxşıdır. (3,c.6,s.407) 

9-Bir padşah qulluqçularıyla büsat qurub eyş-işrətlə məşğul idi. Fiqh alimi oradan sovuşurdu. Şah əmr elədi onu qonağlığa gətirib ona şərab versinlər. Qulluqçular onu zorla şahın məclisinə gəitrdilər. Fəqih o günə kimi belə qonaqlıqlarda iştirak etməmişdi. Ona görə də, nifrətlə bir bucaqda oturmuşdu. Saqi ona şərab gətirdi. O, əsəbləşib almadı və fəryad etdi ki, mən bütün ömrümdə şərab içməmişəm. Mənə ilan zəhəri siz içdiyiniz şərabdan şirindir. Mənə ilan zəhəri verin belə məclidə olmaqdan canımı qurtarım.

Padşah saqiyə dedi:

-Qalx onu vur qoy hala gəlsin! Saqi fəqihin başı üstünə gedib ona bir neçə sillə çəkdi və dedi:

-Al bu qədəhi iç. Fəqih sillələrin və sonrakı tənbehlərin qorxusundan qədəhi alıb başına çəkdi. Elə o bir qədəhi içməklə elə keflənib özündən çıxdı ki, başladı gülüb-oynamağa və lətifə deməyə. Sonra ayaqyoluna gedəndə şahın göyçək kənizlərindən birini görüb özünü itirdi. O, subay idi və o günə kimi evlənməmişdi. Kəniz nə qədər yalvardı-yaxardı, yardım istədi faydası olmadı. Fəqih elə özündən çıxmışdı ki, iffət, həya və dindarlığı birbaşa unut-muşdu. Nəhayət padşah fəqihin yubanmasını görüb onun dalınca məclisdən çıxdı ki, görsün nə olub, fəqih niyə gəlmir. Ancaq birdən onu öz kənizi ilə qolboyun gördü. Qəzəblənib elə nərildədi ki, fəqih canının qorxusundan məclisə qaçdı. Əlinə qədəh alıb saqiyə işarə etdi ki, niyə əyləşmisən qalx onu vur hala gəlsin. Padşah ki, bir saat qabaq bu sözlə qəzəbli fəqihi şərab içib nəşəliyə məcbur etmişdi, indi özünü qonağının  bir saat bundan əvvəlki halında görürdü.  Bu sözdən gülməyi tutdu və dedi:

-Şahın işi ədaləti nəzərə almaqdır. İndi kefim sazlaşdı və bu kənizi sənə bağışladım.  (3,c.6,s.497 )

Abstract in English:

Title of Article: Humor in Masnavi” by Molavi (Rumi)

Humorous Religious Tales

Criticizing serious topics such as a religion is a very difficult and at the same times a courageous and risky act. The satires and humors which are written about a religion are resulting from three kinds of criticism which should be distinguished from each other.

The first type is a criticism on a religion being expressed by an irreligious or a doubtful person. The second type is a criticism being expressed by a prejudice person attributed to a sect, religion or other factions. The third type is the one in which within the limit of a sect or religion, a human make an objection towards the method of one’s own coreligionist and use them as humoristic and satiric materials.

But in the works of Molan (Rumi) and many of the poets and writers before and after him ,the third type of religious satire and humor are seen much more. The humorist magnifies the contradictions with word and practice in facing with the religious commandments of a religion. Dissimulation and hypocrisy are always subjects at one’s hands, specially when the hypocrites are committed to a fully different standards of behavior due to their own career. For this very reason , the religious hypocrites and pharisaical figures are among the pivotal subjects of satire and humor. The pharisaical figures used to scarify the principles for the sake of secondary commandments by their hypocritical respect to God’s commandments. This trend has brought about many tragic events for the humanity.

In this article, in order to familiarize readers with the method of criticism and objection of Molan(Rumi) towards frivolous religious hypocrite, 9 religious humorous tales have been selected out of tales of Masnavi Manavi , a classic work by Molavi(Rumi).

      Резюме

Название Статьи: Юмор в Maснaви Molaви (Руmи)

Критика серьезных тем, таких как религия является очень трудным и в те же самые времена храбрый и опасный акт. Сатира и юморы, которые написаны о религии, следуют из трех видов критики, которую нужно отличить друг от друга.

Первый тип - критика на религии, выражаемой неверующим или сомнительным человеком. Второй тип - критика, выражаемая человеком предубеждения, приписанным секте, религии или другим фракциям. Третий тип - тот, в котором в пределах предела секты или религии, человек делает возражение к методу собственного единоверца и использует их как юмористические и сатирические материалы.

Но в работах Molaви (Руmи) и многих из поэтов и авторов прежде и после него, третьего типа религиозной сатиры и юмора замечены намного больше. Юморист увеличивает противоречия со словом и практикой в столкновении с религиоз­ными заповедями религии. Сокрытие и лицемерие всегда - предметы в руках, особенно когда лицемеры посвящают себя полностью различным стандартам поведения из-за их собственной карьеры. По этой самой причине религиозные лицемеры и фарисейские числа среди основных предметов сатиры и юмора. Фарисейские числа, привыкшие к scarify принципы ради вторичных заповедей их лицемерным уважением к заповедям Бога. Эта тенденция вызвала много трагических событий для человечества.

В этой статье, чтобы ознакомить читателей с методом критики и возражением Maснaви Molaви (Руmи) к фривольному религиозному лицемеру, 9 религиозных юмористических рассказов были отобраны из рассказов о, классической работе Molaви (Руmи). 

Ədəbiyyat:

1- Cəvadi H. "Tarixe tənz dər ədəbiyyate farsı",Tehran: Karəvan, 2005.

2- Polard A. "Tənz", tərcümə Səidpur. S, Tehran:Mərkəz,1999.

3- Rumi C.M. "Məsnəvi-ye  Mənəvi", tərtib edən Nikolson R.E, Tehran:

    Mola,1977.

4- Voltaire. "philosophical Dictionari" ,London: Penguin Books,

    ed and tr, by Theodore Besterman,(pp.15-16),1977.


 

Алмаз Щясянгызы

АШЫГ ЙАРАДЫЪЫЛЫЬЫ ВЯ МЦЩАЪИРЯТ ФОЛКЛОРШЦНАСЛЫЬЫ


Азярбайъан ашыг сяняти мцщаъирят фолклоршцнаслыьынын даим диггят мяркязиндя олмушдур. Беля ки, щям айры-айры ашыгларын щяйат вя йарадыъылыьы иля баьлы тядгигатлар апарылмыш, щям дя онларын  йаздыглары шеирляр, дастанлар топланараг бязян мцщаъирят мятбуатында, бязян айрыъа китаб шяклиндя дяръ едилмишдир. Беля ки, Мещмет Садыг Сянанын  «Азярбайъан саз шаирляри» (16),  Мещмет Шакирин «Ашыг Гурбани­нин цч мянзумяси» (17), Мирзадя  Мустафа Фяхряддинин «Азяри  ашыг­ларын­дан Сары  Ашыг» (14), Ябдцлващаб Йурдсевярин «Ашыг Ялясэяр» (19) вя с. кими мяга­ляляри няшр олунмушдур. Азярбайъан мцщаъирят фолклоршцнаслыьынын эюркямли нцмайяндяси, про­фессор Ящмяд Ъяфяроьлу ашыг йарадыъылыьына хцсуси юням веряряк ел ядябиййатынын классикляри Гурбани (8), Ашыг Аббас Туфарганлы (5), Хястя Гасым (7;9), Баьдад ханым (11) вя башгалары иля баьлы тядгигатлар апармыш, онларын ясярлярини топлайыб няшр етдирмишдир.

Ийирминъи ясрин сонларында ашыг йарадыъылыьы иля баьлы тядгигат апаранлар арасында доктор Хавяр Асланын арашдырмаларыны айрыъа гейд едилмялидир. Онун редакторлуьу иля Истанбулда няшр едилян «Хязяр» дярэисиндя Азярбайъан халг ядябиййаты айрыъа бир рубрика кими нязярдя тутулмуш, щяр сайында ашыгларын йарадыъылыьындан юрнякляр дя верилмишдир. Бундан башга, Хавяр ханым дярэинин мцхтялиф сайларында «Азярбайъан ашыг ядябиййаты» (1), «Эцней Азярбайъан ядябиййаты цзяриня арашдырмалар»(2) вя с. мягаляляриндя Азярбайъан ашыгларынын йарадыъылыьындан бящс етмиш, айрыъа олараг Ашыг Ялясэярин сяняткарлыьыны арашдырмыш, ясярлярини топлайараг бир монографийа(3) кими няшр етдирмишдир.

Гейд етмяк лазымдыр ки, ашыг йарадыъылыьы иля баьлы мцщаъирятдя няшр олунан илк тядгигат Мещмет Садыг Сянанын «Азярбайъан йурд билэиси»нин икинъи сайында няшр етдирдийи «Азярбайъан саз шаирляри» мягаляси щесаб едиля биляр. Еля буна эюря дя  мцяллиф яввялъя халг ядябиййаты, онун топланмасы вя  няшри иля баьлы  проб­лемлярдян бящс етмяйи юзцня боръ билмишдир.  «Классик ядябиййат  дюврцндя тцрк миллятинин мянлийини горуйан, бядии зювгцнц рущларда  щярарятля йашадан иштя бу ядябиййатдыр» (16, с.55) йазараг, бу сащянин тядгигинин бюйцк ящямиййятиня диггят йетирмишдир. 

М.Садыг Сянан ашыгларын халга истяр яхлаги, истярся дя иътимаи-сийаси тясир етмя гцдрятиня малик  бюйцк нцфуз сащиби олдугларыны нязяря алараг, онларын шях­сий­йятляринин вя йарадыъылыгларынын арашдырылмасынын ваъиблийини эюстярмишдир. Мцял­лифин ашыглар вя дярвишляр барясиндяки мцлащизяляри дя диггятчякиъидир. Ашыгларын халга даща йахын, онлара баьлы олдуьуну, нясилляр дяйишся дя, онларын йарат­дыгларынын аьыздан-аьыза кечяряк йашадыьыны гейд едян мцяллиф йазыр: «Мцхтялиф дюврлярдя йашайан, тцрк миллятинин мцхтялиф шюбяляриня мянсуб булунан бу фитри шаирляр халгын сцрур вя кядярини тяряннцм етдикляри кими яхлаги, иътимаи щяйатына да тясир иъра етмякдян щали галмамышдырлар. Яскидян бяри тцрк юлкялярини кюй, гясябя, шящяр, кючябя елляр вя улусларында гапы-гапы эязиб долашан, гящвяхана, иътимаэащ, дцйцн йерляри, тязийя мяълисляриндя, байрам эцнляриндя халгы яйляндирян бири диэяриня зидд ики синиф варды: дярвишляр вя саз шаирляри (ашыглар). Бунлардан ашыглар (саз шаирляри) халгын ичиндян доьмуш вя фитрян зяки олдугларындан даща  щазыръаваб, ъясур, даима руща зювг вериъи нцктяли ъцмляляриля халгын рущуну охшарларды. Вяфат едянлярин хатиряляри, шеирляри, зяриф сюзляри ясрляръя нясилдян нясля интигал едяряк халгын ичиндя йашайырды. Дярвишлярин сахта ъиддиййятляриня тариз цчцн мяълислярдя илк сюйлядикляри «Ашыг дейир дям олсун, дярвиш дейир, гям олсун» ъцмляси олур» (16, с. 55).

Азярбайъан ашыг сянятини халгын азадлыг рущунун, инъя зювгцнцн, гящ­ряманлыг вя шцъаятинин ифадяси кими йцксяк гиймятляндирян Ящмяд Ъяфяроьлу бу халг сянятинин ян чох йцксялмяйя доьру эетдийи ХВЫ ясри дилимизин вя халг ядябиййатынын там формалашма дюврц кими дяйярляндирирди. Он алтынъы йцзилдя Азярбайъан ядяби дилинин инкишафында фолклорун мцщцм  рол ойнадыьыны вя халгын кцлтцрц иля истиглалиййятинин говушмасындан бир зяфяр кими бящс едян  алим «Азяр­байъан дил вя ядябиййатынын дюнцм нюгтяляри» ясяриндя йазыр: «… бир тяряфдян, гялям ящли халга юз дилиля хитаб едяряк, она юз ядябиййатынын зювгцнц даддырыркян, диэяр тяряфдян, гылынъ ящли дя Азярбайъана йени щцрр  вя мцстягил бир дювлят ида­ряси шяклини щазырламагда идиляр. Зира, кцлтцр истиглалиййяти йалныз дил вя ядябиййат кими сащялярдя дейил, ейни заманда милли торпаглар цзяриндя гурулаъаг олан мадди истиглалиййятля дя говушунъа саьлам ола билирди» (10, с.17).

Эюрцндцйц кими, Я.Ъяфяроьлу йалныз дювлят  вя кцлтцр истиглалиййятинин бир­ликдя халгын азадлыьына эятиряъяйиня инаныр, бу ики мцщцм амил бир-бириндян тяърид едилярся, щцрриййятин там олмайаъаьына ишаря едир. Алимин бу фикринин доьрулуьуну бцтцн заманларда йаранан ядяби ясярляр сцбут етмишдир,  чцнки бир чох щалларда, о ъцмлядян совет дюврцндя дювлят истиглалиййятинин олмамасы юз тясирини кцлтцр сащясиндя дя эюстярирди. Алим ХВЫ ясрдя йени бир сийаси шяраитин йаранмасы, Азярбайъанын мцхтялиф ханлыглар шяклиндя дя  олса, мцстягиллийинин йаранмасы халг ядябиййатынын ашыг сяняти кими мцщцм бир голунун да сцрятля инкишафына эятирдийини гейд етмишдир: «…Азярбайъан мящялли ханлыглар идаря системи цзяриня истиглалына говушмуш, ябядиййян Ирандан айрылмышдыр. Мцвази олараг, ейни щакимиййят кцлтцр сащясиндя дя тямялляшмишдир. Беляъя гялямля гылынъ бир-бирини тамамламышдыр» (10, с.17)

Билдийимиз кими, Я.Ъяфяроьлу щяр заман дил вя ядябиййатын инкшафыны гаршылыглы ялагядя юйрянилмяси тяряфдары олмуш, халгын мяняви сярвятляринин тядгигиня щяр заман, бцтцн йарадыъылыьы бойу бу принсипля йанашмышдыр. Ана дили­мизин вя ядябиййатымызын инкишафы тарихини арашдырдыьы  «Азярбайъан дил вя ядя­биййатынын дюнцм нюгтяляри» ясяриндя мящз он алтынъы ясри халгын кцлтцр щяйатында юнямли бир дювр кими дяйярляндирмишдир.

                  Диэяр тцркдилли халглардан фяргли олараг Азярбайъанда ашыг сянятинин  даща сцрятля инкишаф етдийини нязяря чатдыран Ящмяд Ъяфяроьлу ейни заманда  саз сянятинин бу йцксялишинин ядяби  диля мцщцм тясирини дя айрыъа хатырлатмышдыр: «ХВЫ ясрин сонларындан етибарян тамамиля милли кцлтцрц иля йашамаьа башлайан Азярбайъан тцрклцйцнцн милли щяйатыны тяряннцм едян ян саьлам васитя классик ядябиййатла халг ядябиййаты арасында дилъя баьлайыъы бир кюрпц вязифяси эюрян ашыг ядябиййаты олмушдур. Бу ядябиййат тцрк халглары арасында ян ялверишли инкишаф сащясини Азярбайъанда булмушдур. «Короьлу» бурада доьулдуьу кими, романтик поемлярдян «Ашыг Гяриб»,  «Шащ Исмайыл», «Ясли вя Кярям», «Лятиф шащ вя Телли Мещрибан» вя саиря щяп бура халгынын  рущундан гопмушдур. Тябият санки Азярбайъаны романтик поемлярин бир нюв вятяни щалына эятирмиш, халга истедад хцсу­сунда щеч бир шейи ясирэямямишдир» (10, с.17-18).

Диэяр тцркдилли халгларын кцлтцрцнц тядгигатчысы кими дцнйада танынан Я.Ъяфяроьлу ашыг сянятинин мящз Азярбайъанда даща эениш вцсят алдыьыны, яср­лярдян бяри бу халг сянятинин даим йашадыьыны, бу эцн беля фяалиййятини дайандырмадыьыны, мяълислярдя саз вя сюзцн мцщцм ящямиййят дашыдыьыны ифтихарла гейд етмишдир: «Азяри халгынын мазисини,  дцнцнц, бу эцнцнц, мцъадилясини, кянди мянлийиня гаршы олан ешгини  «сазлы вя сюзлц» тяряннцм едян ашыглар да бу немятли торпагларда йетишмишдирляр. Дцнйа тцрклцйц ичярисиндя щеч бир тцрк халгынын Азярбайъан гядяр бол ашыг зцмряси йетишдирмядийини сюйляйяъяк олурсам, ясла мцбалиья етмямиш олурам зянниндяйям. Щяля дя бу эцн шярг елляримиздя вя щяр ики Азярбайъан дцйцнляриндя халгын рущуну охшайан саз шаирляримиз, ашыг­ларымыз­дыр» (10, с.18).

Эюрцндцйц кими, мцщаъир фолклоршцнас халгымызын ичярисиндян чыхан, онун мяълислярини шянляндирян, тарихи кечмишини, гящряманлыг вя шцъаятини, адят-янянялярини даим йашадан саз сяняткарларыны йцксяк гиймятляндирмиш, ашыг йара­дыъылыьынын ясл вятянинин Азярбайъан олдуьуну, ашыгларын милли кцлтцрцмцзцн инки­шафындакы явязсиз хидмятлярини диггятя чатдырмышдыр. Алим: «Туфарганлы Аббас, Нахчыванлы Бахшы, Иряванлы Алхас, Ахалкялякли Дядя Гасым, Чылдырлы Баьдад ха­ным, Ашыг Эцлцстан, Гярари, Фигани, Пясянди, Гурбани, Шенлик вя саиря щяп бу нювцн биряр йадиэарларыдыр» (10, с.18) йазараг, Азярбайъанын бязи саз сянят­кар­ларынын адларыны садаламышдыр ки, онларын бязиляринин  няинки йарадыъылыьы щяля дя фолклоршцнасларымыз тяряфиндян юйрянилмямишдир, щятта  адлары беля  мяъщул олараг галмагдадыр.

Диггяти ъялб едян ъящятлярдян бири одур ки, Я.Ъяфяроьлу  фолклорун бцтцн жанрларындан, ейни заманда ашыг сянятиндян данышаркын Азярбайъаны бцтюв шякилдя – Эцнейи вя Гузейи иля бирликдя тядгигата ъялб етмишдир. Бу ися алимин фяалиййяти дюврц совет гурулушу дюняминя тясадцф етдийи цчцн вятянимиздя тядгигатларын бу шякилдя апарылмасынын гейри-мцмкцн олдуьу бир заманда чох мцщцм ящямиййятя малик иди, чцнки сосиалист сензурасы Азярбайъанда йасаг етдийи мятляблярдян бящс етмякля Я.Ъяфяроьлу даим диггяти бу юнямли проблемя йюнялдирди.

Диэяр тяряфдян, фолклоршцнас-алим доьма вятянинин щяля дя рус мцс­тямлякячилийинин аьыр буховлары алтында язаб чякдийини дя унутмур, йаздыьы елми ясярляридя беля щяр фцрсятдя бу мясяляйя тохунмаьы ваъиб щесаб едир: «Халгынын дярдини, ешгини, дцшмяня гаршы ъясарятини вя ахытдыьы ганы щям сазы, щям сюзц иля  йашадан бу ашыглар дцнянин «Гачаг Няби»сини, «Дяли Алы»сыны да Азярбайъан тарихиня йарашдырмыш, бу эцн биздян узаг юлкямизин ейни истиглал мцъадиляси уьрунда «йералты» чалышан дярдли иэидлярини дя мяьрур гящряманлар карванына гат­магда эеъикмяйяъякдирляр. Вахты иля Сивасын Кангал гязасына Гачаг Мещралы иля сыьынан дярдли бир азяри ашыьынын «Эянъянин баьындан эюрцнцр Нарэин адасы» дедийи кими, биз дя бу эцн, бу вясиля иля ашыгларымызын ясрляръя тяряннцм едяъякляри гящряманлары эюрмякдяйиз» (10, с.18).

Беляликля, Я.Ъяфяроьлу щям дя ясарятя дюзмяйяряк вятяниндян дидярэцн дцшмяйя мяъбур олан Азярбайъан ашыгларыны да хатырлатмыш, бир мисра иля олса, халгынын репрессийа алтында олмасына диггят чякмиш, бу мювзуларда да ясярлярин йарандыьыны, лакин йайылма имканынын гейри-мцмкцн олдуьуну охуъусуна билдир­мяк истямишдир.

Бцтцн бунлардан башга, Я.Ъяфяроьлу бязян еля ашыгларын адыны чякир вя йа йарадыъылыьыны арашдырыр ки, онлар щаггында бу эцн дя Азярбайъан фолк­лоршцнаслыьында мялумата раст эялмяк мцмкцн дейил. Фикримизи дягигляшдирсяк, «Баьдад ханым, Мцяззин Тцраб, Бичаря Осман вя башгаларыны Азярбайъан фолклоруна газандыран мящз Я.Ъяфяроьлу олмушдур», – десяк, йанылмарыг. Бу да эюркямли алимин тядгигатларынын юз актуаллыьыны бу эцн дя горумасы факты кими дяйярляндирилмялидир.

Ящмяд Ъяфяроьлунун ашыг сяняти иля баьлы дцшцнъялярини инъяляйяркян Э.Щцсейнов гянаятлярини доьру олараг беля йекунлашдырмышдыр: «… Я.Ъяфяроьлу Азярбайъан ашыглыьыны милли бир сянят щадисяси саймагла бу сянятин бцтцн спесификасыны Азярбайъан-тцрк етносунун варлыьы иля ялагяляндирмишдир. Ашыг сяня­ти, ашыьын сазы вя сюзц халгын баьрындан гопмуш мяняви бир эцъ кими бу халгын тарихиндян щеч вахт гопа билмяйяъяк щадисялярдир. Халгын бцтцн кечмиши вя эяляъяйи  ашыг сяняти, ашыьын сюз йаддащы иля баьлыдыр» (13, с.86).

Мцщаъирятдя няшр едилян  «Хязяр» адлы  айлыг Азярбайъан ядябиййаты  дярэи­си ашыг сянятинин кцлтцрцмцздяки мцщцм ящямиййятини нязяря алараг, 1980-ъи ил 14-ъц сайында  профессор  М.Щ.Тящмасибин «Ашыг яряб мяншяли бир сюзмц» (18) мягалясини няшр етмишдир.

Щямин дярэинин йюнятмяни Хавяр Аслан 1980-ъи илдяки 12-ъи сайында  «Азяр­байъан ашыг ядябиййаты» мягалясини ися саз сяняткарларынын йарадыъылыьына щяср етмишдир. Мцяллиф ашыг ядябиййатыны тцрк халгларынын зянэин сюз хязиняси кими дяйярляндирмиш, щямишя онларын доьма  елинин  юз баша дцшдцйц дилдя йазыб-йаратдыглары вя щяр кяся мящрям олан дуйьулары диля эятирдикляри цчцн ябядилик газандыгларыны, щятта гоншуларынын да кцлтцрцня бюйцк тясир эюстярдийини гейд етмишдир: «Классик йазылы ядябиййатымыз фарс, яряб тябир вя сюзлярийля долуб-дашаркян, ашыгларымыз  дил вя дцшцнъясийля щяр заман халгын йанында олмуш, сазый­ла онун сясини, сюзцнц диля эятирмиш, нясиллярдян-нясилляря дуйурмушдурлар. Ашыгларын бу эцн дя Орта Асийада, Азярбайъанда, Кяркцкдя вя Анадолуда сонсуз севэи иля севилмяляринин, сайьы вя ещтирам эюрмяляринин башлыъа сябяби бу дейилмидир? Гоншу халгларын ядябиййатына да тясир эюстярян бюйцк вя зянэин бир ашыг ядябиййатына сащибик» (1, с.13).

Хавяр ханым бу мягалясиндя Ашыг Аббас Туфарганлы, Хястя Гасым, Ашыг Ялясэяр щаггында да эениш мялумат вермишдир.

Гайнаглар

          Аслан Щавер.Азербайъан ашыь едебийаты, Щазер, Истанбул, 1980, йыл 1,  март, сайы 11-12, с.13-20

          Аслан Щавер. Эцней Азербайъан едебийаты цзерине араштырмалар, Щазер, Истанбул, 1980, йыл 2,  щезиран,  сайы 15, с.8-11

           Ашык Елескер. Щазырлайан др. Щавер Аслан. Истанбул, Едебийат Ъепщеси Эазетеси Матбааъылык ве Нешрийат, 1984, 152 с.

           Ялийева Эцлбаъы. “Азярбайъан йурд билэиси”, журналында ашыг сянятинин тядгиги, Филоложи арашдырмалар, VЫЫ китаб, Бакы, Цмман, 1998, с. 41-43.

           Ъафероьлу Ащмет. XVЫ асыр Азери саз шаирлеринден Туфарканлы Аббас, Азербайъан Йурт Билэиси (Истанбул), Ы, 1932, с. 97-103.

           Ъафероьлу Ащмет. Ъищан едебийатында тцрк кобузу, Истанбул, Цлкц, ВЫЫЫ,  45(1936), с.203-215, 48 (1937), с.411-426

           Ъафероьлу Ащмет. Щудут бойу саз шаирлеримизден Деде Касым, Зейтин далы, Истанбул, 1948, №1-2, с.4-14

           Ъафероьлу Ащмет. Терекеме аьызыле щудутбойу саз шаирлеримизден Курбани ве шиирлери, Тцрк дили ве Едебийаты, ЫЫЫ, Истанбул, 1948, №1-2, с.87-106

           Ъафероьлу Ащмет. Щудут бойу саз шаирлеримизден Деде Касым, Азербайъан, Анкара, 1953, сайы 3, с.6-8

           Ъафероьлу Ащмет. Азербайъан дил ве едебийатынын дюнцм нокталары, Анкара, Йени Ъезаеви матбаасы, 1953, 26 с.

          Ъафероьлу Ащмет. Щцдутбойу саз шаирлеринден Баьдат щаным, «Азербайъан» (Анкара), март 1954, йыл 3, сайы 12, с. 7-11

           Щцсейнов Эцлаьа. Я.Ъяфяроьлунун озан вя гопуз яняняси иля баьлы арашдырмалары, Филоложи арашдырмалар, ХВЫ китаб, Бакы, нурлан, 2002, сящ. 61-65

           Щцсейнов Эцлаьа. Ящмяд Ъяфяроьлунун фолклоршцнаслыг ирси, филолоэийа елмляри намизяди алимлик дяряъяси алмаг цчцн тягдим едилмиш диссертасийасы, Б., 2007, 146 с.

           Мирзаде Мустафа Фащреддин. Азери ашыкларындан Сары Ашык, Азербайъан йурт билэиси, 1934, йыл 3, сайы 29, с.176-178

           Рефик Селим Рефиоьлу. Азербайъан едебийаты (Сечилмиш мысралар), Бурса, Емек басымеви, 1941, 110 с.

           Санан Садык М. Азербайъан Саз Шаирлери, Азербайъан Йурт Билэиси (Истанбул), 1932, йыл 1, сайы 2, с.55-59

           Шакир Мещмет. Ашык Курбанинин цч манзумеси, Азербайъан Йурт Билэиси (Истанбул), 1932, йыл 1, сайы 4-5, с.167-169

           Тещмасип Мещеммед Щцсейин. «Ашык» арап меншели бир сюз мц? Щазер, 1980, йыл 2, сайы 14, с.12-16

           Йуртсевер. Абдцл Ващап. Ашык Елескер, «Азербайъан» (Анкара), 1952 еким, йыл 1, сайы 7, с.2-4

Resume

Azerbaijani ashuk literature in the emigration folklore studies

The article titled “Azerbaijani ashuk literature in the emigration folklore studies”analyzes the research about ashuk literature in the context of the emigration folklore studies.

The studies on this topic of the prominent representatives of the scientific-theoretical contemplation in the emigration – M.A.Rasulzadeh, A.Jafaroglhlu, S.Sanan, S. Rafig and others were paid particular attention and for the first time were systematically evaluated.

Резюме

Эмигрантская фольклористика  об азербайджанском ашыгском творчестве

В статье «Эмигрантская фольклористика  об азербайджанском ашыгском творчестве» рассмотрены труды эмигрантской фольклористики, посвященные азербайджанскому  ашыгскому творчеству.

Особенно выделены и впервые привлечены к системному иссле­дованию труды таких видных представителей эмигрантской научно-тео­ретической мысли, как М.А.Расулзаде, А.Джафароглы, С.Рефиг,

 

 

 



[1] Dadı’nın oyundaki bir konuşmasına dayanıp oyunun 1591’de yazıldığını savunanlar olmuştur. Dadı, 1. perdenin 3. sahnesinde: “O büyük depremden on bir yıl geçti,” der; kayıtlara göre de 6 Nisan 1580 tarihinde büyük bir deprem olmuş ve bütün Londra seyircileri panik halinde tiyatroları boşaltmışlardı. Bu olaya dayananlar böylece oyunun 1591’de yazıldığı fikrine kapılmışlardır.

[2] 1480-1525 yılları arası yaşamış italyan yazar. son derece iyi bir eğitim görmüştür. bir süre kiliseye katılmıştır. italya da uzun bir süre yaşadıktan sonra pavya savaşı sonucu evini kaybetmiş ve Fransaya sürülmüştür. fabl türü eserleri popülerdir. bu eserler onun başka bir Italyan olan Decamondan esinlendiğini gösterir.

[3] Ksenofon M.Ö. 430 civarında doğdu-M.Ö355'ten sonra oldü, Yunan filozof, yazar, tarihçi ve asker, Sokrates'in öğrencisi.Ksenofon, uzun yıllar Anadolu'yu işgal eden Pers ordularında bulunmuş çoğunlukla İranlıların askeri eğitim ve öğretim düzenleriyle ilgili görüşlerini yazmıştır.

[4] Milattan sonra 2. yüzyılda yaşamış Shakespeare' nin Romeo ve Juliette eseri ile paralellikler gösteren babyloniaca öyküsünün italyan yazarı.

[5] Leylâ ile Mecnun'un aşkları bir Arap efsanesine dayanmaktadır. Bu efsanede Mecnun mahlasıyla şiirler söyleyen Kays ibni Mülevvah adlı bir Arap şairiyle Leyli (Leylâ) adlı bir Arap kızın arasında geçen ve ayrılıkla sona eren bir aşk hikayesi anlatılmaktadır.

 

[6] C. Brockelmann, “Ali’s Qıssa-i Jusuf der alteste Vonlaufer der Osmanischen Literatur”, ABAW, 1916, s.5-8.

[7] Ramazan Salman, Sülə Fakih, Yusif və Züleyxa (Dil özellikleri, Metn, Sözlük), İnönü Üniversiteti Sosyal Elmler İnstitutu Türk Dili və Ədəbiyyatı Kafedrasıı magistratura elmi işi, Malatya, 1989.

[8] Bk. Leyla Karahan, Erzurumlu Darîr, Kıssa-i Yûsuf (Yûsuf u Züleyhâ), TDK Nəşri., Ankara, 1994.

[9] Bk. Cahangir Qəhramanov, Şəmsəddin Xəlilov, Yûsif ve Züleyhâ, Bakı, 1991.

[10] B.Nəbiyev, “Bəxtiyarşünaslığa hədiyyə”, səh. 35, - “Türk dünyasının Bəxtiyarı” (I hissə) – səh. 33-38

[11] M.Dəmirli. “Şairin ədəbi görüşləri”, səh. 16

[12] B.Vahabzadə, “Həyatın romantikası (Yazıçı və mühiti)”, 10-cu cild, səh. 428

[13] Yenə orada, 429

[14] B.Vahabzadə, “Vaxt və insan haqqında düşüncələr”, 10-cu cild, səh. 437

[15] B.Vahabzadə, “Sənətkar və zaman”, 9-cu cild, səh. 266-267

[16] B.Vahabzadə, “İllər və nəğmələr”, 10-cu cild, səh. 206)

[17] B.Vahabzadə, “Sənətkar və zaman”, 9-cu cild, səh. 264

[18] Yenə orada, 267

[19] B.Vahabzadə, “Nəsənsə, özün ol”, 9-cu cild, səh. 276

[20] B.Vahabzadə, “Hiss etmək, yaşamaq, duymaq”, 9-cu cild, səh. 231

[21] B.Vahabzadə, “Mən necə yazıram?”, 9-cu cild, səh. 277-278

[22] Yenə orada, 284

[23] B.Vahabzadə, “Vaxt və insan haqqında düşüncələr”, 10-cu cild, səh. 444

[24] B.Vahabzadə, «Həyatın romantikası» (Yazıçı və mühiti)» - 10-cü cild, səh.431

[25] B.Vahabzadə, «Fikir bahadırı» - 9-cu cild, səh. 54-55

[26] B.Vahabzadə,  «Xalq! Yenə xalq!» - 10-cu cild, səh. 61

[27] bax: B.Vahabzadə, «Sənət sənət üçündür, yoxsa xalq üçün?», 10-cu cild, səh. 509-513

[28] B.Vahabzadə, «Gəncəli Nizami», 9-cu cild, səh. 9

[29] B.Vahabzadə, «Adidə qeyri-adi», 9-cu cild, səh.272

[30] B.Vahabzadə, «Yel qayadan nə aparar?», 9-cu cild,  səh.246

Hosted by uCoz